Natrag

Likovi i senke

Likovi i senke

Gospođa pecaroš

Nikola Vlahović

Običaj je u Srbiji da u politiku najčešće ide onaj koji nije napravio ništa u poslu za koji se školovao. Tako je i Gordana Čomić, diplomirana fizičarka, pobegla u politiku čim su se stvorile prilike. Učlanila se u Demokratsku stranku i dogurala do potpredsednice stranke, a kao vrhunac, doživela je da bude i potpredsednica Skupštine Srbije. Prethodno, kao i mnogi iz njene stranke, i ona je prošla kroz javna preduzeća, da se potvrdi kao "poslovna žena".

Ne možeš biti u Demokratskoj stranci a da ne poznaješ principe slobodnog poslovanja (malo firmi, malo stranci, malo sebi...).

Već dvadeset godina (a i ranije, kao vojvođanska komsomolka u onoj partiji), Gordana Čomić, koja sama kaže da je ljubiteljka pecanja, pokušavala je da ulovi soma kapitalca u svakodnevnom životu, koji bi je digao na malo veće mesto od obične bačke domaćice koja u slobodno vreme upražnjava ručne radove i konferencije žena.

Konačno, dolaskom Borisa Tadića, ta joj se želja ispunila. Kapitalac je zagrizao i gospođa Čomić postaje potpredsednica Skupštine Srbije. Život je konačno dobio smisao...

U znak beskrajne lojalnosti prema gazdi i partiji, kad god je dobila priliku, na najružniji način se obrušavala na poslanike opozicije, zavodeći pravila koja nigde u parlamentarnim demokratijama ne postoje. Pre svega, to je jedan doslovno diktatorski tretman govornika koji hoće da kažu više od zadate teme u propisanom vremenu. Ali, ne! Nikako, dok gospođa pecaroš predsedava! Čim grešni narodni poslanik opozicije krene u "širi kontekst", to je kraj svih njegovih prava.

No, nije to jedino - ova odlično plaćena gospođa za vanredne situacije, nadobudna i drska preko svake mere i ukusa, vrši previše funkcije i red bi bio da joj neko olakša posao tako što će je osloboditi prevelikog posla... Jer, ne samo što je potpredsednica Skupštine nego je i predsednica nekog foruma žena u svojoj stranci, pa onda predsednica skupštinskog Odbora za inostrane poslove, zamenica predsednika Odbora za zaštitu životne sredine, članica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, aktivistkinja je ženskog pokreta i "Ženske političke mreže", i ko zna šta sve još. A ide i na pecanje. Kad ova žena ide kući? I zašto uvek po jedno bolesno ambiciozno biće, koje se nikad sasvim neće ostvariti, mora da oslobađa svoje najgore potencijale na javnoj sceni Srbije?

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane