Natrag

Amerika

Amerika

Američki Senat dao zeleno svetlo za preventivni nuklearni udar

 

Otvorena vrata velikog rata

 

Sjedinjene Američke Države već sprovode planove za otpočinjanje globalnog nuklearnog rata, pokazuju nedavno obelodanjeni planovi Pentagona. Zapadni mediji i establišment o ovome uporno ćute, tako da je sve veći broj onih koji pozivaju na revolucionarnu promenu režima u zemljama NATO-a. U međuvremenu, Treći svetski rat uveliko traje

 

Marko Vasić

dopisnik iz Vašingtona

 

Od Kalendara Maja pa do dvosmislenih katrena Nostradamusa, dežurni najavljivači apokalipse nalaze najave propasti sveta u ovoj 2012. godini. Krivac za dolazak sudnjeg dana varira od tumačenja do tumačenja: jednom je to kometa koja se iznenada pojavljuje iz mraka svemira i ili udara u Zemlju ili prolazi isuviše blizu nje, nekad su to erupcije na Suncu, a pojedini tumači smatraju da će glavni krivac da bude svetski terorizam koji će da pokrene globalni rat sa apokaliptičnim ishodom.

Ne treba biti ni Nostradamus niti upućen u tumačenja Jovanovog Otkrovenja, pa razumeti da će svetski rat da krene, ako to već nije, iz poslednje zemlje koja smatra da je bogomdana da zavodi red u svetu: Sjedinjenih Američkih Država. To proizilazi iz analiza najvažnijih svetskih geostratega.

Sjedinjene Države su ceo svet podelile u geografske zone, i za svaku od njih je zadužena jedna od ukupno deset Unified Combatant Commands, odnosno Interventnih komandi sa združenim kompetencijama, koje su podređene direktno ministru odbrane.

Raniji glavnokomandujući NATO snaga Vesli Klark je objasnio da vojno planiranje Pentagona obuhvata ceo niz mogućih ratišta: "Napad na Irak bio je deo pet godina diskutovanog vođenja rata... sveukupno se nastupa protiv sedam zemalja. Prvi je Irak, zatim Sirija, Liban, Libija, Iran Somalija i zatim Sudan." (Wesley Clark, Winning Modern Wars, S. 130). Rat koji su SAD započele 2003. širi se svetom kao metastaza raka kroz organizam.

 

Koncept "dugog rata"

 

Po američkim planovima, Treći svetski rat je odavno počeo. Od završetka Drugog svetskog rata američka vojna doktrina bazira se na konceptu "dugog rata", jer se smatra da ekonomska i privredna snage SAD i saveznika mogu u takvom ratovanju na kolena da bace svakog protivnika. Iscrpljujući "hladni rat" na kraju se i završio raspadom Istočnog bloka usled opšte iscrpljenosti.

"Dugi rat" je isproban i nad Srbijom, Irakom i Libijom. Posle dugotrajnih ekonomskih sankcija i sitnih konflikata koji su za cilj imali iznurivanje protivnika, na scenu je stupila ratna mašinerija NATO-a koja je u svim ovim slučajevima u završnici imala lak posao.

Koncept "dugog rata" konačno je razrađen u "Projektu za američki vek" (PNAC) koji je na svojevrstan način kičma neokonzervativne politike i koji se bazira na "ratovanju bez granica".

Ciljevi PNAC-a su "vođenje brojnih istovremenih ratova na različitim ratištima (u različitim regionima) i ostvarivanje jasnih pobeda", kao i policijske obaveze "koje su povezane sa stvaranjem bezbednosnog okruženja u kritičnim regionima". (Project for a New American Century, Rebuilding Americas Defenses.pdf, September 2000)

Centralna interventna komanda zadužena za integraciju i usaglašavanje napora ministarstva odbrane u suzbijanju svih stranih oružja masovnog uništenja jeste United States Strategic Command (USSTRATCOM), koji je nadležan i za vođenje, obuku, administraciju i planiranje svih nuklearnih snaga celokupne američke armije. Radi ostvarivanja novih zadataka USSTRATCOM je formirao novu komandu sa nazivom Joint Functional Component Command Space and Global Strike (JFCCSGS), kojoj je u zadatak dato da upravlja napadom na Iran u saglasnosti sa Nuclear Posture Review (NPR).

Američki Kongres je 2002. odobrio NPR koji američkim snagama dozvoljava preventivni nuklearni udar, ne samo protiv "država otpadnika" (kako se u SAD nazivaju npr. Iran i Severna Koreja) već i protiv svih ostalih zemalja sa atomskim oružjem, kao što su Rusija ili Kina, ali i dojučerašnji američki saveznik Pakistan.

Krajnji zadatak JFCCSGS-a je da sprovede nešto što se zove Concept Plan (CONPLAN) 8022, a koji je deo programa Global Strike (Globalni udar). Pojednostavljeno, CONPLAN 8022 predstavlja izvršni krovni plan koji mornarica i vazdušne snage SAD trenutno razrađuju u koncepte aktiviranja svojih podmornica i bombardera sa atomskim naoružanjem.

   Detaljnije, CONPLAN 8022 se sastoji od sledećeg:

-  On prvenstveno treba da predstavlja odgovor na širenje atomskog naoružanja u zemljama izvan zvaničnog kluba nuklearnih sila. Prvenstveno se pri tome misli na Iran i Severnu Koreju. Hans Kristensen iz Nuklearnog informativnog projekta (Nuclear Information Project) upozorava, međutim, da nigde u planu nije izričito navedeno da on ne može da se odnosi i na druge države, na primer Rusiju i Kinu.

-  JFCCSGS ima izričito pravo da sprovede CONPLAN 8022, što obuhvata i započinjanje napada nuklearnim oružjem.

-  Vrhovni komandant, odnosno predsednik SAD, može da naredi sekretaru (ministru) odbrane da izda Združenom generalštabu naređenja o aktiviranju CONPLAN-a 8022.

-  Ovaj plan se od ostalih razlikuje i time što ne predviđa upotrebu kopnenih snaga. Još u Srbiji, kasnije u Libiji, a od povlačenja američkih trupa i u Iraku isprobava se koncept kombinovane upotrebe vazdušnih snaga, raketa i pete kolone koja treba da gine umesto američkih državljana.

Koncept Globalnog udara na kome se zasniva CONPLAN 8022 je ofanzivan i biće aktiviran naređenjem predsednika SAD kada se bude smatralo da postoji neposredna pretnja, objašnjava Vilijam Arkin u Vašington postu od 15. maja 2005. Dovoljna je, dakle, samo procena Bele kuće o postojanju neposredne pretnje, ne i davanje dokaza za to.

  

Preventivni vojni udari

 

"Projekat za američki vek" PNAC se već duže vremena testira na Bliskom istoku na kome zbog različitih ukrštenih ciljeva treba da izbije sledeći globalni rat. U osnovi ovaj plan sadrži izazivanje vojnih sukoba od Mediterana (Liban, Sirija i Palestina) sve do granica zapadne Kine (Avganistan, Iran, Pakistan), uz aktivno učešće Turske, Izraela i pojedinih država Arapske lige. Potpuno je u skladu sa doktrinom malih, ali neprekidnih ratova.

Najznačajniji svetski geopolitičari skreću pažnju na činjenicu da administracija u Vašingtonu nema nikakav drugi realno sprovodljivi plan za izlazak iz sadašnje privredne depresije, a u američkoj novijoj istoriji to je uvek ukazivalo samo na jedno: ulazak u neki veliki rat.

Američko čarkanje u osetljivom regionu šireg Kašmira, gde se susreću interesi čak četiri nuklearne sile, (Rusije, Kine, Indije i Pakistana) na intelektualnom je nivou paljenja šibice u punom magacinu baruta. Napad na Iran zato lako može da se izmakne kontroli i preraste prvo u regionalno ograničeni nuklearni sukob, a zatim i u globalni rat.

Još 2003. je američki Senat procenio da upotreba mini atomskih bombi, koje su manje od uobičajenih, ali još uvek imaju šestostruku snagu one bačene na Hirošimu, ne predstavlja pretnju civilnom stanovništvu?! Po toj rezoluciji američki generali mogu da koriste mini nuklearke uz opravdanje da su civilne žrtve "neželjena i neočekivana kolateralna šteta".

Na ovaj način se dodatno proširuje ne samo mogućnost vođenja velikog broja paralelnih ratova već i opasnost od otpočinjanja globalnog nuklearnog sukoba, budući da ostale atomske sile nemaju tako rastegljiv lastiš razumevanja, kao što ima senat na Kapitol hilu, za uočavanje razlike između mini i obične nuklearke.

Iz svega jasno proizilazi da su američki planeri već doneli odluku o zaoštravanju globalnih sukoba, ostaje im još samo da pronađu opravdanje za svoje namere. Posle zloupotrebe rezolucije Saveta bezbednosti UN o krizi u Libiji i odbijanja Rusije i Kine da istovetnu rezoluciju dozvole u vezi sa Sirijom, Pentagonu je postalo jasno da je nemoguće opravdanja za novi rat naći u rezolucijama najvišeg svetskog organa. Zbog toga je značajan NPR sa mogućnostima preventivnih udara.

Još u vreme Kubanske krize je američki generalštab predsedniku Džonu Kenediju predlagao plan otpočinjanja rata sa Kubom tako što bi kubanski emigranti pod kontrolom američkih službi, preobučeni u kubanske vojnike izveli udar na neki deo američke teritorije i izazvali civilne žrtve. Kenedi je, istina, taj plan odbio, ali je on ostao u arhivama američkih oružanih snaga kao inspiracija za narednu generaciju generala.

Lako je moguće da će inspirisani najavom iz Teherana o zatvaranju Hormuškog moreuza američki stratezi inscenirati "iranski" napad na neki od tankera, da bi administracija u Vašingtonu procenila kako predstoji neposredna opasnost od eskaliranja krize u nuklearni napad na SAD ili neku od saveznica i odobrila primenu NPR-a koji predviđa preventivne vojne udare.

Posle toga je moguće i ispunjenje proročanstva Maja o kraju ove civilizacije.

Ukazujući na opasnost i pogubnost trenutne američke politike profesor Majkl Čosudovski i Finian Kaningham (Michel Chossudovsky und Finian Cunningham) zahtevaju stvaranje novog globalnog mirovnog pokreta.

"Izlaskom na izbore mi samo dalje podržavamo demokratsku farsu glasanjem za jednu od dve ponuđene partije (u SAD), mada ni u ostalim zapadnim državama situacija nije ništa drugačija, jer nigde ne postoji primetna razlika između navodno različitih političkih opcija", objašnjavaju dvojica autora u seriji članak na ovu temu objavljenu u pojedinim slobodnim medijima na Zapadu, u čijoj izradi su učestvovali i mnogi drugi slobodnomisleći pisci, geostratezi i novinari (James Petras, Rick Rozoff, Peter Dale Scott, F. William Engdahl, Jules Dufour...)

Konačno rešenje je temeljna promena partijske scene u takozvanim demokratskim zemljama, ali do toga može da se dospe jedino putem većeg direktnog angažovanja građana. Od političke elite ne treba očekivati da je svesna potrebe reformi, odnosno da je spremna da ih sprovede.

U suštini, njihov proglas predstavlja poziv na revoluciju, jer je "pet do dvanaest", kažu ovi autori.

Većina etabliranih medija na Zapadu, kao i svi oni pod kontrolom marionetskih prozapadnih režima, ove i slične apele su u potpunosti ignorisali.

 

 

 

 

Još 2003. je američki Senat procenio da upotreba mini atomskih bombi, koje su manje od uobičajenih, ali još uvek imaju šestostruku snagu one bačene na Hirošimu, ne predstavlja pretnju civilnom stanovništvu?! Po toj rezoluciji američki generali mogu da koriste mini nuklearke, uz opravdanje da su civilne žrtve "neželjena i neočekivana kolateralna šteta".

    

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane