Natrag

Kontranapad

Kontranapad

Kadrovske, finansijske i ostale mizerije u sportu koji je nekada bio najvažnija sporedna stvar

 

Puko fudbal!

 

U domaćem fudbalu, ništa novo! Partizan će ponoviti šampionski naslov i u nejakoj konkurenciji oboriti sve rekorde koji zasenjuju istoriju i nekadašnju konkurenciju, kao i kvalitet fudbala na ovim prostorima, jer će po peti put uzastopno poneti šampionsku titulu

 

Miroslav Vislavski

 

Činjenice, nažalost, daju za pravo Draganu Đuriću i njegovim saradnicima da se hvale kako su najuspešnija uprava od osnivanja Partizana u periodu koji je najvredniji u istoriji kluba.

Ali, u zabludi su kada ističu svoju sposobnost i snagu Partizana na makro planu. Partizan jeste veliki klub po istoriji, tradiciji, igračkim i stručnim izdancima, ugledu koji uživa, po uslovima i infrastrukturi sa kojom raspolaže... 

Ali, kada se meri po takmičarskim rezultatima, od raspada Jugoslavije njegov nivo je treća ili četvrta divizija evropskog kvaliteta. Uostalom, zar poslednji primeri koji se odnose na eliminacije u kvalifikacijama za Ligu šampiona od belgijskog Genka i u popravnom, u kvalifikacijama za ligu Evrope, od severnoirskog Šamroka to ne potvrđuju?

 Novija istorija dobro pamti nokaute od zagrebačke Kroacije, Apoela, Artmedije, Petah Tikve, za razliku od one časne istorije koja je zaboravljena, a koja govori o uspesima u susretima sa najboljim evropskim i svetskim klubovima poput Real Madrida, Milana, Mančester junajteda, Verdera, Nanta, Sportinga, Kolo Kola, Sao Paula...

 

Bata nije video Drogbu

 

Crvena zvezda je samo naizgled popravila utisak. Plasirala se u finale Kupa u kome ima veliku šansu da ponese naslov pobednika. Izabranici Roberta Prosinečkog su nadomak naslova koji bi opravdao sva dosadašnja neispunjena obećanja i promašaje Vladana Lukića.

Najveće podbačaje u ovosezonskom takmičenju imala je nejaka Vojvodina. Pod utiskom da su nepravedno uskraćeni za naslov pobednika Kupa u prošloj sezoni, velika obećanja Butorovićevih izabranika ostavila su utisak da će "Slaninari" konačno da se okite lovorom pobednika najmasovnijeg takmičenja.

Uprkos kompromisima u FSS da se pod oblandom kandidature za organizaciju ovogodišnjeg finala Kupa, Vojvodini poveri meč odluke u takmičenju koje nije osvojila u stogodišnjoj istoriji, a zauzvrat amortizuje galamu u vezi sa prošlogodišnjom završnom utakmicom u ovom takmičenju, Novosađani neće imati priliku da vide i podrže svoj klub u utakmici koja je trebalo da bude istorijska!

Neće, zbog toga što ljudi koji vode klub nisu znali da ga dovedu do trofeja!

Nepripremljena ekipa je poražena na svom stadionu u utakmici koja je trebalo da bude rutinska, i to od najozbiljnijeg kandidata za ispadanje iz Jelen superlige, čačanskog Borca. U prvenstvu Vojvodina zaostaje, neprimereno klubu sa šampionskim ambicijama, iza prvoplasiranog Partizana i drugoplasirane Crvene zvezde.

Nije sigurna na trećoj poziciji tabele na kojoj je ugrožava kragujevački Radnički. Ne odupre li se, ode Evropa!

Lale su sezonu započele eliminacijom iz evropskih kvalifikacija. Izbačeni su od rekreativaca iz Linhenštajna! Ništa nisu napravili u prvenstvu. Debakl u Kupu Srbije dao je prve žrtve. Trener Dejan Vukićević je podneo ostavku.

On je trener broj 22 u protekloj deceniji. Teško bismo se prisetili svih imena stručnjaka koji su se vrteli u ovom klubu u poslednjih desetak godina. Sumnja se da će ijedan ozbiljan trener uskoro doći da radi u Vojvodinu. Imena rejtingovanih trenera koja su se pojavljivala u kombinatorici nakon smene Vukićevića, više su plod marketinške predstave kakvu su zvaničnici Vojvodine umeli da prirede kada su najavljivali gostovanje Drogbe i Esijena u Vojvodini, nego bilo kakve osnovanosti.

Sa Vukićevićem ili pre njega, ostavku je podneo i Miodrag Pantelić, sportski direktor. Doduše, o tome je javnost samo obaveštena. On se nije oglasio niti objasnio svoje razloge. Niti se o tome izjašnjavao Upravni odbor, pa se spekuliše da je to obična finta i ustupak najvatrenijim navijačima, koji su nakon poraza od Borca zahtevali smene povikom: "Uprava napolje!". Prognozeri predviđaju da će Uprava odbaciti Pantelićevu ostavku i da će menadžment ostati nedirnut.

I čelnik kluba Ratko Buturović je najavio povlačenje. To mu nije prvi put. Poslednji put je to učinio  nakon izgubljenog Kupa prošle godine, a po izricanju kazne kojom je bio pod suspenzijom u trajanju od šest meseci. Neopozivu ostavku je podneo Skupštini kluba na sednici na kojoj je govorio bezmalo sat vremena.

Tom prilikom je optužio predstavnike grada, fudbalske organizacije i rekao da nema nameru da nastavi sa radom u klubu. Ostavku nije povukao, a nekoliko nedelja kasnije nastavio je sa aktivnostima prihvatajući da ga i dalje oslovljavaju predsednikom. Zato Buturovićeve najave o povlačenju ne treba ozbiljno shvatiti. Niti će otići iz Vojvodine, niti će dozvoliti da mu neko preuzme klub. Istini za volju, Novi Sad i nema ličnost koja bi preuzela klub.

Zablude su da bogataši ulažu svoj novac u klub. Ako plasiraju novac sa svog računa za klupske potrebe, oni ga daju na pozajmicu. Tako je bilo od Kostića, preko Buturovića, Gajića i Dubroje, pa opet do Buturovića. Nisu ga uvek i vratili, ali to je već druga priča. O Miodragu Kostiću su kružile glasine da je uzeo Vojvodinin novac, a Gajić i Dubroja ako nisu vratili svoj novac, čekaju trenutak da se za to "stvore uslovi". Štaviše, Buturović ih je indirektno prozivao da su nestale velike pare u vreme njegovog pritvora 2008. godine.

Kada su 2000. godine u Upravu kluba došli tajkuni poput Miodraga Kostića, Ananija Pavićevića, Dušana Borovice, Petra Matijevića i još nekih bogataša, među kojima se kasnije na Koletov mig odazvao i Tole Karadžić, promovisan je način rukovođenja po kome klub živi sam od svojih resursa. Od tada, taj princip živi u kontinuitetu. Kapitalista je dobrodošao kao garant u "premošćavanju" perioda u kome nema priliva sredstava od prodaje igrača. Po tome, Klub su mogli da vode neki od bivših igrača koji su pošteno zaradili kapital igrajući i radeći fudbal. Tako su u toj kombinaciji svojevremeno viđeni Siniša Mihajlović, Slaviša Jokanović, Miroslav Tanjga i Milorad Kosanović.

 

Muštikla od trešnjinog drveta

 

Danas Novi Sad nema ni bivše fudbalere ili trenere koji bi preuzeli klub, niti tajkune koji su Novi Sad odabrali kao novu životnu destinaciju u kojoj su "legalizovali pošteno zarađen novac".

U tajkunskim redovima nema ni starih Novosađana, autohtonih Srba ili pripadnika manjinskih naroda. Niti su znali, niti je to za njih bilo normalno da na očigled komšija kradu ono što je bilo nadohvat ruke ili u ponudi na razvalinama države, a nije njihovo ili radom stečeno. Takvi odavno ne žive sa Vojvodinom, niti su deo njene današnjice. Zato je jedino realno rešenje da Klub i dalje ostane pod upravljanjem Ratka Buturovića.

Njega su Novosađani prihvatili kao svog, bez obzira na to odakle je i kakav je. Bata Kan-Kan je imidž Novog Sada. Njegov problem su loša kadrovska rešenja na saradničkim mestima, nedoslednost, lažni naivluk, neiskrenost, olaka obećanja... Zidove i sportske uslove je sagradio i obezbedio na vrhunskom nivou, ali nije izgradio Klub-instituciju, koji bi bio novosadski i koji bi Novosađani osećali kao svoj. Onako kako su ga nekada doživljavali i kad nije bio uspešan.

Rezultatski podbačaji koji su kulminirali ispadanjem iz Kupa i ostavka (smena) Dejana Vukićevića, otkrili su da je neuspeh došao sa lošim zimskim prelaznim rokom u kome je Vojvodina ostala bez trojice najboljih: Gruzijca Merebašvilija, mladog i talentovanog Medojevića i iskusnog Brane Ilića. Očigledno da angažovanje Portugalca Moreire, Apija iz Gane i povratnika u klub Kataija nije dalo rezultate. Vukićević je na oproštajnom obraćanju javnosti rekao da se ne mogu imati "i jare i pare", aludirajući da je klupska kasa napunjena, a igrački kvalitet ogoljen. Dovedeni su igrači za koje nije bio zainteresovan, koji su zbog (navodnih) novčanih iznosa koje su dobili uneli razdor u ekipu, pa je neuspeh bio zagarantovan!

Nakon njegovog obraćanja, "žustro" je reagovao Radisav Rabrenović, generalni sekretar kluba, koji ga je optužio da je trener plejboj, da se u sitnim satima sretao sa igračima po noćnim lokalima, a onda takve stavljao sutradan u sastav ekipe... Onda smo saznali i da su klupski operativci špijunirali privatni život Dejana Vukićevića.

Nekako sa najnovijim tektonskim poremećajima, stigla je i reakcija doskorašnjeg najboljeg u sastavu Novosađana, Georgija Merebašvilija. Fantastični Gruzijac zimus nije želeo da produži ugovor sa Vojvodinom. Otišao je u Dinamo iz Tbilisija za 300.000 evra. Pošto je ovaj igrač bio jedan od najboljih vezista u Superligi, stekao se utisak da se Vojvodina prilično lako odrekla jednog od svojih najboljih igrača.

Navijači Vojvodine su nakon eliminacije iz Kupa na Fejsbuk profilu podsetili svog ljubimca koliko im je značio, na šta je Gruzin odgovorio: ..."nam, u Vojvodini je problem Pantelić i Rabrenović... Bez ovi Vojvodina biće veliki klub što i jeste... Nema šanse zato sto uprava katastrofa...", da bi zaključio: "Ja sam otišao zbog upravu, ja volim Vošu". Buturović, kao neprikosnoveni vladar, ne osvrće se na takva upozorenja.

Rabrenović je čovek koji istrpi njegove hirove, javne prekore, poniženja... Može biti da je reč o foliranju ili prevari očevidaca Batinog gneva prema Rabrenu. Istina je da oni nikoga nisu ozbiljno pridobili uz Vojvodinu, do grupe "navijača" koji su lojalni Buturoviću.

Nemalo iznenađenje bilo je obaveštenje javnosti da je delegacija Vojvodine predvođena Ratkom Buturovićem boravila u Staroj Pazovi na sastanku sa čelnikom FSS Tomislavom Karadžićem. Zbog toga što je Buturović deklarisan kao najveći oponent Karadžiću. Njihova tajanstvenost i pretpostavke javnosti da se razgovaralo o suđenju Danila Grujića na utakmici Partizan-Vojvodina (4:1), potkrepljene "zvaničnom" izjavom Dušana Vlaovića, potpredsednika kluba, da se raspravljalo o regularnosti takmičenja, brzo su raskrinkane.

Otkada je u Vojvodini, Buturović kritikuje činjenicu po kojoj predsednik FS "Vojvodine" pune tri decenije nije iz Novog Sada. Predstojeći izbori u FSS šansa su da se to promeni. Pouzdani izvori tvrde da je Bata tražio od Toleta da na čelo Vojvođanskog saveza dođe Dušan Vlaović?! Ne tako davno, kada je pričao da traži rešenje za direktora FK Vojvodine, na ponudu da uzme Vlaovića kome se sa odlaskom nemačkog Vaca ljulja status, za list Dnevnik o njemu je govorio da je "pijanac, razbarušene i neuredne kose, sa muštiklom od trešnjinog drveta u zubima, te da higijenski i kozmetički ne može da bude direktor kluba".

Šaciometrijska kadrovanja u Vojvodini začinjena su izborom Aleksandra Vlaškalića za (nekog) sekretara kluba. O čoveku se nije znalo zašto i kako je došao u Vojvodinu. Onda je otkriveno da je on nekadašnji direktor FK "Hajduk" iz Kule. Nakon godinu dana javnost je saznala da takav "sekretar" postoji u klubu. I to po skandalu. Prvi put mu je povereno da bude zvanični predstavnik Vojvodine na utakmici u Kuli (Hajduk-Vojvodina 0:1). Mediji su objavili da ga je prebio Osmajlić, finansijer Hajduka. Halabuka je ugušena u jednom danu. Ostalo je pitanje odakle Vlaškalić u Vojvodini? Izvori tvrde da je odigrao veoma "konstruktivnu" ulogu u likvidaciji dokumenata po kojima je Vojvodina oslobođena obaveze plaćanja značajnog iznosa za obeštećenje prilikom prelaska Hajdukovog igrača Trajkovića u redove Vojvodine. To mu šefovi Kuljana ne mogu zaboraviti ni oprostiti.

Vrlo brzo će početi nova sezona. Navikli smo na bombastične najave iz redova Novosađana. Tako će to biti i kroz nekoliko meseci. Ali kada se tako vodi klub sa tradicijom, koji ostaje sam sebi dovoljan, izolovan od svih relevantnih institucija, džaba mu sjaj zidova i glamur spoljašnosti. Unutrašnjost mu je prazna! A to znači: nema sreće, nema života!

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane