Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Kako nastaju i čime se hrane politički vampiri koji se bore protiv promena

Srbija u raljama torijevaca

U političkom životu Srbije u poslednjih dvadesetak godina, otkako je uveden višestranački sistem, rodila se jedna nova vrsta političara i pripadnika političkih stranaka koji su pretrčavali iz stranke u stranku, takoreći iz tora u tor. Urednik Tabloida Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a, u svom istraživanju ovog fenomena, pripadnike takvog tora prepoznaje i kao političke torijevce

 

Piše: Josip Bogić 

 

Torijevci i njihova stranka (Tory party) deo su istorije britanskog parlamentarizma. Danas je to naziv za pripadnike Konzervativne stranke, koja je od 1830. godine zamenila torijevsku.

Kao student prava učio sam da se stranka torijevaca javila krajem 17. veka kao suparnik vigovcima, građanaskoj stranci koja se borila za promene. Reč torijevac potiče od irske reči tóraí, što u prevodu znači razbojnik! Posle revolucije iz 1688. godine, smatra se strankom aristokratije, sa snažnom podrškom monarhiji i Engleskoj crkvi, a protivi se svakoj reformi ili promeni.

Ali, u našem jeziku reč tor ili štala podrazumeva prostor (ili prostoriju) sagrađen od različitih vrsta materijala koji služi za smeštaj stoke. Politički tor čine razne partije, i to su mesta okupljanja raznih preletača iz partije u partiju.

Ovi naši politički torijevci veoma su slični svojim imenjacima iz Engleske, kako u samom nastanku, tako  kasnije i u načinu opstanka. U početku su razbojnici i bore se za promene protiv bivšeg režima, a kasnije, kada se dovoljno obogate, postaju konzervativni i nisu za promene već se bore za očuvanje tih "stečenih prava". Torijevci su u našem političkom životu konstanta, a političke partije su varijabile. Svi ti torijevci su uglavnom bili u svim vladama, od Slobodana Miloševića do danas. Zbog njih Srbija ne može napred.

Modus operandi ili recept za njihov tako "dugovečan život" veoma je jednostavan. Dok su na vlasti i bliski novcu i državnoj kasi, obilato to koriste za svoja lična bogaćenja. Kako se bliži kraj mandata onih  partija na vlasti u kojoj i sami učestvuju, oni najčešće izazovu veštačke konflikte sa "gazdama" kako bi taj sukob predstavili kao ideološko neslaganje i sebe predstavili kao žrtve toga režima.

Pri tome, kao veoma upućeni u tajne svojih saveznika, nude se novim, realno potencijalnim kandidatima za najvišu vlast, nude im poverljive informacije koje mogu da pomognu "rušenju" sa vlasti tih istih sa kojima su do juče bili u vlasti. Pretendenti, uglavnom politički neiskusni, bezrezervno veruju u te i takve informacije i sa njima grade svoj politički imidž. Uglavnom su to "prljave informacije" koje služe za političke i druge diskvalifikacije protivnika. Kada nova partija osvoji vlast, ovi torijevci, koji su svojim poverljivim informacijama to pomogli, bivaju nagrađeni za svoj trud i ponovo su u blizini novca i kase, pa nesmetano mogu da nastave sa daljim bogaćenjem. 

Nedavno sam nakon dužeg perioda sreo svog prijatelja koji se odavno povukao iz politike, a koji je iz prikrajka učestvovao u političkim zbivanjima. Povod da napišem ovaj tekst upravo je slučaj jednog od srpskih torijevaca. Priča moj prijatelj da je nedavno na slavi vodeće opozicione partije sreo istaknutog člana nekada vodeće opozicione stranke, koja je participirala u gradskoj vlasti i za čijeg mandata se debelo obogatio. Kao po običaju, razmenili su uobičajene reči: gde si, kako si, šta radiš, i na kraju - otkuda ti ovde?

Na opšte iznenađenje mog prijatelja, iz usta tog torijevca čuo je reči za koje nikada ne bi mogao da veruje da će ih čuti: "Kada mi dođemo na vlast, pohapsićemo one lopove koji su ojadili ovu zemlju!". Moj prijatelj, kulturan čovek, nije prokomentarisao ovu izjavu, samo mi je rekao: "Kukala nam majka ako ovi ponovo dođu na vlast! Nema nam spasa!"

Ovako nešto moguće je samo u Srbiji - da torijevci prelaze iz partije u partiju, naravno iz one gubitničke u onu pobedničku, i to po pravilu na rukovodeća mesta. Jer kako objasniti činjenicu da je Slobodana Miloševića podržavalo gotovo 80 odsto građana Srbije, DOS-ovsku vlast isto toliko, a posle i vlast Koštunice? Niko ne uvozi novi narod pa ni mi to nismo učinili. Dakle, to su isti ljudi koji su podržavali i Miloševića, i DOS, i Koštunicu i sadašnju "demokratsku" koaliciju.

Najčešće počinju priče o ljudima koji imaju nameru da iskreno uvedu red u Srbiji. Zašto su im meta pošteni i čestiti ljudi? Postoji jedan jedini logičan odgovor, a taj je da bi oni (torijevci) završili u zatvorima. Tada izmišljaju razne neistine i poluistine o tim ljudima kako bi ih odstranili iz pobedničkih stranaka.

Proizvodnja kompromitacije

Čelnici pobedničke partije naravno neće "kompromitovane" ljude, jer bi ih neko, opet torijevci, mogao prozvati zbog takvih kadrova! A oni, kao nova partija koja se bori protiv takvih kadrova, neće takve. Na taj način dobronamerni i novi ljudi bivaju diskvalifikovani, a da nemaju pravo na odbranu! A torijevci su upravo to i hteli! 

Sada kada su diskvalifikovali poštene ljude, sledi lansiranje novih priča i ideja, kao i poverljivih informacija koje su naravno samo njima dostupne. A zašto baš njima u svim vlastima, čelnici partija se nikada nisu zapitali. Kako drugačije protumačiti jednog istaknutog torijevca, koji je u vreme vladavine Slobodana Miloševića bio glavni kreator borbe protiv privrednog kriminala u Srbiji? Krojio čovek politiku borbe protiv privrednog i finansijskog kriminala, vodio kadrovsku politiku i krojio neke od zakona. Nakon Petog oktobra, čovek sa majicom Otpora na grudima biva promovisan kao zakleti borac protiv kriminala u vreme vladavine Slobodana Miloševića, čak i hapsi istog svog gospodara i dobija nagradu od demokratskih vlasti za to, nagradu koja se deli posthumno!

Naravno, nije ostao dužan i ljude koji bi mu eventualno pomrsili račune pošteno je "našminkao" raznim šminkama kako bi njegov položaj ostao netaknut, a oni po ko zna koji put eliminisani i predstavljeni kao najgori kriminalci.

Prvi put sam se sreo sa takvim načinom osvajanja i održavanja na vlasti kada sam kao mlad operativac dobio slučaj da ispitam navodne zloupotrebe rukovodilaca u jednom preduzeću. U prijavi su bile napisane takve informacije da sam bio ubeđen da ću, kada budem završio provere, pola rukovodilaca da pohapsim. Bilo mi je malo čudno zašto su starije kolege baš meni dale takav slučaj da se "proslavim" kao Eliot Nes. Kada sam došao u dotično preduzeće, pomalo samouvereno i odsečno zatražio sam kompromitujuća dokumenta, misleći da je tačno sve što piše u prijavi. Nakon nekoliko dana provera i nakon uvida u svu dokumentaciju, ustanovio sam da gotovo ništa iz prijave nije bilo istinito. Napisao sam izveštaj i predao ga rukovodiocima koji je trebalo da obaveste nadležne o tome.

Kasnije sam saznao o čemu se u stvari radi. U tom preduzeću su isticali periodi na koja su vodeći rukovodioci bili birani i trebalo ih je ponovo postaviti na ista mesta. Međutim, neko od potencijalnih pretendenata napisao je prijavu protiv njih. U to vreme na snazi su bili propisi da neko protiv koga postoji krivična prijava ne može da bude postavljen na rukovodeća mesta dok se to ne proveri, bez obzira na to šta u noj piše. Takođe sam saznao da ti rukovodioci koji su bili navedeni u prijavi nisu bili izabrani zbog prijave, iako je izveštaj pokazao da nisu izvršili nikakvo krivično delo.

Kad torijevci zaprže čorbu

Mnogo godina kasnije i sam sam bio u sličnoj situaciji. Bio sam predložen na rukovodeće mesto. Tokom radne karijere nisam dolazio u lične sukobe ni sa kim od kolega, a svoje radne zadatke obavljao sam u skladu sa zakonom i svojom savešću. Do momenta kada sam predložen na rukovodeće mesto, nisam bio svestan u kakvom sam okruženju radio i da postoje ljudi sa lošim namerama. Protiv mog unapređenja nekoliko pojedinaca napisalo je takve anonimne prijave da bi neko neutralan, ko me nije poznavao, odmah naredio da budem lišen slobode. Naravno da to nije bilo tačno, ali je neko hteo na pokvaren način da me diskvalifikuje. Lično sam zatražio da se izvrše provere podataka, moje poligrafsko testiranje i sve što je potrebno za utvrđivanje istine.

Nakon izvesnog vremena i izvršenih provera bio sam postavljen za rukovodioca. Međutim, kako sam napredovao u karijeri (nadam se uspešnoj), više puta sam bio u sličnim situacijama.

Kasnije sam ovakav način diskvalifikovanja prepoznao i u političkom životu. A, naravno, saznao sam i u kojoj i čijoj kuhinji se kuvala ova vrsta jela. U to vreme, a i do današnjih dana zadržao se recept izbora kadrova u organima uprave, pravosuđu diplomatiji i dr., tako što je određena služba proveravana da li u njoj postoje bezbednosne smetnje da neko bude biran i izabran. To nam je pokazao i nedavni slučaj reformisanja pravosuđa.

Naši torijevci vuku svoje korene iz Udbe, a kasnije iz BIA. U vrhovima skoro svih političkih partija prisutni su kreatori ili saradnici. Zbog čega do danas nisu otvarani dosijei saradnika?

 Kada se bliži kraj vladavine jedne političke opcije, tada ovi torijevci imaju "nepogrešivo političko čulo" da osete pobednika i da se priklone novoj pobedničkoj opciji.

Zbog svega ovoga mislim da će torijevci i dalje biti odlučujući faktor u predstojećim političkim izborima i da će i dalje nastaviti sa pljačkanjem onoga što je preostalo. Oni će, naravno, biti konzervativni i protiv bilo kakvih promena. Torijevci, napred! Ostali - stoj!

                               

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane