Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

Nedeljna vizita u srpskim zdravstvenim centrima

 

Umesto oreola, skinite im glave

 

"I lekari su ljudi, samo to često zaborave", napisao je Džordž Bernard Šo. Verovatno je hteo da ove ljude božanskih mogućnosti spusti na zemlju, da im skine oreol sa glave, koji većina zasluženo nosi već dva i po milenijuma. Nažalost, Hipokratovu zakletvu neki lekari olako zaboravljaju, pa se rado hvataju novčanica da "osveže pamćenje"... Toliko su opsednuti mirisom novca, da umesto oreola, nekima treba skinuti i glavu da bi se spasli oni koji spas života od njih traže... Evo i primera iz nedeljne vizite naših novinara po srpskim klinikama

 

Milica Grabež

Arpad Nađ

 

Dopunski rad u Kliničkom centru u Nišu nedavno je zabranjen zbog primećenih enormnih zarada pojedinaca, i sada je predmet svakodnevne opsežne kontrole policije iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala niške policijske uprave.

Naime, nekolicina lekara je poseban predmet istrage, jer rekapitulacija njihovih zarada, tj. zarada od dopunskog rada koja se isplaćuje preko redovne plate (uključujući dežurstva i pripravnosti), iznosi po nekoliko miliona dinara. Na primer, docent dr Zoran Perišić, kardiolog - rekapitulacijom bruto primljenih iznosa utvrđeno je da je primio blizu 4.000.000 dinara u prošle dve godine.

Radi boljeg razumevanja ovog slučaja, treba napomenuti da plata specijaliste neurohirurga ili hirurga bilo koje specijalnosti u KC u Nišu iznosi oko 70.000 mesečno.

Bivši, četvorostruki ministar Tomica Milosavljević ozakonio je dopunski rad u državnim ustanovama, kroz dozvoljenu 1/3 rada van radnog vremena u državnoj ustanovi.

Na Klinici za kardiologiju KC u Nišu primaju se i urgentni slučajevi, te zbog toga i nema nikakvog učešća pacijenata u plaćanju troškova njihovog lečenja, jer je reč o ustanovi koja je označena kao prvi stepen hitnosti u medicini. A poznato je da je zabranjen dopunski rad u ustanova u kojima postoje liste čekanja na medicinske usluge. A u ustanovama u kojima se leče pacijenti koji su životno ugroženi, oni podležu zdravstvenom osiguranju i bez zdravstvene knjižice.

Na Klinici za kardiologiju organizovano je dežurstvo od tri lekara za zbrinjavanje hitnih slučajeva van radnog vremena. No i pored toga, ako van radnog vremena dođe pacijent sa sumnjom na infarkt srca, poziva se ekipa lekara koja bolest dijagnostifikuje, rade mu koronarografiju (snimanje krvnih sudova srca), i ako je potrebno, urade širenje krvnih sudova srca i ugrade stent. Naravno, sve ovo se dobro naplati od Fonda za zdravstvenu zaštitu. Ovo bi bilo sve uredu da nema dovoljno lekara koji znaju ovu dijagnostiku i terapijsku proceduru.

Zašto ovo sve ne radi ekipa lekara koja već dežura, budući da je desetak lekara sa ove klinike edukovano i radi ove procedure rutinski? Koji je onda razlog za postojanje dežurne ekipe, šta onda ona radi, ako ne zbrinjava i hitne slučajeve, a ovi lekara primaju naknadu za ta dežurstva?

Ovo je namenski organizovano sa ciljem da se što više novca otme iz Fona zdravstva. Pojedinici iz ove grupe lekara čak i za pacijente koji dođe na kliniku u prepodnevnim časovima kao hitni slučajevi, fakturisali su za naplatu kao ''vanstandarna usluga''. Ovakav sistem prelivanja novca u džepove lekara sa Klinike za kardiologiju funkcionisao je sve do polovine prošle godine, kada je Ombudsman zabranio ovakav rad. Šta je sa novcem koji su ovi lekari već naplatili?

Docent Zoran Perišić je u radnom odnosu na Medicinskom fakultet u Nišu i prima celu platu, radi na Klinici za kardiologiju, na kojoj takođe prima punu platu, dežura na ovoj klinici i za taj ''rad'' prima solidnu naknadu, a radio je ''vanstandardne usluge'' i tu je zarađivao više od plate lekara, tako da ispada da je radio više od 30 sati dnevno! A na birou rada samo u Nišu, ima preko hiljadu lekara. Gde je ovde  lekarska etika?!

 Ali, ovih dana, drskost pomenutih lekara iskazana je i u pismu koje su uputili direktoru KC, kojim traže da se ponovo plaćaju ''vanstandardne'' usluge, jer u suprotnom neće lečiti bolesnike sa infarktom srca. Prvi potpisnik pisma je docent Perišić!

 

Vesela skupina

 

Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici je čudo nad čudima, i to po svim pitanjima, a najvažnije je zlostavljanje zaposlenih. Naravno ne svih, nisu svi elita, i nemoralni. Nemoralna krađa u ovoj ustanovi vrši se pod dirigentskom palicom Bojana Pajtića, Dušana Elezovića, Dragoslava Petrovića, a bogami i Nenada Čanka.

Institut je velika bara sa puno halapljivih krokodila. Čudne su i navodne silne nagrade direktorke ove ustanove, Nade Čemerlić-Adžić. Zašta ova bezobzirna žena dobija nagrade? Nema na ovom institutu ničeg što se može nagraditi, već samo na sve pljunuti, koliko je sve gadljivo. Nije za Institut bitna reputacija stručnosti i što više novih poduhvata na polju medicine. Bitna je poslušnost zaposlenih, i što veći broj ulizica direktoru i njenom timu.

Šta ima još orginalnog na Institutu? Institut ima najnoviji i najskuplji CT, na kome su se direktorka i njen tim dobro nafatirale novčano. Ova direktorkina skupa igračka je pretplaćena, ali je još veći problem što ne radi! A zašto ne radi? Zato što na ovom institutu nema dovoljno pacijenata za ovaj CT za kardiološke i kardiovaskularne pacijente. CT je dodatna dijagnostička metoda i nekada se obavljala na Institutu za plućne bolesti i onkologiju. I sve je funkcionisalo, ali je direktorka Nada htela da zaposli muža blizu sebe. Na CT dijagnostiku samo su u Vojvodini velike liste čekanja: nekome je bitno da brzo stigne na red, da što pre krene sa lečenjem, a ovaj stoji. 

Menadžment direktorke Nade, njeni i najbliži saradnici, jedna su vesela skupina - elita. Pa, upoznajte ih.

Prva je Nada Čemerlić-Adžić. Ona ne preza ni od čega, ne boji se ni pokrajinske vlasti, kojoj navodno polaže račune, ali ne boji se ona ni Boga. Rodbinski je više vezana za Nenada Čanka. Njena sestra od ujaka je bila Čankova žena. Nadica je tetka Čankovom sinu.

Preko Čankovih ligaša Nada je profesoru Svetozaru Nićinu kupila zvanje akademika. A on je jedan sraman čovek. Pod noge je bacio svoju hiruršku karijeru. Više voli da je poznat po tome što zna kako doći do para. Na Institutu ima još jedan izvor prihoda. Profitira od dolazaka navodno čuvenih italijanskih kardiologa, koji su sve češći gosti na institutu. Na koji način to radi? Obezbeđuje im smeštaj, vodi ih u lov, na pijanke. On je savestan medicinski savetnik.

Važan spoljašnji saradnik Instituta je i direktorkin teča - Duško Radovanović. Njegova firma kao osnovnu delatnost ima ''umetnost''. Teča je vlasnik svih tendera na Institutu, kada su u pitanju građevinske rekonstrukcije. Svaku rupu je radio, smo da bude dobro praćen. A na Institutu se gradi, popravlja, a najviše se krade. Teča je stalno na Institutu, kao da je zaposlen.

Spoljna saradnica Instituta je i direktorkina mama - krojačica. Ona dobija tendere, kada su u pitanju uniforme zaposlenih!

Glavni savetnik direktorke je pravnica Sanja Grahovac, njena snaha. Ko se sa njom sukobi trebaju mu Arkanovi ili Legijini advokati, ili još bolje - njihovi vojnici. Sav pravni mehanizam tenderske politike Instituta i pravno mučenje zaposlenih je njeno delo. Ona Nadu savetuje kako zakonski, ako se ta reč može u ovom slučaju upotrebiti, nekoga da uništi i dovede do otkaza.

PR Instituta, gospodin Trajkovski, drug je Dušana Elezovića (šefa pokrajinskog odbora DS-a). Ima i sekretaricu i platu od sto hiljada dinara, veću od najbolje plaćenih hirurga.

Institutu u Sremskoj Kamenici potrebno je veliko čišćenje. Najbolje sredstvo za čišćenje su motke.

 

Seks i unapređenja

 

U Kliničkom centru Srbije smrad se može očistiti samo puškama. Kliničkim centrom drma akademik Predrag Peško, sa klanom Bumbaširević. Docent Đorđe Bajec, direktor KC, poznat kao prepisni doktor nauka, unapređen je u zvanje profesora. Da se za pljačku dobijaju zvanja, Bajec zaslužuje i zvanje - akademika! Profesuru su mu dodelili Predrag Peško, da Bajec ne ide za tragovima njegovih lopovluka, a u pomoć je priskočio i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, akademik Vladimir Bumaširević.

Iza Peška stoji jaka žena, njegova supruga Slavojka, koja je lekar na Klinici za plastičnu hirurgiju. Slavojkin zemljak je Bata Đurović, načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Slavojka zna da stopira hapšenje, ako joj se dobro plati. Dok njen muž Predrag pravi pare, ona zna da ih troši.

Lekara Đorđevića, koji je dugo zamenjivao u obavezama Slavojkinog muža, Predrag je oterao iz Kliničkog centra. Njegovog naslednika u Slavojkinom zagrljaju dr Lazovića, Peško je premestio u drugu ustanovu, a aktuelnog Slavojkinog ''tešitelja'' dr Milana Stojičića nije izabrao u zvanje asistenta, što je razbesnelo i Slavojku i njenog zabavljača. Gospođa Slavojka kad zapeva, mnogi zakukaju, ako joj nisu po volji.

Srpsko zdravstvo je odavno od javne ustanove postalo javna kuća.

 

 

 

 

     

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane