Natrag

Novi Sad-Veternik

Novi Sad-Veternik

Kako Nenad Čanak i Bojan Kostreš dobijaju kuće i kako ih Miodrag Kostić Kole prodaje

 

Lipov gaj, tajkunski raj

 

Kada se u Srbiji udruže tajkuni, lokalni političari i grupa korumpiranih sudija, a u sve to se dodaju nepostojeća preduzeća i fiktivni ugovori, lako je zaraditi deset miliona evra bez uloženog dinara i plaćenog poreza, kako pokazuje slučaj naselja Lipov gaj u Veterniku

 

A. Nađ

 

Živinarska farma Živinarstvo iz Novog Sada, Futoški put 44, koju je zastupala direktorka Đurđica Bosančić, prodala je 16. maja 2000. preduzeću AD Budućnost iz Novog Sada, koje je zastupao Dragomir Bajić, zemljište u Veterniku površine 4 hektara i 95 ari na koje je prodavac, međutim, imao samo pravo korišćenja.

Kupac se u zamenu obavezao da prodavcu plati nadoknadu u visini od 14.520.000 tadašnjih dinara (što bi danas iznosilo 226.875 evra) i da mu izgradi na svom zemljištu kokošinjac!

Ukupno je kupac platio manje od 300.000 današnjih evra. U to vreme je njiva u tom kraju vredela današnjih 1.900 evra, tako da je imovina Živinarstva mogla da bude prodata za četiri miliona evra, odnosno po desetostruko većoj ceni od one ostvarene.

Kompletna transakcija je završena 11. avgusta 2003. godine u Opštinskom sudu u Novom Sadu rešenjem DN 7263/02 koje donosi sudija Dušan Peričin, blizak prijatelj Nenada Čanka. U isto to vreme Čanak u naselju Lipov gaj, sagrađenom kasnije na tom zemljištu, dobija tri kuće - dve za sebe i jednu za svoga političkog epigona Bojana Kostreša. Pod ovakvom visokom zaštitom dotadašnje poljoprivredno zemljište  lako i brzo postaje građevinsko, a ni kupac ni prodavac nikada nisu platili porez na prenos.

U posao se tada uključuje MK Komerc Miodraga Kostića Koleta, koji se jedno vreme pojavljuje kao pravni zastupnik Budućnosti, da bi iznenada, po ceni od 360 evra po kvadratu, navodno otkupio kuće u Lipovom gaju i brzo ih preprodao za 625 evra po kvadratnom metru!

Kupci koji su želeli da dođu do kuća i stanova u ovom, još na početku izgradnje za elitno proglašenom naselju, imali su mogućnost da to učine preko polise životnog osiguranja za koju im je rečeno da obezbeđuje Cepter osiguranje.

Ono što kupci, međutim, nisu znali, kao najverovatnije ni nadležni u ovoj osiguravajućoj kući, jeste da je direktor filijale u Novom Sadu, Ozren Prica, polise odmah prosledio dalje i to privatnom preduzeću Saldus registrovanom za knjigovodstvene usluge?! Vlasnik pomenute firme je bio - Ozren Prica.

Saldus sa svoje strane sve polise predaje dalje European investmentu, danas u vlasništvu jedne kompanije iz Holandije, sa osnivačkim kapitalom od svega 2.832, 22 evra?! Odmah pošto je oprao sve polise osiguranja, Saldus je ugašen.

U ovaj umotani i nepregledni koloplet različitih preduzeća uključuje se jedno preduzeće koje se predstavlja kao Cepter Investment, čiji je direktor Veljko Drljević, osoba koja je u to vreme takođe i direktor European Investmenta.

Drljević, kao direktor Cepter Investmenta, nudi stanove i kuće u Lipovom gaju na prodaju i zaključuje kupoprodajne ugovore overene službenim pečatom, iako je njegovo preduzeće, Cepter Invest, već bilo ugašeno. Dakle, naivni kupci od nepostojećeg preduzeća kupuju nekretnine i to otvarajući polisu životnog osiguranja ne kod agencije za koju su verovali da to čine, već kod sasvim trećeg preduzeća koje ima uplaćeni kapital nedovoljan za bavljenje ovim poslom.

U suštini, pošto je prodavac nepostojeće preduzeće, država nije imala od koga da naplati porez na prenos apsolutnih prava u visini od 5 odsto. U rešenju DN 4815 od 1. septembra 2004. sudija Opštinskog suda u Novom Sadu Miroljub Novičević dozvoljava uknjižbu sa vanknjižnih vlasnika DD Budućnost i MK Komerc, na European Investment, i konstatuje: "Ugovor je overen i nije prikazan RUJP."

Na ovoj konstataciji se i ostalo, a porez nikada nije plaćen!

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane