Natrag

Vožnja

Vožnja

Kako će Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu opljačkati više od milion građana

 

Ko to tamo naplaćuje

 

Uvođenje takozvanih elektronskih karata za vožnju javnim prevozom u Beogradu, čija primena treba da počne već 1. marta, predstavlja još jedan oblik surovog pljačkanja građana zarad dobrobiti gradskih čelnika, kao i preduzeća kod kojih se ne znaju ni vlasnici ni direktori. Ta tri jahača apokalipse u slučaju GSP-a, njegovih radnika i korisnika, zovu se Apeks, Lanus i Kentkart

 

Igor Milanović

 

Pre više od godinu dana zvanično se završio tender GSP Beograd za izbor preduzeća koje će u gradski prevoz prestonice da uvede elektronske putne kartice. Pobedio je tročlani konzorcijum kod koga se svuda na prvom mestu pominje preduzeće Apeks solušn tehnolodži d.o.o iz Beograda, zbog čega bi pomenuto preduzeće trebalo da bude na čelu konzorcijuma.

Teoretski bi to i mogao da bude slučaj, ali iz dokumentacije koja postoji u Agenciji za privredne registre (APR) vidi se da su vlasnici Apeksa preduzeća Lanus d.o.o. iz Beograda i Kentkart iz Istanbula, koja su istovremeno i preostala dva člana konzorcijuma koji je pobedio na tenderu GSP-a.

  

Preduzeće bez direktora

 

Lanusa će oni sa malo boljim pamćenjem da se sete iz afere sa otimanjem patenta za dopunu mobilnih telefona. Tada je pronalazač Dejan Dragojlović patentirao aparat pomoću koga je na trafikama mogla da se kupi dopuna za pripejd kartice mobilne telefonije i sva prava preneo na svoje preduzeće Certus.

Za direktora Certusa Dragojlović je postavio svog dotadašnjeg prijatelja Savu Terzića, koji je zatim u saradnji sa bivšim političarom Tahirom Hasanovićem pokušao da od vlasnika otme ne samo patent već i celo preduzeće! Posle silnih peripetija, Dragojlović je konačno uspeo da povrati Certus, ali je Terzić prethodno na ime ovog preduzeća kod Rajfajzen banke podigao kredit od dva miliona evra i novac odmah prebacio - Lanusu. U istu ovu kompaniju Terzić i Hasanović utapaju i svoju firmu PH Internacional, izbegavajući tako da obeštete opljačkanog Dragojlovića.

Još tada se verovalo da iza Lanusa u stvari stoje Sava Terzić i Tahir Hasanović zajedno sa svojim klanom. Po izveštaju APR-a, međutim, formalni vlasnici Lanusa danas su: Miroslav Petrović, Ivan Bukelić, Vojislav Krstić, Aleksandar Đorđević i, kao najveći pojedinačni suvlasnik, WP Tim sistem d.o.o, čiji je jedini vlasnik i direktor Zoran Milovanović.

Ono što Lanus izdvaja od drugih preduzeća jeste činjenica da na zvaničnoj prezentaciji APR-a ovo preduzeće nema zastupnika, odnosno direktora?! Sa kim je, onda, GSP potpisao pomenuti ugovor o uvođenju elektronskih kartica?

Tročlani konzorcijum iza koga faktički stoji Lanus bez direktora, dobio je od GSP-a pravo ne samo da proizvodi i prodaje elektronske karte za vožnju (uz proviziju od 8,53 odsto) već i da vrši kontrolu putnika, monitoring i izradu reda vožnje. U suštini, GSP će još samo da vozi, a sve ostalo će za njega da radi konzorcijum iza koga stoji preduzeće bez direktora.

Još početkom 2011. godine sindikati GSP-a protestovali su što se ovakva ovlašćenja daju jednom konzorcijumu u kome postoji i ino-partner, čija vlasnička struktura ovde nije poznata. Problem u tom smislu, na koji su stručnjaci ukazivali, sastoji se i u tome da će za potrebe personalizovane vozne karte konzorcijum Lanusa od građana Beograda uzimati i lične podatke.

Postavlja se pitanje da li će i u kolikoj meri ovi podaci biti dostupni i trećim licima, odnosno da li postoje i koje garancije da Lanus (sa nepoznatim direktorom) i turski Kentkart (sa nepoznatim vlasnicima) neće ovako pribavljene podatke da koriste za špijuniranje svojih putnika, jer će preko GPS satelitskog sistema u svakom trenutku moći da se zna gde se nalazi svaki pojedinačni vlasnik karte!

Ovakvo orvelovsko totalno praćenje kretanja građana država je poverila domaćim preduzećima sumnjivog pedigrea i stranoj firmi nepoznatog porekla.

Uz sve to, kako je svojevremeno potvrdio potpredsednik sindikata GSP-a Miroslav Jovanović, gradska vlast je tender raspisala samoinicijativno, bez konsultacija sa javnim prevoznikom. Nije bila čak urađena ni studija koja bi pokazala da će privatnik te poslove kvalitetnije i jeftinije da obavlja nego sam GSP Beograd. Sve je urađeno skriveno i tajno, a uz to i veoma brzo, tako da se nameće zaključak da je pomenuti konzorcijum pre samog raspisivanja tendera bio proglašen za pobednika.

Zbog toga ne čudi što se za korisnike kvalitet vožnje uopšte neće poboljšati, niti će cene biti snižene. Konačni cilj celokupnog projekta jeste uvođenje još jednog harača koji će preko računa privatnih preduzeća da se slije u džepove gradskih vlastodržaca. Provizija od 8,53 odsto mesečno na 1,5 miliona stanovnika ni u kom slučaju nije mala suma.

  

Pljačka republičkog i gradskog budžeta

 

Generalni direktor GSP Beograd Mileta Radojević krajem decembra prošle godine u intervjuu za TV B92 reče: "Mesečni prihodi GSP-a trenutno iznose oko 700 miliona dinara, a uvođenjem novog sistema, koji bi trebalo da iskoreni šverc u javnom prevozu, mesečni prihod trebalo bi da bude oko 900 miliona ili čak milijardu dinara."

Ako je ta izjava tačna, a nema razloga da u ovom slučaju sumnjamo u verodostojnost brojki koje iznosi prvi čovek GSP-a, konzorcijum u kome je i privredno društvo sa nepoznatim direktorom, mesečno će da zarađuje oko 90 miliona dinara ili nekih 900.000 evra.

Pri tome je način uplate regulisan tako da sav novac prikupljen od prodaje karata odlazi prvo konzorcijumu, pa on zatim, po odbijanju svoje provizije, razliku uplaćuje GSP-u. Ko uopšte može da garantuje da će firma, koja nema čak ni upisanog direktora, u saradnji sa preduzećem nepoznatog vlasnika uopšte da ispuni svoje obaveze?

Ili je već samim ugovorom gradska vlast na čelu sa Draganom Đilasom regulisala da preko fantomskog konzorcijuma jednostavno opljačka gradski budžet i ode na neku primamljivu destinaciju sa koje se kriminalci ne izručuju Srbiji? U igri je skoro 10 miliona evra mesečno, koliko se slije prodajom karata za prevoz.

Inspektori Agencije za budžetsku inspekciju grada Beograda su u svom nalazu 47-23-2/2010 od 28. februara 2011. godine utvrdili da je beogradski javni prevoznik od 1. januara do 15. oktobra 2010. godine svojim zaposlenima isplatilo neto zarade u visini od 2.665.039.119 dinara, ali bez plaćanja poreza i doprinosa na te plate.

GSP je Sekretarijatu za finansije grada Beograda (koji je, inače, njegov osnivač) svakog meseca dostavljao obračun neto zarada, ali je prećutkivao da na njih ne plaća ni porez ni doprinose. Poreske prijave nisu dostavljane ni nadležnoj filijali Poreske uprave, a da niko tamo nije primetio da jedan tako veliki poreski obveznik faktički više ne posluje.

Time je rukovodstvo GSP-a prekršilo Zakon o porezu na dohodak građana i Uredbu o načinu i kontroli isplate zarada u javnim preduzećima.

Pomenuti izveštaj Agencije gradskim vlastima je poznat od kraja februara 2011. godine. Šta su te vlasti od tada do danas učinile da se ispravi ova nezakonitost? Odgovor je - ništa. Zapravo, dale su još narodnih para.

Grad je i posle otkrića ovih malverzacija GSP-u u toku 2011. isplatio subvencije u visini od 5,39 milijardi dinara, bez kojih bi javni prevoznik morao da stavi katanac na vrata.

Prostim upoređivanjem brojki koje je izneo generalni direktor Mileta Radojević sa podacima dostupnim javnosti, vidi se da je GSP, faktički, skoro polovinu svojih prihoda dobio iz gradske kase, koju solidarno pune svi stanovnici Beograda, čak i oni koji ne koriste sredstva javnog prevoza! Pri tome su i GSP, kao i njegovi rukovodioci, odgovorni za neplaćanje poreza i doprinosa i kršenje zakona, do danas ostali amnestirani svake odgovornosti.

Uvođenjem elektronskih kartica pljačka u GSP-u će postati više sofisticirana i, naravno, ozakonjena. Kako se vidi iz slučaja neplaćanja poreza i doprinosa, nadležne institucije blagonaklono gledaju na pljačke koje sprovodi GSP, pa ni anonimni direktor Lanusa i njegovi pajtaši ničega ne moraju da se plaše.

 

 

 

 

Miletin program

 

Moguće je da nekome cifra od skoro milion evra mesečno, koje kao proviziju treba da dobije firma Lanus sa svojim kompanjonima, ne izgleda nešto naročito mnogo. Poređenja radi, to je egzistencija za nekih 600 do 800 porodica zaposlenih u GSP-u.

Generalni direktor GSP-a Mileta Radojević najavio je krajem decembra 2011. godine: "Neophodna je racionalizacija, radno vreme od osam sati i godišnji odmor od 30 dana. To bi trebalo da dovede do uslova za prirodni odliv 600 do 800 zaposlenih i smanjenje na optimalnih 5.500 radnih mesta. Time bi se uštedelo 800.000 evra mesečno, a GSP bi postao solventna firma."

Dakle, da bi mogli da preliju novac u privatne džepove vlasnika konzorcijuma koji uvodi elektronske vozne karte, kao i njihovih zaštitnika iz gradske uprave, čelnici GSP-a planiraju da unesreće do 800 porodica. Eto još jednog primera masovne pljačke i terora koji sprovode inženjeri srpskog tranzicionog kriminala.

 

 

 

Prema informaciji koju je javnosti dostavila Poreska uprava, Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu duguje (utajilo je!) nešto više od 16 miliona evra poreskih obaveza (zvanični dinarski iznos: 1 milijarda i 643 miliona)!

 

.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane