Natrag

Diplomatija

Diplomatija

Epilog jednog vlastohleplja: čežnja za foteljom u Ujedinjenim nacijama

 

Vuk na suhoj travi

 

Odlazeći ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić već duže vremena predmet je obrade američke "obaveštajne zajednice". Oni o njemu imaju obilje audio i video "produkcije", a posebno su delikatne fotografije iz njegovog omiljenog apartmana u hotelu Waldorf Astoria u Londonu. Izvori Tabloida govore da postoji poseban materijal o njegovom devijantnom ponašanju, ali i konzumiranju opijata (spida, trava, anfitamina...). Sve ovo će biti upotrebljeno ukoliko i dalje bude pokazivao agresivnu težnju ka mestu predsedavajućeg Generalne skupštine UN. Jeremiću su zbog skandalozne politike Srbije prema Libiji u nedavnim događajima otkazale podršku i zemlje Magreba, ali i zemlje Arapske lige

 

Piše: Insajder D-6

 

Konkurent Vuka Jeremića za mesto predsedavajućeg Generalne skupštine OUN je ambasador Litvanije u UN Darijus Čekulis koji je podneo kandidaturu juna 2011. godine. Šef diplomatije te zemlje Audronius Ažubalis nedavno je izjavio da je bio zatečen kad je Vuk Jeremić u januaru 2012. godine izašao sa svojom kandidaturom. Ažubalis navodi da je Jeremić pretio da će blokirati kandidaturu Litvanije za mesto nestalne članice Saveta bezbednosti 2014. godine, ako ne odustane od kandidature za predsedavanje Generalnom skupštinom. Sa druge strane, Jeremić je nedavno izjavio u Briselu da je "Litvaniji ponuđena fer trgovina sa namerom da Srbija podrži njenu kandidaturu za Savet bezbednosti, a ona da ustupi mesto predsedavajućeg Jeremiću."

Odlazeći šef srpske diplomatije, uprkos svemu, nada se dogovoru sa Litvanijom, ali je ubeđen da će se oko predsedavanja u Generalnoj skupštini OUN najverovatnije glasati.

Prema tvrdnji više izvora iz Arapske lige, kao i onih bliskih organizaciji Afričkog jedinstva, predstojeće glasanje u OUN u korist Vuka Jeremića bilo je neupitno sve donedavno, i pored toga što je mesto predsedavajućeg u suštini od male važnosti. Međutim, njihov "brat" Jeremić ne misli tako.

Sudeći po svemu i raspoloženju "braće" iz nesvrstanih država, Jeremiću barem u ovom momentu ne ide sve po njegovom ucrtanom planu. Međutim, očigledno da je "ministar diletant" saznao u kom se pravcu odvijaju nepoželjne stvari za njegovu stvar, pa je brže-bolje objavio vanrednu situaciju u Ministarstvu spoljnih poslova, to jest naložio našoj celokupnoj diplomatskoj mreži da se ima samo baviti prevashodno problemom predstojećeg glasanja u Generalnoj skupštini OUN.

Nameće se tako zaključak da je ovo prvi i jedini stub političkih prioriteta Srbije. Evidentno da Jeremića ništa drugo ne zanima osim ličnog interesa, s tim što su ga njegovi prijatelji iz Rusije namamili da uđe u sukob sa Litvanijom, to jest sa EU, kojoj on toliko "teži". Tako je Jeremićeva akcija započela sloganom "šta košta da košta", jer će mu u tome pomoći njegova "braća" iz nesvrstanih zemalja.

Naravno, i ovog puta epilog će biti isti kao i do sada.

Blamiranjem Srbije i ceh će nam, kao i obično, doći na naplatu. S druge strane, ni Litvanija nije sedela skrštenih ruku, te je u sadejstvu sa saveznicima kao što su SAD, Nemačka, Holandija, Francuska, Belgija... napravila plan da se odupre Jeremićevoj ofanzivi u animiranju nesvrstanih zemalja. U tome svakako prednjače SAD i Francuska.

Prema rečima našeg sagovornika, analitičara i bliskom krugovima EU komisije, ove države rade na diskreditaciji Jeremića i to po više osnova.

Amerikanci raspolažu obiljem kompromitujućeg materijala dobijenog prisluškivanjem telefonskih razgovora, skeniranja SMS-a, pa do fotografija različitog sadržaja koje su slikane u njegovom omiljenom apartmanu u hotelu Waldorf Astoria u Londonu. Amerikanci takođe imaju poseban pik na Jeremića i iz razloga što smatraju da je čvrsto povezan sa jednom stranom službom. Kompromitujući materijali su prikupljani i u Beogradu i inostranstvu. Navodi se da postoji poseban materijal o njegovom devijantnom ponašanju, ali i konzumiranju opijata (spida, trava, anfitamina...).

No, Britanci vide stvari nešto drugačije, kao i Francuzi. Englezi smatraju da je njihova interna komunikacija sa Jeremićem vrlo dobra, tako da ne treba preterivati. Zanimljivo je da je šef srpske diplomatije i ranije pokazivao privrženost Londonu još kada je bio savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije tadašnjeg ministra Borisa Tadića, kao i kada je savetovao Tadića kao ministra odbrane. Nakon svakog značajnog sastanka u ovim ministarstvima Vuk Jeremić je bio na vezi sa MI-6.

Da li će ovakve informacije ili dezinformacije imati upliv kod nesvrstanih država ostaje da se vidi. Tako Francuska izgleda da je suzbila Jeremićeve ideje u zemljama Zapadne Afrike, to jest u bivšim kolonijama  kao što su Niger, Nigerija, Gvineja, Mali, Mauritanija, Senegal, Gabon i odnedavno Gana. Iz Brisela ocenjuju da je uvek teško suzbiti pritisak Sjedinjenih Država na nesvrstane zemlje, ali naglašavaju da će ishod glasanja biti na kraju negativan po Vuka Jeremića.

Iz Arapske lige brojne arapske zemlje još vagaju kako da se postave, jer im Jeremić sa jedne strane dosađuje čudnom retorikom, ali jasno uviđaju da ta akcija u stvari predstavlja ličnu stvar i pokušaj  političkog opstanka Jeremića, jer važno mu je da se skloni negde nakon okončanja ministarskog mandata, ocena je arapskih ministarstava spoljnih poslova, da bi mu taj položaj omogućio da se ponovo nađe u političkom životu Srbije nakon okončanja funkcije predsedavajućeg u generalnoj skupštini OUN.

Zemlje Magreba, Egipta, a posebno Libije, neće zaboraviti što je pre godinu dana oko Kosova u OUN Jeremić napravio cirkus i lom, kada je Srbija na Kosovu odustala od svog zaveta. Na primer Gadafi, ali i Mubarak su bukvalno pobesneli što ih je ovaj mali intrigant uvukao u igru koju nije mogao da izdrži sa "velikim ajkulama". Na šta je Jeremić ličio na TV ekranima nakon promene stava Srbije, bolje je ne opisivati. Očigledno da Jeremić ne može očekivati podršku nesvrstanih zemalja. Mogući scenario je da te države prilikom glasanja apstiniraju, ili da ne prisustvuju toga dana u OUN. No, kandidatura Vuka Jeremića očigledno ima podršku državnog vrha Srbije, a inspirisana je partijskim interesima i interesima Borisa Tadića, sada predsedničkog kandidata na izborima u Srbiji, maja 2012. godine.    

 

 

 

Jeremić za Tadića, Tadić za Jeremića

 

Otac Vuka Jeremića, Mihajlo-Miško Jeremić, bio je direktor "Jugopetrola" tokom devedesetih godina. No, kada je Srbija bila pod pritiskom rata na prostoru bivše Jugoslavije i nezabeležene inflacije, otac Vuka Jeremića odlazi poslom u London. Za sobom vodi svog sina, koji napušta Prvu beogradsku gimnaziju u kojoj mu je profesor psihologije bio Boris Tadić i nastavlja da se školuje u Londonu. 

U oktobarskim demokratskim promenama 2000. godine, po uputstvima Miška, oca Vuka Jeremića, Vuk i Boris Tadić predvode kriznu grupu koja upada u "Jugopetrol", preuzima vlast u energetskom gigantu i prisvaja vrednosne papire. Zbog toga Boris Tadić nije mogao da zaboravi svog učenika, pa ga je promovisao u savetnika dok je bio ministar za telekomunikacije, a potom i ministar odbrane. Vuk Jeremić je propao kao kandidat za premijera, ali je prošao kao Tadićev predlog za ministra spoljnih poslova.

 

 

 

 

Čije pare troši Martin Šlaf?

 

Kontroverzni austrijski biznismen Martin Šlaf, u Srbiji manje poznat kao uspešan trgovac oružjem, a više kao kupac i vlasnik kockarnica, intenzivno lobira za postavljanje šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića na mesto predsedavajućeg u OUN. Inače, Martin Šlaf ima odlične političke i privredne veze u Litvaniji koja je konkurent Jeremiću za mesto predsedavajućeg u OUN. To bi u prevodu na srpski jezik trebalo da znači da su mu određene ličnost u vrhu te države nešto dužne. Inače, predsedavajući Generalne skupštine OUN bira se aklamacijom na godinu dana, a pet regionalnih grupa smenjuje se u nominovanju kandidata. Ovo zbližavanje  Martina Šlafa i Vuka Jeremića iz interesa (kolika će biti cena, još nije poznato) izaziva nezadovoljstvo u političkim krugovima EU, posebno zbog toga što je Šlaf poznat po svojim nesuvislim potezima koji domino efektom mogu izazvati više loših događaja koji se odražavaju na političku nestabilnost u Evropi.

 

 

Iz Brisela ocenjuju da je uvek teško suzbiti pritisak Sjedinjenih Država na nesvrstane zemlje, ali naglašavaju da će ishod glasanja biti na kraju negativan po Vuka Jeremića.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane