Do koske

Srbija trune kao starorimska provincija, a njome vladaju tuđi gubernatori bez mandata

 

Prejaka reč za plašljive uši

 

Šta su sve govorile evro-američke diplomate u Srbiji poslednjih deset godina, kome su nudile spasenje, kome novac i vlast, a kome okupaciju? Zašto je jedna rečenica ambasadora Rusije više citirana od svih gadosti koje su za jednu deceniju izgovorile sve diplomate Evrope i Amerike?

 

Nikola Vlahović

 

Kad je domaća evroatlanska grupa, specijalizovana za aplauze i zviždanje, ove jeseni u Beogradu digla galamu do nebesa što je ambasador Rusije Aleksandar Konuzin na skupu nazvanom "Formu bezbednosti", postavio jedno logično pitanje ("Ima li ovde Srba?") i to u momentu dok jedinice KFOR-a na Kosovu ruše Rezoluciju UN 1244, nikome nije palo na pamet da se priseti kako su doslovno svi ambasadori takozvanih velikih sila Zapada, držali lekcije, delili mandate, sastavljali vlade, planirali zaduživanja, organizovali razoružavanje, i uopšte, vodili u Srbiji okupacionu politiku u punom smislu tih reči...

Primera ima puno, ali, treba podsetiti da je, ova sadašnja vlada neformalno predstavljena na početku svog mandata u beogradskom Domu omladine od strane američkog ambasadora Kamerona Mantera, kojom prilikom je on obavestio srpsku javnost kako će izgledati buduća "politička supstanca te vlade". Nije se ni trudio da prikrije ono što su svi znali, da o političkoj sudbini Srbije odlučuje njegova ambasada i on lično!

Prethodno je Manter to i najavio na promociji programa "Društvene mreže", kad je samouvereno rekao da je potpuno siguran da će u Beogradu biti formirana proevropska vlada. Udvorička i kukavička Radio-televizija Srbije, 18. juna 2008. godine prenela je njegovu izjavu da će Sjedinjene Američke Države (SAD) Srbiji dati veliku pomoć, ukoliko proevropska vlada bude formirana! To nije prvi slučaj da američke diplomate javno korumpiraju nekoga, ali kada uzmu slobodu da to rade, onda su u pitanju države bez zaštite, male i sirote zemlje takozvanog trećeg sveta.

Još ranije, krajem 2006. godine, američki ambasador Majkl Polt pokušao je da "kreira javno mnenje", tako što je pozvao kod sebe sve glavne urednike takozvanih velikih medija u Beogradu, nudeći im mnoga dobra u znak zahvalnosti, ako ubede javnost u Srbiji da je albanska nezavisnost na Kosovu i Metohiji neminovna! 

 U presretnutoj diplomatskoj depeši poslatoj iz američke ambasade u Beogradu pod oznakom "07 Belgrade1733", a koju poseduje sajt "Vikiliks", a u vezi sa akcijom Majkla Polta, piše da su američke diplomate u zatvorenim razgovorima sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem izrazile očekivanje da će on zajedno s njima upravljati procesima posle proglašenja albanske nezavisnosti na Kosovu i Metohiji!

Do javnosti u Srbiji nije došao ni podatak da je od strane američke administracije dat nalog ambasadama u državama "saveznicama" (pa i Turskoj) da "utiču na države domaćine" da ove pošalju demarš Crnoj Gori, samo zato što predsednik Filip Vujanović nije pozvao Albance s Kosova i Metohije na neki međunarodni skup na Cetinju 2009. godine!

Šta treba reći na okolnost da je baš američki ambasador u Prištini, Kristofer Del, rušeći ustavni poredak Srbije, ali i bilo kakvu predstavu o parlamentarizmu kod Albanaca, jednostavno izvadio koverat iz džepa i proglasio do tada potuno nepoznatu ženu, Atifete Jahjagu, za predsednicu samoproglašene države!

Ohrabreni ovakvom američkom nediplomatskom i siledžijskom politikom, krenuli su tim putem i drugi ambasadori nekih zapadnih zemalja gde su se po pravilu isticali ambasadori Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Tako je svoju diplomatsku sezonu završio i pokojni Andreas Cobel, kratkotrajni ambasador nemačke u Srbiji, koji je prethodno korumpiran od narko kartela na Kosovu, da bi "lobirao" za nezavisnost samoproglašene republike.

Nije bolji od njega ni sadašnji nemački ambasador Volfram Mas, koji se potrudio da Srbima objašnjava kako NATO bombardovanje nije bilo upereno protiv njih! Tu temu je "obogatio" tako što je oštro kritikovao sve koji bombardovanje 1999. godine zovu "zločinačkim". Još je dodao:

 "...Moram da kritikujem vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termine poput NATO bombardovanje. Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše dete upita: Tata, ko je ovo uradio? Vi ćete mu odgovoriti: NATO. I šta onda očekujete od tog deteta da misli o NATO? Za razliku od toga, ja sam kao mladić u Nemačkoj gledao ruševine u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onog ko je tu učinio jer je bilo onih koji su mogli da mi kažu zašto je to učinio".

Mora da je njegova ekselencija Volfram Mas zaboravio ili mu nisu rekli: pre desetak godina, građani Nemačke nisu odobrili promociju knjige „Genocid na Jevrejima",  nego je 90 odsto građana to kapitalno delo bojkotovalo kao neistinu!

No, dato mu je da se u Srbiji služi svim i svačim, pa tako i klasičnom američkom metodom; ohrabri, pohvali, ponudi nadu: "...Bilo mi je toplo oko srca kada sam video DS, SNS, SPS, G17 i LDP na sastanku sa Gvidom Vesterveleom kako složno izjavljuju da im je integracija u Evropsku uniju prioritet broj jedan. To je fantastičan napredak u odnosu na pre tri godine!".

Tako radi i govori ambasador Nemačke, tako rade i govore već godinama sve diplomate sa Zapada prema kojima je američka diplomatija blagonaklona. Nije greh niti diplomatski skndal kad u Jagodinu, ispod Palmine hladovine na lokalnoj slavi sedi britanska ambasador Stiven Vordsvotr i divani o tome ko će sa kim u Srbiji da se ujedinjava i razjedinjava, ali je diplomatski skandal i greh kad njegova ekselencija Aleksandar Vasiljevič govori u Topoli o tome da "Srbija nije sama".

Zašto je toliko zasmetala dobronamerna opaska ruskog ambasadora, čoveka koji je svojim bićem, karakterom i delovanjem, pokazao samo dobru volju svoje velike domovine, i ukazao na to da ovdašnja pravoslavna Srbija, ni na Istoku ni na Zapadu, nije sama? I, kakvi su to evro-američki prijatelji Srbije, koji ohrabruju ovu zemlju na potpuno samoubistvo?

Događaji koji slede, odgovoriće uskoro na oba pitanja. Odgovori će biti bolni, ali će mnoge otrezniti.