Kontranapad

Doživotni Tole u susretu sa doživotnim Platinijem

 

Ko šiša fudbal, važne su ovce

 

Provereni model manipulisanja čestitim i poslušnim narodom odavno se preslikava na sve segmente života i rada. Fudbal kao najrazvijeniji i najrasprostranjeniji, konačno i najpopularniji sport, stari je preslikač državnog modela organizovanosti i odnosa. Tako je i danas kada se fudbalska organizacija nalazi pred izborima, jednako kao i država, što u izbornoj ponudi nema kvalitet ideja, pameti, sposobnosti, morala - već servira recepte pređenog puta - tako i u fudbalu nema na vidiku novih, poštenih, čistih...

 

Miroslav Vislavski

 

Predizborno ludilo na političkoj pozornici Srbije počelo je i pre formalnog proglašenja i određenog datuma za parlamentarne i lokalne izbore. Psihoza iščekivanja izborne audicije čini svoje. Potemkinova sela i minhauzenovske laži osvedočenih političkih prevaranata i prevrtljivaca udaraju po grogiranom i izmrcvarenom glasačkom truplu.

Jahači apokalipse nastavljaju svoj krvavi pir nad kukavnom rajom. Hipnotisano roblje u bunilu korača bespućem, turskom kaldrmom ka svemirskim destinacijama... A Srbija, kažu, nema alternativu! Narod koji je minulih četvrt veka dizao "demokratske" revolucije sam protiv sebe, omogućio je prodanim dušama da mu okače preteški jaram i bace ga u okove tamnice u koju ne dopire ni zračak svetlosti. Uništena radnička klasa, potlačeni seljak, tužan narod, prihvataju da mu i dalje sude iste vucibatine i ološ, prevaranti i kriminalci, polupismeni kapital-nikogovići...

 

Mišela zovi u Pazovi

     

Državna vladajuća oligarhija je uoči izborne kampanje "počašćena" od svojih mentora statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a fudbalska je posegla za čelnikom UEFA ne bi li obezbedila status Tomislavu Karadžiću. Stari prevarant je "u znak zahvalnosti za sve što je učinio za dobrobit srpskog fudbala" uručio zlatnu značku Mišelu Platiniju i maketu igrališta FSS u Staroj Pazovi koje je nazvano njegovim imenom!

Prevejani lisac je nakon potpisivanja ugovora o saradnji sa prvim policajcem Srbije iskoristio dolazak Francuza na samit ministara za sport Evrope, koji je održan u Beogradu, da se još jednom pozicionira uz čelnika UEFE i pokaže svojim podanicima i nejakim oponentima koliko je ugledan u vrhu Evropske kuće fudbala. Mišel Platini je bio iskren kada je povodom iznenadnog priznanja rekao: "Bio sam ponosan i istovremeno malo postiđen. Nikada do sada nisam prihvatio da se neki sportski objekti zovu po meni. Do sada je samo jedan teren dobio moje ime, u Klerfontenu u Francuskoj!"

Srpskoj javnosti nije bila poznata ideja da se tereni u okviru Nacionalne kuće fudbala u Pazovi nazivaju po znamenitim ličnostima iz istorije fudbala, pa je nečija odluka da se jedan od terena nazove imenom predsednika UEFE licemerstvo najveće vrste, primereno najpodlijim motivima ljudi koji sa pozicije moći manipulišu kako bi ućarili svoj interes.

 

Ako je prvi selektor Srbije nakon poklonjene samostalnosti bio Španac Havijer Klemente, onda nije moralo prvo igralište u kampu FSS da se nazove po strancu, Francuzu Platiniju. Ovim primerima FSS pokazuje da mu nedostaje malo poštovanja i dostojanstva prema nacionalnom ponosu i osećanjima najvećeg dela sopstvene organizacije i članstva. Mnogi su taj gest videli i doživeli kao podmuklo podaničko dodvoravanje evropskim moćnicima i zauzimanje dobre pozicije uoči odluke o novim mandatima.

Iz ovog primera postavlja se više pitanja, a posebno kada se radi o objektima koji su u svojini države ili određene organizacije. Možda je prvo: ko odlučuje i koji su kriterijumi kada se donose odluke o davanju naziva sportskim objektima?

 

Šta će nama naši velikani?

 

Teško bi Tomislav Karadžić mogao pobrojati kakvu je "dobrobit srpskom fudbalu" doneo predsednik UEFE. Ako je reč o sufinansiranju izgradnje Nacionalne kuće fudbala, onda se može govoriti o doprinosu UEFE, ali kao jednom od ciljeva kojima se rukovodi u podizanju uslova za fudbal u zemljama svojih članica, posebno nerazvijenih kakva je Srbija. Njegovo višedecenijsko poznanstvo i prijateljstvo sa Ivanom Ćurkovićem ne znači i njegovo dobročinstvo ili posebne simpatije prema našem fudbalu. Konačno, da je i o tome reč, da li to znači da je Platinijev učinak veći i značajniji od učinka velikana srpskog fudbala poput Moše Marjanovića, Aleksandra Tirnanića, Rajka Mitića, Stjepana Bobeka (koji iako Hrvat, nije nikada napustio svoj Beograd), Todora Veselinovića, Vujadina  Boškova, Dobrosava Krstića, Dragoslava Šekularca, Dragana Džajića, Milana Galića, Velibora Vasovića, Milutina Šoškića, Ilije Petkovića, Dušana Bajevića, Ivana Ćurkovića, Slobodana Santrača, Jovana Aćimovića, Ilije Pantelića, Dobrivoja Trivića ili mlađih kao što su Dragan Stojković Piksi, Siniša Mihajlović, Dejan Stanković, Nemanja Vidić...

O obeležavanju imena i vrednosti velikana našeg fudbala kao da se u Fudbalskom savezu Srbije ne razgovara. Javnost o tome nije obaveštena. Fudbalski velikani iz Srbije pre mogu doživeti počasti takve vrste u inostranstvu, nego u svojoj zemlji! Podsetimo se samo da je nekada sjajan igrač Milinko Pantić doživeo svoje zvezdane trenutke kao najbolji igrač Atletika iz Madrida, zbog čega skulptura njegovog poprsja i danas krasi ambijent na stadionu Madriđana.

Svežiji primer je slučaj sa Draganom Stojkovićem Piksijem koji je kao fudbaler doživeo da bude i najbolji igrač japanske Džej lige, a kasnije sa svojom Nagojom u kojoj je već pet godina šef struke, biva proglašen i za najboljeg trenera u Zemlji izlazećeg sunca. Zbog toga jedna ulica u Nagoji nosi njegovo ime, a novi stadion ovog kluba će takođe poneti ime nekada najboljeg fudbalera velike Jugoslavije.

A kakva je fudbalska pamet u Srbiji i poštovanje zasluga velikana koji su obeležili istoriju našeg fudbala neka posluži ilustracija novosadske Vojvodine. U klubu u kome su u stogodišnjoj istoriji postojanja stasavali i proslavili ga Kosta Hadži, Bane Sekulić, Joška Velker, Franja Hirman, Sima Milovanov, Vujadin Boškov (po njemu je nazvan Vojvodinin trenažni cenar), Todor Veselinović, Zdravko Rajkov, Dobrosav Krstić, Aleksandar Ivoš, Novak Roganović, Žarko Nikolić, Silvester Takač, Ilija Pantelić, Dobrivoj Trivić, Ivica Brzić, Petar Nikezić, Zvonko Ivezić, Ratko Svilar i mnogi drugi sjajni fudbaleri, "zdrave snage" su odlučile mimo raspoloženja Novosađana da se gradski stadion nazove Karađorđe! U ovom slučaju nisu prevladali izborni interesi, kao u slučaju "prekrštavanja" imena fudbalskog terena u Pazovi. Apsurd je i u jednom i u drugom slučaju...

 

Namestio se i Platini

 

Šta je to čime Platini utiče na poboljšanje prilika u našem fudbalu? Ništa više od onoga za šta se zalaže u svom programu razvoja fudbala u Evropi, sa kojim želi da učvrsti svoju poziciju čelnika UEFE! Da li je rešio problem nasilja na stadionima u fudbalu i oko njega? Na širem, globalnom planu to je problem koji postoji u mnogim zemljama, posebno sa labavim sistemom kakav je u Srbiji. To je unutrašnji problem i pitanje za svaku državu pa i Srbiju!

Zato Platinijeva ukazivanja, prilikom nedavne posete, na nasilje i huligane, pokazuju da ni FSS ni država nisu uradili dovoljno da se ova pošast kontroliše i iskoreni.

Sledeće preko čega se olako prolazi jesu nameštanja rezultata. Fudbalski "autoriteti" tvrde da toga nema ili je svedeno na minimum. Povodom toga Platini je i ovom prilikom iz Beograda poručio: "...Nameštanje je uzelo maha, otuda veliki strah. Vrebaju mreže kriminalaca, koriste rupe u zakonu i zarađuju ogroman novac. Društvo nije bespomoćno i ne bi smelo da ostane nemo na dešavanja koja uzimaju maha!"

Dok se u susednoj Hrvatskoj o tome žestoko talasalo na svim nivoima, a mediji udarali na sva zvona, Srbija se hvalila da je naš fudbal "regularniji" u odnosu na neko vreme iza nas! Kao da je "regularnije" regularno! Pitanje je samo kada počinje nameštanje rezultata, da li od prvog kola ili u završnici takmičenja? Znaju čelnici da su nam prvenstva bila neregularna! Nisu oni ni naivni, niti su od juče!

Da li je finale Kupa Srbije prošle godine bilo regularno? Preko svih neregularnosti i kršenja normi prešlo se samo nakon dva tri dana galame koju su (ne)opravdano dozirali predstavnici Vojvodine, a koju je prekinuo svoji autoritetom Ratko Buturović izjavom: "Ne želim da neko strada!"         

Kao odgovor na Batin "zdrav razum", već kroz nekoliko nedelja se iz Kuće fudbala naprasno saopštilo da će sledeće finale Kupa biti odigrano u Novom Sadu. Tako se nakon više decenija finale Kupa iseljava iz Beograda! Bila je to Toletova nagrada za ćutanje i stišavanje bure zbog skandaloznog epiloga prošlogodišnje završnice najmasovnijeg takmičenja!

Čelnici FSS su u mnogo navrata pokazali svoj reži(m)ski karakter, pa nam sve govori da je poznat pobednik Kupa Srbije za 2012. godinu. Biće to najbolji uvod u predstojeći početak obeležavanja stogodišnjice postojanja najstarijeg prvoligaša (superligaša) u srpskom fudbalu. Sa druge strane, biće to potvrda i dokaz da novi pobednik Kupa "ima najbolju upravu u stogodišnjoj istoriji postojanja" (zamenik predsednika FK Vojvodina), imajući u vidu latentna osporavanja kredibilnosti rukovodstva Vojvodine, kao i činjenicu da će Voša prvi put poneti naslov najboljeg u nacionalnom Kupu.

 

I dok Tole i njegovi povlače poteze koji su sastavni deo predizborne kampanje, fudbalska opozicija ćuti. Zapravo, kao da ne postoji! Nema ih već dugo. Povukli su se ili potpuno predali: Zoran Arsić, Nebojša Leković, Dragan Bulić, Vladan Lukić, Ratko Buturović, Mirko Vučurević, Dragiša Binić, Vićentije Petrović... Ne oglašavaju se ni oni koji su bili deo sistema, ali su u nekom trenutku napustili kompromitovano društvo - kao što je slučaj sa prof. dr Zoranom Bingulcem ili sa Rakom Đurovićem.  Znači li njihovo ćutanje definitivan poraz ili će kukuriknuti u poslednjem trenutku?

Čini se ipak da je za Srbiju takav trenutak iščezao. Ko god da dođe, biće isto - samo bez Njega. U fudbalu se ništa neće promeniti - On ostaje večiti!

 

 

 

Interes Tomislava Karadžića je da se obezbedi pred izbornu trku koja je počela u srpskom fudbalu i da u svojoj 74. godini ponovo osvoji mandat u kome na najvišim funkcijama našeg fudbala uživa bezmalo trideset godina!