Beli kriminal

Kako je zamišljeno uništavanje najveće državne i izgradnja privatne klinike za ulepšavanje

 

Jeftina koža ispod skupog noža

 

Klinika za plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije planirana je za uništenje. Na njenom zgarištu treba da nikne nova, privatna klinika za ulepšavanje. Glavni "planer" (i budući vlasnik) je doktorka Slavojka Peško, šefica anestezije u ovoj ustanovi. Glavni potencijalni finansijer tek treba "da padne". Reč je o Cepterovoj imperiji. Tu imperiju i njene vlasnike, bračni par Cepter, već duže vreme "obrađuje" doktorka Peško. Tabloid je istraživao dokle je stigla u tome. U međuvremenu, uzak krug ljudi na Klinici za plastičnu hirurgiju živi dobro od kupoprodaje ljudske kože...

 

M. Grabež

 

Gospođa Slavojka Peško, šefica anestezije na Klinici za plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, inače supruga Predraga Peška, direktora hirurške klinike KCS, potvrdila je svojim primerom da je srpsko zdravstvo ogrezlo u nepotizmu, korupciji i otvorenom kriminalu.

Naime, nakon 12 godina boravka na ovoj klinici, Slavojka Peško je krenula putem kojim se lakše ide: sprema strategiju za privatizaciju ove državne zdravstvene ustanove. Izvori iz vrha KCS složni su u tome da je gospođa Peško, poučena primerom svoga muža, i sama odlučila da napravi "lukrativni iskorak". Ali, očigledno, i ona zna da ne može sama, pa je u okviru "strategije" predvidela osvajanje bračnog para Cepter!

Već duže vreme Slavojka Peško čini sve kako bi već ostvareno prijateljstvo sa Madlenom i Milanom Jankovićem (Cepterom), u datom trenutku unovčila.

Scenario za slamanje Cepterovog plemenitog srca Slavojka Peško intenzivno dopunjava - svakog dana  Klinika za plastičnu hirurgiju izgleda sve strašnije: pada malter sa tavanica, ponekad padne i čitav plafon, obrušavaju se crepovi, prokišnjava... Ali, njena je strategija da država ne da ni dinar na rekonstrukciju ove ustanove, nego da ustanovu u kojoj radi dovede do propasti, te da okolno gradsko građevinsko zemljište pretvori u privatni posed na kome će da iznikne velelepna Klinika za ulepšavanje domaćih i stranih bogataša, čiji bi vlasnici postale porodica Peško i porodica Cepter! Preciznije, da Cepter odobri novac, a da porodica Peško napravi "dogovor sa državom". Istina, dr Predrag Peško je pod direktnom zaštitom predsednika Srbije, ali vreme ističe i jednom i drugom...

Istina polako izlazi na videlo, jer je bračni par Peško skoro ostao bez sredstava za lagodan život. Uzrok svemu je teški alkoholizam od koga boluje dr Predrag Peško, ali i jedna druga, takođe teška bolest: kocka! Zbog milionskih gubitaka "za zelenim stolom", profesor Peško je danas najobičnija kreatura, tragičan ostatak nekada veoma dobrog hirurga. Umesto njega operišu mladi hirurzi željni afirmacije. Umesto njih, Peško uzima njihove naknade za takozvani dopunski rad koji je u međuvremenu ukinut upravo zbog njega, jer je i u Skupštinu Srbije stigla zapanjujuća informacija da je za samo jednu godinu, od takvog dopunskog rada koji su, dakle, odrađivali mladi hirurzi i stažisti, na račun stavio mizernih 500.000 dinara. Mizernih zaista, jer je Peško na kocki izgubio čitave milione!

Shvativši da su od njenog muža ostali samo stara slava i još uvek moćna prijateljstva, te da umesto njega u salu ulaze drugi hirurzi (kao u slavnom Remarkovom romanu "Trijumfalna kapija", gde umesto ocvalog i poluslepog hirurga operiše emigrant), gospođa Peško čini ono što mora - učvršćuje ta prijateljstva i stvara nove veze, upornim posetama svih mogućih prijema i koktela, kako bi fama o uspešnom paru preživela do "novog investicionog ciklusa".

Vrlo često na tim VIP zabavama gospođa Peško "pokupi" i ponekog solventnog pacijenta, te tako održava potreban minimum "stvaralačkog dostojanstva" i popunjava sopstveni budžet...

Ali, šta je sve u stanju da uradi jedna bolesno ambiciozna osoba njenog formata, govori i podatak da je "neko" zapalio obližnje romsko naselje koje se nalazi u neposrednoj blizini Klinike za plastičnu hirurgiju. Naravno, ukoliko gospođi Peško pođe za rukom da obrlati i bračni par Cepter i državu, treba očekivati da to naselje bude uklonjeno. U suprotnom, može doći do novog "samozapaljenja". Jer, teren je "tipovan" za buduću Slavojkinu privatnu kliniku "za ulepšavanje" u kojoj će zatezati, skraćivati i korigovati istaknute delove istaknute gospode. Sve govori da ona svoju budućnost vidi u poslu sa estradom, kako onom zabavljačkom, tako i onom političkom.

Kao svestrana osoba, gospođa Peško je povezala svoje brojne planove i sa direktorkom anestezije Kliničkog centra Srbije, gospođom Bumbaširević, nekada gorljivom članicom takozvane Jugoslovenske levice, a danas uglednom funkcionerkom Munove sekte, čiji je glavni posao distribucija neispitanih lekova. Naravno, reč je o supruzi takođe poznatog mikrohirurga, profesora dr Marka Bumbaširevića, direktora Klinike za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije. Za gospođu Peško ovaj bračni par je od sudbinske važnosti za podršku njenim poslovnim planovima, a preko leđa građana Srbije.

Treba reći da gospođa Peško već duže vreme otvoreno ne veruje ni u lekarsku misiju, niti u načela njene plemenitosti, što govori i njen odnos prema instituciji u kojoj radi, ali i prema pacijentima. Naime, na Klinici za plastičnu hirurgiju vlada podela "slučajeva" na "opečene" i na "estetiku"! Ovakva terminologija najbolje govori o kakvom je odnosu reč, a to za posledicu ima da je samo u januaru 2012. godine, od 16 "opečenih", najmanje troje umrlo zbog izražene lekarske nebrige, počevši od same gospođe Peško koja je u nekoliko slučajeva ignorisala upozorenje kolega da može doći do smrti nekih pacijenata ukoliko sve potrebne mere ne budu primenjene.

U međuvremenu cveta jedna mračna trgovina ljudskom kožom! Pojavljuju se u ljudi koji su spremni da daju svoju kožu za presađivanje, jer je zarada od ovog očajničkog čina velika, od jedne do nekoliko hiljada evra! Naravno, sve se ovo događa pod krovom Klinike za plastičnu hirurgiju i uz "neverbalnu komunikaciju" gospođe Peško i nekih njenih najbližih saradnika. Tu nema ni pisanih zakona ni pisanih pravila, ali je zavetom ćutanja među ovom malom grupom koja deli novac sve regulisao.

Siledžijski odnos Slavojke Peško i njenog posrnulog supruga Predraga prema "nižem staležu" u Kliničkom centru Srbije, već odavno je teret sa kojim zaposleni u ovoj ustanovi ne mogu da žive. Izvori Tabloida svedoče o frustracijama ovog bračnog para i njihovom kompleksu superiornosti koji je doveo dotle da sve njima beznačajne kolege tretiraju kao batlere i baštovane.

Konačno, ukoliko bračni par Cepter bude na vreme shvatio o kakvom se ovde kriminalu i beščašću radi, možda ima nade da zlo bude zaustavljeno. Jer, sve isuviše liči na korporativni teror iz devedesetih, kada je, u stvari i počela podela na feudalne posede nove srpske klase i mučenički život savremenih kmetova, slugu i robova. Ali, ukoliko gospođa Peško obrlati bračni par Cepter, biće to dokaz više da je Srbija i dalje rajski vrt za elitne prevarante i prodavce magle. Treba reći i to da je gospođa Slavojka Peško prošla dugi put od "emigranta" iz Pljevalja koji je studirao u Beogradu, da je sa svojim suprugom osetila miris studentskih menzi, da je prošla čitavu društvenu vertikalu, te da se neće tako lako zaustaviti. Iskustvo sa njenim sugrađanima govori: ko je jednom došao iz Pljevalja, ne osvrće se ni na zavičaj ni na svoju prošlost.

 

 

 

Na klinici za plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije cveta mračna trgovina ljudskom kožom! Pojavljuju se i ljudi koji su spremni da daju svoju kožu za presađivanje, jer je zarada od ovog očajničkog čina velika - od jedne do nekoliko hiljada evra!