Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

Lično pismo sa globalnom porukom

 

Đilas bi voleo da zaspim

 

G. Brkiću,

 

Ja sam Vladan Marković, bivši generalni direktor JKP Beogradske elektrane. Isti onaj uz čiju ste veliku sliku sa zlatnom statuom dobijenom u Parizu za kvalitet rada iznosili neistine dobijene iz "kuhinje" glavnog proevropskog kuvara Dragana Đilasa. Ja sam onaj koji Vas je tužio za klevetu i koji je tri godine, dok slučaj nije zastareo, dolazio na ročišta koja nisu održana, jer se Vi niste pojavili. Za to niste snosili nikakve sankcije, jer Vam je to omogućio pravosudni režim sadašnjeg diktatora koga bi sada da upokojite bez suda. Sačekajte malo - dajte šansu pravosudnim organima u nadolazećoj eri posle diktatora.

Ja sam isti onaj "trudbenik Marković", koji je godinama gradio "vangradski toplovod", koji su građani Beograda finansirali plaćajući dopunski porez od tri odsto na hleb, mleko... odvajajući od svojih usta i usta svoje dece radi sigurnijeg i boljeg grejanja Beograda. Evropski Boris Tadić i proevropski Dragan Đilas su ga preko noći izvadili i bacili na smetlište oštetivši Beogradske elektrane za preko 30 miliona evra, a taj tehno-energetski genocid još naplatili preduzeću milion evra za pokrov.

Čitajući argumentovani članak arhitekte Branislava Jovina koji ste objavili u prošlom broju prijatno sam se iznenadio. Da li to znači da je došlo novo vreme i da su se mali ljudi ohrabrili i rešili da podignu glavu uprkos čvrgama koje zbog toga dobijaju od velikih evropskih neimara. Očigledno je da vreme ide, i sve se menja, pa i Vi, g. Brkiću.

G. Jovin je ceo svoj radni vek stavio na četiri stranice Tabloida. Ceo san koji je godinama sanjao nije i dosanjao, probudio ga je bez pardona evropski Đilas. Ja sam ipak imao više sreće. Moj san sam uspeo da dosanjam. Za tri i po godine koliko sam bio na čelu Beogradskih elektrana uspeo sam da preduzeće uvedem u Evropu. Da dobijem pet evropskih priznanja, tri zlatne menadžerske značke i jedno domaće - Beogradski pobednik. Ali, uljuljkan uspehom, drugi san da Beogradske elektrane postanu svetska firma - nisam dosanjao. Probudio me je "takođe bez pardona" isti evropski Đilas. Ali nije evropskom Đilasu problem u tome što sam ja budan, već što gledam i vidim da mi je preduzeće od koga živim gurnuo na isto mesto gde i vangradski toplovod - na smetlište.

Najviše bi voleo da zaspim i na tome vredno radi.

 

                                                 Vladan Marković

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane