Natrag

Skandalozno

Skandalozno     

Političko-obaveštajni uspon nesuđenog svinjara

 

Srki Lokator

 

Narodni poslanik iz redova Demokratske stranke, Srđan Milivojević, rođen je 2. avgusta 1965. godine u Kruševcu i još uvek je neoženjen. Završio je Poljoprivredni fakultet u Zemunu, a svoje prve poslovne uspehe je postigao trgovinom, svinjama. Zatim je uskočio u politiku. Od svinjca, preko pokreta Otpor stigao na listu Za evropsku Srbiju (ZES) i zaseo u Skupštinu Srbije

 

Arpad Nađ

 

U svojim memoarskim prisećanjima, Srđan Milivojević je novinarima rado pričao o tome kako su on i članovi njegove porodice vredno radili i sticali imanje u devedesetim prošlog veka, kada je ostatak Srbije gladovao.

- Mnogi od nas su u politiku ušli kao bogati ljudi - otkrio je u jednom svom intervjuu.

Srđan je u politiku, po sopstvenim rečima, ušao još 1987. godine, kada je navodno tražio da se iz hola fakulteta ukloni Titova bista.

- Mogu da razumem, s obzirom na to da sam na fakultet došao da proučavam stočarstvo, odnosno biološke nauke, da u holu stoji bista svinje ili recimo magarca, ali mi nije jasno zašto stoji Titova bista - objašnjavao je u svojim novinskim uspomenama.

Da bi mu ugodili, kolege su na ulaz u fakultet postavile - ogledalo.

U Devetomartovskim demonstracijama Srđan je bio na trgu, u masi naroda. Posle je u rektoratu Beogradskog univerziteta razgovarao sa Slobodanom Miloševićem. Od njega je tražio da podnese ostavku, predsednik mu je odgovorio sa "malo morgen" i tako su se razišli u prijateljskoj atmosferi. Srđan se vratio svinjokolju, a Milošević ratovanju.

Za vreme NATO agresije na Jugoslaviju Srđan je bio član ekipe za izvlačenje žrtava iz ruševina. Pušku nisu smeli da mu daju, jer nisu bili sigurni kada i protiv koga će da je upotrebi. Prozvali su ga i Srki Lokator.

Posle rata ga je valjevski slikar Bogoljub Arsenijević Maki uputio na pokret Otpor. Tu je Srđan naučio kako se lepe plakati. Kasnije se hvalio da je jednom sprejom iscrtao pesnicu na zgradi policije u Kruševcu i da je to uplašilo policajce, bar tako njegove reči prenose Piter Akerman i Džek Duval u svojoj knjizi o nenasilnim pobunama.

Ohrabren ovim uspehom, nastavlja Srđan svoja sećanja, nekoliko dana kasnije popeo se na istu tu zgradu i čekićem polupao satelitske antene. Ovog puta, međutim, nije bilo nikakve policijske reakcije. Valjda od straha policija nije gledala ni televiziju.

Kada su 5. oktobra 2000. pučisti konačno zauzeli Narodnu skupštinu, Srđan je bio na strani pobednika. Posle toga više nije morao da se bavi trgovinom svinja, pa je osnovao, a šta drugo nego marketinšku agenciju Redizajn. Tako konačno kreće poslovni uspeh ovog čoveka koji ni pre toga nije gladovao. Od običnog provincijskog bogataša on preko noći postaje - milioner.

Istina, Srđan je uporan u svojim tvrdnjama da je najveći deo para, koje je po sopstvenom priznanju sklonio u Švajcarsku, nasledio od ujaka iz Hrvatske. Čudno je da svi oni imaju slične legende o bogatim rođacima iz okruženja, koji na ovom siromašnom, ratovima poharanom Balkanu poseduju milionska nasledstva. Kako to da niko od njih nije nasledio nekog iz Srbije, čije bi imanje moglo da se proveri? Izgleda da milioneri uspevaju samo u inostranstvu.

Kada je počeo da se bavi advertajzingom, kako svi novopečeni danas zovu marketing, Srđan je već imao dosta potrebnog iskustva. Ne samo da se u tome izvežbao prodajući po pijacama krmače već mu je pravi obrazovni napredak nastupio kada je otvorio birtiju. Tako potkovan znanjem i iskustvom nije ni čudo da je uspešno prodao jedini proizvod koji je imao - samog sebe.

Posle očijukanja sa postoktobarskim Otporom, koji je kao stranka na izborima prošao potpuno neprimećeno (toliko su bili omiljeni da im je narod uzvratio njihovim pokličem "Puko je"), Srđan definitivno odlučuje da se prikloni gazdama - Demokratskoj stranci.

Žuti ga 2004. preuzimaju u Glavni odbor, a na izborima 2008. postaje i narodni poslanik na listi ZES-a (Za evropsku Srbiju). Da ne bi bio u sukobu interesa, Srđan tada gasi ionako usahlu agenciju Redizajn.

Po pitanju sukoba interesa Srđan nije baš preterano gadljiv, samo ako mu se pruži prilika. Jednom je, tako, zalutao i na Ravnu goru, baš u trenutku kada je SPO organizovao svoje gibaničarenje sa četnicima koji bi u NATO pakt, i bio zdušno - izviždan.

- Ja sam se i borio da svako ima pravo da glasno izrazi svoje mišljenje - pravdao se Srđan posle po medijima, ali je nakon ovog incidenta i Vuk Drašković preventivno prestao da okuplja svoje pristalice.

Od njegovog skupštinskog i partijskog angažovanja njegovi zemljaci iz Kruševca uglavnom nemaju nikakve koristi. Neke je, istini za volju, lepo udomio u BIA. Priča se da je kumovao i dolasku Kruševljanina Saše Vukadinovića na čelo ove ustanove, ali će pre biti da je Srki Lokator bio prvi koji je ovu vest obznanio. On je i inače poznat po tome što mu je jezik brži od pameti, pa naširoko priča i gde ne treba i o čemu ne treba.

  

 

 

Javni čet za tajni svet

 

Srđan Milivojević je zahvalni izvor informacija. Tako u prepisci sa prijateljima na društvenoj mreži Fejsbuk otvoreno piše o mestima gde Žandarmerija vežba, ali i priznaje da od sve štampe najradije čita toalet-papir. Prepisku prenosimo uz minimalne lektorske korekcije:

Srđan Milivojević: Naprednjački put ka Evropi?

Berislav Kangrga: Srđane, ako ćemo iskreno nije bolji puno ni "demokratski". Odmah da znaš da nisam za SNS.

Berislav Kangrga: Mislim da su u pitanju nijanse, Srđane.

Srđan Milivojević: Više je uspona, ali manje je tunela kod demokrata.

Srđan Milivojević: Nekima je nijansa da li su u tunelu ili ne, nekima je to razlika poput dana i noći.

Višekruna Đorđe: Daj Bože da si u pravu, ne samo da se ne vidi svetlo nego se ne vidi ni tunel, ovo je katastrofa ravna tekstovima u Tabloidu.

Berislav Kangrga: Srđane, to je kao ono filozofsko pitanje, da li je čaša koja je dopola puna, pa će neko reći da je poluprazna, a neko da je skoro puna.

Zvonko Mitrović: O kojim usponima je reč? Zadnji je bio sa Đinđićem kao premijerom, posle toga samo tobogan... ili rollercosterom.

Srđan Milivojević: E, ako nam je Tabloid merilo svesti i stanja, onda se svetlo ne vidi.

Višekruna Đorđe: Jebeš državu u kojoj BIA čeka da izađe Tabloid, pa da tek onda počne da piše izveštaje.

Slobodan Krstić: Ma nije to to. Nema kanala Dunav-Morava-Egej, ništa ovo ne valja.

Srđan Milivojević: E samo ako BIA ne čita Tabloid... Pa to se više ne deli ni u Lazi... možda još po neki broj prođe u Toponici i Kovinu.

Berislav Kangrga: Nažalost, naša država je u celosti tabloidna, od politike do života.

Berislav Kangrga: Srđane, ja verujem da bi većina stanovništva rekla da jeste i da živimo u banana državi.

Srđan Milivojević: Na sreću Srbija nije tabloidna, ali ima onih koji bi je rado napravili da bude takva.

Višekruna Đorđe: Tabloid je javno glasilo, informacije tačnije nego one u Službenom glasniku, lično provereno i iskustveno potvrđeno.

Srđan Milivojević: Od kada sam pročitao u Tabloidu da sam ja postavio načelnika BIA i još kojekakve gluposti, Tabloid je odlično sredstvo za potpalu vatre.

Srđan Milivojević: Lično sam proverio i iskustveno potvrdio.

Berislav Kangrga: Srđane, mi nikad nećemo biti normalna država dok nam "narodni predstavnici" u parlamentu lažiraju škole koje su završili, iako se ne traži da imaju neke visoke škole. Da li je gore to što lažu ili to što lažu a nema potrebe. Lepo kažu da riba ne smrdi od repa već od glave. I sve dok nam na čelu države budu lažovi, kriminalci i ratni profiteri, neće nam biti bolje i nikad nećemo od banane države postati normalna država

Srđan Milivojević: Navedi mi ko je lažirao diplomu.... niko sem Pressa.

Berislav Kangrga: A sve dok takvi budu na čelu države u EU možda uđemo neke 2050...

Srđan Milivojević: To ti je tabloidna Srbija.

Višekruna Đorđe: Pa zar nemaš centralno grejanje ili bar peć na gas? Eto na šta je naša država spala - na šporet na drva.

Srđan Milivojević: Imam centralno grejanje, zato i ne kupujem Tabloid!!!!

Višekruna Đorđe: Pa kako znaš da dobro gori? Ili to kažeš napamet, a?

Srđan Milivojević: Tabloid, to VAM je kao da se informišete iz korišćenog toalet-papira... Znam da dobro gori, našli smo nedavno jedan primerak na Jastrepcu.

Višekruna Đorđe: Nije valjda da iz toga čitaš? Tamo piše samo sranje ili Paloma. Bolje uzmi Večernje novosti.

Višekruna Đorđe: Jeftinije su skoro duplo.

Višekruna Đorđe: Znam i gde. Tamo gde žandarmerija logoruje.

Višekruna Đorđe: OZNA sve dozna.

Srđan Milivojević: Da, samo OZNA jedino ne zna gde je streljala Dražu, ne logoruje žandarmerija na Jastrepcu, već u Mitrovom Polju.

Srđan Milivojević: Na Željinu.

Višekruna Đorđe: Pa nije valjda da su i tamo? Pa zadnji put sam ih video u Miokovcima kod Čačka, vežbaju slobodno u slobodi.

Srđan Milivojević: Dobro je dok u Miokovcima vežba žandarmerija, bio sam skoro u Dečanima, tamo vežba NATO... I to od 1999. kada je Toma bio na vlasti, zajedno sa Vučićem.

Višekruna Đorđe: A Zoran u Crnoj Gori...

 

 

 

 

Srđan Milivojević naporne sednice Skupštine Srbije prekraćuje igrajući pasijans na svom kompjuteru, u čemu su ga već više puta hvatale televizijske kamere. Blago narodu koji ima takve poslanike i to za mesečni dohodak od 105.000 dinara!

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane