Natrag

Do koske

Do koske

Gradonačelnik pokorava građane, a Poverenik za informacije od javnog značaja ih štiti

 

Veliki brat objavio rat

 

Nadzor Poverenika za zaštitu podataka otkrio je da su lični podaci prikupljani kroz sprovođenje Bus Plus sistema u Beogradu mogli višestruko da budu zloupotrebljeni, ako već i nisu. Para uvek željna vlast nije slučajno planirala "propust" kojim bi unovčila podatke dobijene praćenjem putnika GSP-a Beograd.

 

Milica Grabež

 

Rešenjem broj 164-00-00025/2012-07 od 1. februara 2012. godine, zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, Aleksandar Resanović zabranio je preduzeću Apeks Solušn d.o.o. iz Beograda dalju obradu podataka o ličnosti, i to prikupljanje i čuvanje serijskih i alias brojeva personalizovanih plastičnih smart kartica u Bus Plus sistemu javnog prevoza u Beogradu.

Sistem elektronske naplate kartica za prevoz GSP-om Beograd osmišljen je svojevremeno u kabinetu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Tada je osmišljen i sistem rigoroznog praćenja svih građana koji koriste javni gradski prevoz.

Kako je u svom rešenju utvrdio zamenik Poverenika, Apeks Solušn je zajedničko preduzeće beogradskog Lanusa d.o.o. i turske kompanije Kentkart sa sedištem u Istanbulu. Konzorcijum Apeksa, Lanusa i Kentkarta je od Skupštine Beograda dobio pravo da vrši elektronsku naplatu korišćenja vozila GSP-a Beograd i to za proviziju od 8,53 odsto (što je ekvivalent za skoro 800 mesečnih plata zaposlenih u Gradskom saobraćajnom preduzeću, prim. red.), dok je u okviru konzorcijuma kao rukovodilac projekta zadužen Apeks.

Kako je utvrđeno kontrolom sprovedenom od strane od Poverenika ovlašćenih lica, od korisnika personalizovanih kartica se uzimaju osnovni lični podaci (ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa stanovanja i slično) i oni se pohranjuju u centralnu bazu podataka koju po odobrenju rukovodioca projekta održava Lanus. Ovakvo nepregledno poslovanje u kome jedna firma prikuplja, a druga čuva podatke koje treća obrađuje i nadgleda, nikako nije slučajno.

Istovremeno se korisniku izdaje kartica koja osim serijskog broja ima i jedinstveni identifikacioni, takozvani alias broj, koji se koristi ne samo u bazi gde se čuvaju lični podaci korisnika već i u onoj koja prati korišćenje pomenute kartice.

Bolesni umovi, koji su na čelu sa Đilasom osmislili ovo nezabeleženo špijuniranje građana, imali su nameru da ukrštanjem podataka iz obe baze mogu da rekonstruišu kretanje svakog korisnika personalizovanih kartica.

Iako je konzorcijum Apeksa, Lanusa i Kentkarta fizički razdvojio ove dve baze podataka koje se nalaze na serverima udaljenim jedan od drugog, ovaj pokušaj prevare Poverenika nije im uspeo.

Naime, svakom imalo informatički obrazovanom čoveku jasno je da je moguće ukrštanje podataka koji se čuvaju u obe baze podataka, jer je dovoljno ukucati alias broj, pa iz prve baze dobiti podatke o korisniku kartice, a zatim pristupiti drugom serveru odakle se korišćenjem istog alias broja dobijaju precizni izveštaji o tome koji prevoz i u koje vreme posmatrana ličnost koristi.

Ono što je Poverenika, odnosno njegovog zamenika najviše zabrinulo, jeste činjenica da ni u jednom zakonskom aktu, ali ni u odlukama nadležnih u okviru konzorcijuma nije navedeno koliko dugo pomenuti podaci ostaju u bazama na serverima, niti u koju svrhu, odnosno ko sme da ih koristi. Teoretski, njih može da koristi svako i u bilo koju svrhu!

Osim za praćenje i špijuniranje građana, ovi podaci mogu da se koriste i u komercijalne svrhe, a to i jeste osnovni cilj konzorcijuma i samog gradonačelnika Đilasa. Prave informacije su u marketingu najvrednije, a putem ukrštanja podataka o korisniku i njegovom kretanju mogu se dobiti izuzetno kvalitetne informacije!

Drugo što konzorcijum može da unovči jeste informacija o tačnom kretanju, potrebama onih koji nemaju časne namere prema svojoj žrtvi. Ubistva i pljačke tako bi bili pospešeni korišćenjem alias broja personalizovanih kartica. Da li pohlepa gradskih vlasti i u kriminal već ogrezlog Lanusa i njegovih satrapa ima neke granice?

Je li je ova gospoda predvođena Draganom Đilasom, ustupajući lične podatke dva miliona Beograđana (adrese, status, zaposlenost, kretanje), izvršila krivično delo špijuniranja, dajući ih stranim firmama na raspolaganje?

U svakom slučaju, pomenutim rešenjem je naređeno brisanje svih do sada prikupljenih podataka o korisnicima personalizovanih kartica, ali je pitanje da nisu već urađene kopije baze koje se čuvaju na Povereniku nepoznatim serverima. S obzirom na to da je Poverenik utvrdio da su od početka širom bila otvorena vrata zloupotrebama, i tužilaštvo za tehnološki kriminal bi trebalo da se zainteresuje za sve ovo i utvrdi u koje svrhe su do sada korišćeni prikupljeni podaci. Poznajući naše tužioce i njihovu zavisnost od vlasti, a znajući koliko je vlast bliska sa onima koji imaju pare, teško je poverovati da će ovo ikada desiti.

Verovatno nije slučajno da je ovakav sistem naplate, odnosno praćenja građana u celoj Srbiji prošao jedino u Beogradu. U Novom Sadu su odbornici gradske skupštine više puta uspevali da obore već sproveden tender kojim je bilo predviđeno identično praćenje građana kao u Beogradu! Ali, projekat pokoravanja neće se tu zaustaviti. Doba novog boljševizma zaodenutog u "diktaturu demokratije" nastaviće sa svojim monstruoznim, antiljudskim projektima. Svako je predmet pljačke i manipulacije, svačija volja je slomljena, svako je unapred osumnjičen...

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane