Natrag

Latinska Amerika

Latinska Amerika

Sve vie para juno od Rio Grande

 

Mnogi nisu na visini podataka

 

Znatan broj ekonomskih strunjaka smatraju da e ova dekada biti nazvana "decenijom Latinske Amerike"; meutim, najnovije najave podvlae strepnju da bi nova svetska ekonomska recesija imala negativan uticaj na, ako nita drugo, obim izvoza zemalja June Amerike, koje procentualno svojim ekonomijama mnogo vie zavise od izvoza sirovina nego, recimo, Meksiko (geografski na severnoamerikom kontinentu) i Centralna Amerika

 

Milan Balinda

 

Meunarodni monetarni fond (MMF) u privatnim analizama predvia da e Latinska Amerika nastaviti sa ekonomskim rastom i sledee godine, ali manjim obimom nego prethodnih godina i uz rizik daljeg usporavanja, a sve u zavisnosti od svetske krize. Strah je u injenici da bi kriza u Evropi, a donekle i u Sjedinjenim Dravama, oslabila azijske ekonomije to bi spustilo cene sirovina koje su vitalni deo latinoamerikog izvoza. Kako su do sada stajale stvari, pojednostavljenim jezikom, sve to ponude ekonomije juno od Rio Grande nae kupca u Aziji, a pre svega Kini.Parafrazirajui prepoznatljivu izreku moglo bi da se kae: kada Kina nazebe, Latinska Amerika dobije zapaljenje plua.

Poslednjih godina vie cene sirovina bile su motor ekonomskog rasta Latinske Amerike, a od izvoza sirovina, po MMF-u, ve 40 godina zavise ekonomije ovog regiona. Zabrinjavajue je to se u poslednjih nekoliko meseci pojavila tendencija pada cena nekih od sirovina, kao to je bakar iz ilea i Perua, kao i argentinske soje. U Kolumbiji, na primer, nafta, ugalj i nikal ine 70 odsto celokupnog izvoza. Inae, uprkos visokom rastu ekonomije, u Kolumbiji inflacija, do septembra ove godine, nije prela cifru od 3,73 odsto. Ipak je, na due staze, visoki rast latinoamerikih ekonomija praktino zagarantovan osim u sluaju katastrofalnog pada cena sirovina od kojih ovaj region zavisi. Jedna od najpozitivnijih posledica znaajnoj ekonomskog rasta Latinske Amerike je i podatak da je od 2003. godina 70 miliona stanovnika izvueno iz siromatva.

 

Zakon zabranjuje strane trupe

 

Meksiko i Centralna Amerika, za razliku od June Amerike, tokom prole godine doli su na nivo da sirovine uestvuju sa 25 odsto celokupnog izvoza, a to nakon to je izvoz sirovina poslednjih decenija postizao cifru od 40 odsto. Meksiku, kao i Venecueli, visoka cena nafte na svetskom tritu definitivno ide u korist, ali Meksiko danas vie izvozi industrijske proizvode, kao automobile, pa se u procentima izvoz sirovina srazmerno spustio. Primera radi, svi automobili nemakog Folksvagena za trite Sjedinjenih Drava, a to je znaajan broj, izali su sa proizvodnih traka meksikih fabrika. U ovom trenutku zemlju Asteka i Maja najvie brine nasilje povezano s ilegalnom trgovinom opojnih droga. ini se da Meksiko nije u stanju da sam obuzda ovaj rat izmeu narkodilera te je u pomo pozvan moni severni sused. Tu su nastali novi problemi - pitanje suvereniteta zemlje stavljeno je pod lupu.

Krajem oktobra 2011. Njujork tajms je obavestio svoje itaoce da se tokom poslednjih pet godina neprekidno pojaavalo prisustvo severnoamerikih snaga bezbednosti, ukljuujui i letove bespilotnih aviona nad meksikom teritorijom. Problem je naglaen injenicom da u Meksiku postoje zakoni koji zabranjuju uee severnoamerikih snaga na meksikom tlu. Sudei po svedoenjima sa obe strane granice, policijski agenti Sjedinjenih Drava uspeli su da se infiltriraju u redove nekih od najopasnijih meksikih kartela droge i zahvaljujui njihovim informacijama sa najvieg nivoa ovih organizacija meksika policija uspela je da onesposobi nekoliko desetina efova kartela iz viih i srednjih redova. Nekoliko manjih kartela kriminalaca je uniteno, a takoe su naeti i oni najvei, kao to su na primer Los Zetas. Upravo preko tih infiltracija Sjedinjene Drave su otkrile navodnu zaveru iransko-amerikog graanina, prodavca automobila, koji je nameravao da ubije ambasadora Saudijske Arabije u Vaingtonu. Pria je da je taj zaverenik pokuavao da kontaktira neke lanove Los Zetas i narui atentat.

Odmah nakon lanka Njujork tajmsa iz amerike vlade su negirali bilo kakvo direktno uee protiv organizovanog kriminala na teritoriji Meksika. Dan nakon demanta iz Vaingtona, meksika vlada objavila je da joj je "poznato prisustvo severnoamerikih agenata na meksikoj teritoriji. Portparol meksikog Ministarstva spoljnih poslova naglasila je da prisustvo amerikih agenata na teritoriji Meksika "ne kri dravna prava" i da se kooperacija sa severnoamerikim snagama po pitanju borbe protiv narkodilera vodi uz "duno potovanje" nacionalnih, amerikih i meksikih, suvereniteta. U to isto vreme, poslednja nedelja oktobra, iz Vaingtona je stigao i drugi demant i to iz usta Dravnog sekretara SAD Hilari Klinton, a ne radi se o Meksiku ve o Kubi.

 

Havana meta amerike demokratije

Od pre par nedelja govorka se da je Vaington ponudio Havani dogovor oko oslobaanja iz kubanskog zatvora amerikog subkontraa Alana Grosa. Gospodin Gros (62) uhapen je na Kubi 3. decembra 2009. godine i optuen da je distribuirao satelitske telefone i drugu sofisticiranu opremu za komunikaciju grupama Jevreja na ostrvu i jo nekim nevladinim organizacijama. Kuba tvrdi da su ameriki projekti za pomo civilnom drutvu maska iza koje se finansira unutranja opozicija sa namerom da se sprovedu demokratske promene. Hilari Klinton, odgovarajui na optube kongreskinje iz Majamija da Vaington pregovara sa Havanom, rekla je da ni u jednom trenutku vlada Sjedinjenih Amerikih Drava "nije izrazila elju da jednostrano ponudi Kastrovom reimu, ili da olaka sankcije, bilo ta, da bi postigla oslobaanje Grosa". Polemika o sluaju Gros zapoeta je sredinom oktobra kada je jedna informacija agencije Asoijetid pres ukazala na mogunost da je administracija predsednika Obame ponudila Kubi "seriju olakica" ukoliko oslobode Alana Grosa.

Kubanski reim nije se osvrnuo na temu Grosa, ali je iz Havane, i to iz pera Fidela Kastra, stigla osuda upuena Sjedinjenim Dravama koje su svojim glasom blokirale odluku Ujedinjenih Nacija da Vaington prestane sa blokadom Kube. Komunistiki voa koji od 2006. nije zvanino na vlasti, u svojoj redovnoj kolumni u zvaninom glasilu kubanske vlasti Granma podvukao je da su protiv rezolucije UN, ukljuujui Libiju i vedsku koje se nisu oglasile, glasali samo nekih 4,8 odsto svetskog stanovnitva. Ovo je bilo po dvadeseti put kako rezolucija o deblokadi Kube nije prola u UN. U istom dnevniku Granma moglo je da se proita da je kubanska ekonomija u prvom semestru ove godine rasla po stopi od 1,9 odsto u odnosu na 2010. i da se oekuje da e do kraja godine nacionalni bruto proizvod dostii cifru od 2,9 odsto. To su cifre koje je objavila Granma i bez obzira da li su one dobra vest ili nije na Kubi nee biti nezavisnih miljenja o uspenosti lokalne ekonomije, mada se rumori po ostrvu da e Kuba upasti u velike probleme ukoliko se neto dogodi Ugu avezu, predsedniku Venecuele, jer zahvaljujui njegovoj velikodunosti reim brae Kastro zadovoljava svoje potrebe za naftom.

Izleenje duha

 

Sam Ugo avez (57) tvrdi da se osea sasvim dobro i da je pobedio kancer koji je leio na Kubi. Po njegovom ponaanju moglo bi i da se potvrdi da je u ovom trenutku sasvim dobro sa zdravljem jer je energino napao jednog lekara koji je prethodno tvrdio da mu prognozira jo dve godine ivota. "On je veliki laljivac", tim je reima na jednom skupu avez prozvao dotinog lekara. Radi se o doktoru Salvadoru Navareteu koji je meksikom meseniku Milenio izjavio da avez ima rak karlice, kancer kojem se, po miljenju tog lekara, podlee u najvie dve godine. Nakon to je doktor Navarete dao izjavu meksikom asopisu morao je, po njegovim reima, da pod hitno napusti Venecuelu. Nakon to se u Venecueli saznalo da je avez bolestan njegova je popularnost, po rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, poveana ali se krajem septembra smanjila za 5,8 odsto i ostala na 53,1 odsto. Kako su izbori u zemlji predvieni za oktobar mesec sledee godine, zbog avezove bolesti dovodilo se u pitanje njegova kandidatura. avez, koji se nalazi na elu zemlje ve 12 godina, pobedom na sledeim izborima osigurao bi jo est. Po jednom istraivanju kada bi se izbori odigrali u ovom trenutku avez bi dobio 37 odsto glasova, kandidat opozicije, a znae se ko e to biti sledeeg februara, 31 odsto, dok 32 odsto biraa nije htelo da se izjasni.

Nadutog lica i bez kose, kao posledice zraenja, avez je i dalje veoma aktivni politiar koji je tokom jednog susreta sa vojskom tvrdio da se tokom njegove bolesti aktivirao jedan "plan destabilizacije" sa namerom da se preuzme vlast u zemlji. Kratko vreme nakon tih izjava najavio je poveanje plata vojnim licima za 50 odsto, retroaktivno od septembra, zata mnogi tvrde da na taj nain kupuje glasove uniformisanih. Inae, u vojnim krugovima raste nezadovoljstvo, koje potvruju oko 50 ostavki nedeljno, zbog velikog broja Kubanaca u komandnim redovima vojnih snaga Venecuele. Osim optubi na "plan destabilizacije" avez je pozvao svoje sugraane da prevaziu "stare mane kapitalizma" uz pomo "izleenja duha". To bi se "izleenje" najpre sastojalo u oslobaanju od egoizma. Tokom 12 godina avezove vladavine ivotni standard najsiromanijih je poboljan, a smanjena je i nezaposlenost, mada se oko toga ne slau svi. Za takvo stanje treba pre svega zahvaliti injenici da je barel nafte pre 12 godina kotao devet dolara da bi sada bio na visini od preko 100.

Brojniji su oni strunjaci koji tvrde da e sledea vlada, nakon to avez izgubi na izborima, biti u veoma tekom poloaju zbog ekonomske situacije u zemlji. Tvrde da je proizvodni sektor u ruevinama, proizvodnja nafte u povlaenju i sve to uz jednu od najveih inflacija na svetu. Kau da e ministar ekonomije sledee vlade biti "zvezda", ne zato to e postii velike rezultate nego to e zameniti sadanjeg ministra koji je "imao kapacitet destrukcije koja je bila katastrofalna za zemlju". Ti strunjaci, i protivnici avezove politike, tvrde da je ekonomija Venecuele hiper-regulisana, sa kontrolom cena, kontrolom deviznog kursa, kontrolom kamata, kontrolom trita rada "kontrole nad kontrolama". Taj stav podravaju tvrdnjama da se danas u zemlji, u odnosu na vrhunac iz 1997, proizvodi jedan milion barela nafte manje. Kau da je to pre svega zbog nedostatka investicija. Opozicija tvrdi da protivnik koga bi trebalo pobediti nije voa dananjeg sistema, nije politiki projekat, ve da je to siromatvo. Iz tih razloga i panski strunjaci za razvoj tvrde da su avezove promene bile povrinske a ne strukturne. Jedan od naina kojim je avez smanjio nezaposlenost je bio da na dravne jasle udomi novih milion slubenika. Sa 1,2 miliona zaposlenih na 2,2.

Lula teko oboleo

 

Osim aveza jo jedan latinoameriki lider boluje od raka. Bivi predsednik Brazila, Luiz Inacio Lula da Silva hospitializovan je u ponedeljak 31. oktobra 2011. da bi zapoeo hemoterapiju raka grkljana. Bolest, koja je otkrivena u prethodnu subotu, nalazi se u svojoj srednjoj fazi te je ve kasno da se izvri hirurka intervencija ali se oekuje da e pacijent pozitivno reagovati na leenje. Biopsijom se potvrdilo da je taj tip raka jedan od najtipinijih za grkljan koji se, ako se primeti na vreme, obino uspeno lei. Lekari bolnice u Sao Paulu tvrde da je u ovom trenutku najvanije da je rak lociran. Kancelarija za tampu biveg predsednika Brazila objavila je da su Luline aktivnosti suspendovane najmanje do januara meseca 2012. i da on nee ii u najavljene posete Sjedinjenim Dravama, Venecueli i Republici Dominikani. Od trenutka kada se saznalo za Luline zdravstvene probleme, popularni bivi lider Brazila primio je mnogobrojne manifestacije solidarnosti iz itavog sveta.

Drugi problem koji je iskrsnuo u Brazilu je da se trai novi ministar koji e nadgledati Svetsko prvenstvo u fudbalu. Orlando Silva, brazilski ministar sporta, objavio je svoju ostavku zbog optubi da je umean u korupciju. Pripisuje mu se da je primio milione dolara u zamenu za ugovore u projektu promocije sporta kod siromanog dela omladine. Silva, iz Komunistike partije Brazila, je odbacio sve optube tvrdei da za njih nema ni jednog validnog dokaza. Ministar u ostavci bio je ispred vlade zaduen da nadgleda pripreme za sledee Svetsko prvenstvo u fudbalu koje e se odigrati u Brazilu 2014. godine, kao i za Olimpijske igre 2016. Istovremeno su pod istragom i predsednik Brazilske fudbalske konfederacije kao i predsednik komiteta za organizaciju Mundijala. Obojica su osumnjieni za pranje novca. Oekuje se da e sledei ministar sporta takoe biti iz redova Komunistike partije.

Usponi i padovi

 

Kome je krenulo dobro je predsednice susedne Argentine, Kristina Fernandez de Kiner (58), koja je pobedila na oktobarskim predsednikim izborima sa najveom razlikom u broju glasova jo od vremena kada je demokratija 1983. godine zamenila brutalne vojne diktature. Ovo je drugi mandat gospoe Fernandez de Kiner, inae supruge prethodnog predsednika Nestora Kinera koji je umro oktobra prole godine, a koji je bio hrvatskog porekla. Argentina je prole godine imala stopu rasta od 9 odsto i sa tim cifrom predsednici nije bilo teko da ponovo trijumfuje. Inae, Kristina Fernandez koja je tokom kampanje nosila crninu i esto pred skupovima putala suze, pripada Peronistikoj partiji. Ta partija sledi politiki model Huana Perona koji je pedesetih godina prolog veka bazirao svoju politiku na nacionalizmu, jakom uticaju drave na ekonomiju i pro-radnikim merama kao to je znatno poveanje plata, uz poveanu inflaciju naravno. Gospoa Fernandez, kao prethodno i njen suprug, danas radi tano ono to je u svoje vreme radio Huan Peron.

Mada je argentinska ekonomija poslednjih osam godina rasla prosenom stopom od 7,6 odsto, pre svega izvozu soje i drugih poljoprivrednih proizvoda u Kinu, opozicija tvrdi da zemlja sreno plee na Titaniku". Argentinski ekonomisti tvrde da je aktuelna vlada manipulisala podacima o inflaciji i da njihovi brojevi ne odgovaraju ciframa privatnih strunjaka koji tvrde da je inflacija izmeu 25 i 30 odsto. Ekonomisti iz opozicije podvlae da je frenetino dravno troenje u ovakvoj svetskoj ekonomskoj situaciji doi glave Argentini, zemlji koja je poznata po svojim naglim usponima i padovima. Vlada sa svoje strane insistira da na prvo mesto stavlja Argentince i suverenitet zemlje, a ne kreditore sa bazama u Vaingtonu, kao to je Meunarodni monetarni fond i Svetska banka. Ministarstvo ekonomije najavilo modifikaciju nastavnih programa u sferi ekonomskih nauka najavljujui da e u programe morati da uu i marksistike teorije da bi se na taj nain balansiralo sa neoliberarnim pogledom na ekonomiju.

Predsednica Fernandez u ovom momentu ima podrku od 60 odsto graana, ali mudro bi bilo podsetiti se da su Argentinci, kojih sada ima 40 miliona, i u prolosti "reagovali emotivno". Tako je bilo i u doba Huana i Eve Peron, isto tako se ponovilo i kada je general Galtieri, neki kau pod uticajem viskija, zauzeo ostrva Malvine i provocirao vojni odgovor Velike Britanije. Milioni Argentinaca defilovalo je ulicama kako Buenos Airesa tako i ostalih gradova uzvikujui patriotske poruke, a na hiljade Argentinki donosile su svoj nakit da bi na taj nain pomogle u ratu protiv Britanaca. Argentina je u tom sukobu loe prola i jedina korist je bila to je rat oko Malvina oznaio kraj vojnih diktatura u zemlji Gauosa.

 

 

 

Brazil krenuo nuklearno

 

Pre dve godine Brazil je objavio svoj plan da izgradi pet podmornica na nuklearni pogon. U ovom trenutku nuklearne podmornice imaju samo est drava: Sjedinjene Drave, Kina, Rusija, Indija, Francuska i Velika Britanija. Sa nuklearnom podmornicom u brazilskom arsenalu znaajno bi se promenio balans moi u junom delu Atlantika. Brazilske podmornice trebalo bi da stupe na scenu 2016. Krajem prole godine Brazil je potpisao ugovor sa jednim francuskim graditeljem s kojim bi u saradnji konstruisali podmornice, a taj ugovor je sledio nakon jednog sa Argentinom iz 2008. godine kojim bi ove dve junoamerike zemlje zajedno razvile nuklearni reaktor za pogon podmornica.

Brazil je oprezan da ne kae da su se na izgradnju podmornica odluili zbog spoljnjeg neprijatelja ve kao mera zatite naftnih nalazita pri obali zemlje. Meutim, podmornice na nuklearni pogon u posedu Brazila prava su nona mora za bilo kog britanskog admirala. Iako niko ozbiljno ne uzima u obzir mogunost da bi Brazil i Velika Britanija vodile rat na Atlantiku, ipak se pojavljuje jedan hipotetini scenario.

Kada je 1982. godine argentinski diktator general Leopoldo Galtieri izvrio invaziju na britanska ostrva Malvinas, Brazil, kao i ostale latinoamerike zemlje stale su na stranu Argentine. Britanija je poslala neveliku ali jaku flotu nosaa aviona, podmornica, krstarica i razaraa i obezbedila pristup svojim trupama koje su porazile argentinske snage na ostrvima. Najdublji psiholoki oiljak na latinoameriku psihu uzrokovao je napad britanske nuklearne podmornice na argentinsku krstaricu General Belgrano, koja je potopljena i pri tome je izgubilo ivot 323 mornara.

Po jednom hipotetinom scenariju u doglednoj budunosti Argentina, koja bi se nalazila pred neizbenim bankrotom, odluuje da ponovo zauzme Malvine, naroito od kako su kod ostrva 2007. godine otkrivena bogata leita nafte, i nakon to je Velika Britanija srezala svoj vojni budet. London bi morao da reaguje i poalje flotu u odbranu Malvina, ali Britanci ne bi u tom delu sveta imali nosa aviona; Brazil ima jedan u Sao Paulu, kao i to bi imao flotu podmornica za napad i to izgraenih u kooperaciji sa Argentinom. Praktino gledano, Velika Britanija ne bi mogla ni da stigne do ostrva Malvina.

Kao to su Sjedinjene Drave krajem 19. i tokom 20. veka proglasile Monroovu doktrinu o zatiti teritorijalnih voda, tako bi Brazil to isto mogao da uradi a ta se doktrina ve zove "Lulina doktrina". Meutim, radi se o jo neemu - samo su velike i razvijene drave u mogunosti da poseduju podmornice na nuklearni pogon, a Brazil jeste, i bie to jo vie, velika i mona zemlja. Posedovanje sopstvenih nuklearnih podmornica je pre svega dokaz visokog tehnolokog nivoa i logina karika u razvoju industrije, ekonomije i tehnologije.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane