Prevara

Kako je autoprevozno preduzeće Veritimo prevareno od dve gradske vlasti

 

U Beogradu i Nišu, jedni kradu, drugi pišu

 

Sudbina takozvanog poslovnog uspeha u Srbiji duboko je bila zavisna od volje političke oligarhije. Ako ona ne vidi za sebe dovoljno profita, ako joj neko nije "podmazao" koliko treba, naći će se mudrac koji će i najbolju ponudu privatnih preduzeća odbaciti na brutalan ili na perfidan način. Preduzeće "Veritimo" koje se bavi prevozom putnika u gradskim sredinama, iskusilo je na svojoj koži (i na svom računu) kako izgleda poverenje u "saradnju javnog i privatnog sektora". Ovo je priča o štakorima bivšeg predsednika Borisa tadića, čija imena nisu poznata javnosti, i koji su pljačkali iz anonimnosti, pokirvaući se kapom svog partijskog vođe. Vreme koje je pred nama, treba da bude vreme privođenja pravi

 

Milan Malenović

 

 

Preduzeće "Veritimo d.o.o." je osnovano 31. marta 2000. godine i sa četiri autobusa bavilo se javnim gradskim prevozom putnika u Beogradu. Na tenderu novembra 2002. godine dobija pravo na veći broj takozvanih polazaka, i tada ima već 11 autobusa. Po završenom tenderu "Veritimo" je sa gradskim sekretarijatom za saobraćaj, direkcijom za javni prevoz putnika, zaključio ugovor kojim se grad Beograd obavezuje da će šest meseci pre raspisivanja novog tendera dostaviti uslove, opis i kriterijume traženih vozila.

Shodno tim odredbama "Veritimo" je zajedno sa svim ostalim prevoznicima pozvan na sastanak u Direkciju za javni prevoz koji je održan 15. avgusta 2004. godine. Na sledećem sastanku, održanom 29. oktobra 2004. godine, prezentovana je ponuda "Volksbank Lizinga" i razmatrani uslovi novog tendera.

Tom prilikom su prevoznicima uručeni kriterijumi za bodovanje ponuda na novom tenderu. Kako bi "Voksbank Lizing", koji je očito bio povezan sa gradom i privatnim kasama gradskih čelnika, imao korist od ovog poslovanja, prevoznicima je napomenuto da će posebno visoko da biti bodovani novi autobusi.

 

Pad sa visokog na niski pod

 

Posle ovog sastanka "Veritimo" preko "Volksbank Lizinga" od "Ikarbusa" naručuje dvadeset novih autobusa po kriterijumima koje je grad propisao za predstojeći tender. Direkcija za javni prevoz, međutim, ne raspisuje tender o javnim nabavkama, što je bila zakonska obaveza jer se rad privatnih prevoznika plaća iz budžeta grada, već raspisuje konkurs za dodelu gradskih linija, a nova vozila ne boduje maksimalnim brojem bodova iako je na to samu sebe obavezala.

Ubrzo, konkursna komisija je srednjepodne autobuse "Ikarbusa", IK-103 koje je ponudio "Veritimo", proglasila za visokopodne autobuse i time im umanjila broj bodova!

Pored toga komisija drugim ponuđačima dodeljuje poene, ne samo za opremu koja u autobusima nije postojala već boduje i autobuse kojih nema! Očigledno je ceo tender bio namešten...

Da je ovo tačno pokazuje i primer "savetovanja" nekih učesnika tendera. Konkursna komisija je, naime, odgovarala na pitanja učesnika u pogledu primene uslova i kriterijuma određenih konkursom i to objavljivala na svom sajtu. Međutim, prilikom sastavljanja rang-liste komisija je postupala suprotno od odgovora na postavljena pitanja, pa je tako postalo jasno da su ova "savetovanja" i bila smišljena samo da se nepodobni ponuđači dovedu u zabludu.

Podobnim ponuđačima, sa druge strane, sve je bilo poznato i pre završetka tendera. Tako je prihvaćena i ponuda poslovnog Udruženja privatnih autoprevoznika, koje u trenutku konkurisanja nije imalo ni jedan jedini autobus na sebe registrovan. Uz to, pomenuto udruženje je kao šifru delatnosti imalo 91110, odnosno delatnost poslovnih udruženja, iako je uslovima tendera izričito tražena delatnost pod šifrom 60121, zapravo obavljanje javnog gradskog prevoza putnika. Poslovna udruženja "Beobus" i Udruženje privatnih autoprevoznika, čije su ponude prošle tendersku komisiju, nisu imala ni rešenja Ministarstva za kapitalne investicije, a bez toga je strogo zabranjeno obavljanje prevoza. U svom pravnom tumačenju pomenuto ministarstvo potvrđuje "Veritimu" da poslovna udruženja ne mogu da obavljaju javni gradski prevoz.

 

Dejan Mali a veliki lopov

 

Posle ovako nameštenih rezultata konkursa "Veritimo" podnosi žalbu, o kojoj odlučuju isti oni ljudi - na čelu sa Dejanom Malim, članom gradskog veća zaduženim za pitanja javnog saobraćaja - koji su činili i konkursnu komisiju na čiji su se rad  žalili "Veritimo" i ostali prevareni učesnici konkursa. Naravno da su žalbe odbačene, ali rešenjem koje niko nije ni potpisao. Umesto potpisa, stajalo je samo mašinom otkucano:  "gradonačelnik mr Nenad Bogdanović, s.r." U rešenju nije bilo ni pouke o pravnom leku.

Na otvoreno pitanje zastupnika "Veritima" zašto mu nisu dodeljeni polasci iako je ispunjavao sve uslove konkursa, direktor Direkcije za javni prevoz Beograda Željko Đukanović priznaje da je takva naredba stigla odozgo i da on tu ništa ne može da učini.

 Posle toga, februara 2006. godine, "Veritimo" protiv Beograda podnosi tužbu za poništaj konkursa. Tadašnji Trgovinski sud u Beogradu po ovoj tužbi gotovo da ni ne postupa, osim što je zakazao četiri ročišta koja su odlagana. Zatim januara 2007. godine isti taj sud u "Veritimu" uvodi stečaj i odmah zatim donosi rešenje o prekidu postupka protiv Beograda.

Stečaj je u ovo preduzeće i uveden jedino zbog toga da bi podmićeni stečajni upravnici neizlaženjem na ročišta protiv, od vlasti zaštićenih tuženih - doveli do obustave postupaka.

Formalni razlog za pokretanje stečaja nađen je u zahtevu "Lipaksa d.o.o." za naplatu duga, koji je kasnije odbacilo isto ono veće koje je prvobitno uvelo stečaj! Međutim, ni posle odbacivanja "Lipaksovog" zahteva stečaj nije obustavljen, jer je sudu bilo stalo da stečajem nad "Veritimom" prikrije marifetluke gradskih vlasti i u Beogradu i u Nišu.

Iako veće nije pokrenulo prethodni postupak za proveru opravdanosti "Lipaksovog" zahteva za uvođenjem stečaja, ono za stečajnog sudiju postavlja Jovana Kordića, koji je već imao prilike da ojadi "Veritimo". U leto 2006. Kordić u postupku broj XIII-R.512/2006 predlagača "VB Lizinga d.o.o." protiv "Veritima" donosi rešenje o poravnanju a da o tome ne obaveštava direktorku "Veritima" Nataliju Vasić.

Umesto nje, preduzeće zastupa sam predlagač, "VB Lizing", po generalnom punomoćju koje mu je direktorka "Veritima" dala godinu dana pre početka sudskog spora i to za nešto sasvim drugo.

 

Trostruka naplata i zataškavanje pljačke

 

Umesto u zakonskom roku od mesec dana, sudija Kordić tek posle dva meseca zakazuje ročište radi rasprave o postojanju razloga za stečaj. Za stečajnog upravnika zatim biva postavljen Zoran Pavlović. Tako je moglo da krene zataškavanje pljačke.

Zoran Pavlović zajedno sa sudijom Ružicom Banjalučkić namešta da "Veritimo" izgubi spor pred Privrednim sudom u Beogradu (XLV-P-6084/2009) vredan 25.320.246,06 dinara protiv Volksbank a.d., iako je jedini dokaz o navodnom dugu "Veritima" bila bančina neoverena priznanica. Spor je izgubljen tako što sudija nije ništa proveravala, a stečajni upravnik Pavlović jednostavno nije dolazio na ročišta. Sa druge strane je u dokumentaciji "Veritima", koju Pavlović nije prikazao sudu, bio i izvod broj 1 Volksbanke od 6. juna 2007. iz koga se vidi da je 1. januara 2007. banka sa računa "Veritima" izvršila isplatu nepoznatom subjektu u visini od 22.280.084,33 dinara na ime nekakve kompenzacije, ali bez ikakvog ugovora ili faktura. Pranje para ili obična krađa?

Zoran Pavlović nije pristupio ni završnom ročištu niti je blagovremeno izjavio žalbu na presudu u predmetu XXIX-P-109/08 pred Privrednim sudom u Nišu, kojim je "Veritimo" potraživao naplatu najmanje pet miliona dinara od "Transprodukta Bus". Pavlović ne odlazi ni na ročište na kome je saslušan veštak u predmetu XLI-P-2529/2008 pred Privrednim sudom u Nišu, a protiv "Niš Ekspresa", čime je "Veritimo" bio onemogućen da dokaže štetu i izgubljenu dobit. U tom predmetu su, inače, nestali svi dokazni materijali "Veritima", što će utvrditi kasniji stečajni upravnik Branko Marić.

U postupku u kome je "Veritimo" od "Lipaksa" potraživao 12.900.000 dinara nadoknade za naplatu nezakonito popunjenih i naplaćenih menica, i gde je sud presudio na štetu "Veritima" bez ikakvog obrazloženja, opunomoćenik "Veritima" Goran Stojković u svom izveštaju piše: "…protiv sudije bi trebalo pokrenuti zahtev za razrešenje, posebno imajući u vidu da mi je pretila u toku postupka i otvoreno stupila na stranu "Lipaksa". Narednih dana biće podneta krivična prijava protiv odgovornih u "Lipaksu" zbog falsifikovanja isprave." Ovaj sudski postupak se razvlačio od 2006. godine bez da su stečajni sudija Ivanka Spahović i stečajni upravnik Zoran Pavlović bilo šta učinili da ga ubrzaju.

Ni u predmetu II-P-6970/06 pred Privrednim sudom u Beogradu protiv "VB Lizinga" upravnik Pavlović nije ništa preduzimao kako bi za "Veritimo" nadoknadio štetu od 39 miliona dinara. Konačno je Pavlović morao da ode sa mesta stečajnog upravnika pošto je vlasnica "Veritima" Natalija Vasić tražila od novoimenovanog stečajnog sudije Ljiljane Pavlović uvid u spise. Umesto da zbog silnih propusta razreši stečajnog upravnika, sudija mu je dozvolila da sam podnese zahtev za razrešenje, čime je izbegao odgovornost.

Kada je "Veritimo" uguran u stečaj, njegova imovina je vredela preko četiri miliona evra, dok danas ovo preduzeće ne poseduje skoro ništa. Ukupno je preko stečaja "Veritima" učesnicima pribavljena protivpravna imovinska korist od preko sedam miliona evra. Autobusi u vlasništvu preduzeća privremeno parkirani u Nišu netragom su nestali, jer Zoran Pavlović nije ništa preduzeo da bi ih zaštitio. Dvadeset autobusa isporučeniih od "Ikarbusa", "VB Lizing" je oduzeo od "Veritima" i zajedno sa vozačima i dozvolama za linijski prevoz u Nišu prodao konkurentskim prevoznicima, pa još naplatio garanciju izdatu od Volksbanke i na kraju pokušao da zapleni i imovinu žiranta u ovom poslu, Zorana Vasića! Trostruka naplata je, očigledno, stil poslovanja ovih uvezenih razbojnika.

Sve što se pokušava veštačkim stečajem "Veritima", jeste da se pored opljačkane imovine u visini od sedam miliona evra, spreči i da ovo preduzeće kao oštećeni nastavi borbu da se konačno procesuiraju Dejan  Mali, Željko Đukanović i drugi organizatori nameštenog tendera kojim je "Veritimu" načinjena šteta od 120.000 evra na mesečnom nivou, računajući od 1. januara 2006. Krivična prijava KTR-321/10 skuplja prašinu u nečijoj fioci u Višem tužilaštvu u Beogradu još od 28. januara 2010. O svemu je februara 2011. obaveštena i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, u martu 2012. i Agencija za borbu protiv korupcije, a kancelarija bivšeg predsednika Republike Borisa Tadića pismom je zamoljena za pomoć 15. novembra 2005, 10. novembra 2009, 24. decembra 2009,  25. februara 2011 i 16. decembra 2011. Do danas se niko od pomenutih nije oglasio.

 

 

 

Gradski menadžer u ulozi konduktera

 

Pošto nije prošao na nameštenom konkursu u Beogradu, "Veritimo" 1. aprila 2006. dobija posao u Nišu na prigradskim linijama na kojima niko nije hteo da radi. Čim je "Veritimo" počeo sa prevozom putnika, na svaki njegov polazak dolazi i lokalni monopolista i kabadahija "Niš Ekspres" i to bez ikakvog ugovora sa gradom i bez overenog reda vožnje. To se zove rad na crno...

Pošto uprkos nelojalnoj konkurenciji "Veritimo" nije prestao sa vožnjom, vozači "Niš Ekspresa" počinju da mu namerno oštećuju vozila, zatim se pišu izmišljene prijave protiv "Veritima", da bi na kraju iz "Niš Ekspresa" na adrese zaposlenih, a posebno vlasnice i direktorke "Veritima" stizale otvorene pretnje. Ništa nije vredelo, jer je "Veritimo" odlučio da istraje na linijama za koje je imao ugovor sa gradom Nišom. Konačno, poluprivatnom a poludržavnom "Niš Ekspresu" u pomoć priskače gradska uprava.

Gradski menadžer Vlastimir Đokić tokom aprila 2006. je formirao Direkciju za javni prevoz koja je imala zadatak da od putnika naplaćuje karte za prevoz, a da zatim novac deli angažovanim autoprevoznicima. "Veritimo" od toga nije dobio ni dinara. Kada je dug Niša premašio pet miliona dinara i kada je zapretila blokada računa, "Veritimo" tuži grad i tokom sudskog postupka iz nalaza angažovanih sudskih veštaka saznaje da je dug Niša daleko veći.

Pošto je cela bruka dospela do Gradske skupštine, formiran je anketni odbor sa zadatkom da proveri rad Đokićeve direkcija. Odbor je u svom zaključku konstatovao da Niš nema direkciju za gradski prevoz i da ona nikada nije legalno formirana. Za koga je gradski menadžer Đokić uzimao pare od putnika niko nikada nije hteo da ispita.