Tabloid je pozvan

Subotica:Zašto je u Srbiji dobro biti stranac

 

Divne pljačke na Severu Bačke

 

Srbija je u pravom smislu zemlja neograničenih mogućnosti, ali samo za one na vlasti. Ostali iz svog siromaštva mogu samo nemo da posmatraju kako se iz ove zemlje pare izvlače i polažu na skrivene račune po belom svetu

 

Igor Milanović

 

Svetska ekonomska kriza pogodila je i one kompanije koje su počele ili nagovestile investicije u našu zemlju, pa kada stranci počnu da gunđaju o isplativosti ulaganja u Srbiji, naši vlastodršci potrče da im se ulaguju ne bi li nastavili da ovde rade. Tako bar izgleda na prvi pogled, ali je istina drugačija. U Srbiju niko više ne investira, iz nje se za račun vlastodržaca izvlače pare, a to se veštim spinovanjem predstavlja kao novo ulaganje, dalji razvoj i slično. Ni do danas niko nije uspeo da objasni kakva su to strana ulaganja koja se finansiraju iz našeg budžeta, a u međuvremenu je sve jasnije da se ne radi samo o običnoj mašini za pranje para već o gigantskoj centrifugi kroz koju na bekstvo spremni vlastodršci izvlače ono malo para što nam je ostalo.

Na primer, krajem novembra predsednik kompanije Sajtel Džon Dojl je obznanio: "Trenutno je u Srbiji zaposleno 22 radnika, a do marta naredne godine trebalo bi da bude uposleno još 100 ljudi". Po njegovim rečima ukupno je planirano otvaranje 300 radnih mesta, za šta je od države dobijena podsticajna pomoć od 750.000 evra, odnosno 2.500 evra po radnom mestu.

Ovo i nije neka suma, posebno u odnosu na ono šta su dobili južnokorejska Jura ili slovenačko Gorenje, o italijanskom Fijatu da i ne govorimo. Najviša cena koju je vlada platila za otvaranje jednog radnog mesta do danas je iznosila 12.000 evra, pa ono što Sajtel dobija izgleda toliko mizerno da se mediji nisu posebno bavili tom firmom. A trebalo je, jer se tu najbolje vidi kako se iz siromašne Srbije iznose pare.

Takođe, direktor Džon Dojl, govoreći o planiranom razvoju svoje kompanije, objašnjava kako je ona do tog momenta u razvoj predstavništva u Srbiji uložila manje od milion dolara. U trenutku dok je davao ovaj intervju evro je vredeo 1,3455 dolara, tako da bi milion dolara nepostojeće investicije vredelo 743.218 evra!

Zauzvrat srpska država Sajtelu daje 750.000 evra podsticajnih sredstava, odnosno nekih 10.000 evra preko onoga što je ova kompanija uložila u Srbiju. Kakva je, onda, to strana investicija?

Da Srbija nije siromašna već izuzetno bogata država, pokazuju i dalji primeri pljačkanja. Odavde se šakom i kapom odnose pare, a za račun vlastodržaca to sada obavljaju i oni za koje se zna da su kriminalci. Sve govori da ovoj vlasti više ništa nije sveto...

Pre nekih deceniju i po u Subotici je tadašnja gradska vlast na čelu sa SVM-om započela megalomanski projekat izgradnje sportsko-rekreativnog centra sa zatvorenim i otvorenim bazenima ukupne planirane površine od 8.000 kvadratnih metara u Dudovoj šumi. Predračunska vrednost je onda iznosila 11 miliona maraka, a po proceni stručnjaka sa Građevinskog fakulteta - da bi se kompleks završio, danas je potrebno još deset miliona evra?!

Koliko je ovaj subotički Skadar na Bojani do sada progutao para, niko još ne sme da objavi. U međuvremenu je u Subotici na vlasti DS, a SVM je u opoziciji.

Umesto da bar narodu objavi koliko je i ko uzeo para za SRC u Dudovoj šumi, nova gradska vlast najavljuje izgradnju novog sportskog centra sa bazenima, ali na sasvim drugoj lokaciji - na Prozivci. Vrednost ovih radova je gotovo u cent ista kao predračunska vrednost SRC Dudova šuma: 536 miliona dinara, za koje gradonačelnik Saša Vučinić tvrdi da su već obezbeđeni.

Već je ovo dupliranje izgradnje sa još nerazjašnjenom sudbinom para od prethodnog projekta dovoljno da se i bivši i sadašnji čelnici Subotice nađu iza rešetaka. Međutim, pljačka nije kompletna ako se svaka generacija vlastodržaca ne omrsi.

Na tenderu za izvođača radova izabran je konzorcijum koji predvodi SMB-gradnja iz Subotice. Rezultati pomenutog tendera objavljeni su 29. novembra 2011.

Na čelu SMB-gradnje je Predrag Petričević, koji je i jedini vlasnik ove kompanije sa osnivačkim kapitalom od 5.249,89 evra, a treba da preuzme radove u hiljadostrukoj vrednosti!

O tom Predragu Petričeviću srpsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je 5. avgusta 2011. da je uhapšen u nastavku policijske akcije Šetač zbog sumnje jer je u periodu od 5. oktobra 1007. do 31. decembra 2010. utajio porez u visini od 2,5 miliona dinara i učestvovao u pranju novca.

Očigledno je gradska vlast Subotice Petričevićevu ponudu prihvatila kao najbolju, jer je on dokazani ekspert za ono što vlastodršcima najviše treba: za pranje para i njihovo sklanjanje na račune u inostranstvu.