Tabloid je pozvan

Subotica: tragične žrtve prekog suda demokratske Srbije

 

Ako si nevin, zašto ne robijaš

 

Građani Subotice polako zaboravljaju svog sugrađanina, saobraćajnog policajaca Obrena Aćimovića, koji je u ovom gradu godinama bio u službi interesa građana. Ali ruka (ne)pravde došla je i po Obrena. Boginja pravde i ovde se surovo poigrala...

 

Arpad Nađ

 Albanca Bedžeta Aslanija, dok se vraćao iz Nemačke u rodni Bujanovac, navodno je zaustavila patrola saobraćajne policije na teritoriji opštine Subotica. Kada je došao u Bujanovac, on se navodno požalio rođacima da je morao jednom saobraćajnom policajcu da plati 1.000 evra da bi mogao da nastavi vožnju. Tako visoku kaznu, zbog prebrze vožnje, policajac mu je propisao na licu mesta. Potom Policijska stanica u Bujanovcu depešom prosleđuje izjavu uzetu od građanina Aslanija SUP-u Subotica.

Gospodin Bedžet pojavljuje se, pod pritiskom svog brata, pred istražnim sudijom tadašnjeg Okružnog suda u Subotici, kome saopštava da mu je policajac - a tvrdi da je to bio Obren Aćimović - uzeo 500 evra, na ime mita. Nije reč o 1.000 evra, već je sada dvostruko manji iznos. Ovu izjavu istražnom sudiji daje sedam dana od dana kada je navodno ''reketiran''.

I Obren Aćimović ulazi u mašinu za mlevenje mesa koja se zove Okružni sud u Subotici. Sud ga prvo oslobađa, pa ta presuda biva ukinuta, onda ga osuđuju na kaznu zatvora od jedne godine, a tu presudu ukida Vrhovni sud Srbije, zatim ga subotički sud ponovo osuđuje, a presudu 2006. potvrđuje i Vrhovni sud Srbije. Godina dana zatvora za Obrena.

Albanac se nikada nije na sudu suočio sa Obrenom, osim njegove izjave pred istražnim sudijom, i to u postupku koji još nije bio pokrenut protiv Obrena. Drugih dokaza nije bilo, čak ni indicija da je od Bedžeta uzeo novac.

Ipak, Vrhovni sud  Srbije 4. decembra 2006.godine, u sedmočlanom veću sudija, uvažava zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude koju je podneo Obrenov branilac, advokat Miroljub Petrović iz Beograda, i predmet vraća na ponovno suđenje sudu u Subotici, utvrđujući da je tokom postupka povređeno pravo okrivljenog na odbranu, i navodi da je oštećeni morao biti saslušan tokom postupka.

Ali, jednom obeležen, zauvek obeležen. U međuvremenu se srpsko pravosuđe reformiše, te sudija Snježana Leković, koja predsedava većem Višeg suda u Subotici, suprotno odluci seedmočlanog veća Vrhovnog suda Srbije presuđuje da Obren mora u zatvor, na godinu dana. Na naloge iz najviše pravosudne instance ona se ne obazire. 

Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija Jelice Janjušević, Draginje Vujić i Dragana Kojića, odbija žalbu Obrenovopg branioca. Sudije, s nepodnošljivom lakoćom, poklanjaju poverenje iskazu oštećenog Albanca datog pred istražnim sudijom, van krivičnog postupka. Bedžet Aslani je odbio da dođe na suđenje. On u Štutgartu, pred nemačkim notarom, 23. 10. 2010. godine daje izjavu u kojoj izjavljuje da ne želi da dođe na suđenje u Suboticu, da ne priznaje srpske sudove ni državu Srbiju, već samo Republiku Kosovo, i navodi da Obrenu Aćimoviću nije dao nikakav novac, već da je morao da ga lažno optuži po nalogu svoga brata.

Obrenov branilac traži ponavljanje postupka, ali pokrajinski sudovi taj zahtev odbijaju. Nismo mi evropska država pa da sud odmah reaguje i ispravi nepravdu. Apelacioni sud u Novom Sadu, sada u veću kojim je predsedavala sudija Branka Bančević, danas član Visokog saveta sudstva, smatra da Albanac Aslani treba prvo da bude krivično osuđen zbog davanja lažnog iskaza, pa tek onda da postupak bude ponovljen. A sam Aslani, bez prisle, pred notarom u Nemačkoj tvrdi da je dao lažni iskaz! Zar nepravda učinjena čoveku ne može da se ispravi, ako grešni svedok, ili oštećeni, prizna da je bio krivokletnik. Zašto bi Obrena Aćimovića zanimalo da li će Aslani, koji ne priznaje srpsku državu i sud, biti osuđen zbog lažnog svedočenja?

Ipak, advokat Petrović 21. marta ove godine protiv Aslanija podnosi krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru zbog davanja lažnog iskaza. E, ali se tužilaštvu ne žuri. Prijava nije prosleđena sudu u vidu optužnog zahteva. Još je u tužiočevoj fioci. Tužilac čeka da Obren, koji je otišao da živi na planini Tara, na nepoznatoj adresi, bude hapšen ili ubijen od svojih kolega, koji su to i pokušali.

Jedan pošten čovek i dobar policajac je pod poternicom. Čovek koji ga je, pod prisilom, lažno optužio, sam se pokajao i poslao sudu to pokajanje. Ali, sudove u Vojvodini ne zanimaju činjenice. Oni sada presuđuju, bez prava na žalbu, Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu. Ako si nevin, zašto ne odrobijaš izrečenu kaznu, logika je kurveštija koje pravdu dele u sudovima u AP Vojvodina. Doduše, ni njihove kolege u Beogradu, Nišu ili drugim gradovima Srbije nisu moralniji od njih.

Ovih dana, zbog proteka vremena i apsolutne zastarelosti u izvršenju kazne, Osnovni sud u Užicu moraće da obustavi izvršenje izrečene kazne. Ali, biće to slaba uteha čoveku koji je čestito vršio dužnost saobraćajnog policajaca u Subotici, gradu u kojem su mu montirali proses, jer je Obren Aćimović rođen u Sevojnu, i na sudu se deklarisao da je po nacionalnosti Srbin. E, da je kojim slučajem rekao da je Čeh, sigurni smo - bolje bi prošao.