Natrag

Feljton

Feljton

Industrija Holokausta: ko je zaradio na posledicama genocida? (2)

 

Moral ne moe da bude toliko savitljiv

 

Jevreji u Americi su zaboravili na Holokaust, odmah posle Drugog svetskog rata, jer su ameriki strateki interesi od njih zahtevali da Nemaku prihvate kao znaajnog saveznika u Hladnom ratu. Neki od jevrejskih lidera se ak ulanjuju u ultradesniarske pokrete i svi toleriu dolaske bivih SS-ovaca u SAD. Tek poto je Izrael u Junskom ratu 1967. pokazao da je snaan i pouzdan ameriki saveznik na Bliskom istoku, u javnost poinju da prodiru saznanja o nacistikom "konanom reenju", ali i to samo zato to su dnevnopolitiki ciljevi takve postupke uinili oportunim

 

Norman G. Finkelstein

(preveo na srpski David Levi)

 

Pre ne toliko mnogo vremena masovni zloini nacista nad Jevrejima nisu igrali vanu ulogu u ivotu Amerike. Od kraja Drugog svetskog rata do poznih ezdesetih godina ovu temu su obraivale malobrojne knjige ili filmovi. Tada je u SAD samo jedan seminar na viim kolama uio o ovome 1).

Kada je 1963. Hannah Arendt publikovala Eichmann u Jerusalimu, mogla je da se pozove na samo dva nauna rada na engleskom jeziku - od Geralda Reitlingersa Konano reenje i Raula Hilbergsa Istrebljenje evropskih Jevreja 2). Hilbergsovo dostignue je samo na kratko ugledalo svetlost dana. Njegov mentor na Columbia University, nemako-jevrejski teoretiar sociologije Franz Neumann, uporno je pokuavao da ga odvrati od ideje da pie o ovome (To e biti vaa sahrana), a nijedan izdava naunih ili drugih knjiga nije eleo da preuzme gotov rukopis. Kada je Istrebljenje evropskih Jevreja konano objavljeno, dobilo je malobrojne, uglavnom negativne kritike 3).

Nisu samo Amerikanci bili ravnoduni prema istrebljenju Jevreja od strane nacista, ve i sami jevrejski intelektualci. U jednom znaajnom istraivanju iz 1957. sociolog Nathan Glazer objavljuje da je "konano reenje nacista (isto kao i drava Izrael) nailo na slabo interesovanje amerikih Jevreja." Na simpozijumu Jevrejstvo i mladi intelektualci, koji je 1961. organizovao list Commentary, samo su dva od 31 govornika pomenuli znaaj ovih tema. Na okruglom stolu Moja jevrejska samospoznaja organizovanom 1961. od asopisa Judaism, iako je bio 21 uesnik skoro niko nije pomenuo ovu temu 4).

 

Jevreji u Americi "zaboravili" genocid

 

U Sjedinjenim Dravama nije bilo ni spomenika, ali ni komemoracija koje bi obeleile istrebljenje Jevreja od strane nacista. Naprotiv, nekoliko znaajnih jevrejskih organizacija se usprotivilo ovakvom obeleavanju. Pitanje je samo: zato?

Uobiajeno objanjenje glasi da su Jevreji bili traumatizovani masovnim unitenjem od strane nacista, zbog ega su potiskivali seanje na to. U stvarnosti, meutim, ne postoji nijedna potvrda kojom bi se podrala ova tvrdnja. Sigurno je da neki od preivelih tih godina (kao i kasnije) nisu eleli da priaju o onome ta se dogodilo. Drugi su eleli da o tome priaju, pa kada bi im se pruila prilika nisu umeli da prestanu 5). Problem je bio to Amerikanci nisu bili spremni da sluaju.

Pravi razlog za javno preutkivanje genocida od strane nacista nalazi se u konformistikoj politici vostva amerikih Jevreja, kao i u politikoj klimi posleratne Amerike. U spoljnopolitikim, kao i unutranjim poslovima jevrejska elita je pratila zvaninu politiku SAD. Ovo je olakavalo postizanje preuzetih ciljeva, kao to su asimilacija i dostizanje moi. Sa poetkom hladnog rata glavne struje Jevreja su se ubacile u borbu. Amerika jevrejska elita je "zaboravila" masovne zloine nacista nad Jevrejima, jer je Nemaka - od 1949. Zapadna Nemaka - postala odluujui saveznik SAD u sukobu sa SSSR-om. Nita se ne bi postiglo osvetljavanjem prolosti, naprotiv, time bi sve postalo jo komplikovanije.

Svakako, postojao je strah da bi "bilo kakva organizovana opozicija amerikih Jevreja protiv nove spoljne politike i novog pristupa u oima nejevrejske veine njih izolovala i tako ugrozila njihova posleratna dostignua kod kue (misli se na SAD - prim. prev.)". Tako je bar propagirao American Jewish Committee (AJC - Ameriki jevrejski komitet), prva organizacija koja je shvatila prednosti uklapanja. Procionistiki Svetski jevrejski kongres (World Jewish Congress - WJC), kao i njihova isturena odeljenja u Americi, prestali su poetkom pedesetih sa otporom, nakon to je sa Nemakom potpisan sporazum o isplati odtete, dok je Anti-Defamation League (ADL - Liga protiv kleveta) 1954. kao prva znaajna jevrejska organizacija poslala svoju delegaciju u Nemaku. Ove organizacije su saraivale sa bonskom vladom u zaustavljanju antinemakog talasa 6).

Pritisnuta klieom koji izjednaava Jevreje i leviare - u stvarnosti je treina glasova koje je 1948. dobio napredni predsedniki kandidat Henry Wallace potekla od jevrejskih glasaa - amerika jevrejska elita se nije ustruavala da svoje istorodne sugraane poloi na oltar antikomunizma. Time to su AJC i ADL zvaninim organima predali svoju dokumentaciju, oni su se pridruili lovu na vetice iz ere McArthya. AJC je podrao smrtnu kaznu izreenu Rosenbergovima 7), dok je njegov mesenik Commentary u udarnom lanku objanjavao kako oni i nisu pravi Jevreji.

Poznati nemaki disident, protestantski pastor Martin Niemoeller, koji je proveo osam godina u nacistikom logoru, a koji je posle rata ustao protiv antikomunistikog krstakog pohoda Amerikanaca, bio je prilikom posete Sjedinjenim Dravama izloen uvredama od strane jevrejske elite. Nasuprot tome, u pokuaju dobijanja antikomunistikih referenci, jevrejska elita se ulanjivala i u ekstremistie desniarske organizacije, kao to je All American Conference to Combat Communism, koje je i finansijski podravala. Osim toga, istaknuti Jevreji su se pravili da ne vide kako u Ameriku dolaze veterani SS-a 8).

"(Antijevrejska) politika Sovjeta otvara mogunost koja ne sme da bude previena", pisalo je u jednom internom dokumentu AJC-a, "kojom se podravaju odreeni aspekti unutarpolitikog programa AJC-a". Ovo znaajno ide u pravcu izjednaavanja "konanog reenja" nacista sa antisemitizmom Rusa. "Staljin e uspeti tamo gde je Hitler stao", glasilo je sumorno proroanstvo Commentarya. Znaajne jevrejske organizacije Amerike su ak i sovjetski upad u Maarsku 1956. oznaile kao "prvu stanicu na putu ka ruskom Auvicu" 9).

 

Oslukivanje signala

 

Sve se promenilo 1967. posle izraelsko-arapskog Junskog rata. Praktino po svim izvetajima holokaust je sastavni deo jevrejskog ivota u Americi postao tek nakon ovog konflikta 10).

Kao to su glavne jevrejske organizacije u Americi potiskivale masovno istrebljenje Jevreja od nacista kako bi se usaglasile sa amerikim prioritetima za vreme Hladnog rata, tako je isto i njihov odnos prema Izraelu bio na istom koloseku sa onim amerike vlade. Jo od samih poetaka, amerika jevrejska elita imala je osnovane sumnje zbog formiranja jevrejske drave. Na prvom mestu je bio strah da bi zbog nje Jevreji bili osumnjieni za "duplu lojalnost". Kako se zaotravao Hladni rat, tako su se pojaavala i ova pribojavanja. Jo i pre osnivanja Izraela istaknuti predstavnci amerikih Jevreja su isticali svoju zabrinutost da bi njegova vladajua klasa, poreklom iz Istone Evrope, mogla da se prikloni sovjetskom bloku. ak i kada su na kraju prisvojili od cionista voenu kampanju za stvaranje jevrejske drave, amerike organizacije su paljivo oslukivale signale iz Vaingtona kojima su se prilagoavale. U stvarnosti je AJC podrao osnivanje Izraela iz straha da bi mogao da nastane veliki unutranji problem, ako se iz Evrope proterani Jevreji ne bi brzo negde naselili 11).

Od svog osnivanja 1948. pa do Junskog rata 1967. Izrael nije igrao nikakvu ulogu u amerikim stratekim planovima. Kada je vostvo Jevreja u Palestini pripremalo proglaenje posebne drave, predsednik Truman je bio neodluan i vagao je unutarpolitike aspekte (broj jevrejskih glasova) u odnosu na upozorenja ministarstva spoljnih poslova (podrka jevrejskoj dravi bi arapske drave gurnula na distancu). Kako bi sauvala amerike interese na Bliskom istoku, administracija predsednika Eisenhowera je balansirala izmeu podrke Izraelu i arapskim dravama, mada je prednost davala Arapima.

Stalni konflikti Izraelaca sa Sjedinjenim Dravama u politikim pitanjima kulminirali su 1956. kada je Izrael saraivao u Sueckoj krizi sa Velikom Britanijom i Francuskom u napadu na egipatskog nacionalistikog vou Gamala Abd el Nasera. Iako je na sebe i svoj strateki potencijal privukao panju brzom pobedom i aneksijom Sinajskog poluostrva, Izrael je za SAD i dalje ostao jedan od mnogobrojnih regionalnih saveznika. Zbog toga je Eisenhower izdejstvovao potpuno i praktino bezuslovno povlaenje Izraela sa Sinaja. U toku krize su voe Jevreja u Americi jedno kratko vreme podravale pokuaje Izraelaca da od Amerikanaca dobiju neke popuste, ali su na kraju, po seanjima Arthura Hertzberga, "odluili da Izraelu preporue kako je bolje posluati (Eisenhowera), nego oponirati eljama predsednika Sjedinjenih Drava" 12).

Jevrejski intelektualci u Americi, i to svi, iz celokupnog politikog spektra, pokazali su veliku dozu ravnodunosti prema sudbini Izraela. U detaljnim prouavanjima jevrejske leviarsko-liberalne intelektualne scene ezdesetih godina Izrael jedva da se i pominje 13). Neposredno pred Junski rat AJC je organizovao simpozijum na temu Jevrejski identitet danas i ovde. Od 31 govornika, predstavljenih kao najumnije jevrejske glave, samo su njih trojica spomenula Izrael, a od toga dvojica da bi umanjili njegov znaaj 14). Ironino je da su jedina dva jevrejska intelektualca, koja su pre Junskog rata bili u kontaktu sa Izraelom, bili Hannah Arendt i Noam Chomsky.

 

Dar sa neba

 

Onda se desio Junski rat. SAD su bile zadivljene izraelskom demonstracijom sile i poinju da Izrael posmatraju kao svoj strateki posed. Finansijska i vojna pomo je krenula kada se Izrael pretvorio u zastupnika amerike moi na Bliskom istoku. Za jevrejsku elitu u Americi je dolazak Izraela pod skute Sjedinjenih Drava bio dar sa neba. Cionizam je i nastao iz pretpostavke kako je asimilacija potpuno irealna i da e Jevreji uvek biti posmatrani kao potencijalno nelojalni stranci. Zbog razreenja ovog sukoba interesa cionisti su odluili da osnuju domovinu svih Jevreja. U stvarnosti se posle osnivanja Izraela jo vie zaotrio problem, u svakom sluaju za Jevreje u dijaspori, jer je sumnja duple lojalnosti bila institucionalizovana.

Dok je Izrael pre 1967. bio strailo duple lojalnosti, on je preko noi postao pojam superlojalnosti. Konano, nisu Amerikanci ratovali i ginuli za zatitu amerikih interesa, ve Izraelci. A i drugaije od amerikih vojnika u Vijetnamu, Izraelci nisu bili ponieni od strane tek obuenih vojnika 15).

Posle Junskog rata su jevrejske glavne organizacije uporno radile na tome da se uvrsti jevrejsko-amerika alijansa. U sluaju ADL-a to je ukljuivalo iroku akciju praenja i nadgledanja u Sjedinjenim Dravama i to u saradnji kako sa izraelskom, tako isto i sa junoafrikom tajnom slubom 16). U New York Times-u je izvetavanje o Izraelu naglo skoilo posle Junskog rata. U New York Times Index-u pokrivali su izvetaji o Izraelu 1955. i 1965. samo po oko 150 centimetara po visini stupca, dok je izvetaj 1975. ve dosegao oko 625 centimetara. "Kada god elim da se bolje oseam, posvetim se lancima o Izraelu u New York Times-u", priznao je 1973. Wiesel 17).

Ne samo Podhoretz, ve i drugi glavni intelektualci amerikih Jevreja, iznenada su pronali put ka "religiji". Novick je izvestio kako je Lucy Dawidowicz, prvakinja literature o holokaustu, nekada bila otar kritiar Izraela. Od Nemake Izrael ne moe da dobije nikakvu odtetu dokle god izbegava odgovornost za proterane Palestince - pisala je ona 1953. i dodala: "Moral ne moe da bude toliko savitljiv." Ipak, skoro odmah po okonanju Junskog rata Dawidowicz postaje "sjajna braniteljka Izraela" koga je proklamovala za "zajedniku paradigmu idealne slike Jevreja u modernom svetu" 18).

Pojedini kritiari Izraela u Americi su ukazivali da je potinjavanje sili Sjedinjenih Drava i istovremeno okupiranje delova susednih arapskih drava ne samo principijelno pogreno ve kodi samim izraelskim interesima. Takva drava se ubrzano militarizuje i udaljava od arapskog sveta. Za nove jevrejske zatitnike Izraela u Americi ovakvi stavovi su se graniili sa blasfemijom: nezavisni Izrael koji ivi u miru sa susedima je bezvredan; Izrael koji se orijentie na strujanja u arapskom svetu, koji sa svoje strane tei oslobaanju od SAD, bio bi katastrofa. U obzir dolazi samo izraelska Sparta potinjena Americi, jer samo tada i tako mogu jevrejske voe u Sjedinjenim Dravama da nastupaju kao glasnogovornici amerikog imperijalizma. Kako je preporuio Noam Chomsky, ovakvi "zatitnici Izraela" trebalo bi da budu nazvani "zatitnicima moralnog posrnua i konanog unitenja Izraela" 19).

 

Seanje na konano reenje

 

Kako bi osigurali svoj posed, jevrejski lideri u Americi su se setili - holokausta 20). Uobiajeno se tvrdi kako je to uinjeno, jer su za vreme Junskog rata imali oseaj da je Izrael u smrtnoj opasnosti, zbog ega ih je spopao strah od drugog holokausta. Ova tvrdnja se posle detaljnijeg ispitivanja pokazuje kao potpuno netana.

Izrael je veoma brzo dokazao da je 1967. bio daleko manje ranjiv nego za vreme rata za nezavisnost 1948. godine. I izraelski, kao i ameriki stratezi, znali su da Izrael u sukobu sa svojim arapskim protivnicima lako moe da pobedi. Poto je Izrael posle samo nekoliko dana ratovanja naterao svoje neprijatelje u bekstvo, ova istina je svima postala vidljiva. Novick pojanjava: "U vreme mobilizacije amerikih Jevreja za pomo Izraelu, pre (Junskog) rata je neverovatno malo govoreno o holokaustu" 21). Tek posle mone demonstracije izraelske vojne snage nastala je industrija holokausta i procvetala u okviru velike izraelske ubeenosti u sopstvenu nepobedivost 22). Uobiajena tumaenja ovu anomaliju ne umeju da objasne.

Uz izuzetak svog saveznitva sa Amerikom, Izrael posle Oktobarskog rata 1973. meunarodno nije bio rado vien. Situacija je liila na onu posle Sueckog rata 1956. kada su Izrael i organizacije Jevreja u SAD tvrdili da je Egipat uoi invazije na Sinaj ugroavao egzistenciju Izraela; osim toga, kompletno povlaenje sa Sinaja bi odluujue ugrozilo "vitalne izraelske interese kao drave" 23). Meunarodna zajednica je, meutim, ostala vrsta. Abba Eban se tuno prisea svog nastupa pred Skuptinom Ujedinjenih nacija, koja je "poto je sasluani govor nagraen bunim i dugotrajnim aplauzom, listom glasala protiv nas" 24). Za ovakav konsenzus najzaslunije su Sjedinjene Drave. Ne samo da je Eisenhower naterao Izrael na povlaenje ve je i podrka Izraelu u SAD pala na zastraujue nizak nivo 25). Posle rata 1973. SAD su Izraelu pruile masovnu vojnu pomo, koja je bila obimnija od one dobijene u poslednje etiri godine uoi rata, dok je javnost Amerike vrsto stajala iza Izraela 26). To je bio trenutak lansiranja pria o holokaustu u Americi, mada je Izrael bio daleko manje izolovan nego 1956.

U stvari, nije industrija holokausta dospela u iu deavanja jer su izraelski neoekivani porazi u Oktobarskom ratu i njegov status internacionalnog parije posle rata probudili seanja na "Endloesung" (konano reenje - prim. prev.) nemakih nacista. Daleko vie je Sadatov zapanjujue snaan vojni nastup u Oktobarskom ratu ubedio ameriku i izraelsku politiku elitu da je neizbeno diplomatsko reenje zajedno sa Egiptom, koje bi ukljuivalo i vraanje teritorija okupiranih 1967. godine.

Kako bi dala Izraelu dovoljno sredstava za pritisak u predstojeim pregovorima, industrija Holokausta je poveala proizvodnju. Odluujui momenat je bio to posle rata 1973. Izrael nije bio izolovan od strane Sjedinjenih Drava. Ovakav razvoj je vidljiv u okviru ameriko-izraelskog saveza, koji je ostao neokrnjen 27). Istorijski dokumenti nam ubedljivo predoavaju kako bi ameriki Jevreji, da je Izrael posle Oktobarskog rata bio potpuno usamljen, isto tako malo mislili na holokaust kao i posle ratova 1948. i 1956. godine.

 

(Nastavie se)

 

Bibliografija

 

1) Rochelle G. Saidel, Never Too Late to Remember (NY, 196), str. 32.

2) Hannah Arendt, Eichmann in Jerusalem - Ein Bericht von Banalitaeten des Boesen (Minhen, 1986.)

3) Raul Hilberg, Unerbetene Erinerung (Frankfurt 1994.), str. 84, 107-135.

4) Nathan Glazer , American Judism (ikago, 1957.) 114

5) Razotkrivajui komentar o ovim suprotnim ponaanjima preivelih nalazi se u knjizi Primo Levia, The Reawakening (NY, 1986) str. 207

6) Shlomo Shafir, Ambiguous Relations: The American Jewish Community and Germany Since 1945 (Detroit, 1999.) str. 88, 98, 100-101, 11, 113, 114, 177, 192, 215, 231, 251

7) Brani par Ethel i Julius Rosenberg su u jo uvek osporavanom procesu 1951. osueni na smrt zbog pijunae u korist SSSR-a, prim. prev.

8) Robert Warshaw, "The Idealism of Julius and Ethel Rosenberg u Commentary od novembra 1953. napada primedbe Hannah Arendt da su pripadnici jevrejske elite kolabirali sa nacistima.

9) Novick, The Holocust, str. 98-100

10) Elie Wiesel je verovatno jedini koji osporava ovu povezanost, tvrdei da je on najzasluniji za ulazak holokausta u ivot Amerikanaca, Seidel, Never Too Late, str. 33-34

11) Menahem Kaufman, An Ambiguous Partnership (Jerusalim 1991), 218, 276-277

12) Arthur Hertzberg, Jewish Polemics (NY 1992.) str.33

13) Alexander Bloom, Prodigal Sons (NY 1986)

14) Lucy Dawidowicz and Milton Himmelfarb (izdavai), Conference on Jewish Identity Here and Now (AJC 1967.)

15) videti i Hannah Arendt Zionism Reconsidered

16) Robert Friedman, "The Anti-Defamation League Is Spying on You," u Village Voice 11. maja 1993

17) Elie Wiesel, Against Silence (NY 1984), tom I, str. 283

18) Novick, The Holocaust, str 147

19) Noam Chomsky, The Fateful Triangle (Boston 1983), 4

20) Iako je ve objavio svoja seanja na Auvic, Elie Wiesel je javnu podrku dobio tek poto je objavio dva toma u kojima je slavio izraelsku pobedu; videti Wiesel, Alle Fluesse, 610-611

21) Novck, The Holocaust, 148

22) Ammon Kapeliouk, Israel: La fin des mythes (Pariz 1975)

23) Cemmentary, "Letter from Israel" (Februar 1975)

24) Abba Eban, Personal Witness (NY, 1992), 272

25) Peter Grose, Israel in the Mind of America (NY 1983), 304

26) E.K. Organski, The $36 Bilion Bargain (NY 1990), 163, 48

27) Finkelstein, Image and Reality, poglavlje 6

 

 

O piscu

Industrija Holokausta Normanu Finkelstajnu znai moralno i finansijsko iskoriavanje jevrejske nesree i patnje. Njegova analiza je istovremeno i snana optunica: on se obruava na interesne saveze koji Holokaust zloupotrebljavaju u sopstvenu korist, neretko na raun rtava. Sjedinjenim Amerikim Dravama i Izraelu prebacuje da su instrumentalizovali Holokaust kako bi skrenuli panju sa sopstvenih problema. Svojim provokativnim tezama Norman Finkelstajn je pokrenuo ivu debatu.

Bilo bi pogreno Finkelstajnovim kritikama pripisati destruktivnost. On sam je potomak rtava Holokausta. Oba njegova roditelja preiveli su iz Varavskog geta i nacistikih koncentracionih logora. Sa izuzetkom njih, sve ostale lanove njegove porodice pobili su nacisti.

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane