Prevara

 

Ko je njih poznavao, dobro ih je izbegavao

 

Činjenica da je neko bivši ministar nikako ne znači i da je pošten čovek. Naprotiv, takvi najčešće ni ne znaju šta znači reč moral

 

M. G.

 

Biznismen Momčilo Mandić iz Istočnog Sarajeva bio je svojevremeno jedan od najgorih mogućih izbora za ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske. Kada njegovi poslovni aranžmani - neretko i sa protivnicima u ratu - više nisu mogli da se prikriju, Mandić je odstupio sa funkcije na koju je uspeo da progura Miću Stanišića, čiji je jedini zadatak bio da za račun svog mentora i prethodnika nastavi sa  opskurnim poslovima.

Posle odlaska sa mesta ministra Momčilo Mandić se posvetio privatnom biznisu i to tako što je na svoje ime, ali i na imena članova svoje porodice, pootvarao niz preduzeća preko kojih je poslovao. U slučaju Mandića i njegovog klana, glagol "poslovati" treba shvatiti u malo drugačijem značenju, kao sinonim za "prevariti".

Jedno od tih preduzeća je i SS Petrol iz Bijeljine, čiji je nominalni osnivač i vlasnik Momčilov sin Vladimir Mandić, rukometaš Partizana. Na nagovor Momčila Mandića preduzeće SS Petrol je sa Jeftić Company iz Bileće zaključilo ugovor o zajmu. Ovom ugovoru je prethodio dogovor starijeg Mandića sa Žarkom Jeftovićem, dok je Mandić junior bio samo izvršilac radova.

Po pomenutom dogovoru Jeftović Company je SS Petrolu, odnosno Momčilu Mandiću, pozajmila 100.000 konvertibilnih maraka, što iznosi 50.000 evra. Po pisanom ugovoru od 25. avgusta 2009. zaključenim u Trebinju, Petrol je pomenuti kredit trebalo da vrati u roku od deset meseci od zaključenja ugovora, odnosno najkasnije do 1. jula 2010. godine.

Mandići su novac uredno preuzeli sa računa preduzeća, a zatim zaboravili na celu stvar.

Zajmodavac Jeftović, međutim, nije zaboravio na svoj novac. Otkako je ugovor istekao, on je u više navrata pokušavao da stupi u kontakt sa svojim pravim dužnikom, Momčilom Mandićem, i da se s njim dogovori o vraćanju duga, ali bezuspešno.

U međuvremenu, kako je Mandić počeo da izbegava da se uopšte odaziva na Jeftovićeve pozive, poverilac je angažovao i jednog posrednika koji bi kao medijator trebalo da se dogovori o tempu vraćanja duga.

U jedinom razgovoru koji je posrednik mogao da obavi sa bivšim ministrom Mandićem, predloženo mu je da uzme 5.000 evra od dužnika i da skloni svu dokumentaciju o postojanju potraživanja. Dakle, Mandić pokušava da zavrbuje posrednika za samo deset odsto vrednosti duga, u nadi da će on da izda svog nalogodavca! Predlog je, naravno, odbačen. Od tada Mandić postaje nedostupan i za posrednika.

Žarko Jeftović se odavno oprostio od novca koji potražuje od oca i sina Mandića, poznatih po tome što lako zajme, a teško vraćaju dugove. Ako bi kojim čudom i uspeo da povrati svoj novac, on bi skoro celu sumu dao u humanitarne svrhe! Bolje da novac dobije neko gladno siroče, nego prebogati ratni profiter Momčilo Mandić i njegova familija.