Povodom

Vojnotehnički čabar i poduhvati preduzetničke manufakture 

 

Ministar – dunđer između tankih zidova

 

Građevinski poduhvati Dragana Šutanovca i njegovih najbližih saradnika podeljni su u dva pravca: izgradnja sopstvenih luksuznih tvrđava i izgradnja kokošinjaca od siporeksa za čuvanje eksplozivnih sredstava. Detalje o tome, kao dopunu teme iz prethodnih brojeva, dopisao je Tabloidov izvor iz Ministarstva odbrane...

 

Insajder: V- 12

 

Poštovani,

Pišem vam u vezi sa vašim člankom povodom "sposobnosti" kuma gdina ministra odbrane, jer je javnosti potrebno da zna još neke činjenice... Naime, zgrada u kojoj je ofis gdina Pilipovića, u ulici Nemanjina broj 15, rekonstruiše se, shodno planu. To je u redu, ali treba znati da je reč o objektu starom preko 100 godina koji je predviđen za otuđenje (odnosno prodaju). U tom objektu se pravi VIP restoran sa bezbroj pratećih sala i u ovom vremenu troše veliki novci kako bi gdin mogao primati strane delegacije. Zašto pored postojećih kapaciteta u neposrednoj blizini to radi, normalnim ljudima nije jasno.Verovatno mu je "veliki šef" odobrio da se "razigrava". Da li će na taj način podići imidž vojske kod stranih delegacija koje će se "oduševiti" napretku Sektora za materijalne resurse itd...

Gdin Pilipović je oko sebe okupio sposobne, perspektivne i izuzetno inovativno nadarene saradnike koji se zbog svog velikog znanja upuštaju u igru sa životima ljudi.

Inovativnost ljudi iz Vojne ustanove Beograd, koju je obišao vrli ministar sa svojim kumom a koja će proizvoditi montažne objekte (Šabac) o kojima ste već pisali, prešla je granicu koju ni ludaci ne bi prešli. Poznato je da se eksplozivna sredstva u skladištima čuvaju u namenskim tipskim objektima koji se grade po tipskim projektima. Tu se ne sme ništa menjati ukoliko promena nije prošla i dobila saglasnost nadležnih službi i VTI-a.

 Inovativnost je da se ti objekti sada zidaju od siporeksa umesto od pune opeke, u mnogo većoj debljini, kako bi u slučaju eksplozije samo krov odleteo, a bili zaštićeni ljudi u okruženju. Naravno, ovo je direktno ugrožavanje bezbednosti i života ljudi u okruženju.

Ovo je očit primer do koje granice se ide. Da li gospodin Pilipović uopšte zna kakve to on stručnjake gaji i koliko će nas oni koštati kada se nešto desi u ovim objektima? Da li on zna šta je to tipski objekat za vojsku i da se tu ne dozvoljava nikakva improvizacija i tzv. uštede koje mogu ugroziti ljudske živote?

Da li je moguće da i sve druge službe, kao što je tehnička, to znaju a ne reaguju? Ja sam ubeđen da znaju ali da su nemoćni. Ovim bi se u uređenoj zemlji odmah pozabavili nadležni organi, ali je svima jasna moć kuma i sličnih kumu. To je, nažalost, tužno.

Vojna ustanova o kojoj ste pisali, a koja gradi navedene objekte, jedna je hibridna tvorevina koja je odavno trebalo da bude u pravom smislu ugašena. Ona poslove dobija direktno i bezuslovno. To bi bilo u redu da to nije obična inženjering firma koja sa svojom operativom ne izvodi ni 10 odsto poslova, a sve ostalo ustupa civilnim firmama bez ikakvog tendera. Zašto je to tako, nije slučajnost već polje na kome se ostvaruju različiti interesi. Ova "ustanova" ima samo prefiks da je vojna.

Kako rade službe gospodina Pilipovića, govori i primer novog parkinga VMA, koji se gradi već dve godine i koji je očiti primer "mućki" i krađe državnih para. Osnovna cena ovog parkinga je prekoračena gotovo dva puta. To nije slučajno, ali gdina Pilipovića to mnogo ne interesuje. Važno je da se radi i da će se završiti, a onda će biti svečano otvaranje u prisustvu ministra.

Koje se to firme protežiraju u Vojnograđevinskom centru i zašto, to je svima u ovoj ustanovi poznato, samo gospodinu Pilipoviću nije. On veruje i zna da ima izuzetno nadarene i sposobne saradnike koje je on birao i postavljao po partijskom ključu. Da li je nekoga kaznio ili smenio ili pozvao na odgovornost?

Ovo je samo deo činjenica koje govore o kakvim Potemkinovim selima g. ministra vojnog i njegovog g. Kuma je ovde reč.