Natrag

Rusija

Rusija

Mogu li Rusi ponovo da postanu pokusni kunići

 

Demokratija nije carski posao

 

Naš dopisnik je pre nekoliko meseci pisao o tome šta će se dešavati u vezi sa izborima za predsednika i premijera, pretpostavljajući da će mesta u vrhovnoj vlasti Putin i Medvedev početi da dele 2012. godine, odnosno pred same izbore. Nisu izdržali, kaže on. Očigledno, lepo je i zavodljivo biti na čelu države. Da li će odjednom 2012. neki novi političar sazreti i pomračiti pozicije Putina ili Medvedeva?! Nikad se ne zna - kod Rusa je sve moguće. Odjednom su neki ozbiljno smislili da su u zemlji ojačani demokratski principi. Izjava o tome da će se Putin kandidovati za predsednika, a da bi Medvedev trebalo da bude budući premijer, stavlja debeo krst na demokratiju i pokazuje ko je gospodar u kući - iznosi svoje uverenje naš dopisnik Viktor Hlistun, pokazujući na taj način da u Rusiji, ipak, ima demokratije, koju on ne primećuje

 

Viktor Hlistun

 

 

Zapadna sredstva informisanja, čak i ne razmišljajući, već su odgovorila na ovo pitanje: u Rusiji su na vlasti diktatori u liku tandema Putin-Medvedev, dolazi era totalitarizma. Već ga nazivaju: mekim totalitarizmom.

Ali, strani novinari i analitičari greše nazivajući gospodina Putina carem Vladimirom Večnim. Ne liči on na cara. Nedostaje mu mudrosti i velikodušnosti. Zato, verovatno, nisam ni primetio u zapadnim, a posebno američkim, izveštajima, zluradost, sarkazam itd. Zapad je, u velikoj meri, zadovoljan Putinovom kandidaturom za predsednika. Kao i kandidaturom Medvedeva za premijera. Upravo tokom njihove vladavine, a u poslednjih nekoliko godina (godina krize u celom svetu), broj bogataša u Rusiji je značajno porastao. Na Zapadu su najbogatiji ljudi bankrotirali, a nekoliko ih je čak izvršilo samoubistvo, dok su u Rusiji oni procvetali i obogatili se. Suština njihovog bogaćenja je u sledećem. U vreme vladavine Medvedeva i Putina, ogroman kapital iz Rusije je prebačen na Zapad - u Englesku, Francusku, Švajcarsku i, naravno, Ameriku. Teško zarađeni ruski novac nije ostao Rusiji, već je "otišao u službu" zapadnog kapitalizma. Veoma tačno je ovu situaciju opisao vatreni protivnik svega sovjetskog i ruskog, gospodin Bžežinski. Upravo je on rekao sledeće: ako Rusi drže u zapadnim bankama više od 500 milijardi dolara (ova cifra je podosta umanjena, prim. V. H.), mogu li se vlasnici tih uloga u potpunosti smatrati građanima Rusije? Naravno da ne! Ako produžimo ovu misao Bžežinskog, nije teško shvatiti ko su danas pravi vladari Rusije. To nisu ni Putin ni Medvedev, već gomila najbogatijih ljudi koji su se svojevremeno nakrali i tako stvorili svoj kapital i koji nastavljaju da pljačkaju Rusiju. Samo budali nije jasno da ovim ljudima u potpunosti odgovara da na vlasti budu i Putin i Medvedev. I što oni duže budu na vlasti, to će njima biti bolje. Jasno je da i trajnim vladarima Rusije ovo stanje sasvim odgovara, da im se sasvim dopada.

 

Kako se sve to dogodilo?

 

Šta se zapravo desilo? I kako? Sve je jasno i primitivno, da se odmah uklapa u slagalicu: proces nije bio kreiran bez znanja partijskih funkcionera i visokih činovnika lojalnih Putinu i Medvedevu. A zatim je na kongresu vladajuće partije Jedinstvena Rusija, Vladimir Putin odjednom, ne dočekavši, kako sam ranije govorio, rok, izjavio da je odlučio da se kandiduje za predsednika zemlje na predstojećim izborima kao kandidat Jedinstvene Rusije i da traži od kongresa partije da o tome glasa. Zašto je to uradio? Zato što je unapred bio uveren u uspeh. A kako i ne bi! Još pre nekoliko godina, sva je verovatnoća, smišljeno je, bilo da je to uradio on sam ili njegovi savetnici, da zauzme mesto ne rukovodioca, ne predsednika, ne sekretara političkog saveta partije, već tzv. lidera Jedinstvene Rusije. Kakav je to položaj, niko, posebno ne obični ljudi, nisu razumeli sve do sada. Sada je postalo jasno: lider, to je onaj koji ne rukovodi partijom u skladu sa formalnim statusom, već iz senke. I svi znamo da se često članovi partije potčinjavaju upravo neformalnom lideru, ako, naravno, on ima snagu volje i nekakvu vlast. Putin ima i jedno i drugo. U to vreme je imao najvišu vlast, bio je predsednik, a snagu volje, bivši pukovnik KGB-a ima, i to sa kamatom. Na istom kongresu, Putin je kao slučajno rekao da za četiri godine vladavine Medvedeva nije izgubio komandirski glas. I tu je napravio zaista carski gest - predložio je za mesto premijera svog prijatelja, Dmitrija Medvedeva. Otišao je dalje od Borisa Jeljcina. Ako se sećate, on je imenovao Putina za svog naslednika i objavio je to narodu. Ideja je bila da narod treba da odluči da li treba birati naslednika ili ne. Sada je Putin predložio samog sebe za predsednika. On nimalo ne sumnja u pobedu: Jedinstvena Rusija ima i iskustva u marketinškom varanju birača, a ima i novac.

Jasno je da su članovi "džepne" (čitaj putinske, a tačnije partije oligarha) Jedinstvene Rusije pozdravili njegov predlog aplauzima. I njima takav poredak potpuno odgovara - bogatih ljudi u stranci ima u izobilju. Subordinacija je tu jača nego što je bila u KPSS iz vremena socijalizma. Jasno je da će takva partija štititi oligarhe. I štiti ih. Ne samo njih, već i lopove i proneveritelje svih vrsta. Sve do danas Državna duma u kojoj odlučujući glas ima partija Jedinstvena Rusija nije usvojila Međunarodnu konvenciju broj 20 o tome da bi svi činovnici trebalo da daju ne samo izjavu o svojim prihodima, već i o rashodima. Eto zašto po celoj zemlji rastu palate kakve ne mogu da zamisle bogataši iz celog sveta. I niko ih ne dira, sa retkim izuzecima. Sam Putin, očigledno, imajući bar malo pristojnosti, nije glasao sam za sebe. Čak se i našalio na svoj račun: "Ko je taj disident koji je bio protiv mene?" Šala se svidela članovima partije.

A sada, dragi čitaoci, zamislite sledeću situaciju: u zemlji još nisu održani ni izbori za Državnu dumu, ni predsednički izbori, a dva čoveka su već između sebe podelili uloge. Može li se to nazvati demokratijom? Verovatno bolje odgovara termin "totalitarna demokratija". Ali, da bi sve izgledalo više ili manje pristojno, na TV-u su posle kongresa Jedinstvene Rusije počeli da prikazuju ne samo činovnike koji su jednoglasno podržali Putinovu odluku, već i običan narod koji, kobajagi, traži da se Putin "postavi na presto". Jedna tkalja je sa suzama u očima molila Putina da predvodi zemlju. Šta misli većina Rusa o predstojećoj rokadi, ostaje iza kulisa. Jasno je da su Putin i Medvedev ranije smislili takav potez. Jasno je i to da će kurs države ostati isti - bogati će se bogatiti, a siromašni i srednji sloj stanovništva će siromašiti.

 

Narod ćuti. Za sada.

 

Već sam pomenuo da se poslednjih godina broj milijardera u zemlji povećao. Kako? Zar u vreme ekonomske krize? Tri glavna momenta objašnjavaju tu pojavu.

Prvi: obogatilo se mnogo državnih službenika. Tu činjenicu priznaju i sa vrha vlasti. Stvar je u tome da rat protiv korupcije o kojoj tako mnogo govore Putin, a posebno Medvedev, sabotiraju činovnici na terenu. Funkcioneri kradu gde god je to moguće. U policiji, vojsci, medicini, u prosveti, u građevinarstvu - svuda. Bez mita je danas nemoguće dobiti bilo kakav dokument ili potvrdu. Uz pomoć mita moguće je osloboditi optuženog od suđenja, spasti ga od zatvora itd. Ipak, najveći deo mita činovnici uzimaju od biznismena. Nemoguće je pobediti na tenderu za, na primer, izgradnju puta, bez mita (na ruskom postoji i poseban naziv za tu vrstu mita). Tu je reč o sumama koje se mere milionima i milijardama. Nedavno je predsednik Medvedev obelodanio da se, prema najskromnijim procenama, iz državnog budžeta, samo za godinu dana, ukrade više od trilion rubalja. Ukupan obim prihoda federalnog budžeta za 2011. godinu iznosi osam triliona 844,55 milijardi rubalja.

Od novca koji su činovnici ukrali grade se luksuzne vile i kuće, često ne u domovini, već u inostranstvu. Kupuju se zlato, brilijanti, jahte, avioni itd. Već je postalo moderno da se deca šalju u inostranstvo na školovanje, i to u najprestižnije i najskuplje škole. Činovnicima je Rusija potrebna samo da bi punili džepove, oni ne misle tu i da žive, a svojoj deci obezbeđuju budućnost u inostranstvu. Shvataju i oni da ovako neće moći večno. Narod za sada ćuti.

Drugi: u vreme krize država je, u liku Medvedeva i Putina, dodelila ogromna sredstva bankama i nekolicini preduzeća čiji vlasnici su oligarsi. To je urađeno kako bi se putem banaka pomoglo onim proizvođačima kojima bude najteže u vreme krize. Dobra ideja pretvorila se u običnu prevaru. Novac dobijen od države za pomoć najugroženijim delovima privrede, gotovo odmah se našao u inostranim bankama, počevši tako da radi ne za rusku ekonomiju, već za inostranu. I niko nije odgovarao za te mahinacije. To još jednom dokazuje ko vlada Putinom i Medvedovom, a preko njih i državnim budžetom.

Treći: ove akcije bogataša udarile su pravo po običnim ljudima. Pravdajući se krizom, vlasnici preduzeća su počeli sa neselektivnim otpuštanjem i smanjenjem plata. Najčešće se to radilo ne da bi se sačuvalo preduzeće, već da bi se uvećala dobit, odnosno da bi u njihovim džepovima ostalo više novca.

O tome da cene rastu, ne govori se. Posebno su time ugroženi penzioneri i siromašni građani. A šta kažu zvanične statistike: broj siromašnih u Ruskoj Federaciji u prvoj polovini 2011. povećan je za dva miliona u odnosu na isti period prošle godine, i dostigao je 21,1 milion Rusa. U prvom polugodištu 2010. prihode ispod egzistencijalnog minimuma imalo je 19,1 miliona stanovnika Rusije. Rast broja siromašnih stanovnika u prvom polugodištu 2011. u poređenju sa istim periodom prethodne godine, u značajnoj meri je posledica skoka cena i brzog rasta vrednosti potrošačke korpe.

 

Carske navike

 

Prvi činovnik koji je, makar i blago, iskazao svoje nezadovoljstvo protiv toga što Putin i Medvedev menjaju pozicije, što u stvari znači da će nastaviti istu politiku razvoja Rusije, jeste ministar finansija Aleksej Kudrin. On je rekao samo jednu rečenicu koja je odlučila njegovu sudbinu: "Ne vidim sebe u novoj vladi." To je bilo sve. Gnev Medvedeva je bio zaista carski oštar: na televiziji je izjavio da ministar sa takvim mislima treba da da ostavku i dao mu je rok da to učini - danas. Već uveče, tog istog dana, Medvedev je potpisao njegovu ostavku. Prva glava je odletela. Mnogi se pitaju ko će biti sledeći, ali meni se čini da će ostali činovnici za sada ćutati i još više se ulagivati Putinu i Medvedevu. Sve u duhu ruske birokratije. Ako se ne slažeš - idi, gazda je uvek u pravu.

Milijarder Mihail Prohorov u ovom događaju vidi i nešto više. Evo šta je napisao u svom blogu: "Mislim da se nalazimo na pragu veoma važnih, moguće tektonskih, promena u svesti elite. Uključujući i vladajuću elitu. Dešava se njihova polarizacija. To će neizbežno dovesti do uspona novih ideologija, novih koncepcija razvoja i novih ljudi - nosioca tih ideologija i koncepcija."

Meni ostaje da dodam: ne daj Bože da zbog nezadovoljstva vlasti počnu da gone obične građane. Ne govori se slučajno u narodu: kada se gospoda na vrhu bore, narodu se kosa diže na glavi.

 

 

 

 

Novac dobijen od države za pomoć najugroženijim delovima privrede, gotovo odmah se našao u inostranim bankama, počevši tako da radi ne za rusku ekonomiju, već za inostranu. I niko nije odgovarao za te mahinacije.

 

 

 

Ogroman kapital iz Rusije je prebačen na Zapad - u Englesku, Francusku, Švajcarsku i, naravno, Ameriku. Teško zarađeni ruski novac nije ostao Rusiji, već je "otišao u službu" zapadnog kapitalizma.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane