Trovanje

NATO bombardovanje Kosova: Posledice na životnu sredinu i civilna naselja (2)

Crna kiša

Sukob na Kosovu: Posledice na životnu sredinu i civilna naselja je istraživanje koje je prvi put publikovano 1999. godine u Švajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat). U skladu sa  preporukom Misije Ujedinjenih nacija za međuagencijsku procenu humanitarnih potreba, koja je bila u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju je predvodio generalni podsekratar UN Seržo Vijeira de Melo, oformljena je Mešovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat). Peka Havisto, bivši ministar za zaštitu životne sredine i ministar za razvojnu saradnju Finske, prihvatio se uloge predsedavajućeg RGB-a. Tokom celog trajanja rada RGB-a, u istraživačkim misijama učestvovalo je oko šezdeset stručnjaka. Okupljeni stručnjaci pokrivaju veliki dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze iz šest UN agencija i sektora, 19 zemalja i 26 NVO i naučnih institucija. Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje delove ovog izveštaja

.....

 

Radna grupa za Balkan (RGB) u svojim Misijama: Industrijske zone i Dunav obišle su dvanaest lokacija (u užoj Srbiji i na Kosovu) za koje se smatralo do su potencijalna ekološka "žarišta" usled šteta prouzrokovanih vazdušnim napadima NATO-a. Na nekim lokacijama opservirano je i po više pogođenih postrojenja. Zbog ograničenog vremena i sredstava timovi RGB nisu bili u mogućnosti da obiđu sve lokacije koje su pogođene za vreme sukoba. RGB je sastavila svoju konačnu listu lokacija na osnovu dostupnih informacija kao što su NATO i jugoslovenski izveštaji za štampu, svedočenja očevidaca kao što su novinari i lokalno stanovništvo, vebsajtovi nevladinih organizacija, i nakon konsultacija sa tehničkim ekspertima unutar i van SRJ. Pri obilasku zona uzimano je više uzoraka zemljišta, sedimentacije, vode, vazduha... Ovi uzorci su dalje analizirani ili na licu mesta u mobilnim laboratorijama ili u laboratorijama u Danskoj, Mađarskoj i Nemačkoj. Gde god je to bilo moguće vođeni su razgovori sa direktorima objekata, lokalnim vlastima i drugim zainteresovanim licima.

Ovaj deo izveštaja sadrži informaciju o četiri lokacije koje je, na osnovu obilazaka i laboratorijskih nalaza, RGB identifikovala kao "žarišta" od posebnog ekološkog značaja. S obzirom na to da je na ovim lokacijama (Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor) na osnovu sakupljenih dokaza ustanovljeno da su bile izložene dugogodišnjem zagađenju, ponekad je bilo teško sa preciznošću ustanoviti do koje su mere zabeleženo ekološko zagađenje ili kontaminacija direktna posledica vazdušnih napada.

Bilo kako bilo, u svakom od navedenih mesta postoje ozbiljni ekološki problemi koji zahtevaju trenutnu akciju. Identifikovani problemi imaju značajan negativni uticaj na ljudsko zdravlje i opštu dobrobit, te bi ih po okončanju sukoba trebalo rešavati u okviru humanitarne pomoći. Predsedavajući RGB je već obavestio jugoslovenske vlasti o nalazima koji najviše zabrinjavaju, naime o onima koje se odnose na Pančevo i Kragujevac.

Kao glavni problemi javljaju se: odlivi velikih razmera 1,2 - dihloroetana (EDC) i žive; sagorevanje vinil hlorid monomera (VHM) i stvaranje dioksina; sagorevanje 80.000 tona nafte i naftnih proizvoda pri čemu dolazi do oslobađanja sumpor-dioksida i drugih otrovnih gasova; velike koncentracije EDC-a u vodi kanala koji se uliva u Dunav; velike koncentracije žive i petrolejskih proizvoda u sedimentu kanala.

 

Udar na Pančevo

 

Pančevo je grad sa oko 80.000 stanovnika, nalazi se na levoj (istočnoj) obali reke Dunav, na oko 20 km severoistočno od Beograda. U južnom delu grada nalazi se značajni industrijski kompleks, sa fabrikom petrohemije, fabrikom veštačkog đubriva, i velikom rafinerijom nafte. Veštački kanal, dug 1,8 km, nosi otpadnu vodu i oticaj atmosferske vode iz ovog kompleksa direktno u Dunav. U fabrici đubriva ne postoje postrojenja za obradu industrijskih otpadnih i atmosferskih voda. Otpadi iz fabrike odlazi direktno u sabirne cevi i odatle u otvoreni kanal. Otpadi iz fabrike petrohemije i rafinerije nafte prvo odlaze u odvodne kanale, zatim u postrojenja za obradu otpadnih voda i potom se izlivaju u kanal.

Ova industrijska zona je bila intenzivno bombardovana za vreme sukoba, od čega je sredinom aprila bilo dva vazdušna napada na petrohemijski kompleks HIP Petrohemija Pančevo i na fabriku đubriva HIP Azotara, i u periodu između aprila i juna sedam napada na rafineriju nafte NIS. Rečeno je da je većina stanovnika grada bila privremeno evakuisana nakon napada 17. i 18. aprila.

Usled vazdušnih napada, više štetnih supstanci izlilo se u životnu sredinu bilo direktno iz oštećenih skladišta ili usled požara čije su se direktne posledice ispoljile u obliku gustih crnih oblaka dima koji su vidljivo izbijali iz zapaljenih instalacija. Nakon napada 17. i 18. aprila, u izveštajima jugoslovenskih sredstava za javno informisanje govorilo se o nastaloj ekološkoj nesreći, i "ekološkoj katastrofi". Ova informacija, koju su preuzele TV stanice, novine i vebsajtovi (kako u SRJ tako i van zemlje), ukazivala je na strah stanovnika Pančeva o negativnim posledicama na zdravlje od udisanja otrovnog dima i na njihovu zabrinutost za ispravnost hrane i vode.

Na oblast oko Pančeva je, kao posledica dima, pala "crna kiša" što je pospešilo zabrinutost po pitanju zdravlja ljudi i dugoročnih negativnih posledica na useve, zemljište i podzemnu vodu. U julu mesecu, list New York Times je objavio izjavu predstavnika za štampu NATO-a koja glasi: "NATO je imao dve vrste ciljeva: taktičke i strateške. Rafinerija nafte u Pančevu je bila strateški cilj. To je bila ključna instalacija koja je snabdevala jugoslavensku vojsku gorivom i drugim materijalom. Prekidanjem ovih isporuka sprečili smo snabdevanje srpskih snaga na Kosovu ključnim materijalom. Kada odlučujemo o ciljevima, uzimamo u obzir svu moguću kolateralnu štetu do koje može da dođe, kao što su životna sredina, ljudske žrtve i civilna infrastruktura. Rafinerija u Pančevu je bila određena kao veoma važan strateški cilj, isto toliko važan kao i taktički ciljevi u samom Kosovu".

Savezno ministarstvo inostranih poslova Jugoslavije izveštava da je do "Najozbiljnijih ekoloških posledica" došlo nakon napada 17. i 18. aprila usled isparavanja otrovnih supstanci iz zapaljenih naftnih proizvoda u rafineriji i zapaljenih monomera vinil hlorida (VHM) u fabrici petrohemije.

U izjavi Generalnog direktora HIP Petrohemija od 21. aprila govori se o požarima, eksplozijama i izlivanju većeg broja opasnih materija, između ostaloga EDC-a, PHB i amonijaka u vazduh, zemljište i Dunav. Takođe se navodi da su petrohemijske supstance još uvek gorele 21. aprila. Pančevo su obišle dve misije RGB, naime Misija za industrijske zone i za Dunav.

 

Misije na terenu

 

Prva Misija je u periodu od 20. do 25. jula obišla fabriku petrohemije, fabriku veštačkog đubriva i rafineriju nafte. Vođeni su razgovori sa direktorima objekata i drugim lokalnim zainteresovanim licima (uključujući gradonačelnika i predstavnika nevladine organizacije za zaštitu životne sredine) i Institutom za zaštitu zdravlja grada Beograda. Uzeti su uzorci vazduha, zemljišta, sedimenta i vode.

Druga Misija je obišla isti kompleks 25. avgusta kako bi uzela uzorke vode, sedimenta i živih organizama iz kanala i okolnih delova Dunava, uzvodno i nizvodno od ušća kanala. Eksperti RBG su tokom ovog obilaska razgovarali sa direktorom postrojenja za preradu otpadnih voda HIP Petrohemije.

Prema informacijama koje su sakupljene tokom ova dva obilaska, RGB je donela sledeće zaključke o gore navedenim glavnim problemima:

- Iz fabrike petrohemije izlilo se u zemljište i u kanal za otpadne vode 21.000 tona etilen-dihlorida (EDC). EDC je otrovan i za kopnene i vodene organizme.

- Iz fabrike petrohemije se takođe izlilo 8 tona metalne žive od kojih je, po procenama, oko 200 kg stiglo u kanal. Eksperti RGB su našli oko 50-100 kg metalne žive na betonskom podu jedne od fabrika. Kada se izlije u životnu okolinu, metalna živa se pretvara u organsku formu metil-živa, koja je toksična i koja se ugrađuje u lancu ishrane.

-  Monomera vinil hlorida (VHM) oko 460 tona je izgorelo u fabrici petrohemije. Ovakav požar bi imao kao posledicu oslobađanje u vazduh dioksina, koji su veoma toksični, hlorovodonične kiseline, ugljen-monoksida, PAH-ove, a i moguće i fosgena. Međutim, sem jednog "žarišta" u neposrednoj blizini požara VHM-a, tim RGB je u Pančevu zabeležio samo male količine dioksina.

- Vazdušni napadi na rafineriju nafte zapalili su po procenama oko 80.000 tona nafte i naftnih proizvoda. Ovakav požar bi imao kao posledicu oslobađanje u vazduh otrovnih supstanci kao što su sumpor dioksid, azot dioksid, ugljen monoksid, poliaromatične ugljene hidrate (PAUH) i olovo.

- Usled bojazni da bi direktni vazdušni napadi na skladišta amonijaka izazvalo smrt velikog broja ljudi, direktori objekata su, kao preventivnu meru, ispustili iz fabrike đubriva 250 tona tečnog amonijaka u otvoreni kanal. Ovo ispuštanje je najverovatnije odgovorno za prijavljeni pomor ribe u Dunavu 30 km nizvodno. Pre vazdušnih napada proizvodnja đubriva bila je povećana kako bi se smanjila količina amonijaka u skladištu.

- U kompleksu su zabeležene niske koncentracije PHB-a i nije bilo indikacija o kontaminaciji kao posledici oštećenja od vazdušnih napada, ili od prethodnih slučajnih izliva. Smatra se da utvrđena kontaminacija predstavlja opasnost za zdravlje radnika u kompleksu i za kopnenu i vodenu sredinu. Tokom obilaska RGB tim je ustanovio da su fabrike primenjivale tehnologiju iz 1960-ih i 1970-ih godina. Iako nije bilo dostupnih informacija o nivoima kontaminacije u ovoj zoni pre sukoba, jedna lokalna nevladina organizacija je dostavila spisak udesa u zoni u poslednjih 25 godina. Lokalni gradski službenici su izjavili da radnici dotičnih fabrika podležu takozvanom "pančevačkom raku". Stručnjaci RGB smatraju da je ovo oboljenje najverovatnije angiosarkom jetre, koji nastupa usled izlaganja visokim koncentracijama VHM-a.

- Uzorci i rezultati RGB.

 

Šta kažu analize

 

Prema perliminarnim analizama koje su obavili eksperti RGB, makro-bezkičmenjačka fauna u Dunavu nešto malo uzvodno od Pančeva slična je onoj više uzvodno kod Novog Sada gde su uzimani uzorci. Identifikovano je 21 taksonomskih jedinica od kojih su većina školjke i puževi. Broj taksonomskih jedinica se naglo smanjivao nizvodno od Pančeva gde je pronađeno samo osam živih taksona. Najmani broj taksonomskih jedinica ustanovljeno je na ispustu kanala gde su takođe uzeti uzorci. Pronađeno je samo šest taksa taksona i to svaki od njih u veoma malom broju, što je pokazatelj da je kanal ozbiljan izvor zagađenja.

Druge analize uzoraka vode i sedimenta uzetih iz kanala pokazale su veliki stepen kontaminacije EDC-om (na primer, u uzorku vode iz kanala pronađeno je zasićenje od 5960 μg/l). Rezultati su takođe pokazali da se EDC još uvek izliva iz kanala u Dunav. Uzorci sa površine vode nizvodno od mesta gde se kanal uliva u reku pokazali su EDC koncentraciju od 65 μg/l i 37 μg/l. Smatra se da su ovi nivoi koncentracije veoma visoki.

Na primer, dozvoljena granica koncentracije EDC u pijaćoj vodi po propisima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) je 10 μg/l. Veoma visoka koncentracija hlorovanih rastvarača, uključujući i EDC, pronađena je u uzorcima i plitke i duboke podzemne vode. Kontaminacija na dubini odgovara kontaminaciji pre sukoba i kao takva najverovatnije je imala posledice na celokupnu vodenu sredinu. Zagađenje ovim hemikalijama je najverovatnije posledica proizvodnje PVC-a u ovom kompleksu. Iako uzorci uzeti u mestima gde se crpi pijaća voda nisu bili zagađeni, postoji mogućnost da u budućnosti dođe do kontaminacije pančevačkog gradskog vodovoda. Potrebno je izvršiti dalje istraživanje kako bi se utvrdio stepen rizika.

Na osnovu analize uzorka sedimenta uzetog iz kanala može se konstatovati da se od nafte koja se izlila kao posledica vazdušnih napada stvorio još jedan sloj akutne kontaminacije u delu koji je već pogođen hroničnim petrohemijskim zagađenjem. Isto tako, dok su vrednosti žive u površinskim slojevima uzorka pokazale ne tako davni izliv žive u kanal, druga najviša vrednost, koja je tri puta veća od one u površinskom sloju, dobijena na dubini od 60 do 80 cm, i najverovatnije je posledica izliva žive u prošlosti. Hronično zagađenje živom i naftnim proizvodima potvrđeno je rezultatima dobijeni analizom školjki (Anodonta anatina) uzetih iz Dunava uzvodno i nizvodno od kanala. Vrednost žive se povećala od 0,15 do 0,22 mg/kg suve težine tkiva školjki, dok su PAUH-ovi (PAHs) povećani od 4,7 do 56,4 μg/kg suve težine.

Sam benzo-piren se povećao od 0,9 do 23,0 μg/kg suve težine, poslednja cifra je oko četiri puta veća od FAO propisanog standarda za bezbednost hrane.

                                                                                                                                                       

                                            Nastaviće se

 

Hronologija sukoba na Kosovu (2)

 

U ovom poglavlju je data hronologija ključnih događaja tokom sukoba na Kosovu između snaga NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije. Podaci su prikupljeni sa zvaničnih konferencija za štampu, iz izveštaja sredstava informisanja, sa vebsajtova i iz drugih materijala koje je sakupila UNEP/(Habitat) Radna grupa za Balkan. Posebno su istaknuti događaji od neposrednog značaja za mandat RGB-a.

 

April 1999. godine

 

15. Ozbiljno je oštećena petrohemijska industrija DP HIP Petrohemija u Pančevu. Takođe je ozbiljno oštećena fabrika veštačkog đubriva DP HIP Azotara u Pančevu. Pogođena su postrojenja fabrike 14. oktobar u Kruševcu.

16. Nakon mnogobrojnih napada rafinerija nafte u Pančevu je teško oštećena. Ponovo je pogođena rafinerija nafte u Novom Sadu.

18. Pogođene su DP HIP Petrohemija u Pančevu i fabrika veštačkog đubriva DP HIP Azotara u Pančevu. Intenzivno bombardovanje Prištine uključujući obližnji aerodrom Slatina.

19. Napad na Suboticu, na severozapadu Srbije. Pogođen je pogon hemijske industrije Prva iskra u Bariću: uništena je proizvodna traka. Pogođen je radiokomunikacijski predajnik u blizini Prištine.

20. Pogođeni su rudnici Belaćevac zapadno od Prištine. Javljeno da je pogođena zgrada vlade u Prištini, i novosadska rafinerija nafte.

21. Ciljan je i pogođen 23-spratni Poslovni centar Ušće (sedište Socijalističke partije Srbije) u Beogradu.

22. Napadnuta je fabrika Krušik u Valjevu. Bombardovana je jedna od rezidencija predsednika Slobodana Miloševića. Poslepodnevni napadi na Prištinu i Novi Sad.

23. NATO objavljuje Vašingtonsku deklaraciju kojom se uvodi embargo na naftne proizvode za Saveznu Republiku Jugoslaviju (ali ne i za Republiku Crnu Goru). Bombardovan je studio Radio-televizije Srbije (RTS) u centru Beograda. Ponovo je gađan novosadski most Žeželj. Pogođeni su Šabac, Sremska Mitrovica i Smederevo.

24. Velika šteta je naneta fabrici Milan Blagojević u Lučanima. Ponovo je pogođena rafinerija nafte u Novom Sadu.

25. Intenzivni napadi na industrijsku zonu u Nišu. Napad na rafineriju nafte u Novom Sadu i na stovarište nafte blizu Prištine. Napadnut je grad Velika Dobrinja. Aerodrom Slatina opet bombardovan.

26. Evropska unija uvodi dodatne sankcije kojima se zabranjuje prodaja sirove nafte i naftnih proizvoda SR Jugoslaviji. Zabrana stupa na snagu 30. aprila 1999. Bombardovani su Sombor (na severozapadu Srbije), Novi Sad, Niš, Kragujevac, aerodrom Slatina i skladište za gorivo u Valjevu.

27. Intenzivno bombardovanje Beograda i ponovljeni napadi na Poslovni centar Ušće kojima je uništen predajnik na vrhu zgrade. Napad na Lipljansku oblast južno od Prištine. Napadnut je takođe aerodrom Slatina blizu Prištine. Gađani Dečani i Peć. Ispaljene krstareće rakete na Surdulicu (mali grad u Srbiji blizu bugarske granice). NATO priznaje svoju grešku. Napadnut je Goleš blizu Lipljana na jugu Kosova. Teško je oštećen most 25. maj koji povezuje Srem i Ilok.

28. Po danu su pogođeni rafinerija nafte u Novom Sadu i TV predajnik na Fruškoj gori. Udari na otpad za gorivo državnog preduzeća za naftu Jugopetrol blizu Požege. Udari na Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, planinu Mokra i na rudnike uglja Stari Trg, rafinerija nafte u Novom Sadu. Jedna krstareća raketa je greškom pogodila Sofiju u Bugarskoj.

30. Tokom noći između 29. i 30. aprila ciljane su i intenzivno bombardovane zgrade u Beogradu.

 

Maj 1999. godina

 

1. SAD proširuje sankcije na prodaju nafte SR Jugoslaviji i zamrzava imovinu vlade u Beogradu u Sjedinjenim Državama. Putnički autobus Niš express je pogođen na mostu blizu sela Lužane, 12 milja severno od Prištine.

2. Tokom noći NATO bombarduje pet glavnih transformatorskih podstanica, čime, po proceni predstavnika za štampu NATO-a, 70 odsto stanovništva ostaje bez struje do njihove poravke sledećeg dana. Na zapadu Kosova, u blizini grada Peć, raketa NATO-a pogađa drugi autobus. Pogođeni su skladište za gorivo u Prištini i u blizini Obrenovca. Ponovo su pogođeni zgrada televizije RTS i rafinerija nafte u Novom Sadu.

5.  Osnovana Mešovita radna grupa za Balkan. Vođa kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, za koga se pretpostavlja da je u kućnom pritvoru, napušta SRJ i leti za Rim. Pogođena su postrojenja Jugopetrola u Nišu.

6.  Ministri inostranih poslova Grupe 8 sastaju se u Bonu i izdaju saopštenje koje sadrži sedam osnovnih principa političkog rešenja krize na Kosovu. Ovim saopštenjem se mirovni proces vraća u nadležnost Saveta bezbednosti UN. Generalni sekretar UN Kofi Anan imenuje Karla Bilta, nekadašnjeg člana parlamenta Švedske, i Eduarda Kukana, ministra za inostrane poslove Slovačke, za specijalne izaslanike generalnog sekretara za Balkan.

7. NATO greškom bombarduje kinesku ambasadu u Beogradu. U napadu stradaju tri kineska novinara. Intenzivno bombardovanje Niša. Kasetne bombe koje su ispuštene na pijačni trg usmrtile su 15 osoba. Glavna bolnica trpi kolateralno oštećenje. Most prema Rumuniji je pogođen i uništen.

8. Dalje bombardovanje Beograda. Prekid glavnog transformatora struje koji služi celom gradu.

10. SRJ najavljuje da će povući neke trupe sa Kosova. UK i USA odbacuju izjavu. Deset zemalja članica NATO-a učestvuje u preliminarnom saslušanju Međunarodnog suda za pravdu u Hagu povodom tužbe Vlade SRJ. Pogođena je hemijska fabrika Prva iskra u Bariču.

13. NATO bombarduje selo Koriša pri čemu ginu ili su povređeni etnički Albanci. NATO tvrdi da je Koriša položaj srpske vojne komande i da su srpske snage držale izbeglice kao ljudski štit blizu cilja.

14. Savet bezbednosti UN usvaja Rezoluciju 1239 kojom se pozivaju sve strane u sukobu da omoguće protok humanitarne pomoći svim licima pogođenim sukobom. Bombardovan je izbeglički logor na putu Priština - Prizren, blizu sela Koriša.

15. NATO priznaje bombardovanje Koriše, ali odbija da snosi odgovornost za civilne žrtve. Pogođeno je skladište za gorivo Jugopetrola u Boru. Pogođeno je skladište za gorivo Jugopetrola u Beogradu.

 

 

 

Na oblast oko Pančeva je kao posledica dima pala "crna kiša", što je pospešilo zabrinutost za zdravlje ljudi i dugoročnih negativnih posledica na useve, zemljište i podzemnu vodu.

 

 

Usled bojazni da bi direktni vazdušni napadi na skladišta amonijaka izazvali smrt velikog broja ljudi, direktori objekata su, kao preventivnu meru, ispustili iz fabrike đubriva 250 tona tečnog amonijaka u otvoreni kanal.