Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (9)

 

Tužioci, filmski pregaoci...

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci

 

Milan Glamočanin

 

Odlazak sa vlasti Borisa Tadića uznemirio je pravosudnu mafiju. Već krajem maja biće konstituisan novi saziv Narodne skupštine Srbije, a izborom Vlade Srbije promeniće se i sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Mafija, koja je svojim glasovima formalno zgazila srpsko pravosuđe, mogla bi već u junu da se nađe iza rešetaka. Odlazeća ministarka pravde Snežana Malović, predsednica Vrhovnog (i) kasacionog suda i Vrhovnog saveta sudstva, Boško Ristić Manulać, predsednik Odbora za paravosuđe i član, po funkciji, i oba pravosudna tela, Predrag Dimitrijević, koji ispred pravnih fakulteta glasa za izbor i sudija i tužilaca, kao i advokat iz Niša Goran Ćirić odgovaraće kao članovi organizovane kriminalne grupe.

Nesreća koju su doneli sudijama, tužiocima, advokatima i onima koji rade u pravosuđu je nemerljiva i teško otklonjiva. O nevoljama građana koji traže pravdu da i ne govorimo.

Životni i profesionalni marginalac Snežana Malović ušla je u politiku punim korakom. Njene noge takoreći se nisu spuštale. Za samo četiri godine, koliko je ministarka pravde, uspela je da stekne nekretnine vredne nekoliko miliona evra, da postane vlasnica stana u Vašingtonu, stambenih jedinica u nekoliko evropskih gradova, uvek spremna da utekne iz zemlje. Ali, gde?

Evropska unija preko svojih predstavnika odlučno traži od novih vlasti da privedu kraju reformu pravosuđa, da preispitaju reizbore sudija i tužilaca i depolitizuju pravosudni sistem.

Teško je uspostaviti nezavisnost sudija i tužilaca. Mafija je, rukovođena svojim zločinačkim porivom, izabrala sudije i tužioce za koje pouzdano, na osnovu policijskih provera, veruje da će slepo izvršavati naloge izvršne vlasti. Stotine devojaka unapređeno je u sudije i zamenike tužilaca, prethodno se dokazavši kao partijske aktivistkinje partije na vlasti. Taj kurvinski moral one su unele u srpske sudove i taj ološ teško će biti prevaspitati. Kako od tog polusveta učiniti ljude od integriteta, koji će dosledno primenjivati zakon, a ne osluškivati da li će njihova presuda biti dobro primljena kod "onih gore"?

Promovišući ništavilo, poslušnost i podatnost, pravosudna mafija je za duži period - sve dok ovaj ološ na zakonit način ne bude udaljen iz pravosuđa, uz dokaz da su nedostojni sudijske i tužilačke funkcije - sudove učinila pijacama za rasprodaju pravde. Veliki broj sudija i tužilaca nisu skloni korupciji, mitu, ali svojim zečjim srcima dobro vagaju da se ne zamere viđenijim strankama i njihovim zaštitnicima.

 Pored Odeljenja za organizovani kriminal Višeg tužilaštva u Beogradu, koje je centar za korupciju i prikrivanje pljačke izvršne vlasti, i Tužilaštvo za ratne zločine leglo je korupcije i neustavnog delovanja.

Ministarka pravde Snežana Malović pre imenovanja na ovu funkciju radila je kao sekretar Tužilaštva za ratne zločine, u čijim prostorijama je osnovala i nevladinu organizaciju, zajedno sa ostalim zaposlenima, i izdavala časopise, knjige i brošure, što je sve suprotno osnovnoj, ustavnoj aktivnosti ovog tužilaštva. Nezapamćeno je u savremenoj istoriji da je tužilaštvo jedne države izdavalo knjige u kojima je ocenjivalo aktivnost građana, u našem slučaju novinara, čiju krivičnu odgovornost nije utvrdilo!

Ovih dana je i promocija filma "Ustanička ulica", koji je snimljen u prostorijama Tužilaštva, i uz njegovu finansijsku pomoć! Građani plaćaju rad Tužilaštva za ratne zločine, a ono snima filmove!

Na čelu ovog tužilaštva je Vladimir Vukčević, koji je na neki način i krivac za smrt Zorana Đinđića. Naime, on je na dan 1. marta 2003. godine trebalo da preuzme funkciju specijalnog tužioca za organizovani kriminal, a sutradan da potpiše nalog za njihovo hapšenje! Međutim, nekoliko dana uoči očekivanog stupanja na ovu dužnost, Vukčević se povukao, tako da je Đinđićevoj vlasti trebalo još nekoliko dana da prinudi na pristanak Jovana Prijića da on stane na čelo borbe protiv organizovanog kriminala! U tom vakuumu, Đinđić je ubijen.

Tužilac Vukčević danas snima filmove! Glavnu ulogu poverio je netalentovanom glumcu Goranu Kičiću. Zašto? E, pa Goran je sin advokata Bojane Kičić, nekadašnje sudije! Goranova mama nije boravila u ćelijama zatvora u Ustaničkoj, ali je po nalogu istražnog sudije svojevremeno bila "gost" ćelija u Okružnom zatvoru u Beogradu, pod ozbiljnom optužbom!

Ne bi nas iznenadilo (da je vlast bivšeg predsednika Borisa Tadića i njegove mafije potrajala) da Tužilaštvo za ratne zločine osnuje i tajnu policijsku jedinicu za uhođenje i hvatanje onih koji nisu pristalice "večnog mira i pokajanja" zbog zločina u minulim ratovima na prostorima bivše države.

Poslednji potez dekana Pravnog fakulteta u Nišu Predraga Dimitrijevića prevršio je svaku meru. Ne samo da je urušio ime ove institucije (a koje su godinama gradili profesori Ljubiša Jovanović, Voja Đurđić,  Dragan Stanimirović i drugi doajeni ove institucije) već je i pljunuo i pocepao diplome svih diplomiranih i onih koji treba da diplomiraju na ovoj doskora prestižnoj naučnoj ustanovi u Nišu.

Dekan Dimitrijević je početkom februara 2012. godine primio u radni odnos Sanju Novaković (devojačko Bojović). Gospođa Novaković je, inače, supruga predsednika gradske opštine Palilula u Nišu Igora Novakovića, koji je ujedno i predsednik Okružnog odbora SPS-a u Nišu.

Sanja Novaković je na Pravnom fakultetu primljena bez konkursa, ali pod jednim jedinim uslovom dekana Dimitrijevića: da suprug Sanje Novaković, Igor Novaković, lobira kod svojih u SPS-u da podrže izbor dekana Dimitrijevića u Visoki savet sudstva, kao i da Novaković to malo progura i kod Boška Ristića Manulaća sa kim je, barem po njegovim rečima, u bliskim odnosima... Što je i tačno, jer je supruga predsednika Novakovića do zasnivanja radnog odnosa na Pravnom fakultetu u Nišu radila u Niškom vodovodu "Naisus" čiji je direktor barem na papiru Aca Mitić, desna ruka Boška Ristića. (Gospođa Novaković nije želela dalje da radi u ovoj ustanovi jer je po njenim rečima to za nju primitivna sredina.)

Predsednik Novaković se adekvatno odužio bivšem direktoru svoje supruge Aci Mitiću, izveo ga je u diskoteku "Studio" u Nišu, naravno u paru sa suprugama, gde se pio naskuplji šampanjac. Pomenuta diskoteka vlasništvo je Zorana Ajkovića, jednog od najvećih narko-bosova koji je na slobodi... Ali, on i Novaković su prijatelji, pa i više od toga... Zašto?                      

Ko je gospođa Sanja Novaković (devojačko Bojović)?

Sanja Novaković je jedina u istoriji niške gimnazije "Stevan Sremac" ponavljala razred, a nakon završetka srednje škole, koju je završila na jedvite jade, upisuje privatni pravni fakultet u Nišu, pa kako nije mogla na njemu da se snađe, prelazi na drugi privatni pravni fakultet. Ali, ni tu nije dobro išlo, te ona "lovi"  Igora Novakovića, a on je odvodi u Beograd gde diplomira, naravno uz pomoć novca, ali na trećem pravnom fakultetu.

"Naš dekan Dimitrijević je dovodi na fakultet i dobija radno mesto gde je zadužena za odnose sa javnošću! Pa da li to negde postoji u jednom normalnom i demokratskom društvu?", tvrde za Tabloid profesori i studenti ovog fakulteta i pitaju: "Dekane Dimitrijeviću, pitamo Vas da li Vi znate koliko ima fantastičnih studenata koji su sa najvišom ocenom završili državni, ako hoćete i Pravni fakultet u Nišu, i koji godinama čekaju posao? Da li ste mislili o ustanovi koju trenutno vodite, ili samo o svojim ličnim interesima, o novcu. Znamo da mnogo volite novac, ali poštovani profesore Dimitrijeviću, Vi ste nam "pljunuli" na diplome, na naš rad i trud, na ustanovu koju predstavljate. Da li je uslov za prijem u radni odnos na Pravnom fakultetu da si polupismen i da se dobro udaš, po mogućnosti za nekog političara, ako se Igor Novaković može nazvati političarem."

Dekan Dimitrijević je verovatno kao jedinu referencu za Sanju Novaković i njeno radno mesto "odnosi sa javnošću" imao u vidu da je ona, dok se nije udala, pevala po klubovima i diskotekama i družila se sa "di džejevima" Niša, a nekad je umela da zaigra i po stolovima.

''Profesore Dimitrijeviću, ako rešite da na fakultetu uvedete predmet 'striptiz', imate asistenta Novakovićku. O čemu razmišljate kad urušavate ime našeg fakulteta?, pitanje je koje dekanu postavljaju zaposleni na njegovom fakultetu.

Ko je profesor Igor Novaković, predsednik gradske opštine Palilula i predsednik Okružnog odbora SPS-a u Nišu? On je u Nišu poznat, dok se nije oženio, kao sin Mileta Novakovića. dugogodišnjeg direktora "Niteksa" (Mile je bio dugo godina direktor "Niteksa" zhvaljujući Miri Marković, kojoj je šio haljine i komplete, kako za nju, tako i za njene prijateljice). Politički se razvijao po potrebi, interesu, vođen finansijskim izazovima. Posle DOS revolucije i cepanja SPS-a prelazi kod Baneta Ivkovića, a kada je video da Ivković propada prelazi kod Nebojše Čovića u Demokratsku alternativu, da bi se ponovo vratio u SPS kada je partija ponovo došla na vlast.

Kada je Novaković postavljen na funkciju predsednika Okružnog odbora SPS-a izazvao je gnev velikog broja iskrenih socijalista, kao i revolt Mileta Ilića, čoveka po kome se SPS u Jugoistočnoj Srbiji prepoznaje  "u pozitivnom smislu", jer je Novaković više LDP-ovac nego socijalista, vrlo je blizak sa menadžerom LDP-a u Nišu Peđom Jelenkovićem, a i tast mu je visoki funkcioner LDP-a u Nišu Miša Bojović. A sada želi da bude kandidat za gradonačelnika Niša ispred SPS-a, što je Novakovićeva glad za vlašću (ne zna se da li više za vlašću ili za novcem).

Crna trojka iz Niša - dekan Predrag Dimitrijević, advokati Boško Ristić Manulać i Dejan Ćirić, kao članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, dala je viđen doprinos urušavanju pravnog sistema Srbije i uspostavljanju lične despotije Borisa Tadića, cvetanju korupcije i pljačkanju fondova, budžeta, građana...

 

                              (Nastavak u sledećem broju)                                                                              

 

 

 

Saopštenje

 

ADVOKATSKA KOMORA

Dečanska 13/3, Beograd, Srbija  

 

 

PREDMET: Kršenje zakona i Ustava od strane pravosudnih organa Republike Srbije

 

 

 

Koristeći odredbe člana 64. i 65. Zakona o advokaturi, koje su u međuvremenu proglašene nesaglasnim sa Ustavom RS, Advokatska komora Srbije je raspisala, zakazala i sprovela "izbore" za sve organe u Advokatskoj komori Beograda, na kojima je, navodno, za "Predsednika AK Beograda" izabran adv. Slavko Jelovac, kao i ostali "organi AK Beograda".

Koristeći se navodno oduzetim javnim ovlašćenjima i navodnim sprovedenim izborima, AK Srbije i grupa građana "AK Beograda - Slavko Jelovac", pokrenuli su protiv AK Beograda i njenih legalno izabranih organa, pred sudovima i drugim državnim organima (Uprava javnih prihoda, Telekom Srbije, PTT Srbije itd) više postupaka, a kod poslovnih banaka (Agrobanka, Komercijalna banka i dr.) zahtevali promenu lica ovlašćenih za zastupanje AK Beograda, te vršili naplatu upisnine i ubirali članarinu od advokata - članova AK Beograda (što je prvo činila AK Srbije, a posle "izbora" i "AK Beograda - Slavko Jelovac") itd.

Između ostalog pokrenut je i postupak zbog smetanja, poseda - prostorija "AK Beograda" na drugom spratu u ulici Dečanska br. 13 (50 P.br. 5052/2011 i I br.26681/2011) što je, uz brojne nezakonitosti i uz prećutnu podršku državnih organa - Ministarstva pravde pa prvom mestu i aktivno učešće suda, dovelo do iseljenja zaposlenih čime je onemogućen rad zakonitim organima "AK Beograda".

Takođe, pokrenut je i postupak pod brojem 30 P.br. 29493/11 kojim je zahtevano da g. Slobodan Šoškić preda ključeve od prostorije na trećem spratu zgrade u ulici Dečanska br. 13, vlasništvo "AK Beograda" u kojoj se, između ostalog, nalazi kancelarija Predsednika "AK Beograda" koju on koristi u svojstvu Predsednika komore, a ne kao fizičko lice - Slobodan Šoškić.

Na sva ukazivanja legalno izabranog Predsednika "AK Beograda" i punomoćnika u pogledu neosnovanosti i apsurdnosti ovakvog zahteva, Prvi osnovni sud krajnje, pristrasno, hitno i protivno argumentima i logici, kršeći zakon, usvaja privremenu meru kojom se nalaže Slobodanu Šoškiću da preda ključeve od predmetne prostorije. Takođe ekstremno hitno, Prvi osnovni sud - izvršno odeljenje donosi rešenje o izvršenju kojim samoinicijativno i protivzakonito proširuje izvršni naslov -rešenje o privremenoj meri i zakazuje prinudno izvršenje za 12.04.2012. godine u 11,30 časova, uz dodatak daje ovlašćen navodni poverilac "AK Beograda" da, ukoliko Slobodan Šoškić ne preda ključeve od predmetne prostorije, sam promeni bravu.

Odlukom Ustavnog suda-Republike Srbije 1Uz-163/20I od 23.02.2012.godine, koja je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije broj 24/12 dana 30-03-2012. godine, utvrđeno je da odredbe člana 64. stav 4. u delu koji glasi: "prenos javnih ovlašćenja", i člana 65. stav 4. Zakona o advokaturi (Sl.glasnik RS broj 31/11), nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Prema članu 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zakoni i drugi opšta akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravosnažno rešeni.

U smislu člana 6o. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, izvršenje pravosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se nidozvoliti, ni sprovesti izvršenje, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.

Ova odluka Ustavnog suda, koja je konačna, izvršna i opšteobavezujuća za sve, dostavljena je blagovremeno u svim predmetima, između ostalog i u gore navedenim.

Međutim, uprkos ovoj odluci i imperativnim propisima - Ustavu i Zakonu o Ustavnom sudu, Prvi osnovni sud nastavlja postupke, kršeći na taj način Ustav i Zakon i odluku najviše sudske instance u ovoj zemlji, čime se u radnjama postupajućih sudija stiču svi elementi bića krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije iz člana 360. KZ, dok pretpostavljeni organi - Predsednici sudova, zatvaraju oči pred ovakvim postupanjem, čime podstiču i ohrabruju dalja kršenja zakona i Ustava i vršenje krivičnih dela od strane onih koji bi trebalo da sprovode zakone i kažnjavaju izvršioce krivičnih dela!

Stoga Vas pozivamo da preduzmete mere iz svoje nadležnosti u cilju omogućavanja. poštovanja Ustava i zakona u Republici Srbiji, kao i u cilju sprečavanja daljeg nezakonitog postupka od strane Prvog osnovnog suda u Beogradu u postupcima u kojima je jedna od strana AK Beograda i/ili Predsednik AK Beograda g. Slobodan Šoškić. Takođe, tražimo da se prema odgovornim licima, bez obzira na položaj koji zauzimaju u pravosudnim i drugim državnim organima, preduzmu sve zakonom predviđene mere od procesuiranja pred nadležnim sudom do pokretanja postupka pred Visokim savetom sudstva radi razrešenja od dužnosti sudije.                  

Istovremeno Vas obaveštavam da legalno izabrani organi "AK Beograda i njen Predsednik g. Slobodan Šoškić ni po koju cenu neće dozvoliti protivzakonito i neustavno izvršenje gore navedenog rešenja zakazano za dan 12.04.2012. godine u 11,30 časova. niti bilo kada u drugom eventualnom naknadnom terminu, a u cilju asistencije pozvaće da u tome učestvuju i drugi advokati, članovi AK Beograda. S tim u vezi, ukoliko Prvi osnovni sud istraje na protivzakonitom izvršenju, pozivamo Vas da toga dana prisustvujete lično ili pošaljite svog predstavnika u cilju neposrednog uvida u pravosudno nasilje kome, po svemu sudeći, nema kraja.

U cilju vašeg boljeg obaveštavanja o svemu gore navedenom, u prilogu ovog dopisa dostavljamo rešenje Prvog osnovnog suda 33 P.br. 29493/11 od 02.03.2012. godine, rešenje o izvršenju Prog osnovnog Suda 11 I.br.11110/12 OD 22.03.2012. godine, prigovor protiv rešenja o izvršenju od oz.04.2012. godine, odluku Ustavnog suda Srbije 1Uz. 163/201,1 od 23.02.2012. godine.

Ukoliko u jeku svakodnevnog zaklinjanja u "evropske vrednosti", "vladavinu prava", "poštovanje zakona i Ustava", slobodno, nezavisno, osposobljeno i reformisano pravosuđe", " jednakost svih pred zakonom i sudom", itd. svojim delovanjem ne potvrdite postojanje ovih vrednosti u gore navedenim slučajevima u kojima je stranka "AK Beograda", kao i drugim, bićemo prinuđeni da o svemu obavestimo sve relevantne institucije van  Srbije u cilju zaštite prava advokata, i svih drugih građana, a da osnovna građanska prava štitimo svim raspoloživim sredstvima.

 

S poštovanjem

                    Predsednik Advokatske komore Beograda

                                               Slobodan Šoškić

 

 

 

 

Apel iz Valjeva

 

Sudija Živić mrtvog ne poznaje

 

Poštovani,

S obzirom na to da od početka pratim vaš rad i da uživate veliko poverenje čitalaca, smatram da ćete mi pomoći u obelodanjivanju mog problema, što bi pomoglo njegovom rešavanju.

Možda ću biti opširna, ali to je jedini način da shvatite suštinu.

Kobnog 21. novembra prošle godine, moj suprug Milorad Protić otišao je u kuću svog prijatelja, gde je pretučen do smrti. Zadobio je povrede glave (hematom na mozgu, frakturu lobanje, povređen frontalni režanj mozga, slomljenu čeonu i gornju viličnu kost...) što je izazvalo stanje kome.

Slomljena su mu i rebra koja su probila plućnu maramicu i povredila pluća. Rade Radovanović, koji je na smrt pretukao mog supruga, kaže da ga je oklagijom tukao, navodno u samoodbrani, jer je zadobio ubod nožem u stomak, dubine 1,5 centimetar.

Po rečima očevidaca, kuća i pomoćni objekti nisu pretraženi, već samo dnevna soba i predsoblje, gde je pronađen nož. Moj pokojni suprug je ležao u besvesnom stanju u dnevnoj sobi. Nađena je samo oklagija koju je Radovanović držao u ruci.

Doktori su mi rekli da je stanje mog pokojnog supruga bilo kao da ga je voz pregazio, a ne pretukao jedan čovek, i da je veća verovatnoća da pukne oklagija nego ljudska lobanja!

Moj pokojni suprug je promenio jednu bolnicu i dve klinike, ali doktori nažalost nisu mogli ništa da učine. Nakon četiri meseca velike borbe za njegov život, i naše patnje, moj suprug je preminuo.

Dužnost doktora koji je konstatovao smrt bila je da obavesti MUP, a oni sudiju da bi izdao nalog za sudsku obdukciju. To sam na kraju učinila ja, a nije bila moja obaveza u takvoj tragediji koja me je zadesila. Sve bi to možda bilo blaže da istražni sudija Višeg suda u Valjevu, Nada Živić, nije poslala patologu nalog sa pogrešnim podacima, gde kazuje da je moj suprug nakon četiri meseca preminuo od uboda nožem, i time stavila do znanja da zapravo uopšte nije upućena u slučaj.

Pitam se kakvu je istragu, uopšte, vodila? Konsultovala sam se sa pravnicima i dobila informaciju da je Radovanović morao biti uhapšen čim je moj suprug preminuo. Čak i da ga je tukao u samoodbrani, kako navodi, prekoračenje nužne odbrane se kategoriše isto kao i pokušaj ubistva, odnosno nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom.

Kao samohrana majka četvorogodišnjeg sina strahujem za našu bezbednost, tim pre što su nam kuće udaljene svega jedan kilometar. Da slučaj nije ozbiljno shvaćen govori i činjenica da sam samo jednom saslušana, i to nekoliko dana nakon nemilog događaja.

Pitam se ko stoji iza tog čoveka, koji je pre svega ubica, a šeta se slobodno!!!

Svog supruga sam izgubila i svesna sam da ga ne mogu vratiti, ali jedino što jos mogu da učinim je to da zaštitim sebe i svog sina, kao i da se borim da pravda bude zadovoljena.

                                            Ana Đorđević-Protić

                                                  Valjevo