Natrag

Evropska unija

Evropska unija

Grka kriza i nemaka unutranja politika previranja

 

Berlin zasien merkelizmom

 

Nemci vie ne osvajaju tenkovima i bajonetima, ve novcem. Svoju pomo Grkoj su pokuali da uslove faktikom kolonizacijom ove zemlje, ali ih je u tome osujetila ne samo grka slobodoljubivost ve i izbijanje politike krize kod kue. Kada se vlast u Berlinu bude opet konsolidovala, nikoga ne treba da udi nastavak nemakog mara ka dominaciji u Evropi

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Teki, dugi i na momente muni pregovori izmeu Grke i ostatka Evropske unije upravo su zavreni onako kako se i oekivalo - Grci su primorani da uvedu rigorozne mere tednje, da bi zauzvrat od Unije dobili kredit u visini od 130 milijardi evra. Ovom finansijskom injekcijom Grka je u poslednjem trenutku izbegla bankrot, bar za sada.

Iza kuloara, meutim, besneo je sukob izmeu Nemake i Grke, koji je samo na momente izbijao u javnost. U jednom trenutku su se grki zvaninici ak veoma netaktino i javno obruili na svoje nemake kolege, povremeno ih uporeujui sa osobama iz nacistike nomenklature. Za javnost je ostalo, meutim, skriveno zbog ega je dolazilo do ovako otrih duela izmeu grkih i nemakih politiara na vlasti.

Nemaka je privredni din okruen evropskim patuljcima. Njene ambicije su da ponovo bude dominantna sila na evropskom kopnu i to sve jasnije pokazuju upravo njeni politiari.

U sklopu pregovora izmeu Brisela i Atine nemaki ministar finansija Volfgang ojble je svom grkom kolegi preneo i jedan poseban, isto nemaki zahtev: u Grku bi morali da dou nemaki finansijski eksperti koji bi nadgledali, ali ako treba i sami sprovodili dogovorenu fiskalnu politiku.

Ponosni Grci su sa indignacijom odbili ovakav zahtev koji je neodoljivo podseao na kolonijalnu politiku evropskih sila iz 19. i 20. veka. Kako je Berlin ostao uporan u ovom svom zahtevu, za koji nije imao pristanak ostalih lanica Evropske unije, Grci su zapretili da e radije da proglase bankrot nego da postanu nemaka kolonija. Posle toga je ojble morao da prihvati da se Grkoj dodeli pomo ako budu ispunjeni uslovi koje je celokupna EU postavila. Pojedinane elje nisu vie uzimane u obzir.

Nemaka je najvei i najznaajniji donator ne samo Grke ve i celokupnog monetarnog sistema Unije. Bez nje bi se cela finansijska konstrukcija objedinjene Evrope odavno uruila. Kao takva, ona je navikla da se njene elje potuju od ostalih lanica Unije, i ovaj neizlazak u susret nemakim zahtevima bio je presedan.

Nije samo grki ponos pobedio nemake aspiracije ve je u tome veliku ulogu odigrala unutarpolitika situacija u samoj Nemakoj. Da nije bilo tako, veina u EU bi se najverovatnije opet priklonila Berlinu.

Upravo u vreme kada se zakuvavala kriza oko Grke, u Nemakoj je kulminirala afera predsednika Kristijana Vulfa. Predsednik Republike u Nemakoj nema nikakvu politiku mo, ali je problem bio to je Vulf bio drugi predsednik Nemake koji u roku od dve godine podnosi ostavku na tu funkciju.

Jo je vei problem bio taj to je Vulf bio lini izbor kancelarke Angele Merkel i to mu je ona do poslednjeg momenta davala podrku.

Merkelova je uz svog predsednika demonstrativno stajala i onda kada je svima bilo jasno da su mu dani na ovoj funkciji odbrojani. Njenoj zaslepljenosti treba zahvaliti to je Vulf otiao onda kada je morao, a ne u trenutku kada bi to izazvalo najmanju politiku tetu. On se bukvalno zalepio za fotelju, osokoljen kancelarkinom podrkom, i otiao je tek kada je dravni tuilac traio ukidanje njegovog imuniteta kako bi mogao da bude pokrenut istrani postupak.

Da je Vulfov odlazak daleko vie poraz kancelarke Merkel nego bilo koga drugog, pokazao je i izbor Vulfovog naslednika. Poto je morala da prihvati da nije srene ruke kada je re o izboru predsednika Republike, Merkelova je posle Vulfove ostavke traila kandidata koji bi imao podrku kako same vladajue koalicije, tako isto i opozicije. Jedini takav politiar oko ijeg izbora su svi mogli da se saglase, bio je Joahim Gauk, koji je tako postao jedini kandidat za upranjeno mesto nemakog predsednika.

Gauk je, meutim, bio protivkandidat samom Vulfu na poslednjim izborima, a izgubio je jer je upravo Angela Merkel ubedila skuptinsku veinu da on nije dobra linost za prvog oveka Nemake. Posle samo dve godine on postaje odlian izbor.

Dani Angele Merkel u kancelarskoj stolici ve su odbrojani i to je najvaniji rezultat afere Vulf. Jo i pre toga se u zvaninom Berlinu oseala izvesna zasienost "merkelizmom". Nezadovoljstvo kancelarkinim liderskim sposobnostima je poelo jo u prvoj fazi grke krize, kada je ona delovala izgubljeno, tako da je njena neodlunost dobrim delom doprinela zaotravanju krize u celoj evrozoni.

Vulf je kancelarki, na neki nain, naneo coup de grace, ubistvo iz milosti.

Tako je Merkelova u zavrnici pregovora oko reavanja grke krize postala slaba ena na elu snane zemlje. ak se i njena sopstvena vladajua koalicija krnjila i to ne samo zbog problema koje je imao predsednik Republike. Najslabiji partner u koaliciji, liberali, ve godinama imaju krizu identiteta, koja je kulminirala na poslednjim pokrajinskim izborima na kojima oni nisu uspeli svuda ni cenzus da preu.

Odlazak Gida Vestervelea u maju 2011. sa mesta predsednika Slobodnih demokrata (liberala), ovoj stranci nije doneo oekivani oporavak. Naprotiv. Vestervele, iako samo obian lan, ostaje na mestu ministra spoljnih poslova, ija je fotelja tradicionalno pripadala predsedniku slabijeg partnera u koaliciji, dok se novi predsednik liberala, kosooki Filip Resler (roen kao Kan Hung u Junom Vijetnamu) zadovoljio mestom ministra nauke i tehnologije.

Ovakvo kadrovanje birai nisu ni prepoznali, a jo manje podrali, pa se liberali trenutno bore da na sledeim saveznim izborima 2013. uopte uu u Bundestag (parlament). Njihova trenutna strategija se sve ee svodi na pokazivanje zuba kancelarki, zbog ega savezna vlada redovno dospeva u blokadu. Poslednji takav sukob se odigrao ba povodom izbora kandidata za novog nemakog predsednika.

Ranjena na unutarpolitikom frontu, Angela Merkel i njen stranaki kolega i ministar finansija Volfgang ojble, nisu ni imali snage da Evropskoj uniji nametnu svoju volju u pogledu izbora nadnacionalnih fiskalnih revizora, iji bi prvi zadatak bio da zavedu red u Grkoj.

Gubitak ugleda, posebno stvaranje utiska da se Nemaka pretvara u nestabilnu junoameriku dravu u kojoj se predsednici menjaju bre nego godinje doba, drastino su oslabili pregovarake pozicije Berlina. Ostatak je uinila grka slobodoljubivost.

Ono to svet, meutim, nikako ne sme da zaboravi u ovom trenutku kada se ozbiljno razmilja o promeni kancelara, jeste injenica da je Nemaka ve vekovima nauena ulozi velike sile. A velika sila niti naglo menja svoju politiku, niti istu vezuje za odreene linosti. Nemaka imperijalna tenja, koja se jasno pokazala u pregovorima sa Grkom, nije trenutni hir, ve e kao konstanta ostati i po odlasku Angele Merkel. Njen naslednik e, mogue, biti neto suptilniji u sprovoenju ovakve politike, ali moe da bude i jo agresivniji. U svakom sluaju, on nee ni za trenutak odustati od ambicija da Nemaka bude dominantna sila na zapadnoevropskom kopnu.

Nemaka je pod Angelom Merkel Evropi pokazala da je spremna da preuzme lidersku poziciju u Evropskoj uniji. Pitanje je da li je Evropa spremna da udovolji ovoj nemakoj elji.

 

 

 

Gaulajter

 

Kada je nemaki ambasador Volfram Mas u Beogradu sebi uzeo za pravo da niim izazvan polemie sa jednim opozicionim liderom, on se po sopstvenim kriterijumima nije ponaao nediplomatski, jer sebe ne smatra ambasadorom u Beogradu, ve gaulajterom Srbije.

Gau je tradicionalni naziv za geografski i ekonomski zaokruenu oblast Germana, ekvivalent slovenskoj upi. Poreklo ovog naziva jo nije jasno utvreno, ali se on nalazi u mnogim ortonimima, kao to je na primer Algoj. Gaulajter znai voa gaua.

Oblasti Hitlerove stranke NSDAP su u periodu od 1925. do 1945. podeljene na gaue, odnosno partijske teritorijalne jedinice. Teritorije koje je Trei rajh prisajedinio od 1938. do 1939, kao to su Austrija, Sudetska oblast u ekoj i Zapadna Poljska, postale su Carski gaui (Reichsgau), dok su partijske oblasti od ranije postale upravne jedinice pod nazivom Parteigau (Partijski gau).

Gau i gaulajter su zahvaljujui brutalnosti kojom su nemaki upravnici vladali pokorenim teritorijama postali sinonimi za nemaku bezobzirnu okupaciju. Ove rei su ponovo oivele u grkim medijima tokom nedavnih diskusija o finansijskoj pomoi Evropske unije ovoj zemlji. Tada se prvi put od 1945. ulo kako Nemaka eli da od Grke napravi gau (zavisnu, okupiranu oblast), kojom bi umesto grkog predsednika i parlamenta upravljao nemaki gaulajter.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane