Natrag

Trovanje

Trovanje

NATO bombardovanje Kosova: Posledice na životnu sredinu i civilna naselja

 

Vreme smrti

 

Sukob na Kosovu: Posledice na životnu sredinu i civilna naselja je istraživanje koje je prvi put publikovano 1999. g. u Švajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat). U skladu sa  preporukom Misije Ujedinjenih nacija za međuagencijsku procenu humanitarnih potreba, koja je bila u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju je predvodio generalni podsekratar UN Seržo Vijeira de Melo, oformljena je Mešovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat). Peka Havisto, bivši ministar za zaštitu životne sredine i ministar za razvojnu saradnju Finske, prihvatio se uloge predsedavajućeg RGB-a. Tokom celog trajanja rada RGB-a, u istraživačkim misijama učestvovalo je oko šezdeset stručnjaka. Okupljeni stručnjaci pokrivaju veliki dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze iz šest UN agencija i sektora, 19 zemalja i 26 NVO i naučnih institucija. Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje delove ovog izveštaja

 

.........

 

U ratnim vremenima možda najugroženije prirodno bogatstvo je istina. Ovo je bilo veoma očigledno za vreme Sukoba na Kosovu. Nakon neuspeha dogovora u Rambujeu i početka vazdušnih napada NATO-a 24. marta 1999. godine, počele su da pristižu alarmantne vesti o ekološkoj šteti kao posledici bombardovanja. Slike rafinerija nafte koje gore u Pančevu i Novom Sadu, izlivanja otrovnih hemikalija u Dunav i kratera bombi u zaštićenim oblastima, nadmetali su se sa slikama desetina hiljada izbeglica sa Kosova koje su bežale iz svojih domova.

Dok su trenutne humanitarne posledice ovoga sukoba bile jasne, javno mnjenje je bilo podeljeno o mogućim negativnim posledicama na životnu sredinu. S jedne strane, postojao je strah o rasprostranjenoj ekološkoj svesti i uništenja u Saveznoj Republici Jugoslaviji i u susednim zemljama. S druge strane, NATO je tvrdio da će upotreba sofisticiranog naoružavanja sa brižljivo odabranim ciljevima smanjiti ekološku i druge "kolateralne" štete. Ovo je dilema sa kojom se Mešovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) suočila od svog osnivanja početkom maja 1999. godine.

Sukob na Kosovu je imao šire regionalne posledice: Albanija i bivša jugoslovenska republika Makedonija je trebalo da prihvate veliki broj izbeglica, iako nepripremljene za ovaj obiman priliv ljudi. Druge susedne zemlje, posebno Bugarska i Rumunija, nizvodno duž Dunava, strahovale su od posledica zagađenja iz pogođenih industrijskih postrojenja preko granica. Požari u rafinerijama i skladištima nafte su ponekad trajali više dana usled čega su se stvarali oblaci zagađenja koji su se nadvijali nad velikim površinama zemlje, dok su strana sredstva informisanja sve više isticala vesti o izlivima opasnih hemikalija u vazduh, vodu i na zemljište.

 

Formiranje međunarodnih naučnih timova

 

Nakon pažljivog izučavanja svih pristiglih vesti i informacija o mogućim posledicama sukoba na životnu sredinu i civilna naselja, RGB je donela odluku da se usredsredi na pet oblasti, naime:

1) Ekološke posledice vazdušnih napada na industrijske zone - terenska tehnička misija

2) Ekološke posledice sukoba na reci Dunav - dopunska terenska misija

3) Posledice sukoba po biološkoj raznovrsnosti u zaštićenim oblastima - terenska misija

4) Posledice sukoba na civilna naselja i životnu sredinu na Kosovu - terenska studija i izrada projekata za razvoj/primenu

5) Moguća upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom na Kosovu - studija.

Pored saradnika UNEP-a i UNCHS-a, u radu misija je učestvovala i stručna i nezavisna grupa eksperata iz različitih zemalja. Ovaj završni izveštaj RGB-a je, prema tome, rezultat zajedničkih nalaza i detaljnog naučnog istraživanja misija. Odluka o tome koje će zone misije da obiđu donešena je nakon sistematske analize informacija iz raznih izvora i pošto je obavljen preliminarni obilazak terena od 17. do 21. juna.

Iako RGB smatra da su, kao posledica sukoba, ovo ekološki najugroženije zone, treba napomenuti da nije bilo moguće preduzeti sveobuhvatnu terensku studiju svake pogođene lokacije.

Prva tehnička misija je obišla sledeće ključne oblasti: Pančevo, Novi Sad, Kragujevac, Bor, Prištinu, Niš, Novi Beograd, Obrenovac, Kraljevo i Prahovo. U radu ove misije učestvovalo je 16 stručnjaka koji su imali na raspolaganju dve mobilne laboratorije iz Danske i Nemačke specijalizovane za analizu ekološke kontaminacije.

Uzorci zemljišta, vazduha i podzemne vode su analizirani ili na licu mesta ili u laboratorijama u Danskoj i Nemačkoj. Istraživanje je vršeno u bombardovanim industrijskim zonama i njihovoj neposrednoj okolini. Posebna pažnja je posvećena mogućoj kontaminaciji poljoprivrednog zemljišta u blizini pogođenih instalacija.

U radu Dunavske terenske misije učestvovalo je devet stručnjaka. Ova misija je organizovana u uskoj saradnji sa Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Misija je obišla sledeće ključne oblasti: Novi Sad, Pančevo, veštačko jezero "Gvozdena kapija" i reke Lepenicu i Moravu, pritoke Dunava u blizini Kragujevca.

Ova grupa je analizirala prvenstveno uzorke rečne vode, sedimentacije sa obale i dna, školjki i drugih beskičmenjaka. Radi poređenja, uzimani su uzorci uzvodno i nizvodno od industrijskih zona. Ovi uzorci su analizirani u specijalizovanoj laboratoriji u Mađarskoj.

Misija za biološku raznovrsnost u čijem sastavu je bilo pet naučnika obišla je: nacionalni park "Fruška Gora", nacionalni park "Kopaonik", Zlatibor u Srbiji, i Skadarsko jezero u Crnoj Gori.

Tokom terenskih misija RGB se sastala sa zainteresovanim stranama u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu i Nišu, tj. sa predstavnicima lokalnih nevladinih organizacija, stručnjacima za zaštitu životne sredine i lokalnim vlastima (uglavnom politička opozicija Beogradu).

Tim UNCHS-a (Habitat) je započeo svoj rad na Kosovu u julu mesecu. Sada je ušao u odlučujuću prvu fazu primene u sledećim oblastima: gradska uprava, regulisanje stambenih i imovinskih prava i uvođenje katastarskog informativnog sistema.

Tim je takođe izradio analizu ekološke politike i okvir institucionalnog delovanja u Pokrajini Kosovo.

 

Bacanje oružja u Jadransko more i pitanje osiromašenog uranijuma

 

Tokom vazdušnih napada NATO-a, pitanja vezana za životnu sredinu bila su direktno vezana za upotrebu određenog oružja. Kao prvo, rečeno je da su NATO vojni avioni, vraćajući se u svoje baze u Italiji, ispustili 100 bombi u Jadransko more. To je izazvalo strah od mogućeg zagađenja među zemljama koje izlaze na Jadran.

Međutim, prema informacijama koje je RGB primila u avgustu 1999. godine, NATO je locirao i detonirao 93 bombe što znači da je u dubokoj vodi (ispod 250 metara) ostao još mali broj bombi.

Prema izveštajima sredstava informisanja i nevladinih organizacija, u ratu na Kosovu je upotrebljeno oružje sa osiromašenim uranijumom. Uprkos naporima RGB-a, o ovome nismo uspeli da dobijemo zvaničnu potvrdu - niti mapu sa oblastima koje su mogle biti ciljane ovim oružjem - ni od NATO-a (ni njegovih zemalja članica) niti od jugoslovenskih vlasti.

Odlučeno je, prema tome, da se ovaj deo istraživanja obavi metodom izrade studija koju je sprovela grupa stručnjaka predstavnika Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Švedskog instituta za zaštitu od zračenja (Swedish Radiation Protection Institute) i UNEP-a. Da bi prikupila potrebne podatke Studijska grupa je bila u jednom obilasku Kosova kada je izvršila osnovna merenja radioaktivnosti u nasumice odabranim bombardovanim zonama. Najveći deo rada ove grupe podrazumevao je međutim donošenje zaključaka i preporuka u vezi sa onim oblastima u kojima je ili se sumnja da jeste korišćen osiromašeni uranijum.

 

Ekološka žarišta pronađena u četiri grada

 

Radna grupa za Balkan je utvrdila postojanje četiri ekološka žarišta u četiri oblasti (u Pančevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Boru), gde je potrebno preduzeti hitnu akciju. U ovim oblastima je neophodno da se odmah preduzmu mere zaštite sredine i čišćenja ovih oblasti kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje kao i dugoročna šteta na životnu sredinu. U ovu akciju spadaju, između ostalog, čišćenje kanala u Pančevu koji vodi do Dunava, otklanjanje žive koja leži na tlu u Pančevu, dekontaminacija od dioksina i PHB žarišta u Kragujevcu, mere kojima će se obezbediti ispravnost pijaće vode u Novom Sadu i smanjenje oslobađanja sumpor-dioksida iz rudnika bakra u Boru.

Pored ovih žarišta, RGB je ustanovila i druge alarmantne momente u vezi sa životnom sredinom. Neki od ovih problema su se međutim nagomilali tokom duž godina, te bi preduzimanje bilo kakve akcije zahtevalo podrobnija istraživanja. Ovi problemi nisu posledice ovoga rata, već dugogodišnjeg zanemarivanja kvaliteta životne sredine.

Kao ilustracije, evo dva primera: sediment na rečnom dnu reke Dunav je kontaminiran otrovnim zagađivačima iz 1960-ih, 70-ih i 80-ih godina, dok je zagađenje reke Timok (pritoka Dunava) kod Bora već duže godina tema rasprave između Bugarske i Savezne Republike Jugoslavije.

Za RGB je u pojedinim slučajevima uočenih tokom istraživanja bilo teško odrediti koji od uočenih zdravstvenih i ekoloških problema je nastalo pre ili kao posledica skorašnjeg sukoba. U ovakvim slučajevima RGB je odlučila da zauzme "zdravorazumski" stav u odnosu na izradu preporuka čiji je osnovni cilj da se spreče buduće negativne posledice na zdravlje i životnu sredinu, a ne da donosi nepouzdane zaključke o odgovornosti.

Sukob je očigledno doveo do fizičkog razaranja velikih razmera. Napori ka osposobljavanju institucija i za fizičku rekonstrukciju moraće da uzmu u obzir pitanja životne sredine. Jačanje institucija za zaštitu životne sredine biće od koristi i za ekonomiju, kao i za životnu sredinu na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou.

Kada to budu dozvolili politički uslovi, od najvišeg prioriteta treba da bude puno učešće ovog regiona u međunarodnim konvencijama.

U svom radu i pripremama preporuka, RGB nije preuzela na sebe da rešava pitanje zdravstvenih problema nastalih usled zagađenja okoline kao posledice rata. Ovo je domen rada drugih tela. RGB ipak želi da naglasi da je potrebno hitno delovati kako bi se umanjili negativni efekti najtežih problema.

 

Ekološka prva pomoć kao sastavni deo humanitarne pomoći

 

Verujemo da su naše preporuke u vezi sa Pokrajinom Kosovo i Republikom Crnom Gorom takve da organizacije UN i zajednica za pružanje pomoći mogu da obezbede neposrednu lokalnu i regionalnu podršku. Politička situacija u Republici Srbiji ograničava svaku nehumanitarnu pomoć i sprečava investicije za rekonstrukciju.

RGB preporučuje da, u okviru humanitarne pomoći regionu, UN i drugi donatori pruže odgovarajućim vlastima pomoć u rešavanju ovih ključnih ekoloških žarišta čime bi se sprečilo dalje narušavanje čovekovog zdravlja i sredine u SRJ i šire u balkanskom regionu. U sadašnjim uslovima je jasno da iako srpske vlasti mogu da rešavaju neke od prioritetnih pitanja svojom stručnošću i samofinansiranjem, postoje problemi za koje je neophodna pomoć međunarodne zajednice.

 

                                           Nastaviće se

 

 

                                                                                                                          

               

Hronologija sukoba na Kosovu

 

U ovom poglavlju je data hronologija ključnih događaja tokom sukoba na Kosovu između snaga NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije. Podaci su prikupljeni sa zvaničnih konferencija za štampu, iz izveštaja sredstava informisanja, sa vebsajtova i iz drugih materijala koje je sakupila UNEP/(Habitat) Radna grupa za Balkan. Posebno su istaknuti događaji od neposrednog značaja za mandat RGB-a.

Na Konferenciji u Rambujeu, 19. marta 1999. godine, dogovoren je mirovni sporazum sa ciljem da se reši oružani sukob između Srba i etničkih Albanaca koji čine većinu stanovništva u Pokrajini Kosovo. Sporazum, međutim, nije potpisala Vlada Srbije.

Nakon neuspeha pregovora u Rambujeu, 24. marta 1999. godine NATO je pokrenuo vazdušnu kampanju ("Operacija udružena snaga") protiv srpskih ciljeva.

Kampanja je obustavljena 10. juna 1999. godine.

 

Mart 1999. g.

 

22. Specijalni izaslanik SAD, Ričard Holbruk, boravi u Beogradu sa ciljem da ubedi Predsednika SRJ Slobodana Miloševića da prihvati Rambuje sporazum.

23. Skupština Srbije odbija zahtev NATO-a da pošalje mirovne trupe na Kosovo. Holbruk završava svoju misiju. UN agencije za pomoć napuštaju Kosovo. NATO autorizuje vazdušne napade.

24. Početak NATO vazdušnih napada na SRJ. Rusija obustavlja saradnju sa NATO-om. Procenjuje se da u i oko Kosova ima oko 40.000 trupa SRJ. UNHCR procenjuje da je oko 475.000 Kosovara raseljeno zbog  srpske ofanzive. Pogođena je fabrika aviona "Lola Utva" u Pančevu i proizvodni pogon je uništen.

25. SRJ prekida diplomatske odnose sa Francuskom, Nemačkom, Sjedinjenim Američkim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom.

26. OEBS kancelarija u Tirani izveštava o paljenju sela na Kosovu. Predlog rezolucije koju Rusija podnosi Savetu bezbednosti u kome se zahteva okončanje NATO akcije na Kosovu je odbijen. Uništeno je  skladište za gorivo u Lipovici što izaziva veliki požar u Lipovačkoj šumi. Oštećen je dovod električne energije u Batajnici

27. U Albaniju i BJRM počinju da pristižu u velikim brojevima etnički Albanci koji beže ili su prognani sa Kosova. Početak izbegličke krize. Fabrika aviona "Lola Utva" u Pančevu je ponovo pogođena.

28. Na hiljade izbeglica sa Kosova pristižu u Albaniju i BJRM. Pogođen veliki proizvođač kućnih električnih aparata fabrika "Sloboda" u Čačku.

29. NATO izjavljuje da se vode intenzivni vazdušni napadi kako bi se jugoslovenske vojne snage onesposobile za čišćenje etničkih Albanaca sa Kosova. Fabrika aviona "Lola Utva" u Pančevu je opet pogođena.

30. Predsednik SRJ Slobodan Milošević nudi da povuče jedan broj trupa sa Kosova ukoliko bi NATO okončao rat iz vazduha. Ponuda je odbijena. Fabrika "Sloboda" u Čačku je pogođena.

31. Prognani Albanci sa Kosova su prebačeni vozovima do makedonske granice. Izjava UNHCR da je egzodus dostigao broj od 125.000 ljudi.

 

April 1999. g.

 

1. Na desetine hiljada izbeglica napušta Kosovo. Pogođen most koji spaja Novi Sad i Petrovaradin. Ozbiljnotećen glavni vodovod usled čega najveći deo grada ostaje bez vode.

2. Na hiljade izbeglica i dalje odlazi sa Kosova.

3. NATO pogađa vladine objekte u centru Beograda. BJRM najavljuje da će dozvoliti ulaz izbeglica na svoju teritoriju samo ukoliko budu prebačeni u treće zemlje. Procenjuje se da između 50.000 i 100.000 izbeglica čeka da pređu granicu.

4. NATO vazdušni napadi ruše Generalštab Jugoslovenske Prve Armije u glavnom gradu. Oštećeno i skladište "Beopetrola" u Beogradu i Bogutovac (Kraljevo). Pogođeno je skladište za gorivo toplane na Novom Beogradu ("Beogradske elektrane"). Napad na rafineriju nafte u Pančevu i na aerodrom Slatina blizu Prištine. Pogođen NIS "Jugopetrol" u Smederevu.

5. Broj izbeglica koji je iz Kosova prešao u susedne zemlje dostiže cifru od 400.000. Pogođena je termoelektrana-toplana u Novom Sadu. Pogođeno je skladište bitumena rafinerija nafte u Novom Sadu. Oštećeno je skladište goriva "Naftagas promet" koji se nalazi na 10 km od Sombora. Oštećen je vodovodni sistem u Zemunu. Napadnut je glavni beogradski aerodrom. Pogođen je NIS "Jugopetrol" u Prištini. Pogođena je "DIN" fabrika duvana u Nišu. Pogođen je pogon hemijske industrije "Milan Blagojević" u Lučanima.

6. Vlada Jugoslavije objavljuje unilateralni prekid vatre koji SAD i UK odbijaju. Pogođeno skladište "Beopetrola" u selu Mala Kruša u prištinskoj opštini. Napadnut je pogon hemijsku industrije "Milan Blagojević" u Lučanima.

7. Oštećeno je stovarište NIS "Jugopetrola" u Somboru. Centar Prištine je intenzivno

bombardovan: oštećeno je stovarište za gorivo "Beopetrola". Uništene su garaže i skladišta naftne rafinerije u Novom Sadu. Pogođen je pogon hemijske industrije "Milan Blagojević" u Lučanima.

8. SRJ zatvara granice čime se pojačava bojazan da se albanske izbeglice koriste kao ljudski štiti. Pogođeno je stovarište "Beopetrola" u Bogutovcu, opština Kraljevo. Bombardovan je vojni objekat u centru Beograda. Napadnuti su Kraljevo, Lađevci i skladište za gorivo u Vitanovcima. Bombardovano je skijaško izletište "Tornik" na Zlatiboru, južno od Beograda. Bombardovan je grad Ćuprija.

9. Generalni sekretar UN Kofi Anan daje izjavu u kojoj navodi pet uslova za prekid sukoba na Kosovu: obustava nasilja; povlačenje jugoslovenske vojske; slanje mirovnih snaga; povratak izbeglica, i pokretanje pregovora za iznalaženje političkog rešenja. Pogođena je fabrika automobila "Zastava" u Kragujevcu. Pogođena je NIS "Jugopetrol" u Smederevu. Uništen je RTS predajnik na Golešu, u blizini Prištine. U Nemačkoj se sastaju politički rukovodioci Grupe 8 u cilju razgovora o Kosovu.

10. Oštećena je elektrana u Bogutovcu. Bombardovanje Prištine i prištinskog aerodroma, Niša i Kraljeva.

11. tećeno je planinsko izletište Divčibare blizu planine Zlatibor. Pogođena je stambena četvrt u Novom Sadu.

12. Ministri inostranih poslova NATO-a se sastaju u Briselu i potvrđuju da Savez ostaje odlučan i jedinstven u svojoj akciji i u pogledu pet zahteva za obustavu vazdušnih operacija. Voz sa pet vagona je pogođen na železničkom mostu preko Južne Morave. Pogođeno je stovarište "Jugopetrola" u Prištini. tećen je hotel "Bačište" na Kopaoniku. tećena je elektrana u Prištini. Bombardovan je grad Kruševac: uništena je gradska elektrana i fabrika "14. oktobar" koja proizvodi tešku mašineriju. Pogođena je rafinerija nafte "NIS" u novosadskom predgrađu. Pogođena je rafinerija nafte u Pančevu. Pogođena je fabrika automobila "Zastava" u Kragujevcu.

13. tećene su instalacije "Jugopetrola" u Smederevu. Pogođena je benzinska pumpa "Jugopetrola" u Prištini. Oštećena je Meteorološka stanica na Kopaoniku. Oštećena je hidroelektrana "Bistrica" u Polinjama. Ponovo je pogođena rafinerija nafte u Pančevu. Bombardovani su fabrika "Plastika" i stovarište nafte "Jugopetrola" u Prištini.

14. Samit Evropske unije daje izjavu deklaraciji u kojoj se ponovo ističu pet zahteva međunarodne zajednice. Pogođene je izbeglička kolona. Nakon prvobitnog negiranja, NATO potvrđuje da je izbegličku kolonu greškom zamenila za tenkovsku jedinicu. Pogođene su petrohemijska industrija "DP HIP Petrohemija" u Pančevu - Fabrika đubriva "DP HIP Azotara" u Pančevu. Ponovo je bombardovana fabrika "Plastika" Prištini.

15. Ozbiljno je oštećena petrohemijska industrija industrija "DP HIP Petrohemija" u Pančevu. Takođe ozbiljno oštećena Fabrika veštačkog đubriva "DP HIP Azotara" u Pančevu. Pogođena su postrojenja fabrike "14. oktobar" u Kruševcu...

 

Osnovni zaključci

Naši nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu u regionu Balkana kao celine.

Uprkos tome, utvrđeno zagađenje u nekim zonama je ozbiljno i predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje.

RGB je identifikovala ekološka "žarišta", a to su Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, gde je neophodno preduzeti hitnu akciju, kontrolu i dalje analize. U svim ovim zonama identifikovano je zagađenje životne sredine kao posledica sukoba na Kosovu.

Jasno je da je jedan deo identifikovanog zagađenja u nekim od zona nastao pre sukoba na Kosovu, a ima i dokaza o dugogodišnjim nedostacima u obradi i skladištenju opasnih otpada.

Ukoliko se žele izbeći dalja pogoršanja kada je u pitanju ljudsko zdravlje i životna sredina, bez obzira na njihove uzroke, potrebno je da se odmah posveti pažnja identifikovanim problemima.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane