Postdemokratija

 

Rasim Janković

 

Piše Mile Isakov

                          

Može li Rasim Ljajić postati naš Zoran Janković? Može, i baš zato ne može! Čim je Rasim nagovestio mogućnost da sa svojom partijom samostalno izađe na izbore i napravi iznenađenje kao Janković u Sloveniji, uhapšen je njegov čovek i naslednik u FK Novi Pazar. Kanda će 76 odsto članova SDP-a, koji su glasali da stranka izađe sama na izbore, morati još jednom da razmisle

 

Na izborima u Sloveniji i Hrvatskoj došlo je do radikalnih promena koje pre svega svedoče o velikom nezadovoljstvu građana. Kako je stanje u te dve države bolje nego u Srbiji, kod nas bi nezadovoljstvo trebalo da je još veće, pa bi se na izborima mogao očekivati još teži poraz vladajućih partija i još veća iznenađenja. Da li je to realno? I još zanimljivije pitanje: da li bi u Srbiji mogao da pobedi neko ko nije Srbin?

 

Gubitnici i dobitnici

 

Nisu prilike u Srbiji iste kao u Hrvatskoj, još manje sa onima u Sloveniji, pa ipak postoje izvesne sličnosti i moguće je povući neke paralele i izvući nekakve pouke. Hrvatska je brutalno smenila svoju vlast upravo u trenutku kada je postala članica Evropske unije, a Slovenija spektakularno promenila svoju i pored višegodišnjeg evropskog staža. Znači, nije članstvo u EU odlučujući faktor i nikakav garant za uspeh na izborima, kao što se naša vlast nada i trudi da nas ubedi. Naprotiv, Hrvati su upravo zbog ulaska u Uniju morali da pooštre borbu protiv korupcije u kojoj je nastradao i bivši premijer Ivo Sanader, koji je u ambis povukao i vladajući HDZ. Zato se naša vlast tamo ne žuri, jer ne znaju ko će prvi od njih zaglaviti bajbokanu. Njima je dovoljan samo status kandidata da se njime zakite pred izbore i da nas i dalje ucenjuju članstvom. Ako ne glasamo za njih, kažu, ništa od ulaska u obećanu zemlju.

Računicu su im, međutim, pokvarili rezultati izbora u Sloveniji u kojoj i posle toliko godina provedenih u Evropskoj uniji građani očigledno nisu baš najzadovoljniji. Shvatili su Slovenci da nije zlato sve što je podvučeno žutim. Njihove izborne analize govore da su birači uglavnom glasali protiv onih koji su do sada bili na vlasti, protiv najvećih partija koje su ih složno uvele u EU, da bi posle samo menjale mesta u vlasti i opoziciji. Zato je, kažu, najviše glasova osvojio bivši direktor Merkatora i gradonačelnik Ljubljane, Srbin Zoran Janković, sa juče osnovanom partijom kojoj niko ne zna ni ime. A nisu Slovenci ništa manji nacionalisti od nas Srba, samo su manje opasni jer ih manje ima.

Po pravilu, što je nacija manja nacionalne frustracije i strahovi su veći. Međutim, ovoga puta su i to prenebregnuli, toliko su želeli da se reše svojih političkih parazita. Prema tome, nije Janković pobedio na ovim izborima, nego su najveće partije izgubile zato što su izneverile.

 

Stare i nove Kurte

 

Da li nam je to nešto poznato? Tako je i naš DOS došao na vlast jer je narod glasao protiv Miloševića, koji mu je bio dozlogrdio. A onda su se smenjivali na vlasti između sebe. Na kraju su jedni, da bi eliminisali druge, napravili dil sa prerušenim miloševićevcima, a drugi se u opoziciji udružili sa prerušenim šešeljevcima. Sada imamo izbor između starih i novih Kurti, kontra sadašnjih i bivših Murti. Naravno da je to dojadilo svima u Srbiji, isto kao i u Sloveniji, pitanje je samo da li je moguć sličan scenario i na našim izborima, da ljudi glasaju za nekog sasvim trećeg. Zašto da ne, samo da li takav postoji? Da je drugačiji, a ipak dovoljno poznat i dokazan. Ima takvih dosta u Srbiji, ali nemaju partiju. Pa nije je ni Zoran Janković imao sve do samih izbora, možda će je neko isto tako napraviti u zadnji čas? Mogli bi to, recimo, da izvedu i Zoran Živković i Nebojša Čović, koji su najpribližnijeg profesionalnog profila Jankoviću, zato im se obojici već preti i podmeće, jednom sa Sanaderom, drugom sa Đinđićem. Za svaki slučaj, treba ih na vreme eliminisati. Sa druge strane, po nacionalnoj osnovi, najsličniju poziciju Srbinu u Sloveniji u Srbiji ima Rasim Ljajić. Može li on da iznenadi? Verovatno može, kao i u Sloveniji, slučajno. Iz inata.

Ako je i to moguće u Srbiji, da najveće iznenađenje na izborima napravi neko ko nije Srbin, onda je to Rasim nacionale, "Rasime, spasi me", kako reče Vuk Drašković pri osnivanju Rasimove Socijaldemokratske partije. Mada je dugo u vlasti, nikad nije bio vlast. Nije se tako ponašao, a realno nije imao ni tu moć, i niko razuman ga ne smatra odgovornim za promašaje, korupciju i uopšte loše stanje. Naprotiv, pokazao se kao najčestitiji u tom društvu, zbog čega uživa velike simpatije i poverenje. Razuman je i tolerantan, vredan i odgovoran. Nije bežao ni od najtežih poslova, kojih su se mnogi Srbi klonili, a objektivno ne bi ni mogli to tako kao on. Koliko god zvučalo apsurdno, on je i najosetljivije nacionalne poslove, za koje je manjinska nacionalna pripadnost bila hendikep, pretvorio u svoju prednost. Njemu su Srbi zahvalni što pere njihov prljav veš i zato spremni da mu oproste sve što Srbima ne bi. I oni koji ga ne vole, poštuju ga zato što su videli da je iskren i da radi sa najčasnijim namerama ono što je moralo biti urađeno, a što su mnogi izbegavali. Ali da li će i glasati za njega?

Većina verovatno ne, ali neki bi ipak mogli. Ako može naš Srbin da pobedi u Sloveniji što ne bi naš Rasim u Srbiji, počinju glasno da razmišljaju i srpske inadžije. Ako može Brena nacionale, može i Rasim, ali baš to se ne dopada vlastodršcima. I njima je on dobar samo dok je njihov, i dok nema kud. Ali, kad je postao opšte prihvatljiv, kad su i drugi počeli da ga priznaju i svojataju, to ne valja. Ne može on to tek tako. Još sad kad je video kako je Janković prošao u Sloveniji, sad bi on i da se osamostali. Pazi, majke ti! Verovatno ne bi Rasim mogao pobediti Buridanovo magare, ali bi ono samo moglo lipsati između dva plasta sena u nemoći da se odluči. Ko to kaže, ko to laže, da ne mogu zajedno i Evropa i Kosovo. Naši magarci su upravo dokazali da mogu zajedno da ih izgube. A sa njima i glasove. A onda i Rasim može odneti značajan deo. Uostalom, demokrate nikad nisu ni pobedile na izborima samostalno, od DOS-a naovamo, uvek su to bile nekakve koalicije "Za evropsku Srbiju", sa mnogo malih prutića koji se u snopu predstavljaju jačim, skoro kao balvan. Tu je uvek bio i Rasim, pa Dinkić i tako redom. Ako bi oni sada izostali, od tog šupljeg balvana se ne bi mogle napraviti barikade protiv opozicije.

 

Rezanje "krila"

 

Na drugoj strani, ohrabreni primerom Zorana Jankovića, Rasim i njegovi birači mogli bi ugroziti i poziciju SPS-a, pa da oni umesto njih postanu tas na vagi, onaj koji preteže na ovu ili onu stranu. I zato ne može. Zato je pod hitno uhapšen predsednik Fudbalskog kluba Novi Pazar, izvesni Bojan Radovanović, kojeg je baš Rasim tu ostavio iza sebe. Ne znam zašto, ali imam utisak da sa time neke veze ima Ivica Dačić. I da je to direktna poruka Rasimu koja glasi: Sve može dok si naš, a ako nisi naš, onda si tek naš. A mogla bi to biti poruka i Srbima kao Srbima. Hapšenje Radovanovića se dogodilo samo dva dana pošto je Rasim na Konvenciji SDP-a u prepunoj Hali sportova, javno priznao da ga je primer Zorana Jankovića inspirisao da mašta o mogućem iznenađenju na izborima kakvo je ovaj napravio u Sloveniji.

MUP je promptno reagovao u skladu sa sloganom "Ništa nas ne sme iznenaditi", a Tadić mu je starateljski poručio nešto kao: Mani se, bre. Nismo ti mi dozvolili da praviš partiju za sebe, nego za nas, za našu koaliciju. Baš sam interesantan znati šta će sad delegati sa te konvencije, koji su se ubedljivom većinom od 76,14 odsto izjasnili za samostalan nastup na izborima, hoće li progutati svoje glasačke listiće ili samo poništiti glasanje. I hoće li biti ponovo pitani za mišljenje. I Janša je krenuo prljavo protiv Jankovića, ali tek pošto je izgubio. Međutim, nije samo Rasim pratio šta se događa u Sloveniji. I njegovi dosadašnji partneri su izvukli pouke i reagovali odmah, ali suptilnije.

Dok se Janša dodatno brukao kao poslednji šovinista, tvrdeći da su pobedu Jankoviću doneli sve neki dođoši u trenerkama koji su se dokopali slovenačkog državljanstva, naši gubitnici su preventivno uhapsili baš Srbina, da se Vlasi ne dosete, a Rasim ipak razume. Ne verujem da bi i njemu lično nešto mogli da napakuju, ali mogu da zaprete. Ma koliko bili na sve spremni, nisu toliko naivni, ima on popriličan ugled i napolju, a i efikasnije je da mu srežu krila, naročito od dvoglavog orla. A bez Srba on nema šta da traži na nivou Srbije. Nije njima cilj da ga unište jer onda im nije od koristi; treba on njima, ali samo dok ih ne ugrožava. Zato će pokušati da ga svedu na lokalnu meru, teritorijalno na Sandžak i nacionalno na Bošnjake. U Srbiji može da figurira samo kao njihov ukras, kao ikebana koja će da svedoči kako u njihovoj demokratskoj bašti mogu da cvetaju razni cvetovi. Ako on na to pristane. Nadam se da nema baš mnogo izbora, jer posvećujući se najviše Srbiji, uveliko je oslabio svoje pozicije u Sandžaku. A i mišljenje članstva obavezuje.       

 

 

 

 

Ko to kaže, ko to laže da ne mogu zajedno i Evropa i Kosovo. Naši Buridanovi magarci su upravo dokazali da mogu zajedno da ih izgube.

 

 

Ako su Hrvati i Slovenci, nezadovoljni, izglasali radikalne promene, šta tek Srbi treba da urade na narednim izborima? Koliko radikalno i sa kime mogu da menjaju stvari u Srbiji?