Natrag

Zatiranje

Zatiranje

Koga treba ubiti zbog planskog ubijanja sela i poljoprivrede u Srbiji?

 

Ovce glasaju, a torovi prazni

 

Zahvaljujui vlasti koja odlazi u prolost i koja je bila posveena samo krai, ali i evropskim planerima kojima je stalo samo do toga da Srbija to vie uvozi iz Evropske unije, Srbija se od velikog proizvoaa i izvoznika hrane toliko srozala da ve danas zavisi od dobre volje evropskih poljoprivrednika. Umesto da strateki mudro ulau u agrar, tetoine iz Vlade Srbije znale su da se hvale blagim porastom izvoza poljoprivrednih proizvoda, zanemarujui injenicu da su svojom politikom dovele do toga da na srpskom selu uskoro nee biti ni proizvoda, a ni proizvoaa

 

Aleksandar Jankovi

 

Srbija je nekada bila ne samo agrarna zemlja ve i veliki izvoznik hrane. U XIX veku je stabilnost trita hrane velike Austrougarske monarhije zavisila od uvoza mesa iz malene Kneevine Srbije. Manje od dva veka kasnije Srbija, kojoj su u odnosu na staru kneevinu pridodati jo neki krajevi i pokrajina Vojvodina, mesa nema vie ni za sopstvene potrebe, a kamoli za izvoz.

Ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom tokom 2011. godine iznosila je 3.732,9 miliona dolara, pri emu je izvoz iznosio 2.696,6 miliona, a uvoz 1.382,1 milion dolara. U tom periodu je agrar ostvario poveanje suficita u trgovini sa inostranstvom od 9,1 odsto u odnosu na 2010. godinu. Suficit ostvaren u trgovini hrane sa svetom posluio je odlazeim vlastima da se besramno hvale, zanemarivi da se ispod naizgled dobrog bilansa u sutini krije katastrofalno loe stanje domae poljoprivrede.

U Srbiji je samo svinjski fond spao na najnie grane u istoriji. Nekada je u svim manjim mestima u Srbiji skoro svako domainstvo imalo u zadnjem dvoritu svinjac i kokoinjac, uglavnom za sopstvene potrebe. Posle "demokratskih" promena, a u skladu sa proklamovanom politikom pribliavanja Evropskoj uniji, dolo je do ubrzane urbanizacije malih mesta, u kojima je zabranjeno dranje stoke i ivine. Zbog ovakvih pogubnih propisa u drugoj polovini prve decenije ovog veka dolo je do masovnog klanja ivine i sitne stoke, bez obnavljanja fonda, jer najvei broj domainstava koja su se uredbom preko noi nala u centru naselja nisu imala farme izvan mesta na kojima bi bilo dozvoljeno dranje ivotinja. Od nekadanjih proizvoaa mesa, seoska domainstva u kratkom periodu pretvorila su se u kupce.

Zbog toga ne treba da udi podatak da, statistiki, na jednu svinju dolaze ak dva stanovnika Srbije. Ovakav odnos nije dovoljan ni za zadovoljenje domaih potreba, a o izvozu u najskorije vreme neemo moi ni da sanjamo.

Iako jo uvek delimino pod sankcijama, Srbija je u prvoj polovini 1997. godine od Evropske unije dobila dozvolu da izveze 9.975 tona govedine, dok je ukupna godinja kvota iznosila 22.000 tona. Danas, deceniju i po kasnije, kao kandidat za lanicu Evropske unije, Srbija je dobila godinju kvotu za izvoz 8.750 tona govedine, dakle manje nego to je nekada iznosila polugodinja kvota. ak i ovako drastino umanjena kvota je za domau poljoprivredu nedostina, jer ruinirana srpska domainstva nisu u stanju da izvezu ni hiljadu tona. Torovi su u Srbiji, jednostavno, prazni!

Pogubna agrarna politika vlasti na izmaku ogleda se i u uvozu nekih proizvoda koje smo nekada imali bar u onim koliinama koje bi zadovoljile domae potrebe, ako ve nije bilo dovoljno i za izvoz. Tako je prole godine, na primer, uvezeno 48.291 tona sveeg paradajza, na ta je utroeno 29 miliona dolara. Po procenama strunjaka, bar jo toliko je otilo na ilegalni uvoz paradajza iz Turske i Makedonije, koji je zatim zavrio na kvantakim pijacama. Dakle, samo za ovo povre je tokom jedne godine inostranim proizvoaima plaeno oko 60 miliona dolara, umesto da su te pare ostale u zemlji i uloene u pomo posrnuloj srpskoj poljoprivredi.

Proizvodnja duvana takoe spada u agrar. Nekada je Srbija bila veliki proizvoa duvana i imala je perspektivu da postane regionalni lider u njegovoj proizvodnji i izvozu. Umesto toga, Srbija je 2011. godine uvezla oko tri hiljade tona duvana, na ta je potroeno 18 miliona dolara. Prema procenama strunjaka iz duvanske industrije, u sluaju da srpski proizvoai duvana imaju istu dravnu podrku kao njihove kolege iz Hrvatske, u Srbiji bi bilo otvoreno 12.000 novih radnih mesta, odnosno isto toliko porodica bi obezbedilo svoju egzistenciju.

U meuvremenu je EU obavezala Hrvatsku da smanji proizvodnju duvana, to pokazuje koliko "sree" zemljama regiona donosi pristup evropskoj porodici. Sa druge strane, ova redukcija susedima predstavljala bi ansu za Srbiju da povea svoj izvoz duvana. Da Srbija zaista ta ima da ponudi stranom tritu pokazuje i da je "Japan tobako", koji ovde ima etiri fabrike za proizvodnju cigareta, u 2009. godini izvezao duvan u vrednosti od 15 miliona evra. Izvezeni duvan se, meutim, koristio u stranim fabrikama, poput "Japan tobaka", za proizvodnju najkvalitetnijih brendova cigareta ovog proizvoaa. Iste te cigarete su mogle da budu proizvedene i ovde, ali se nekome isplatilo da se to realizuje u inostranstvu.

U svakom sluaju, ostaje zakljuak da domai duvan moe da bude korien za proizvodnju vrhunskih cigareta, ali je na dravi da podstie ovaj segment poljoprivrede, makar u onolikoj meri koliko je to uinjeno u susednoj Hrvatskoj.

Da bi seljak mogao da preivi od svog rada, moraju da se steknu bar dva uslova: on mora da ima gde povoljno da nabavi seme, ubrivo ili stonu hranu i lekove, kao to mora da ima i kome u blizini da proda svoje proizvode. Nekada su zemljoradnike zadruge bila mesta gde su seljaci kupovali ono ta im treba za proizvodnju, a prodavali ono to bi proizveli. Posle petooktobarskog pua 2000. godine, nova vlast je proklamovala da Srbiji ne trebaju zadruge, koje su kao "izdanak socijalizma i kolektivizacije prevaziena forma organizovanja".

Zadruna imovina je ongliranjem propisima preneta na kombinate, koji su zatim privatizovani u bescenje. Iako uti uzurpatori vlasti nisu znali da je zadruga tradicionalni oblik udruivanja seljaka u Srbiji, nastao jo mnogo pre socijalizma, trebalo je bar da se raspitaju da li zadruge postoje u Evropskoj uniji. Saznali bi da one tamo i te kako postoje, ali je cilj novih vlasti bio da svojim lanovima i njihovim miljenicima bukvalno poklone desetine hiljada hektara najplodnije zemlje u Srbiji i da istovremeno jednom zauvek unite domaeg individualnog proizvoaa.

Danas u svetu ima vie stotina miliona zadruga, a u poslednje vreme su u Srbiji postale popularne "norveke" zadruge, forma udruivanja identina, ako ne i loija od one koju smo na naem selu imali pre pohoda utih. Ono to je vlast inspirisalo da prihvati ovaj model zadrugarstva, jeste injenica da se za to dobijaju devizni krediti od raznih evropskih i belosvetskih fondacija, a tamo gde su strani krediti uvek ima i prilike za krau. Tako ispada da je manje-vie originalna srpska zadruga (iz doba socijalizma ili od ranije) ukinuta da bi srpskom seljaku za skupe pare bila nametnuta strana zadruga.

Kako se postupalo sa selom i seljacima, takvi su nam i rezultati! Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji od 4.800 sela njih 1.200 (odnosno etvrtina) su u fazi nestajanja! U narednoj deceniji nestae 700 sela, dok e za etvrt veka nestati ukupno jedna etvrtina dananjih sela. Ovim podacima raspolae i Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ali koju vlast u Srbiji to zanima?

Poto danas na selu imamo 460.000 mukaraca i ena koji se blie petoj deceniji, a koji jo nisu zasnovali porodicu, to znai da e se za etvrt veka u Srbiji ugasiti skoro pola miliona domainstava. Ve danas, zvanino je preko 50.000 kua na selu naputeno, dok je preko 600.000 hektara neobraeno. Ovim brojkama treba dodati i staraka domainstva koja statistiki privreuju, dok u stvarnosti krpe kraj sa krajem i najee ive od donacija roaka koji su se odselili u bogatije predele.

 

Konano, ko je od mladih jo toliko lud da se posveti poljoprivrednoj proizvodnji, kada je prosena poljoprivredna penzija oko 9.000 dinara, a i nju prima svega 18.300 ljudi?

 

 

Gradska sirotinja u saksijama

 

Za poslednjih pola veka na teritoriji bive SFRJ iz sela u gradove se preselilo osam miliona ljudi, dok je za istovetni proces u zapadnoj Evropi bilo potrebno 120 godina. Prema podacima kojima raspolae Odbor za selo SANU, 535 sela, odnosno 11,8 odsto, ima manje od pedeset stanovnika, a jo njih 460 ima manje od stotinu itelja. Samo 800 ruralnih naselja ima vie od 1.000 stanovnika, dok samo 13 sela ima vie od 8.000 itelja.

Kao zakljuak, namee se zakljuak da srpska agrarna proizvodnja nepovratno odumire, ali da u najskorije vreme vie nee biti ni dovoljno ljudi koji bi mogli da sprovedu neku eventualnu agrarnu reformu. Uskoro e skoro sve stanovnitvo Srbije iveti u gradovima, u kojima je jedina poljoprivredna proizvodnja gajenje papriica u saksijama, a na selu vie nee biti nikog radno sposobnog!

 

 

A 2.

 

Puenje agrara

 

Proizvodnja duvana takoe spada u agrar. Nekada je Srbija bila veliki proizvoa duvana i imala je perspektivu da postane regionalni lider u njegovoj proizvodnji i izvozu. Umesto toga, Srbija je 2011. godine uvezla oko tri hiljade tona duvana, na ta je potroeno 18 miliona dolara. Prema procenama strunjaka iz duvanske industrije, u sluaju da srpski proizvoai duvana imaju istu dravnu podrku kao njihove kolege iz Hrvatske, u Srbiji bi bilo otvoreno 12.000 novih radnih mesta, odnosno isto toliko porodica bi obezbedilo svoju egzistenciju.

U meuvremenu je EU obavezala Hrvatsku da smanji proizvodnju duvana, to pokazuje koliko "sree" zemljama regiona donosi pristup evropskoj porodici. Sa druge strane, ova redukcija susedima predstavljala bi ansu za Srbiju da povea svoj izvoz duvana. Da Srbija zaista ta ima da ponudi stranom tritu pokazuje i da je "Japan tobako", koji ovde ima etiri fabrike za proizvodnju cigareta, u 2009. godini izvezao duvan u vrednosti od 15 miliona evra. Izvezeni duvan se, meutim, koristio u stranim fabrikama, poput "Japan tobaka", za proizvodnju najkvalitetnijih brendova cigareta ovog proizvoaa. Iste te cigarete su mogle da budu proizvedene i ovde, ali se nekome isplatilo da se to realizuje u inostranstvu.

U svakom sluaju, ostaje zakljuak da domai duvan moe da bude korien za proizvodnju vrhunskih cigareta, ali je na dravi da podstie ovaj segment poljoprivrede, makar u onolikoj meri koliko je to uinjeno u susednoj Hrvatskoj.

 

Da bi se prehranilo gradsko stanovnitvo, Srbija e morati da uvozi hranu, a to je izgleda i glavni cilj planera iz Evropske unije. Zato da se bogati srpski seljak, kada to umesto njega moe da uini neki Evropejac sa Zapada?

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane