Natrag

Kriminal

Kriminal

Zrenjanin: kako spiskati milijardu dinara a da to bude demokratski

 

Pacijent mora pasti. Travu.

 

Dr Mileta Mihajlov, bivši direktor bolnice a danas gradonačelnik Zrenjanina, pre nekoliko meseci je bio planiran za hapšenje, ali je u poslednjem trenutku spasen intervencijom demokratskih saboraca. Tako će istraga pljačke novca građana i pacijenata iz Zrenjanina, Novog Bečeja, Nove Crnje, Žitišta i Sečnja biti odgođena za kratko vreme

 

Zoltan Horvat

 

Doktor Đorđe Jovanović, doajen srpske medicine i veliki humanista, osnivač Medicinskog fakulteta u Beogradu i jedan od tvoraca moderne patologije, po kojem je zrenjaninska Regionalna bolnica (u večitoj izgradnji, počev od kraja sedamdesetih prošlog veka) dobila časno ime, prevrće se u grobu na pomen svojih kolega-zemljaka u foteljama. Poslednji finansijski izveštaj o poslovanju ove izvikane megalomanske ustanove, pod šifrom strogo poverljivo, inače godinama pažljivo i "demokratski" sakrivan od javnosti, kaže da su Gordana Kozlovački, direktorka bolnice, i njeni neposredni saradnici, savetnici i preostala lokalna vrhuška DS-a, u poslovnoj buli teškoj preko milijardu dinara! Glavni osumnjičeni za "čerečenje" para je dr Mileta Mihajlov, bivši direktor bolnice a danas gradonačelnik Zrenjanina, koji je pre nekoliko meseci na volšeban način izbegao hapšenje nakon što su pripadnici SBPOK-a, po zadatku došli u Zrenjanin i u poslednjem trenutku (na intervenciju rođaka mu Aleksandra Vlahovića i drugih glavešina iz vrha DS) odustali od privođenja i drugog čelnika grada.

Nije reč o nenamenskom raspolaganju ogromnim sredstvima iz čak pet petogodišnjih samodoprinosa i bogatim donacijama u evrima, već o najobičnijoj pljački novca građana i pacijenata opština srednjeg Banata (Zrenjanin, Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište i Sečanj). Nakon što je aprila 2008. godine istekao poslednji samodoprinos građana, težak preko 600 miliona dinara, pojavile su se prve opravdane sumnje u racionalno poslovanje i trošenje para. Na čelu bolnice tada je bio dr Mihajlov, a poslovni manjak iznosio je preko 500 miliona dinara. Prvog oktobra te godine uhapšen je Goran Knežević, a dr Mihajlov je preseljenjem fotelje u Gradsku kuću bukvalno pobegao od odgovornosti za "minuli rad" u bolnici.

Rajska prćija

A "učinak" Mihajlova, dr Maksića, njegovog savetnika, bivšeg direktora i čoveka koji ga je uveo u DS orbitu, zatim dr Miroslava Davidova, bivšeg načelnika Urgentnog centra, kao i još nekih lokalnih DS vrhovnika, izgleda otprilike ovako: ključno mesto u arčenju bolničkih para je, uglavnom bez tendera - kupovina sredstava i artikala po retko naduvanim cenama. Rajko Ostojić, večiti šef nabavke u svim režimima vlasti, omiljeni izvršilac naredbi svih rukovodilaca, naručivao je po megalomanskim cenama sve i svašta. Počev od opreme za svaku salu, koje su, umesto par stotina hiljada, koštale najmanje po milion evra! Nakon retkih (nameštenih) tendera, umesto od daleko povoljnijih ponuđača, kupovan je mermer umesto plastike, držači za sapun su umesto po par stotina dinara koštali i petnaest hiljadarki po komadu, cena držača za peškire napumpana je do 20 hiljada, keramičke pločice za sanitarije su nabavljane po ceni pozlaćenih...

Najzanimljivija, i za proverene bolničke mahere najprofitabilnija, bila je cena monitora za šok-sobe. Umesto šezdesetak hiljada evra, koliko iznosi redovna cena, monitori su kupovani za po 150 hiljada evra! Za opremanje operacionih sala i "brdo" instrumenata isporučivano je još veće brdo para, za šta su bili zaduženi dr Miroslav Davidov i Rajko Ostojić.

Za bogatu i obilnu reprezentaciju "reprezentativnih" kadrova zaduženi su i neki drugi, njima bliski po funkcijama, tek da se posao rukovođenja ravnopravno podeli.

Najzad, nakon rutinske kontrole poslovanja bolnice pod neposrednim nadzorom gospođe Vukajlović, tadašnjeg direktora RZZO (trenutno u pritvoru), i manjka od preko 500 miliona dinara u bolničkoj kasi u vremenu direktorovanja dr Mihajlova, stvar je legla najmanjim zlom po lokalnog VIP "demokratskog kadrovika", krivičnom prijavom protiv odgovornog lica zbog zloupotrebe službenog položaja usled neplaćanja putnih troškova (do trenutka otkrivanja isplata je kasnila punih osam meseci). Umesto dr Mihajlova, kaznu su platili pacijenti, jer je ponovo stradala bolnička kasa, a spas od odgovornosti pronašao je u novoj demokratskoj avanturi, u fotelji gradonačelnika. Povodom krimogenog poslovanja rukovodstva zrenjaninske bolnice, oglasila se tada i zamenica republičkog ministra zdravlja Nevena Karanović nazvavši "rad" rukovodstva zrenjaninske bolnice "zidanjem Skadra na Bojani".

U međuvremenu, dug je početkom prošle godine pod rukovodstvom dr Gordane Kozlovački i drugih novopridošlih, ali preko noći uglednih demokrata, "narastao" na preko 700 miliona, da bi danas premašio cifru od milijardu dinara. Na sve ovo, odgovorni u policijskoj upravi, sudu i vlasti ćute, a jedino se oglašavaju poverioci bolnice koji na isplatu svojih potraživanja čekaju više godina. Mlekoprodukt, višedecenijski poverljiv i proveren partner mnogih firmi i super korektan i tolerantan snabdevač bolnice, prestao je sa isporukom svojih proizvoda zbog višegodišnjeg duga od preko pet miliona dinara, pa je naplatu morao potražiti putem suda. Trenutno više od 120 sudskih utuženja "bombarduje" pravni tim bolnice, koji je, po svemu sudeći, svetski rekorder jer nije odbranio ni jedan jedini predmet. Kolika je to šteta za bolnicu i Zrenjanin neka posvedoči podatak da samo za kamate treba platiti blizu 100 miliona dinara. Ako se zna da su u pravnom timu bolnice retko podobni i krajnje nesposobni kadrovi, a uz to i povratnici na funkcije sa već potrošenim otpremninama i privilegijama bez ikakve odgovornosti (gospođa pravnica po ugovoru Slavica Saravolac udenula je i ćerku u bolnicu da iz PR fotelje brani interese bolničke vrhuške), karikanje dugova je logična posledica zdravstvene ustanove pretvorene u krimogenu DS-SPS političku prćiju, gde se sprovodi staljinistički metod represije prema zaposlenima uz retko bahat odnos prema siromašnim pacijentima.

Šteta zagarantovana

Dr Mihajlov iz lagodne fotelje gradonačelnika ne haje na retke prozivke upućenih u pravo stanje stvari. Ne želi da komentariše ni podatak da je na njegov nagovor u rekordnom roku zaposleno više od 110 novih ljudi u bolnici. Radi se o njegovim zemljacima iz Elemira, kojima se bivši direktor bolnice odužuje zaposlenjem za rad na njegovim njivama i za građevinske i ostale poslove u kućama koje poseduje u Zrenjaninu, Elemiru... U tome mu kao verni partijski saborac pomaže i direktorka Kozlovački, koja uporno ponavlja da u bolnici trenutno radi 1027 ljudi (kvota koju propisuje Ministarstvo zdravlja). Usput namerno zaboravlja da kaže pravu istinu da je na platnom spisku preko 1.200 ljudi, gde pedesetak zaposlenih navodno radi na projektima izgradnje bolnice (davno okončane), a vreme provodi pred monitorima besomučno igrajući video igrice.

Gospođa Snežana Mihajlov, gradonačelnikova supruga, inače medicinska sestra sa novokomponovanom i dobro plaćenom funkcijom savetnika glavne sestre bolnice, dobila je prethodnih dana novo unapređenje. Bez ikakve pismene odluke i rešenja postala je i predsednik Udruženja medicinskih sestara i tehničara. Pod pretnjom sankcija, zaposleni jednostavno moraju u Udruženje, a gospa Sneža seje strah i trepet među zaposlenima. Tim povodom bolnicom kruže famozne pismene naredbe kojima se zaposleni upozoravaju da ne smeju da pisnu o stvarnom i jadnom stanju jer ih u protivnom čeka ulica.

Posebno je problematično, a za pojedince i profitabilno, poslovanje rukovodstva bolnice sa lokalnim tajkunima. Privatna firma Gomex, koja se (ne) vodi na Gorana Kovačevića, bivšeg predsednika upravnog odbora bolnice, bila je totalno privilegovana jer se sve živo moralo kupovati od nje. Za pacijente su bili krajnje ponižavajući periodi od po pedesetak dana kada je na meniju za pacijente bila jedna te ista vrsta hrane, valjda da se do kraja ispoštuje rok trajanja svakog proizvoda.

Svojevremeno je bez tendera angažovano i privatno obezbeđenje od deset ljudi, za šta se pobrinuo njegov zamenik, tada lokalni funkcioner G17 Plus. Nedavno je Security najuren iz bolnice, zamenik iz G17 Plus preleteo u DS, a Mihajlov brže-bolje angažovao desetoro novih portira. Članovi Security ostali su bez posla, kraći su za ugovorenih 2,5 miliona dinara, pa će i u ovom slučaju raditi sud. Na štetu bolnice i pacijenata, podrazumeva se.

  

Viski i krokan

Kako vrhuška zrenjaninske bolnice, u 96-procentnom vlasništvu zaposlenih srednjeg Banata, otvara nova odeljenja? Svečano, po nekoliko puta.

Jedinicu za moždane udare prvo je, uz halabuku, otvorio pokrajinski sekretar za zdravstvo Atila Čengeri, zatim je dr Mihajlov sa svojom lokalnom "demokratskom" svitom pojačanom neizbežnim Predragom Grgićem, reprizu svečanog otvaranja začinio ićem i pićem u restoranu na račun pacijenata iz bolničke kase. Nakon njih stigao je i najmoćniji reprizni - dr Pajtić. Dok su zaposleni, po "demokratskom" naređenju, aplaudirali gostima, pokrajinski šef je ispred svoje ekipe presekao već dva puta presečenu vrpcu (bila posle i žurka u "demokratskom" restoranu), da bi na kraju i delegacija akreditovanih gostiju iz bogtepita kojeg funkcionerskog gnezda osetila čari "preskromnog bolničkog menija", banatske trpeze zalivajući se viskijem i bečejskim vinom krokan.

 

 

Joj, razlike... drastične 

Kakve veze sa svim ovim ima Goran Knežević, bivši gradonačelnik Zrenjanina? Za razliku od svog naslednika, Knežević je u vremenu predsednikovanja gradom čak osam puta primio delegaciju sindikalaca bolnice koji su mu iznosili ozbiljne pritužbe na rad čelnika.

Za razliku od njega, dr Mihajlov ne želi da ih vidi (a vala ni Kneževića), a na svaki pomen sindikalaca i njihove, po njemu uzaludne borbe, preti sankcijama i knjižicama za neposlušne.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane