Mafija

Hitni kriminal dolazi bolničkim kolima

 

Protiv Hitne nema pomoći

 

Umesto da spasava živote građana, beogradska Hitna pomoć se pretvorila u pomagača drumskih razbojnika. Dok od ove dodatne delatnosti profitira jedva pet odsto zaposlenih, osramoćeno je onih 95 odsto koji časno obavljaju svoj posao

 

Milan Malenović

 

Početkom aprila ove godine policija je uhapsila osmočlanu grupu osumnjičenu za najveće pljačke u domaćoj istoriji. U dve pljačke za koje se terete, od radnika firme Sekuritas servises oteli su ukupno preko milion evra.

Kao vođu bande, policija je identifikovala izvesnog Uroša Petrovića, osobu koja se navodno poredila sa pokojnim Dušanom Spasojevićem, a svoju grupu je rado nazivao novim zemunskim klanom. Pravi naziv bande, međutim, trebao bi da glasi Klan iz Hitne pomoći.

Jedan od uhapšenih je Nenad Grčić, vozač zaposlen u Hitnoj pomoći, dok je njegov kolega Nenad Kurilo, takođe vozač u HP, uspeo da umakne policiji. U samim pljačkama su resursi Hitne pomoći igrali značajnu ulogu, tvrde izvori Tabloida.

 

Slujčajno spremni

Najveću pljačku banda je izvela 10. marta u Ustaničkoj ulici u Beogradu, kada je od radnika Sekuritasa u sred bela dana otela 83 miliona dinara. Automobili koje su u akciji koristili pljačkaši, jedan audi i jedna škoda superb, pronađeni su spaljeni na pustom parkiralištu beogradske železničke stanice Prokop. Kako su pljačkaši odatle pobegli? Isto kao i posle prethodne pljačke izvedene u blizini novobeogradskog tržnog centra Piramida - kolima hitne pomoći.

Jedan, po policiji i tužilaštvu, manje interesantan član pomenute bande jeste Ivan Jurak, takođe iz Zemuna. Ivan se profesionalno bavi zelenašenjem i uterivanjem dugova. Po Zemunu se hvali kako ima jaka leđa u tužilaštvu, pa je tako i akciju Sablja proveo na slobodi. Ova priča o moćnim zaštitnicima ne mora da bude bez osnova, budući da je Ivan i posle aprilskog privođenja otpušten da se brani sa slobode i to odmah po isteku policijskog pritvora.

Zanimljivo je upravo ono što se dešavalo tokom Ivanovog kratkog boravka u prostorijama Policijske uprave Beograda, takozvanom Dvadeset devetom novembru. Po Tabloidovim izvorima, njemu je tokom saslušanja pozlilo i dežurni inspektor je pozvao hitnu pomoć. U ekipi koja je po pozivu došla u Dvadeset deveti novembar bio je i Igor Jurak, bliski Ivanov rođak (moguće i njegov brat, kako tvrde naši izvori).

Iako je Igor vozač sanitetskog vozila, on se pod nekim izgovorom zajedno sa ostatkom ekipe ušunjao u zgradu Policijske uprave. Ubrzo su sva tri člana tima Hitne pomoći završila u jednoj od ćelija Dvadeset devetog novembra, jer je Igor uhvaćen kako tokom navodne lekarske intervencije Ivanu pokušava da doturi mobilni telefon.

Da li je dolazak ekipe u kojoj je bio Igor Jurak na intervenciju u PU Beograd kada je pozlilo Ivanu Juraku obična slučajnost?

Teoretski, dežurni načelnik u Hitnoj pomoći određuje koja će ekipa da krene na intervenciju. Praktično, to radi dežurni dispečer, budući da on za razliku od lekara zna koje je vozilo ispravno i spremno za polazak. Svako vozilo ima svog vozača u smeni, koji ga duži. Dakle, nalog ekipi Igora Juraka za intervenciju nad Ivanom Jurakom izdao je dispečer koji je to veče bio dežuran u Hitnoj pomoći, a to je bio Saša Jakiša, takođe Zemunac. Sve su ovo slučajnosti?

 

Uvek gde treba

 

Saša Jakiša je predsednik ASNS, monopolističkog sindikata u Hitnoj pomoći. Radnik koji nije u ovom sindikatu rizikuje da bude otpušten, tvrde Tabloidovi izvori. Sam Jakiša je takođe bio vozač sanitetskog vozila, a sa tog radnog mesta je otpušten pošto je pravnosnažno osuđen. Po nalazu suda, Jakiša je kao vozač sanitetskog vozila ulazio u stanove osoba koje su prijavile hitan slučaj, iako mu to nije bio posao, a zatim iste te stanove odavao svojim saučesnicima koji su u njih provaljivali i odatle krali novac, nakit i ostale stvari od vrednosti.

Iako pravnosnažno osuđen za tipovanje tokom vršenja dužnosti, Jakiša biva vraćen na posao. Ovo je postalo moguće pošto je sa mesta direktora Hitne pomoći smenjen dr Borko Josifovski, a na njegovo mesto postavljen dr Branislav Lazić, kadar Demokratske stranke i aktuelni direktor instituta Torlak. Dužnost  dr Lazića je bilo anuliranje svakog napretka do koga je došlo tokom mandata prethodnika, smenjenog od strane ministra Tomice Milosavljevića upravo zbog toga što je u medijima izneo mnogobrojna nepočinstva koja su se dešavala u Hitnoj pomoći.

I pored toga što je radni spor još bio u postupku na sudu, i to sa velikim izgledom da ga izgubi Jakiša, dr Lazić se odlučuje na vansudsko poravnanje kojim ovog osuđenog tipera vraća na posao. Ubrzo posle toga Jakiša napreduje u poslu, postaje šef sindikata, ali i najvažnija ličnost u odlučivanju ko će da bude primljen na posao vozača u Hitnoj pomoći. Njegova se ne poriče.

Osim što je bio dispečer kada je Igor Jurak poslat da Ivanu Juraku doturi mobilni telefon, Jakiša je po rasporedu bio dežuran i kada se odigrala jedna od dve pljačke pomenute bande, dok je u vreme druge pljačke menjao smenu sa kolegom. U oba slučaja očevici su potvrdili da su u blizini mesta pljačke primetili kola Hitne pomoći, ali da tome nisu pridavali nikakav značaj, pa da to nisu pomenuli ni istražnim organima. A i šta bi tu bilo sumnjivo? Sanitetska vozila su redovna pojava na beogradskim ulicama, a u blizini oba mesta gde je delovala banda nalaze se medicinske ustanove: pored TC Piramida je dom zdravlja, a u neposrednoj blizini stanice Prokop je sama Hitna pomoć.

Tehnički je moguće proveriti gde su u datom trenutku bila vozila Hitne pomoći, mada veštim planiranjem uvek može da se stvori luft od nekoliko desetina minuta, koliko je potrebno za asistenciju pri pljački. Međutim, Jakiša nije morao ni toliko da rizikuje, jer u Hitnoj pomoći postoje fantomske ekipe za hitne intervencije koje imaju i sanitetska vozila.

 

Hitni biznis

 

Nenad Ivančević, aktuelni direktor beogradske Hitne pomoći, nedavno je za medije izjavio kako njegova ustanova raspolaže sa 20 sanitetskih vozila za hitne intervencije i odgovarajućim brojem lekarskih ekipa. Istina je, međutim, da Hitna pomoć osim pomenutih 20 vozila ima još jedno za pedijatriju i dva sa kompletnim ekipama koja su na stend baju. Ovo znači da članovi ekipa, za čije postojanje očigledno ni sam direktor ne zna, dežuraju kod kuće, a na posao dolaze samo u slučaju da jedna od redovnih ekipa ispadne iz dežurstva.

Dežurni dispečer može u svakom trenutku vozaču jedne od ekipa izvan brojnog stanja da odobri da vozilo odveze do servisa, benzinske pumpe ili slično. I sam Lazić se za vreme svog direktorovanja postarao da olakša posao banditima iz Hitne pomoći. Umesto da se vozila tankuju na benzinskoj pumpi pored same kapije Hitne pomoći, Lazić je na inicijativu Jakiše odredio da se gorivo uzima na pumpi koja je na Novom Beogradu!? Tako vozači u krkljancu na Gazeli uvek imaju izgovor zašto im treba pola dana da odu i da se vrate sa benzinske pumpe. Bolji alibi im ne treba.

Policiju na pravi trag ko je i kako organizovao pljačke Sekuritasa nije navela ni činjenica da su istražni organi još u maju 2010. otkrili da 19 vozača Hitne pomoći ima lažne diplome pomoću kojih su se zaposlili. Za sve njih je urgirao - Saša Jakiša. U ovom trenutku u Hitnoj pomoći ima oko 40 vozača više nego što je to zaista potrebno. Oni su pretorijanska garda Jakiše i direktora Ivančevića, pa pošto nemaju šta da izgube spremni su da za svoje dobročinitelje urade sve. Pri tome su pljačke čak i najmanje krivično delo. O ubistvima pacijenata Hitne pomoći Tabloid je već pisao.

Ovi pretorijanci nisu na redovnom platnom spisku Hitne pomoći, jer je Ministarstvo odlučilo da u cilju uštede smanji fond za plate zaposlenih u zdravstvu. Kako Hitna pomoć mimo budžeta ostvaruje prihode koji nisu dovoljni "ni za ladnu vodu", rešenje je nađeno u pozajmicama iz istog onog budžeta koji navodno štedi na platama za zaposlene. Direktorka beogradskog Fonda zdravstvenog osiguranja Danica Radosavljević redovno Hitnoj pomoći "pozajmljuje" sredstva koja se krajem godine otpisuju. Iz ovih para se finansiraju prekobrojni pretorijanci koji karijeru prave kao drumski razbojnici.

O ovim "pozajmicama" iz gradskog Fonda svi znaju, ali se retko ko usuđuje da otvoreno postavi pitanje za šta se konkretno te pare dobijaju i na šta se troše. Pre početka "štednje" budžetskih sredstava broj zaposlenih u Hitnoj pomoći u Beogradu je 2004. iznosio 687 ljudi, do smene dr Josifovskog 2006. taj broj je pao na 673 čoveka, dok ih danas tamo radi, pljačka i ubija njih - 866.

Saša Jakiša nedavno se svečano uselio u novu kuću na Miljakovačkim stazama. Odakle mu pare za to, još uvek ne interesuje istražne organe. Nekome, očigledno, odgovara da Hitna pomoć, umesto građane da leči, iste pljačka.

 

 

 

Sud se priklonio

 

Iako iz nekih razloga istražni organi minimaliziraju ulogu Ivana Juraka u organizovanju bande iz Hitne pomoći, on je sve samo ne sitni igrač nepoznat policiji.

Kako proizilazi iz krivične tužbe podnete 15. juna 2010. Prvom osnovnom sudu, a tamo primljene 21. juna, Jurak je 12. februara 2009. godine pred IV opštinskim sudom u Beogradu sklopio ugovor zaveden pod brojem Ov. br. 1137/2009 o kupovini nekretnine u Karlovačkoj ulici u Zemunu. Navodni prodavac stana, međutim, tvrdi da je ugovor fiktivan i da je služio samo kao garancija za povraćaj duga koji je iznosio nekih 7.000 evra.

Samohrana majka Slobodanka Bukurov je, po sopstvenom priznanju, Juraku tokom više meseci samo na ime zelenaških kamata koje su na mesečnom nivou iznosile šest odsto, isplatila 6.000 evra. Kada više nije mogla da plaća Bukurov je jednostavno aktivirao navodni kupoprodajni ugovor i nesrećnu ženu zajedno sa njenom starom majkom i bolesnim sinom isterao iz njihove kuće.

Iako Ivan Jurak tvrdi da je kupoprodajnu sumu u celosti isplatio, ne postoji ni jedan jedini dokaz koji bi on prezentovao sudu i učinio nespornim da je zaista tako i bilo. Promet 70.000 evra, koliko je Jurak navodno platio, nigde nije evidentiran, niti "kupac" uopšte može da dokaže poreklo tog novca.

I pored toga, sudija Prvog osnocvnog suda u Beogradu je svojim rešenjem 66Iibr-70881/2010 od 14. maja 2010. odbila predlog Slobodanke Bukurov da se donese privremena mera kojom bi se do okončanja sudskog spora Ivanu Juraku zabranilo da raspolaže spornom kućom i da nesrećnoj ženi i njenoj porodici u tom periodu dozvoli da nastave tu da žive.