Natrag

Finansije

Finansije

Spasavaj se ko može: država vara narod, banke varaju državu, građani sebe zavaravaju

 

Žute pare za crne dane

 

Vraća se vreme kada je bilo najsigurnije novac držati u slamaricama i kada su razbojnici radije pljačkali piljarnice nego banke u kojima nije bilo para. Politikom "otmi sve što možeš" država je na ivicu finansijskog ambisa dovela i najveći broj domaćih banaka, koje, da bi preživele, sada sitno kraduckaju od samih građana i privrede. U predizbornom periodu koji je pred nama, doći će do još dubljeg zahvatanja para iz džepova običnog naroda, jer su finansijske institucije u EU procenile da je dalje kreditiranje Srbije isuviše rizično

 

Milan Malenović

 

Ponekad je dovoljna jedna trivijalnost, pa da se dospe do značajnih otkrića. Isak Njutn je zaspao ispod drveta i kada mu je na glavu pala jabuka, otkrio je zakon zemljine teže, bez koga nam danas ne bi bile jasne mnoge pojave u prirodi.

Tako je, nedavno, i jedan zaposleni Beograđanin otišao do najbliže ekspoziture Rajfajzen banke u kojoj ima račun, zahtevajući da mu novac sa računa prebace na platnu karticu.

Ali ubrzo će, nakon što je otišao u kupovinu, shvatiti da mu je kreditna kartica još uvek pod blokadom! Ponovo je otišao do banke, misleći da je u pitanju neki propust, a službenik, koga sigurno sa razlogom drže zatvorenim u naročito "skrojenom" staklenom kavezu, reče mu da će "transfer biti knjižen tek sledećeg dana", drsko dodajući kako to ionako nije njegov novac, već novac "Vize"?!

Isprovocirana ovakvim bahatim ponašanjem, žrtva je otišla do operatera banke da iz protesta ugasi račun, i tu, na zaprepašćujući način, saznaje istinu o "radu" domaćih banka...

Službenik banke je diskretno priznao da se transferi novca više ne knjiže istog dana kada su izvršeni, već prvog narednog radnog dana! "Tako rade i ostale banke", potvrdio je.

Razlog za to je da na računima banaka realno više nema para, pa su se direktori vratili sistemu rada iz onih vremena koja danas nazivamo teškima: sa isplatama se čeka dok ne legnu pare od uplata, a to može da potraje.

Da nije samo Rajfajzen banka u krizi, već najveći deo domaćeg bankarstva, potvrdio je službenik Findomestik banke rečima: "Kada bi komitenti znali kakva pustoš vlada na našim računima, odavno bi pobegli glavom bez obzira!"

Sa druge strane, postoje izveštaji poslovanja banaka koje je uradila Narodna banka Srbije, a po kojima su, do poslednjeg tromesečja 2011. godine, banke u Srbiji poslovale sa ukupnim dobitkom od 25,1 milijardu dinara! Tu se izdvaja banka Inteza koja je pre oporezivanja ostvarila prihod od 7,8 milijardi dinara. Istovremeno je grupacija Intesa Sanpaolo iz Italije, koja je većinski vlasnik domaće Inteza banke, svojoj ispostavi u Srbiji uplatila dodatnih 130 miliona evra na ime uvećanja njenog kapitala.

Ako nema povećanja investicija u Srbiji, kao što nema, zašto je bilo potrebno dodatnih 13 milijardi dinara na već ostvareni profit od 7,8 milijardi?

I sama Rajfajzen banka je u prošloj godini ostvarila prihod od 4,3 milijarde, pa se postavlja pitanje zbog čega sitnom krađom od klijenata, preko odlaganja transfera, ona mora da namiče potrebnu gotovinu?

Odgovor, kao i obično, leži u ponašanju ovdašnjih vlasti...

 

Micanje i namicanje

 

Primarni problem nastao je kada su gotovo presušili fiskalni prihodi iz kojih se puni srpski budžet, a odakle se plaćaju državni rashodi. Domaće tržište je u komatoznom stanju, privreda posluje sa gubicima, a ni narod više nema para za veće kupovine, pa se tako smanjuje i prihod od PDV-a.

Nasuprot tome, na red dolaze redovne isplate iz budžeta za plate službenika, Vojske, policije, tako isto i za penzije, zatim za isplate raznih oblika socijalne i druge pomoći kako stanovništvu, tako isto i privredi...

Da bi u takvim uslovima sastavila kraj sa krajem država mora povremeno da posegne i za depozitima banaka, koje tako na kratko ostaju bez neophodne gotovine za rad sa klijentima, pa one onda pribegavaju namicanju para kroz odlaganje isplata dok ne pristignu uplate.

U vremenu kada se svakodnevno očekuje raspisivanje parlamentarnih izbora, republička vlast sebi ne može da dozvoli luksuz da kasne uplate budžetskim korisnicima, tako da sve češće i sve dublje zahvata iz novčanih rezervi deponovanih kod Narodne banke.

Istovremeno, koliko mora da nahrani gladni narod, država još više oseća obavezu da namiri i potrebe svojih tajkuna, a to je sve teže u vremenima kao što su ova...

Da "žutu vlast" manje interesuje legalno popunjavanje budžeta od proste krađe, pokazuje i izveštaj Sindikata Poreske uprave Srbije - JOS od 21. decembra 2011. godine. Prema podacima iz ovog izveštaja, u 2012. godini planirano je otpuštanje 1.200 zaposlenih iz Poreske uprave!

Razlog za ovaj egzodus poreznika jeste navodna potreba za štednjom. Problem je u tome što ti isti, za otpuštanje viđeni službenici, u stvari treba da pune republički budžet, te je tako vidljiva želja vlasti u predizbornom tesnacu da se dodvori najvećim poreskim dužnicima (čitaj - tajkunima) najavom da će biti smanjen fiskalni pritisak na njih. A tajkuni će već naći načina da se za taj gest oduže - para uvek željnim vlastodršcima.

Dok otpušta one koji po prirodi posla pune budžet, vlast se radi pridobijanja novih birača i održavanja lažnog mira sprema da u administraciju primi dodatne ljude, koji isti taj budžet prazne. Po izveštaju JOS-a, u ovoj godini će biti zaposleno još najmanje 2.500 službenika, od toga najviše u policiji, jer neko treba i da se pobrine da ne dođe do izlaska opljačkanih građana na ulice!

Nedavno je sindikat policije organizovao proteste ispred sedišta republičke vlade, sa zahtevom da se zaposlenima u MUP-u povećaju plate. Iz resornog ministarstva je sindikalcima odmah stigao odgovor - da za tako nešto u ovogodišnjem budžetu nema para. Odakle, onda, pare za zapošljavanje novih radnika, kada ni za sadašnje nema novca?

Rešenje je nađeno u udaranju novih, nezakonitih nameta onim najbogatijima, kojima je zauzvrat obećano da će posle izborne pobede onih koje finansiraju, dobiti dodatne olakšice preko grbače ionako od gladi umrtvljenog naroda.

 

Hrvatska pomoć srpskoj raboti

 

Slučaj donacije hrvatskog tajkuna Ivice Todorića u visini od 50 miliona evra za račun vojvođanskog odbora Demokratske stranke, govori takođe o "funkciji" srpskih banaka. Naime, transakcija je obavljena dobrim delom preko Tesla banke, hrvatske ispostave Razvojne banke Vojvodine. Na doznaci je, međutim, pisalo da je taj novac "pozajmica", s tim što postoji poseban aneks ugovora po kome je kredit bespovratan, ako posle izbora, vladajuće stranke u Vojvodini omoguće zajmodavcima određene povlastice!

Istovetan scenario sprema se i za domaće tajkune, ako neko od njih, tragom Miodraga Kostića Koleta, odluči da pomogne sadašnju vlast.

Iz Tesla banke je deo Todorićevih para uplaćen Razvojnoj banci Vojvodine, a veći deo je preko opskurnih računa stigao u centralu Demokratske stranke u Vojvodini.

I pored ove širokogrude donacije, tvrdi naš izvor, vlast je ispraznila račune ne samo Fonda za kapitalna ulaganja već i svih ostalih fondova kojima upravlja Izvršno veće Vojvodine, a Razvojna banka je toliko očerupana da je odavno ispunila uslove da joj NBS uvede privremene mere.

Ovako prikupljena sredstva su zatim delom upotrebljena da bi se u predvečerje predizborne kampanje finansirao pokrajinski budžet, a jedan deo su Bojan Pajtić i njegovi saborci stavili u svoj džep. No, najveći deo, prema tumačenju relevantnog izvora, oko 40 miliona evra, ostavljen je za izbore.

Međutim, pomenuta suma će samo malim delom da se koristi u predizbornoj kampanji, daleko više je ostavljeno za vreme posle izbora.

Kako tvrdi visoki funkcioner Fonda i bliski saradnik Bojana Pajtića, demokratama je jasno da će u Vojvodini doživeti debakl na izborima i da tu malo šta može da promeni čak i skupa predizborna kampanja. Novac se, zato, čuva za dan posle izbora, kada će biti upotrebljen za kupovinu poslanika iz drugih stranaka, kako bi se obezbedila nova skupštinska većina.

Slično se radi i u ostatku Srbije, gde se ne samo DS već i neki drugi, sprema da sprovede skromnu kampanju, a da najveći deo pripremljenog novca ostave za kasniju kupovinu glasova poslanika izabranih na tuđim listama. Zašto bi stranke ulagale u neizvesnu proizvodnju, kada je komotnije kupiti već gotov proizvod?

Ovakvo postupanje najvažnijih igrača na izbornoj sceni Srbije dovelo je do toga da su dosadašnji značajni finansijeri stranaka, domaći tajkuni, zbog neizvesnosti kojoj političkoj opciji će na kraju da se prikloni onaj kome daju pare, odlučili da malo pritegnu slavinu.

 

Slamarica, srpska uzdanica!

 

Slučaj odbeglog Danka Đunića je povod za zaključak da ni tajkuni više nisu bezrezervno spremni da podrže ni sadašnju, ali ni neku buduću vlast. Ovaj bezobzirni pljačkaš srpske imovine oduvek je važio za lakmus papir zdravstvenog stanja svakog režima u kome je službovao.

Đunić se prvo, posle šesnaestogodišnje vladavine, povukao sa čela Sportskog društva Partizan, a kasnije se povukao i iz kluba Privrednik. Na kraju se imovinski razdelio sa svojim dugogodišnjim saborcem Aleksandrom Vlahovićem i u međuvremenu emigrirao preko okeana da tamo sačeka rasplet događaja u Srbiji!

Po Đunićevom odlasku, u pomenutom klubu Privrednik, koji za godišnju članarinu od "samo" 100.000 evra okuplja krem srpskih tajkuna, došlo je do previranja i raspada. Aktuelni predsednik kluba Branislav Grujić smatra da članstvo treba otvoreno, ali i finansijski da podrži neke stranke iz sadašnje vlasti (sam Grujić svoju podršku daje Mlađanu Dinkiću i Demokratskoj stranci, mada nije jasno kojoj bi se tačno opciji podeljenih žutih priklonio), dok veliki broj članova misli isto kao i Đunić: da je najpametnije sve posmatrati iz prikrajka i sa bezbedne udaljenosti.

Iz svega ovoga proizilazi da je vlast, lišena većeg dela dosadašnjih prihoda, morala da stavi bankama "nož pod grlo". Funkcioneri domaćih finansijskih instituta, koji imaju podosta i političkog i kriminalnog putera na glavi, morali su da poslušaju naređenja iz stranačkih centrala i novac nas, komintenata, "investiraju" u projekte za koje je od početka bilo jasno da su neprofitabilni za sve, osim za stranačku vrhušku kojoj preko komplikovane mreže računa povezanih subjekata na kraju pare i stižu.

Ove "investicije" se zatim i dalje knjiže kao imovina banke, pa se na kraju prikaže kako je banka ostvarila zaradu, iako je ona (zarada) samo knjigovodstvena, ali ne i realna stavka. Pošto komplikovana bilansna papirologija ne zamenjuje realni novac, banke su prinuđene da svoje mušterije varaju tako što odugovlače sa transakcijama.

Zato ne treba niko da se ljuti na sitnog službenika banke koji nešto nije na vreme proknjižio. Ne treba se čuditi ni ako na vreme na račun ne legnu plate ili penzije, bez obzira na to što matična preduzeća ili PIO fond imaju dovoljno para za isplatu. Jednostavno, banka preko koje ide uplata, u tom trenutku tim parama mora "da zapuši" neku drugu rupu, jer je svoje pare morala da poveri onima koje joj je preporučila vlast!

Ovakav razvoj događaja jeste pravi razlog zašto je Inteza banka i pored ostvarenog prihoda od skoro osam milijardi dinara, dobila od svoje matične kuće dodatnu finansijsku injekciju od preko dvanaest milijardi i to samo da bi mogla da servisira sopstveno tekuće poslovanje. Rajfajzen i mnoge druge banke ne da nisu dobile dodatna sredstva iz inostranstva, već su i ono što im je preživelo posle državnog pustošenja sklonile na sigurno. Kako banke neće moći još dugo da izdrže ovu igru, građanima Srbije bi najpametnije bilo da svoj novac drže tamo gde je i najsigurniji - u slamaricama.

 

 

    

 

Banke, bolesni kockari

 

Država, i pored toga što je evidentno da banke pare imaju samo na papiru, ali ne i na računima, ne odustaje od pritisaka na njih da investiraju u srpsku privredu, odnosno da novac i dalje poklanjaju stranačkim elitama.

"...Mi smo u nekoliko navrata govorili da domaće banke imaju i devizna i dinarska sredstva u značajnoj meri. Ono što nedostaje jeste veća kreditna aktivnost, raspoloživost tih sredstava za finansiranje privrede, u smislu da banke još nedovoljno hrabro nastupaju na ovom tržištu i u situaciji kad je recesija, ne odobravaju dovoljno kredita", naveo je krajem decembra 2011. guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

On je tada izjavio i da će pristup izvorima sredstava, posebno sa međunarodnog tržišta, biti otežan u 2012. godini, imajući u vidu da je u EU doneta odluka o podizanju nivoa kapitalne adekvatnosti banaka, što one mogu postići bilo da podignu nivo kapitala, bilo da smanje rizične aktive.

"...Smanjivanje takozvane rizične aktive zapravo podrazumeva da se novi krediti ne odobravaju. To je jedna objektivna opasnost, jer u skupu tih novih kredita jesu i krediti koje matične banke iz inostranstva mogu da odobre svojim bankama-kćerkama u zemljama poput Srbije. Drugim rečima, to može da ima uticaja i na raspoloživost finansiranja matičnih banaka prema bankama u Srbiji", dodao je guverner NBS.

Prevedeno na srpski, ova Šoškićeva izjava znači da domaće banke gotovo da više ne mogu da računaju na finansijsku pomoć svojih matičnih kuća iz inostranstva, ali da su istovremeno "pozvane" da uprkos tome  što im država malo para ostavi na računima, sve prokockaju kroz investicije koje se u EU tretiraju kao - visokorizične?!

 

 

 

Koliko koštaju agencije za uživanje?

 

Ukupna dobit svih banaka u Srbiji na kraju trećeg tromesečja 2011. iznosila je 25,1 milijardu dinara. Ako bi se ovaj rezultat projektovao na godišnji nivo, proizašlo bi da su banke prošle godine zaradile nešto manje od milijardu evra.

Nasuprot ovoj svoti stoji jedan potpuno nerazuman način izvlačenja novca iz ionako usahlog budžeta i to u gotovo istovetnoj visini.

Srbija je svetski rekorder po broju raznoraznih vladinih agencija (najpoznatija je ona za praćenje pomorskog saobraćaja, iako Srbija nema more).

Prema proceni predsednika Unije poslodavaca Nebojše Atanackovića, za finansiranje rada preko 130 vladinih agencija (po izveštaju Rodoljuba Šabića) godišnje se iz budžeta izdvoji više od 820 miliona evra!

To znači da skoro celokupnu zaradu poslovnih banaka u Srbiji, Vlada proćerda udomljujući decu, rođake i švalerke svojih funkcionera i drugih "zaslužnih građana". Od njih se, zatim, uzima danak za finansiranje stranačkog rada.

Poređenja radi: Nemačka ima 6, Slovačka 8, a Hrvatska 40 vladinih agencija.

 

 

 

 

Pranje para u mutnoj vodi

 

Inventivnost vlastodržaca je gotovo bezgranična kada je u pitanju pranje državnih para koje se na kraju sliju u njihove privatne džepove.

U leto 2010. godine procurela je u javnost informacija da je JP Vodovod iz Prokuplja angažovalo privatno preduzeće Solvent Point iz Beograda da od građana naplaćuje stare dugove za vodu. Posle objavljivanja ove vesti, predsednik opštine Milan Arsović javno je obećao da će od direktora Vodovoda Radoslava Milenkovića zatražiti objašnjenje za ovakav postupak i na tome se stalo.

U međuvremenu je Solvent Point nastavio da uteruje dug za račun države. Njihov novi poslodavac je - Poreska uprava. Kako nam je javilo više čitalaca iz Zrenjanina, oni su od pomenutog preduzeća dobili opomenu da izmire svoja dugovanja prema fiskusu.

Kakva je to država koja otpušta 1.200 poreznika da bi naplatu poreza poverila jednoj privatnoj firmi?

Prema rečima Miloša Karana, direktora naplate u Solvent Pointu, a koje je 17. februara 2011. preneo beogradski Kurir, agencija od naplaćene sume uzima proviziju u rasponu od 10 do čak 90 odsto!

Solvent Point, prema podacima Agencije za privredne registre, ima tri vlasnika: Gorana Muftića (22,50 odsto), koji je i direktor, Pavla Vlajčića (22.50 odsto) i Mirka Holbusa (55 odsto). U 2010. godini preduzeće je ostvarilo prihod od 5,098 miliona dinara i napravilo gubitak od 2.544.000 dinara. U to vreme je ono zapošljavalo samo tri radnika!

Potpuno je nejasno zašto se država u naplati svojih milionskih potraživanja oslanja na preduzeće registrovano tek 2. juna 2009. godine, sa osnivačkim kapitalom od nekih 8.000 evra. O razlozima za ova mutna davanja mogao bi jedino nešto da kaže direktor Muftić.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane