Natrag

Povodom

Povodom

Bivi direktor Beogradskih elektrana opisuje svoj sukob sa energetskom mafijom

Hobotnica me grekom postavila

Ovim reima Vladimir Markovi, bivi direktor Beogradskih elektrana opisuje svoje imenovanje za direktora jednog od najvanijih javnih preduzea u gradu. On se sa gorinom prisea otpora kojim se suprostavljao energetskoj hobotnici da ne opljaka preduzee na ije elo su ga doveli. Opisuje i hronologiju napada kojima je bio izloen, sve do smene koju su mu priredili, uvidevi da uz njegov blagoslov ne mogu da pljakaju Beogradske elektrane

M. Grabe

Kao nestranaki kandidat postavljen na mesto generalnog direktora na predlog DSS-a, odlukom Skuptine grada Beograda, 30. maja 2005. godine, u trajanju mandata od pet godina, nekadanji direktor Beogradskih elektrana Vladimir Markovi tvrdi da je do njegove smene dolo iznenada...

Radio je, kae, danonono, domainski, a ne stranaki. Dolaskom na vlasti nove koalicije, posle majskih izbora 2008. godine i formiranje nove gradske uprave 19. avgusta 2008. godine oblast energetike je koalicionom podelom dola pod okriljem SPS-a. Tri dana kasnije 22. avgusta 2008. pozvala ga je (sad ve pokojna) Borka Vui i saoptila mu da je Socijalistika partija Srbije analizirala njegov rad i poslovanje Beogradskih elektrana u tom periodu, da je zadovoljna njegovim radom i postignutim rezultatima i da je SPS odluila da ga zadri na mestu generalnog direktora. Markovi se zahvalio Borki Vui i SPS-u na ukazanom poverenju.

No, nakon pet dana sledi narueni lanak u Veernjim novostima gde se Beogradske elektrane blate" neistinama, a kao argument pominju se albe kunog saveta iz ulice Kneza Miloa. Kuni savet sa pomenute adrese je odmah reagovao, obraajui se pismeno, Veernjim novostima, da to nije istina, ali njihov demanti nije objavljen. Istina je da su ga Beogradske elektrane objavile na svom sajtu.

Markovi navodi da je to bila uvertira za njegovu smenu koja se dogodila 2. Septembra 2009. Tada novi gradonaelnik Beograda napada rad Beogradskih elektrana, kako bi uprkos svim priznanjima datim Markoviu, ubrzao njegovu smenu i imao opravdanje za to. Njegovo pismo odbrane objavljeno je u Kuriru od 1. Oktobra 2008. pod naslovom: Gradonaelnie, gde su pare".

Kada je u pitanju preduzee Minel-Kotlogradnja sa kojim je Markovi 2006. pre privatizacije, dogovorio da uestvuje u izgradnji kotlova za Vodovac i Novi Beograd, zajedno sa privatnim preduzeem Kirka-Suri iz neobjanjivih razloga se odustaje od dobijenog posla izgradnje kotla u Novom Sadu, koji se preputa Slovencima za milion evra vie. Nakon toga Minel-Kotlogradnja se privatizuje uprkos nezadovoljstvu radnika. Na aukciji ga preuzima Rudnap-grupa za 1,7 milion evra, obavezom ulaganja od dva miliona evra i obavezom prema radnicima od milion evra. U tom trenutku ugovoreni poslovi i novana potraivanja iznose pet miliona evra. Jednostavna ema za otimanje firmi i para.

Markovi navodi da se ovi poslovi sprovode pod okriljem "hobotnice" i daje odgovor ko se krije iza ovog pseudonima: - Hobotnica je interesna grupa ljudi koja koja u ovom periodu tranzicije gleda da to vie dravnog kapitala prebaci u privatne depove ne prezajui ni od ega i ne bojei se niega jer je "pustila pipke" u sve institucije sistema. Toliko se proirila da e po mom miljenju uskoro poeti da jede samu sebe jer "hrane" polako ponestaje.

Prema tvrdnjama biveg direktora Beogradskih elektrana jedan od vodeih vidljivih glava "hobotnice" je Vojin Lazarevi, pravnik, veinski vlasnik Rudnap - grupe, a nevidljivi "pipak" je Mlaan Dinki bivi ministar.

U svojim analizama Markovi uvia da je njega na mesto generalnog direktora Beogradskih elektrana dovela "energetska hobotnica" , ali ne da da doprinos svojim znanjem i radnim iskustvom ve da bude "rtveno jagnje" u privatizaciji svog preduzea. Svakako svaki njegov uspeh u poslovanju i svaka dobijena nagrada, a pogotovu dobijanje sertfikata ISO9001 i uvoenje sistema kvaliteta u poslovanje preduzea nije odgovaralo. Svaka realizacija projekta, za ta su uraene fizibiliti studije: izgradnja palionice smea, postavljanje gasnih turbina i izgradnja kombinovanog postrojenja na lokaciji toplane Novi Beograd, izgradnja rezervoara na mazut od 40 hiljada tona (tuim parama), reorganizacija preduzea izdvajanjem dve zavisne erke firme (pratee delatnosti) saglasno zakonu o energetici, nije im odgovarala jer bi se na taj nain uveala vrednost preduzea, zato je sve preko svojih pipaka hobotnica stopirala.

Zanimljivo je da je Markovi jo 2005, bio na udaru "energetske hobotnice". I pored toga ostao je na mestu generalnog direktora prvenstveno zahvaljujui Vojislavu Kotunici i DSS-u, a zatim tek postignutim rezultatima u poslovanju. Tada Markovi nije znao da je "energetska hobotnica" prevarila Vojislava Kotunicu i daga je namesto generalnog direktora dovela zbog svojih interesa iako on nije bio lan DSS-a. No, odmah im je zasmetao i poeli su da ga sabotiraju u radu.

Dolaskom na elo Beogradski elektrana Markovi je zatekao katastrofalno stanje. On nije ni uspeo da sedne u fotelju, a lanovi "energetske hobotnice" su mu izvadili "Vangradski toplovod" kako bi ga to vie udaljili od Evrope.

Prethodni generalni direktor odbija da preda svoju dunost zapisniki, razumljivo: prazni rauni, a obaveze preduzea velike. Za nastupajuu grejnu sezonu bilo je potrebno remontovati 40 odsto instalacionog sistema. No, sa postavljanjem Vladana Markovia na mesto generalnog direktora se odugovlailo kako ne bi stigao da elektrane spremi za nastupajuu sezonu.

Ni jedan tender do (1. juna 2005.) nije oglaen, tako da je Markovi sve morao sam da organizuje. On oglaava tender, eka da proe zakonski rok ne bi li sklopio nove ugovore. "Hobotnica" preko svojih ljudi pokuava da mu obori tendere. No, Markovi svojim autoritetom uspeva da ujedini direktora "Minel-kotlogradnje" i direktora "Kirka-Suri" da zajedno sa Elektranom osposobe sistem grejanja.

Poetak te grejne sezone "energetska hobotnica" sabotira organizovanim reklamacijama graana preko optinskih odbora DS-a. Paralelno je sve propratio Blic naruenim lancima. Ubrzo zatim u etvrtak 23. oktobra 2005. Za Markovia nastaje prvi dan "D". Poziva ga tadanji gradonaelnik Beograda u 10 sati i dok Markovi sedi za stolom sa njegovim zamenikom i efom kabineta baca gradonaelnik ispred njega novine u kojima se "blate" Beogradske elektrane.

Re po re Markovi lupa akom o sto (to se dugo prepriavalo) govorei: "...Nita mi ne moete ako ste mislili da me zaplaite, ako se ne smirite ja u sazvati konferenciju za tampu!"

Tog istog dana u 12 sati gradonaelnik saziva konferenciju za tampu i izjavljuje da je grejanje u Beogradu normalno, da ima po koja reklamacija koja se otklanja. I tog istog dana ekipa RTS-a koja je bila od 15 do 16 sati u dispeerskom centru elektrana nije zabeleila ni jednu reklamaciju. Gradonaelnik koji se bio prvo obruio na Markovia, prihvato ga je kao savesnog direktora i nadalje su korektno saraivali uprkos podmetanjima sa strane.

Ispada trafo postrojenje toplane Novi Beograd, pa jo jednom. Markovi uvia da remont nije raen godinama u nazad i da su pare odlazile na drugu stranu. Markovi smenjuje rukovodioca elektro-odravanja. No, ubrzo tadanji direktor BIA Rade Bulatovi pozivajui se na Dragana Vignjevia direktora EMS-a zahteva povratak smenjenog rukovodioca na posao. Markovi to odbija: "...Umesto da je uhapen zbog pokuaja sabotae vi od mene traite da ga vratim na posao".

Grejnu sezonu 2005/6 obeleilo je neprekidno pucanje predizolovanih cevi na Optini Vraar, najvie na Svetosavskom platou. Ba na tom delu su ugraene nemake Izolopus cevi o kojima je tampa pisala 2004, jer je osoba koja je skrenula panju na lo kvalitet cevi (i zbog toga otputena iz preduzea) odrala konferenciju za tampu i sve nedostatke cevi argumentovala. I tada je otkrivena prevara. Umesto nemakih cevi, bile su ugraivane rumunske. Ipak radnici Beogradskih elektrana danononim angaovanjem uspeli su da odre grejni sistem u funkciji uz 40.000 prekovremenih sati.

Gradonaelnik je obeao da e se taj rad platiti i nove cevi jer je bilo u pitanju 50 kilometara (koje je Beograd u ime i za novac elektrana nabavio), ali sve je ostalo na obeanju. Beogradske elektrane su same podnele troak i vie miliona evra za bonifikaciju graanima. Ali nije to bio jedini unapred pripremljeni i kovertirani potez "hobotnice".

Da bi obezbedio energente za grejnu sezonu 2005/6 Markovi zakazuje sastanak u Panevakoj rafineriji. Od direktora rafinerije trai rabat od 10 odsto na koliinu od 50.000 tona mazuta. On mu odobrava 8 odsto ali posle razgovora sa generalnim direktorom NIS-a eljkom Popoviem Markovi dobija traeni rabat. NIS potpisuje ugovor, ali "hobotnica" preko svojih ljudi iz DS-a iz gradske uprave Jelene Jevtovi Karamate pismeno stopira da Markovi potpie ugovor uz obrazloenje da e gradska uprava nabaviti mazut u ime Beogradskih elektrana. Tako je Markoviu bilo jasno da e grad Beogradske elektrane namerno ostaviti bez mazuta za poetak grejne sezone. Ugovor koji je grad zakljuio sa NIS-om datira od kraja novembra 2005, sa novom cenom i rabatom, ime je preduzee oteeno za 10 miliona evra.

Da bi ipak poeo grejnu sezonu na vreme Markovi se dogovara sa NIS-om, da NIS dri bez naknade svoj mazut u rezervoraima Elektrana, a da Beogradske elektrane mogu da ga koriste i naknadno plate. To omoguava direktor Jugopetrola Aneli.

Kada je u pitanju nabavka uglja za grejnu sezonu pria je ista. Direktor Kolubare Dragan Tomi odbija da napravi ugovor sa elektranama o direktnoj prodaji 15.000 tona uglja, pozivajui se na neki svoj interni akt u preduzeu. Markovi tada objavljuje javni poziv za nabavku uglja. Od prijatelja saznaje da je Karamata zabranila preduzeima sa kojima Beogradske elektrane sarauju, da se jave na poziv. Markovi tada poziva direktora Pam-ek-a, Radosava Savatijevia Keneta, na sastanak i trai od njega da u ime dugogodinje saradnje i u interesu graana Beograda konkurie sa svojom firmama Aleksandar i Beoogrev i tako mu omogui start grejne sezone. I pored zabrane koju ima, on prihvata da konkurie.

to se tie nabavke gasa poslednja je bila 1996 od Energogasa, sada Srbija gas. Ni predstavnici Energogasa nisu 2005. hteli da sa Markoviem prave ugovor.

Jer tada bi morali da potuju ugovoreni tempo isporuke i ugovorenu cenu, jer ako bi bilo drugaije, snosili bi sankcije. U januaru 2006. dolazi do gasne krize, ali Beogradske elektrane prevazilaze tu krizu jer su imale rezerve mazuta, a pozajmljuju ga i drugim gradovima kao to su Uice, Priboj, Vrbas...) i spreavaju raspad elektroenergertskog sistema Srbije.

U toku grejne sezone 2005/6 Beogradske elektrane preko novoformirane slube bezbednosti (na temelju unutranje kontrole) preduzee uspeva da sprei razne sabotae hobotnice" i krau uglja, mazuta, soli...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane