Natrag

Feljton

Feljton

Industrija Holokausta: ko je zaradio na posledicama genocida? (6)

 

Konano reenje kao ameriko seanje

 

Jevrejska elita u Sjedinjenim Amerikim Dravama, isto kao i sama amerika politika elita, Holokaust koristi samo kada joj se isplati i to ponajvie na politikom ili finansijskom planu. Uporeivanje Holokausta sa modernim deavanjima je mogue ili samo ako se dokazuje da ne postoji mogunost poreenja, jer je Holokaust neponovljiv, ili da bi se napali ameriki protivnici, nikako ne i saveznici. U poslednjem nastavku feljtona o industriji Holokausta na videlo jasno izlazi da uase masovnih ubistava Jevreja koje su poinili nacisti, na izvestan nain nastavljaju nezasite jevrejske organizacije u Americi

 

Norman G. Finkelstein

(za Tabloid preveo David Levi)

 

Preostaje mi jo samo da pogledam uticaj industrije Holokausta u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Pri tome bih eleo i da se sukobim sa kritikim primedbama Petera Norvicka na ovu temu.

Pored spomenika rtvama Holokausta, u kolama ak 17 saveznih drava postoje programi uenja o Holokaustu, kako kao obavezni, tako isto i kao fakultativni predmet; mnogi koledi i univerziteti su formirali katedre za dalje izuavanje Holokausta. Ne proe ni nedelju dana a da se u listu The New York Times ne pojavi lanak koji je direktno ili indirektno posveen temi Holokausta. Po opreznim procenama, broj naunih istraivanja posveenih "Endloesungu" nacista iznosi 10.000. Da ovo uporedimo sa naunom literaturom posveenom masovnom umiranju u Kongu. Tokom iskoriavanja kongoanskih bogatstava u slonovai i kauuku izmeu 1891. i 1911. godine, ivot je izgubilo oko 10 miliona Afrikanaca. I pored toga, tek pre dve godine je izaao prvi i do sada jedini nauni rad na ovu temu 1).

Zahvaljujui velikom broju institucija i osoba koje su profesionalno zaduene da sauvaju uspomenu na njega, Holokaust je pustio vrsto korenje u ivotima obinih Amerikanaca. Novick izraava, meutim, zabrinutost da li je to dobro. Prvo navodi dosta primera za njegovo potonue u naviku. I zaista, teko je nai i jedan jedini politiki zahtev - bilo to iz akcije pro-life, pro-choice (sukobi u vezi sa pravom na pobaaj, prim. prev.) ili pak za prava ivotinja ili saveznih drava - koji u sebi ne sadri pomen Holokausta.

Elie Wiesel, koji proklinje otrcano korienje Holokausta, jednom je objasnio: "Zaklinjem se... da u da izbegavam svaki vulgarni spektakl" 2). Ipak, Novick izvetava kako se "pun fantazije i najsuptilniji foto-termin u 1996. dogodio kada se Hillary Clinton, tada pod velikom medijskom vatrom zbog navodnih tekih greaka, tokom govora svog supruga o stanju nacije pojavila na galeriji doma poslanika u pratnji svoje erke Chelsea i Elia Wiesela" 3). Za vreme NATO bombardovanja Srbije odbegli Albanci sa Kosova podsetili su Hillary Clinton na scene Holokausta iz filma indlerova lista. "Ljudi koji istoriju ue iz Spielbergovih filmova," jetko je tada prokomentarisao jedan srpski disident, "ne bi trebalo da nas ue kako da ivimo svoj ivot." 4)

"Prezentovati Holokaust kao ameriko seanje", tvrdi Novick dalje, predstavlja bekstvo. To "vodi ka tome da se izbegne odgovornost koja zaista pogaa Amerikance kada stanu pred svoju prolost, sadanjost i budunost" 5).

Ovde on ukazuje na jednu vanu taku. Mnogo je lake optuivati druge za zloine, nego posmatrati samog sebe. Takoe je istinito da bismo, kada bismo samo hteli, iz iskustva sa nacistima mogli mnogo da nauimo i o samima sebi. Poznata pod nazivom "Manifest Destiny" ideologija Sjedinjenih Drava o neobuzdanom osvajanju Zapada i dalje, ima dosta slinih programskih elemenata sa kasnijom Hitlerovom politikom "Lebensrauma". Zaista je Hitler za svoje osvajanje istoka kao inspiraciju imao ameriko osvajanje Zapada 6).

Tokom prve polovine veka nekoliko desetina saveznih drava donelo je zakone o sterilizaciji, pa je vie desetina hiljada Amerikanaca sterilisano protivno svojoj volji. Nacisti su se izriito pozivali na ovaj primer iz SAD kada su donosili sopstvene zakone o sterilizaciji 7).

Zloglasnim nirnberkim zakonima o istoti rase, Jevrejima je u Nemakoj oduzeto glasako pravo i zabranjeno je rasno meanje Jevreja i nejevreja. Crncima u junim dravama SAD nametnuta su ista zakonska ogranienja i bili su u daleko veoj meri izloeni spontanom nasilju stanovnitva, nego to je to bio sluaj sa Jevrejima u predratnoj Nemakoj 8).

Kako bi naznaili zloine koji se deavaju u inostranstvu, Amerikanci esto citiraju dogaaje iz Holokausta. Jo je prosvetljenije kada se SAD pozivaju na Holokaust. Zloini zvaninih neprijatelja - kao to je krvoprolie koje su izazvali Crveni Kmeri u Kambodi, sovjetska invazija Avganistana, iraki upad u Kuvajt ili etniko ienje Srba na Kosovu lie na Holokaust; kod zloina koje poine sami Amerikanci to nikada nije sluaj.

Upravo dok su Crveni Kmeri inili uasne zloine u Kambodi, vlast Indonezije podravana od SAD, istrebila je treinu stanovnitva Istonog Timora. Meutim, drugaije od Kambode, genocid u Istonom Timoru nije uspeo da bude uporeen sa Holokaustom: on ak nije dospeo ni u medijske izvetaje 9).

Upravo kada je Sovjetski Savez u Avganistanu zapoeo sa onim to e Centar "Simon Wiesenthal" nazvati "novim genocidom", preduzela je od Amerike podrana vlada Gvatemale, kako je Komisija za istinu Gvatemale ocenila, genocid nad uroenicima, potomcima Maja. Predsednik Reagan je kritike na raun reima u Gvatemali odbacio kao klevetu. Kako bi nagradio Jeane Kirkpatrick to je u ime Reaganove administracije branila zloin koji se irio Srednjom Amerikom, Centar "Simon Wiesenthal" joj je dodelio priznanje "Humanitarian of the Year" 10).

Sa privatne strane je Wiesenthalu pred dodelu priznanja savetovano da jo jednom razmisli o svemu, ali je on to odbio. Elie Wiesel je takoe privatno bio zamoljen da porazgovara sa izraelskom vladom, koja je bila znaajni dobavlja oruja za kasape iz Gvatemale. I on je odbio bilo kakvu aktivnost. Carterova administracija se setila Holokausta kada je traila uporeenje za reku izbeglica iz komunistikog Vijetnama, nazvanih "ljudi iz amaca". Administracija Clintona je, meutim, zaboravila Holokaust kada je na povratak primorala "ljude iz amaca" koji su sa Haitija pobegli pred odredima smrti koje su podravale Sjedinjene Amerike Drave 11).

Kada je u prolee 1999. pod amerikim vostvom poela NATO agresija na Srbiju, svuda se budilo seanje na Holokaust. Kao to smo svi videli, Daniel Goldhagen je srpske zloine na Kosovu uporedio sa nacistikim "Endloesungom", a na molbu predsednika Clintona je Elie Wiesel otputovao u posetu izbeglikim logorima kosovskih Albanaca u Makedoniji i Albaniji. Jo pre nego to je Wiesel uspeo da po nareenju pone da lije suze za nesrenim Albancima, od SAD podrani reim u Indoneziji je nastavio tamo gde je stao sedamdesetih godina: ponovo je zapoeo sa masakrima u Istonom Timoru. Seanje na Holokaust je iznenada nestalo kada je Clintonova administracija zamurila na ovo krvoprolie. "Indonezija je znaajna", objasnio je jedan zapadnjaki diplomata, "Istoni Timor je nebitan" 11).

Novick ukazuje na pasivno sauesnitvo Sjedinjenih Amerikih Drava u ljudskim katastrofama, koje su u obimu uporedive sa masovnim istrebljenjima koja su sproveli nacisti, ak i kada u ostalim detaljima sa njima nemaju nikakve veze. Pozivajui se na milione dece koju su nacisti ubili tokom sprovoenja "Endloesunga", primeuje kako ameriki predsednici, osim pobonih govora, nemaju nita drugo da izjave na injenicu da svake godine irom sveta viestruko vei broj dece "umre zbog neuhranjenost i od izleivih bolesti" 13).

Moemo da posumnjamo na aktivno sauesnitvo Sjedinjenih Drava u jednom sluaju. Poto je od Amerikanaca predvoena koalicija 1991. opustoila Irak, kako bi bio kanjen "Hitler Sadam", SAD i Velika Britanija su uspele da proguraju ubistvene sankcije Ujedinjenih nacija protiv ovog od nesrea bijenog naroda i to sa ciljem da se srui Sadam. Kao i za vreme masovnih ubistava Jevreja od strane nacista, i ovde je, mogue, umrlo nekoliko miliona dece 14).

Kada su ministarku spoljnih poslova Madeleine Albrigh u jednoj TV emisiji konfrontirali sa starvinim dankom u krvi prema Iraku, ona je uzvratila kako "je sve vredno te cene".

"Poto Holokaust predstavlja takvu ekstremnost", argumentuje Novick, "time je ograniena mogunost da nas on neemu podui to bismo mogli da primenimo u svakodnevnom ivotu." Kao "primer za pritisak i okrutnost" Holokaust nas tendenciozno vodi ka tome da "zloine manjeg intenziteta banalizujemo" 15).

Ipak, masovna ubistva koja su poinili nacisti mogla bi da nas uine osetljivim i na ove nepravde. Uz uspomenu na Auvic, u podsvesti moemo da odbacimo ono to bismo pre prihvatili kao neto to se podrazumeva - na primer fanatizam 16).

Zaista je genocid nacista uinio da nauniki rasizam, koji je igrao veliku ulogu u ivotu predratne Amerike, izae na lo glas 17).

Oni koji bi da se angauju za vie humanosti - graninik zla ne iskljuuje uporeenja, ve ih priziva. U svetu morala poznog devetnaestog veka, robovlasnitvo je zauzimalo otprilike isto mesto kao i masovno unitenje Jevreja od strane nacista. S obzirom na to, na njega je uvek ukazivano kada se elelo da bude prikazano alosno stanje koje nije uvek shvaeno u svom punom obimu. John Stuart Mill je tako poloaj ene u oboavanom viktorijanskom sistemu uporedio sa robovlasnitvom. ak se usudio da ukae na to da je ono u pojedinim detaljima i gore od poloaja robova. "Ne elim da tvrdim kako ene po pravilu nisu u boljem poloaju od robova, ali je rob u istovetnom obimu i u istom bezgraninom smislu rob, kao i ena." 18).

Ovakve analogije odbijaju samo oni koji odbacuju da ovakvo zlo bude kompas, ve prihvataju da je ono deo drutva. "To ne moe da se poredi", predstavlja postulat moralnih ucenjivaa 19).

Organizovani Jevreji iz Amerike zloupotrebili su masovne zloine nacista kako bi spreili kritiku Izraela i sebe samih. Kroz od njih sprovoenu politiku, Izrael i ameriki Jevreji su dospeli u strukturalno istovetnu poziciju: sudbina i jednih i drugih visi o tankom koncu koji u rukama dri vladajua elita Amerike. Ako bi ta elita dola do zakljuka da je Izrael teret ili da ameriki Jevreji imaju alternativu, konac bi lako mogao da pukne. Ovo je bez sumnje spekulacija - moda je i neprimereno upozorenje, a moda i nije.

Bez problema moe da se predvidi postupanje amerikih Jevreja u sluaju da se prethodno dogodi. U sluaju da Izrael izgubi naklonost Sjedinjenih Amerikih Drava, mnogi od onih voa koji danas hrabro brane Izrael smelo bi izneli svoje odbacivanje jevrejske drave i amerike Jevreje bi optuili kako su od Izraela nainili dogmu. ak i kada bi vladajui krugovi Sjedinjenih Amerikih Drava odluili da od Jevreja naprave rtveno jagnje, ne bi nas uopte iznenadilo da voe amerikih Jevreja postupe isto kao i njihovi prethodnici za vreme nacizma. "Nismo verovali da e nacisti da nas iskoriste", prisea se Yitzhak Zuckerman, jedan od voa ustanka u Varavskom getu, "kako bi jedni Jevreji druge Jevreje ubijali." 20).

Tokom javnih rasprava osamdesetih godina mnogi nemaki, ali i nenemaki naunici su se izjasnili protiv istorijalizacije zloina nacista. Postojao je strah da bi istorijalizacija dovela do samozadovoljenja 21).

I pored toga to je ovaj argument onda bio odriv, danas nije vie ubedljiv. Obim Hitlerovog "Endlosunga" od koga se vrti u glavi, danas je dovoljno poznat. I jo neto: zar nije istorija oveanstva prepuna poglavlja neovenosti? Zloin ne mora da bude uporediv da bi zasluio pokajanje. Dananji izazov se sastoji u tome da masovne zloine nad Jevrejima od strane nacista ponovo postavimo kao objekat racionalnog istraivanja, kako bismo iz toga mogli neto da nauimo.

Neuporedivost, ak i vanistorinost masovnih ubistava Jevreja ne proizilazi iz samog dogaaja, ve je najvie proizvod eksploatatorske industrije koja se kasnije razvila. Industrija Holokausta je oduvek bila u bankrotu. Treba to samo jo javno izrei. Odavno je dolo vreme da ona bude povuena iz poslovanja. Najplemenitiji gest prema poginulima bilo bi da se sauva seanje na njih, da se neto naui iz njihovog stradanja i da se, konano, ostave da poivaju u miru.

Kraj

 

 

Intervju Normana Finkelsteina Thomasu Spangu

 

Roeni ste 1953. u Bruklinu, samo osam godina poto su savezniki vojnici oslobodili vae roditelje. Da li moete da nam opiete atmosferu u jednom tipinom jevrejskom okruenju? Kako je tamo ivela vaa porodica?

Nije bilo nikakve javne diskusije o nacistikom Holokaustu. U stvarnosti je to bilo neprijatno. Osnovno ubeenje je bilo: Jevreji su kao ovce ili u smrt i za to treba da se stidimo. Teko je opisati stanje u naoj kui. Prvo je bilo neprirodno da nemamo nikakve roake. Nikako nisam mogao da shvatim da nemam tetke, strieve, sestrie, babu ili dedu... Bilo je samo nas petoro na svetu: moja majka, moj otac, moja dva brata i ja. Odjednom sam poeo da se pitam zato je to tako. Moja je majka patila od melanholije, a otac je imao utetoviran broj iz Auvica. Jo ga se seam: 128018. Moja je majka sve o emu je govorila - ruu iz bate, muvu na prozoru, ak i astonauta u kosmosu - dovodila u vezu sa nacistikim Holokaustom. Seate se onog poznatog mjuzikla "Hair" u kome je bila jedna pesma po imenu "Let the Sun Shine". Moju je majku veoma dirnula ta pesma. Priala je kako se sea da je ila kroz geto i koncentracioni logor i da je pri tome uvek gledala u nebo. elela je da bar sunce sija: "Let the Sun Shine". Moj otac nikada ni re nije progovorio o tome ta je proiveo u Drugom svetskom ratu. Moja majka nije prestajala da o tome pria. Pri tome je povukla jednu liniju oko porodice. Nikada nam nije ispriala ta se desilo njenoj porodici. Znam da je moj otac imao sestru, jer je majka jednom ispriala kako ju je srela u koncentracionom logoru Majdanek. Kako fotografije nisu preivele rat, moj ju je otac stalno zapitkivao da mu opie kako je izgledala. To je bila poslednja veza koju je imao sa svojom porodicom.

Vai su vas roditelji nauili da uporeujete. To ste i uinili kada ste, na primer, odtetu koju su dobili vai roditelji uporedili sa svotom koja je ostala na raunima jevrejske organizacije Claims Conference koja je postigla dogovor sa Nemakom.

Fakti su jednostavni: obraz nemake vlade nije ukaljan pri raspodeli novca za odtetu. O Nemcima moete da priate ta god hoete - moji su roditelji mrzeli Nemce, nikada o njima nisu rekli ni jednu jedinu lepu re. Ali moj otac, koji je dobio odtetu od Nemake, nikada nije izjavio ni jednu jedinu albu na raun nemake vlade. Moja majka je trebalo da bude obeteena preko Claims Conference i nita nije dobila. Oseala je duboku zgroenost, mrzela ih je i tu je bila u saglasju sa svim ostalim rtvama Holokausta. Od objavljivanja moje knjige sa nekima sam u kontaktu. I tu postoji neto to svi oni imaju zajedniko - najrazliitiji ljudi iz najrazliitijih krajeva. Tu su ortodoksni i svetovni, tu su ljudi iz Belgije i oni iz Maarske ili Nemake, i ja mogu da ih navedem: Liane Stabinski iz Belgije, Gisela Weishaus iz Maarske i porodica Marschewski iz Berlina - svi oni imaju jedno zajedniko: otvoreno kau (a to je za mene otrenjavajui i poraavajui uvid u ovu nemilosrdnu industriju) kako stvarne rtve progona nemakim vlastima vie veruju nego jevrejskim organizacijama.

(Thomas Spang je radio kao ameriki dopisnik za list Rheinische Post i pet drugih novina. Intervju je objavljen 1. oktobra 2000. na televiziji WDR i u skraenoj verziji je izaao u pomenutim novinama.)

 

Bibliografija:

1)Adam Hochschield, King Leopold's Ghost

2)Wiesel, Against Silence, tom III, str. 190, uporedi tom I, str 186...

3)Novick, The Holocaust, str. 230 - 231

4)New York Times, 25 maj 1999.

5)Novick, The Holocaust, str. 15

6)John Toland, Adolf Hitler, str. 880

7)Vidi kao primer Stefan Kuehl, The Nazi Connection

8)Uporedi Leon F. Litwack, Trouble in Mind, poglavlja 5 i 6

9)Vidi Edward Herman and Noam Chomsky, The political Economy of Human Rights, tom I

10)Response, mart 1983. i januar 1986.

11)Noam Chomsky, Turning the Tide, str. 36

12)Sander Thoenes, "Martial Law - Habibie's last card" u Financial Times od 8. septembra 1999.

13)Novick, The Holocaust, str. 255

14)Vidi i Geoff Simons The Scourging of Iraq

15)Novick, The Holocaust, str 244, 14

16)O ovome vidi Chaumont, La Concurrence, str 316-318

17)Na primer videti Carl N. Degler, In Search of Human Nature, str. 202 i dalje

18)Joh Stuart Mill, On the Subjection of Women, str. 148

19)Nita manje nije odbojno korienje uporeivanja samo za sluaj kada se dokazuje da nema mogunosti poreenja - After Tragedy, str. 29

20)Zuckerman, A Surplus of Memory, str. 210

21)Vidi Peter Baldwin, Reworking the Past, Richard J. Evans, Im Schatten Hitlers i druge

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane