Natrag

Stav

Stav

 

SIROMAŠTVO

 

Piše: Branko Dragaš

 

SAD - Broj Amerikanaca koji uzimaju hranu na tačkice povećao se u prošloj godini na 45,8 miliona. Povećanje je za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. U odnosu na 2007. godinu povećanje je za 61 odsto. Za ovu godinu prognoze su da će doći do daljeg povećavanja siromaštva i da će se povećavati broj ljudi koji uzimaju hranu na tačkice. Sekretar za poljoprivredu, izvesni Tom Visak, izašao je sa ludačkom statistikom koja govori da svako davanje pomoći siromašnima za jedan dolar, dovodi do podsticaja ekonomiji od 1,84 dolar. Tako je novac izdvojen za tačkice od pet milijardi dolara doveo do rasta ekonomske aktivnosti od 9,2 milijardi dolara i zapošljavanja 80.000 ljudi.

Problem krize i nezaposlenosti bi se rešio kada bi se iz budžeta odvojila sredstva za tačkice kojim bi se hranila sirotinja. Prema toj računici administracija je trebalo da uloži preko 1.000 milijardi dolara u tačkice da bi tako rešila, recimo, nezaposlenost. Pošto je FED bankama, osiguravajućim kućama i multinacionalnim korporacijama za spas od bankrotstva usmerio 20.000 milijardi dolara, prema ovakvoj nakaradnoj ekonomskoj logici bilo bi bolje da je hiljadu milijardi uložio u tačkice da nahrani sirotinju. Naravno, i to bi bilo korisnije za državu i naciju, nego što su novac usmerili za spas zelenaških i parazitskih banaka. Međutim, time se problem ne bi rešio. Zašto? Novac koji se deli nije zarađen na tržištu. To nije novac koji je nastao u razmenama rada na tržištu, nego je to novac koji je nastao - štampanjem dolara bez pokrića. Problem se samo, zapravo, uvećao.

Kovači lažnog dolara su nastavili da narkotizuju Imperiju u rastrojstvu. Tako se ne izlazi iz krize i ne rešava se nezaposlenost. Niti se trajno rešava problem sirotinje i siromaštva. Ako hoće da reše problem, onda moraju da promene društveni sistem. Neoliberalni kapitalizam je bankrotirao. Treba napraviti novi sistem u kome ljudi koji su sposobni za rad neće primati tačkice, nego će imati posao i sami će zarađivati na tržištu. Tada im ne trebaju lažni dolari. Umesto da čekaju da im Familija udeli milostinju, građani će zarađivati za život na tržištu. To je suštinska razlika. Nažalost, od izbijanja krize 2007, administracija Imperije ne rešava krizu, nego je samo potpiruje.

EU - Za razumevanje problema krize u EU najbolji je primer Italije. Na kraju prošle godine, poreski organi su napravili istraživanja direktno na terenu i došli su do zapanjujućih rezultata. Naime, utvrdili su da njihovi građani koji u poslednje dve godine zarađuju mesečno 1.800 evra imaju 42.000 jahti, da je prošle godine prodato 200.000 luksuznih automobila čija je cena bila preko 100.000 evra, da mnogi poseduju lične helikoptere i avione, da se prodaja u luksuznim buticima učetvorostručila i da su agencije za luksuzna zimovanja utrostručila broj aranžmana. Da li su ti građani u krizi? Nisu. Gde je problem?

Novi premijer Mario Monti, nametnut od Familije, izjavio je da država izgubi na utaji poreza preko 120 milijardi evra. Ima slučajeva da se građani koji su vlasnici pet kuća, luksuznih automobila i jahti javljaju tražeći socijalnu pomoć za školovanje sopstvene dece. Svi ovi primeri, to isto možemo da nađemo u svakoj zemlji EU, što južnije to tužnije, govore nam da su se građani racionalno ponašali u neracionalnom sistemu. Pošto se neracionalni sistem zasniva na štampanju evra bez pokrića, od izbijanja finansijske krize 2008. ubačeno je u parazitski sistem 10.000 milijardi evra, koji su završili na pokrivanju gubitaka banaka i korporacija, kao i bogaćenju privilegovanih građana. Koji su postali bogati, dok je država osiromašila. Broj nezaposlenih i siromašnih građana se drastično uvećao štampanjem evra bez pokrića.

Totalitarizmom briselske administracije ne može da se spasi pogrešan projekat EU, niti se može štampanjem evra izaći iz krize. Jednostavno, to je nemoguća misija. Zadržati sve po starom i dovesti do promene društvenog sistema bez bolnog reza više nije moguće. Austrijske patriotske partije su to shvatile. Podnele su zvaničan zahtev svojoj vladi, skupivši 10.000 potpisa, da se Austrija hitno isključi iz raspadajuće EU. Objašnjenje je zaista sjajno. Kao da sam ga ja lično pisao. Traži se napuštanje EU jer briselska birokratija, otuđena i bez kontrole, diktatorski upravlja EU i nameće neprihvatljive standarde, kojima se ruše nacionalna suverenost i nacionalni identitet, sprovodi neoliberalni koncept koji uništava nacionalne privrede i stvara jedno totalitarno društvo koje nema perspektivu.

Raduje me što se u samoj EU sve više uviđa da taj pogrešan koncept mora da se napusti. Napisao sam to na samom početku krize da države EU treba da se vrate svojim valutama i da se napravi konfederacija evropskih država, kao projekat spajanja zajedničkog tržišta. Naravno, sve evropske države moraju da promene društveni sistem. Umesto propalog neoliberalnog koncepta, treba napraviti novi društveni sistem u kome će se iskoreniti sirotinja i siromaštvo. Prema poslednjim zvaničnim podacima, više od 30 odsto stanovništva EU živi ispod granice egzistencijalnog minimuma, ali realni pokazatelji na terenu su još gori, jer se taj procenat penje i preko 50 odsto stanovništva. EU je zrela za socijalnu revoluciju. Socijalnu revoluciju koja će doneti društveni preobražaj, novi ekonomski sistem i novu socijalnu politiku.

HRVATSKA - Nakon ubedljive pobede Kukuriku koalicije na izborima i formiranja nove vlade, vidim da se Milanovićev kabinet potpuno zapetljao i da vuče pogrešne poteze. Trenutno njegovi ministri obrazlažu da je jedno bilo u predizbornoj kampanji, ali da vršenje vlasti zahteva suočavanje sa realnošću. To je potpuno pogrešno. Tako se ne sme govoriti. Nije vreme da se tako lažu birači. Takva politika u svetu je doživela poraz. Mora se politika osloboditi laganja sopstvenih birača. Vreme će brzo pregaziti i obesmisliti sve političke laži.

Moram da priznam, prateći izjave novih ministara da mi ta nova vlada, koja treba Hrvatsku da izvede iz krize, deluje potpuno nesposobno. Jasno mi je bilo da nemaju ekonomski program još u predizbornoj kampanji, ali da ne razumeju istorijske procese, to je zapanjujuće. Umesto da se na talasu podrške građana  opredele da prođu kroz otrežnjenje, recimo, da čerčilovski pozovu na "krv, znoj i suze", da proglase bankrot, kao što je to Argentina uradila 2001, da podvuku crtu, pohapse tajkune i konfiskuju njihovu imovinu, smanje javnu potrošnju odmah za 25 odsto, jer ima ogromnog prostora za uštede, da prestanu da se zadužuju, da uvedu privremene mere u državnu upravu, da raspuste sve agencije i savete, da plate u državi na jednu godinu smanje na prosečne plate u privredi, da smanje poreze i doprinose za privredu, da ukinu poreze za pučanstvo i da uvedu ekstra poreze na luksuz, da smanje PDV, da restrukturiraju unutrašnje i spoljne dugove, da unište uvozne lobije, da liberalizuje zakone, devalviraju kunu, oporezuju parazitske banke i donesu program za pokretanje privrede, zapošljavanje i iskorenjivanje siromaštva, umesto da su sve to uradili odmah, oni su nastavili tamo gde je prošla, propala vlast stala.

Pored trvenja u koaliciji, koje je sve vidljivije, postaje jasno da se nastavlja pogrešna ekonomska politika rasprodaje "porodičnog srebra", povećavanje poreza i zaduživanje. Zanimljivo je da su se čim su došli na vlast, zadužili oko 150 miliona evra.

Vlada Milanovića nema veliki manevarski prostor. Svojim greškama samo će doprineti uvećavanju krize. Umesto da rešavaju probleme, oni su postali deo problema. Interesantan mi je bio intervju sa jednim ministrom koji je otvoreno pokazao da ne zna rešenje za krizu i da lično nije spreman ništa da izgubi od svojih prihoda.

Na pitanje novinara da li sa porodicom ide u Austriju na zimovanje, ministar je potvrdno odgovorio. Nema izlaska iz krize sa takvim tipovima. Istorijski cunami će odneti sa istorijske scene sve takve političare. Stiglo je novo doba, ali većina političara to još nije shvatila. Teško siromašnima i nezaposlenima. Ništa im dobro neće doneti nova politika, moraju sami da se organizuju i stvore uslove za neku novu političku ideju.

SRBIJA - Iskustva Hrvatske veoma su važna za nas. Nekada je ta razlika u iskustvu bila nekoliko godina i sve što se dešavalo u Hrvatskoj, posle nekoliko godina dešavalo se i u Srbiji. Sada je to smanjeno na nekoliko meseci. Kukuriku koalicija je bila inspiracija Naprednoj stranci da stane na čelo opozicionog bloka i pozove građane na referendum da se sruši DS. Ponovo građani treba da se izjašnjavaju protiv, umesto da glasaju za.

Već smo nekoliko puta prevareni. Poslednji put 2000. godine i dobili smo neoliberalni totalitarni režim koji je uništio državu, rasprodao privredu i većinu građana doveo u očaj, beznađe, apatiju i siromaštvo. Sada treba da ponovimo isto. Treba da glasamo protiv režima za nesposobnu i korumpiranu opoziciju, koja je, dok je bila na vlasti, isto radila kao i sadašnji režim. Koliko godina ponovo treba da čekamo da nas ta nova vlast izvede iz krize? Svi znamo da su nesposobni, da nemaju ni državni ni ekonomski program, da nemaju ljude i da su pohlepni i željni vlasti. Pošto su čitavu deceniju u opoziciji, pošto su bili udaljeni od tranzicionih pljački, svoj novi dolazak na vlast iskoristili bi za nove velike pljačke. Srbija to ne može da izdrži. Građani Srbije ne mogu više da izdrže nesposobne i korumpirane političare na vlasti. Građani Srbije traže novu politiku i nove ljude. Građani traže da na vlast dođu ljudi koji nisu zatrovani dosadašnjom pogrešnom i propalom politikom. Trebaju nam istorijski odgovorni ljudi, koji su umni, radni, stručni, koji imaju iskustva, koji su moralni i koji su spremni da se žrtvuju za svoju političku ideju. Ne treba da oni ginu za nas. Treba samo da budu državnici koji rade u interesu Srbije i svih građana.

Takva nova politika i takvi novi političari nam trebaju. Nisu nam više potrebni referendumi protiv režima, jer režimska opozicija ne nudi ništa. Gromoglasno najavljena "Bela knjiga" je potpuni promašaj. Nijedan ozbiljan stručnjak nije spreman da stane iza tog programa za zamajavanje javnosti. Koje je rešenje za izlazak iz krize? Kako pobediti siromaštvo i nezaposlenost? Treba nam Vlada nacionalnog spasa sastavljena od iskusnih nadstranačkih stručnjaka. Ukoliko vlast i njena opozicija stvarno žele dobro Srbiji i njenim građanima, najviše bi nam pomogli da se više ne bave politikom, nego da prepuste bavljenje politikom nekim novim ljudima.

Kako to? Lepo, neka se u interesu države i nacije povuku iz politike, jer za dve decenije su pokazali svu svoju nesposobnost. Da li će se to desiti? Naravno da neće.

Zamislite mediokriteta Borisa Tadića ili Nevernog Tomu da budu van politike. Čime bi se oni bavili? Ili njihovi partijski pajtaši. Koji su čitav život u politici i ništa drugo ne znaju da rade. Njima ne odgovara da se napravi nova državna strategija i da novi ljudi dođu na vlast.

Novi ljudi bi doneli zakon o poreklu kapitala političara i tajkuna od 1989. do 2012. godine i zakon o konfiskaciji imovine na bazi privilegovanog položaja na tržištu i u društvu. To bi ugrozilo sve današnje političare i njihove tajkune. I to je temeljni kamen koji nas deli od političkog ološa.

Ko ne podrži takve zakone, spada u istorijsku prošlost i ide na smetlište istorije. Ko je spreman da podvuče crtu i da se povuče, taj će bolje proći od onih koje će socijalna revolucija na ulicama odneti sa istorijske pozornice.

Politička smena generacija je počela. Neki novi ljudi traže svoj politički prostor. Ti novi ljudi će načiniti državni, ekonomski i socijalni preobražaj u društvu. Iskoreniće siromaštvo i prosjačenje. Srbija ima dovoljno zemlje da niko u njoj ne gladuje. I da niko ne bude siromašan. Siromaštvo se iskorenjuje znanjem, radom, štednjom i podelom zarađenog. Ima dovoljno prostora za sve. Samo nam trebaju dobri ljudi na vlasti.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane