Natrag

Zabrane

Zabrane

Krivina estetika: progon rei i misli u doba diktature (1.)

 

Svemogui tuioci i partijski oci

 

Obimnim istraivanjem srpskog knjievnika i publiciste Marinka Arsia Ivkova, objavljenim pod nazivom "Krivina estetika", detaljno je opisan mehanizam guenja stvaralakih sloboda u nekadanjoj Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, od kraja Drugog svetskog rata pa sve do dananjih dana. Uloga partijskih sudova i tuilatava u slubi politikog progona umetnika i umetnikih dela, slobode govora i slobode miljenja, zabrane knjiga i kontrole tampe, temelj su ove, od javnosti prerano sakrivene knjige. Jer, nita tako slikovito ne svedoi o kontinuitetu ovdanjih diktatura, kao to svedoi rad poslunog pravosua, kako onog jednopartijskog, o kome je ovde, na samom poetku re, tako i dananjeg, viestranakog, zapravo, takoe jednoumnog, u slubi vlastodraca, o emu "Krivina estetika" upravo i govori...

 

Marinko Arsi Ivkov

 

U stvaranje krivine estetike i progon umetnosti i slobodne misli bili su ukljueni svi segmenti drutva i svi drutveni slojevi, krijui se iza revolucionarnog i samoupravljakog alibija, ali jedna od kljunih poluga tog progona bilo je pravosue. Tako, prilikom preuzimanja vlasti, rukovodei se naelom svoga komandanta iz vremena ilegale da ,,ne priznaje ni jedan sud osim suda svoje partije", odmah posle Drugog svetskog rata, pobednici nisu krili da, i u teoriji i u praksi, bacaju pod noge sve ,"buroaske" zakone. Naime, komunisti su od poetka nastojali da to nasilje uviju u zakonsku formu! U tome su, videemo, bili veoma revnosni, i pored toga to je voa ponekad umeo da im se naruga i opomene ih da ne treba ba uvek da se dre zakonskih paragrafa ,,kao pijan plota".

 

Nedostojno rodoljublje

 

Zaetke progona politikih neistomiljenika nalazimo ve u tzv. Foanskim propisima iz 1942. godine, kada je Komunistika partija bila daleko od vlasti. U tom embrionu potonjih zakona definisano je ko je ,,ratni zloinac", a ko ,,narodni neprijatelj", to je podrobnije formulisano Uredbom Vrhovnog taba o vojnim sudovima 1944.

Na osnovu te Uredbe, Vojni sud Prvog korpusa Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, na zasedanjima 26. i 30. oktobra i 1, 6,10. i 18. novembra 1944. osudio je na smrt 105 lica, meu kojima su bili i knjievnik Svetislav Stefanovi i slikar Branko Popovi, a Vojni sud Komande grada Beograda nekoliko nedelja kasnije knjievnika Grigorija Boovia i profesora Miloa Trivunca. Streljanima je oduzeta graanska ast ,,za svagda", kao i celokupna imovina.

Neposlunim umetnicima i intelektualcima najvie su se bavili sudovi za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti, koji su ustanovljeni kako bi se moglo suditi i onima koji nisu bili ratni zloinci, saboteri, ratni profiteri, veleizdajnici, pomagai okupatora u ratnim zloinima itd., odnosno da bi se moglo suditi i onima koji n.isu mislili kao nova vlast. Predsednitvo Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije ve u decembru 1944. donelo je Odluku o Sudu za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti. Zloini su: politika, propaganda, kulturna, umetnika, privredna, pravna, administrativna i druga saradnja s okupatorom i izdajicama... Sudovi asti formirani su i u mnogim uglednim ustanovama, kao to su Beogradski univerzitet i Narodno pozorite. Pisci su osuivani samo zato to su pod okupacijom objavljivali tekstove, glumci to su glumili, profesori to su predavali.

Pored gubitka ,,nacionalne asti" i posla, optueni su esto drani danima u istranom zatvoru. Od posledica zatoenitva umrli su profesor filozofije i prevodilac Nikola Popovi i poznata glumica anka Stoki. Pesnik Sima Pandurovi osuen je na pet godina gubitka srpske nacionalne asti, zbog uestvovanja u kulturnom ivotu i objavljivanja tekstova (izmeu ostalog i zato to je priredio knjigu rodoljubivih pesama ure Jakia!). Svedoci Isidora Sekuli, uro Gavela i Raa Plaovi izjavili su na sudu da je dranje optuenog pod okupacijom bilo nedostojno!

Sa beogradskog Pravnog fakulteta uklonjeni su Dragoljub Jovanovi (panski borac, osnovao Narodnu seljaku stranku 1940. godine, koju je uveo u Narodno oslobodilaki front nove Jugoslavije, mislei da je to novi organizacioni oblik u kome mogu saraivati razliite politike partije, kasnije osuen na viegodinju robiju, prim. red.), Milan Vladisavljevi, ore Mirkovi, Milivoje Markovi...

Veina najuglednijih kulturnih ustanova je desetkovana - Univerzitet, Narodno pozorite, Srpska knjievna zadruga, Akademija nauka...

Privremena narodna skuptina je 1. septembra 1945. godine, usvojila Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave, koji je 16. jula 1946. usaglaen s novim Ustavom.

Tako je nova vlast, jo dok je nastajala, kodifikovala politike delikte, postavljajui jasnu graninu liniju izmeu svojih simpatizera i podanika, s jedne, i svojih oponenata i neprijatelja, s druge strane...Taj zakon je inkriminisao i samu negativnu raspravu o vlasti.

U 2. lanu Zakona definisana su krivina dela protiv naroda i drave, a u lanu 3, u etrnaest taaka, nabrojana su pojedinana dela takve prirode.

Najpogodniji za progon neistomiljenika bio je lan 9, koji je predviao kazne za ,,propagandu i agitaciju koji sadre poziv na nasilno ruenje postojeeg dravnog ureenja". Inae, Zakon je u velikoj meri sainjen po uzoru na tadanji sovjetski Krivini zakon, iako se u njemu jo ne pominje ,"kontrarevolucionarno delovanje" (koje e u na zakon biti uneseno 1951).

Sovjetski zakon je retroaktivno sankcionisao kontrarevolucionarna dela, to se naroito svidelo ondanjem jugoslovenskom reimu. Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave, usvojen 4. decembra 1947, u lanu 3. inkriminie dela uinjena do 1941. godine. Posle razlaza sa Sovjetskim Savezom 1951. donesen je nov krivini zakonik, koji odstupa od sovjetskog modela. im se, poetkom 1951, pojavio predlog Krivinog zakona, tampa je horski poela da ga hvali kao demokratski! Tobo "liberalna" redakcija NIN-a dokazuje humanost budueg zakona tako to prema sovjetskom zakonu i porodica ,,izdajnika" biva kanjena zatvorom ili progonstvom u Sibir, dok u naem zakonu toga nema.

lan 118. novog Zakona, koji se odnosio na neprijateljsku propagandu, samo prividno je jasnije odredio ovaj pojam i suzio njegov obim.

Taj lan je bio vie u skladu sa pravom, jer ne kanjava pripremne radnje i smanjuje mogunost zloupotrebe, poto preciznije definie krivino delo i objekte zatite. Na alost, potonja vremena nisu dala nikakav osnov za takav optimizam. tavie, samo su pokazala privid demokratinosti, koji je reim poeo da neguje nakon razlaza sa Sovjetskim Savezom u svim oblastima, pa i u zakonodavstvu i pravosuu.

Uvoenjem samoupravljanja, tog privida demokratizacije na politikom planu, neistomiljenici su zaustavljani i spreavani preventivno na hiljade naina, ali kad bi uspeli da se ,,provuku" do sudova i zakona, tada bi dolazila do izraaja sva pravosudna "humanost" (setimo se samo ,,zloina i kazne" Momila Selia, Mihajla Mihajlova, Miodraga Milia...). A kad bi se ba i desilo da pravosue malo popusti stege, nalaen je neko drugi da ih jo vre pritegne.

Smeno deluju tadanja tvrdnja dr. Jovana orevia, jednog od tvoraca Zakona o krivinom postupku (usvojen 1953.), da je taj Zakon liberalan i da zabranjuje ,"jo estu" praksu fizikog i psihikog iscrpljivanja optuenih i iznuivanje priznanja, i Maksa nuderla (Izvestioca Zakonodavnog odbora Saveznog vea, prim. red.) da je novina tog Zakona to potuje linost i dostojanstvo okrivljenog!

 

Koji zloin i koja kazna - neka se zna !

Lenjin je, 1922. godine, u pismu Kurskom, komesaru pravosua, traio da teror protiv politikih protivnika dobije pravnu formu i predloio uvoenje novog krivinog dela, propagande, kojem treba dati ,,to ire formulacije" radi to slobodnijeg i proizvoljnijeg tumaenja!

Lenjinovim naelom, prema miljenju savremenih pravnih mislilaca, Vojislava Kotunice i Koste avokog, rukovodila se i Antifaistika skuptina narodnog osloboenja Srbije prilikom donoenja Odluke o ustanovljenju Suda za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti (11. novembra 1944). Tom Odlukom ustanovljene su i kazne, ali odreenje samih krivinih dela ostavljeno je za kasnije! Novom Odlukom 9. aprila 1945. ozakonjena je definicija krivinog dela, ali i tada neodreeno i uopteno.

Zakonom o ureenju narodnih sudova iz 1945. (l. 17) predvieno je da pored sudija-porotnika, i stalne sudije mogu da budu laici, bez ikakve strune spreme!

Revolucionar Milo Mini je doputao da i pravnici mogu da budu sudije, pod uslovom da su ,,bezgranino odani", ali je prednost davao neukom ,,odanom kadru"!

Problem su bili i advokati, protiv kojih je reim vodio neobjavljeni rat. Poto nisu bili u u radnom odnosu, nisu mogli biti neposredno ucenjivani, kao to je bio sluaj sudija i tuilaca. Zato su traeni i primenjivani razliiti naini zastraivanja.

Jedan od branilaca Drae Mihailovia, dr Dragi Joksimovi, zavrio je u zatvoru, gde je umro pod nerazjanjenim okolnostima. Advokatske komore Srbije i Beograda pokrenule su 1975. godine postupak protiv branilaca Mihajla Mihajlova, Jovana Barovia i Veljka Kovaevia, jer su sudnicu zloupotrebili za politiko istupanje protiv ,,drutvenog ureenja i interesa radnike klase". Advokat Sra Popovi osuen je na godinu dana zatvora jer je, dok je branio okrivljenog knjievnika Dragoljuba Ignjatovia, "irio lane vesti".

Edvard Kardelj je predloio da advokate, koji su svi odreda neprijatelji reima, biraju skuptine narodnih odbora. S tim se sloio i Milo Mini, napominjui da nijedan advokat u Srbiji nije lan Partije!

Svemoan organ u suenju bio je tuilac. "...Javni tuilac je danas sveprisutan, svestruan. On je politiar i privrednik, knjievnik i umetnik, i lekar i veterinar! On sve zna, on razume sve, sve moe i hoe... On je u mestima velikim i malim (a naroito malim) strah i trepet."

To je rekao Dragoljub Jovanovi na Prvom redovnom zasedanju Saveznog vea i Vea naroda, maja 1946. godine. Takva konstatacija za javnog tuioca mogla je da se izrekne i pola veka docnije! Prema istom izvoru, Dragoljub Jovanovi je tada jo rekao da javni tuilac ,,inkarnira diktaturu jedne partije", jer je, bez izuzetka, lan Komunistike partije. Potom je citirao lan 22. Zakona o javnom tuilatvu, koji glasi: ,,...Radi uea naroda u ostvarivanju zadataka javnog tuiotva, javnim tuiocima pomau narodni tuioci kao dobrovoljni saradnici. Narodne tuioce biraju graani na svojim zborovima u privrednim preduzeima, nadletvima (ustanovama) ulicama i naseljima veih gradova, selima i mestima...".

U ovim tuiocima, Jovanovi je video slinost sa rimskom ustanovom takozvanih delatora (dostavljaa, potkazivaa), a Milo Mini dokaz ,,dublje demokratizacije itavog aparata nae narodne vlasti".

Mini je zamerio Jovanoviu to zaostaje za napretkom pravne nauke kad trai da istraga bude u nadlenosti suda: ,,...Mi smo uinili jedan korak napred, oslobaajui nae sudstvo od jedne funkcije izvrne vlasti, od isleivanja, istraivanja, ispitivanja... Ovde se ne radi o pravnim pitanjima, nego o isto politikim pitanjima. On kae: tuiotvo je organ Komunistike partije. Islednik je organ tuiotva. To je sve u rukama jedne partije. Islednik moe uhapsiti i tuilac izvesti oveka pred sud; u sudovima su neuki graani, tuilac je svemoan...Moda g. Jovanovi strepi i za sebe, moe se desiti jednog dana da neko pokrene protiv njega postupak, da se stvar isledi, da ga izvedu pred sud...".

To to je Mini predvideo Dragoljubu Jovanoviu, desilo se posle godinu dana!

Milovan ilas je pravdao otvoreno uplitanje reima u rad sudova injenicom da ,,...gore (tj. u partijskim vrhovima i saveznim i republikim sudovima), faktiki, imamo demokratiju kakve nigdje nema u svijetu!". Budui disident je smatrao da samo na niim nivoima, u srezovima, postoje ostaci nedemokratizma i despotije.

Kad je Jaa Prodanovi (najpre ministar a kasnije i potpredsednik vlade FNRJ)podsetio da svaka vlast mora biti obuzdana Ustavom i da ustavne odredbe moraju biti jasne i nedvosmislene (i bez onoga ,,sem u sluajevima utvrdenim zakonom"), naroito kad je u pitanju sloboda tampe, Kardelj mu je odgovorio da demokratska prava nisu neto apsolutno, ve da se, zavisno od prilike, mogu proiriti ili suziti, ,,dati ili uzeti"!

 

Obaveza bdenja nad knjievnou

 

Zakon o tampi proglaen je 24. avgusta 1945. Prema njemu, tampa je bila slobodna. Kad je opozicija osporila tu zakonsku slobodu, jer su hartija i tamparije bile u rukama vlasti, Kardelj je odgovorio da je vlast narodna. ,,...Neemo valjda dozvoliti hartiju onima koji hoe da unose smutnje u narod!", podrala ga je Mitra Mitrovi (prva posleratna ministarka prosvete Srbije, prim. red.).

U lanu 6. Zakona odreeno je ko ne moe da bude izdava, urednik ili stalni lan redakcije. To su bili politiki neistomiljenici, lica kojima su oduzeta politika i graanska prava zato to su za vreme okupacije radila kao izdavai, urednici ili pisci, i na taj nain "saraivala sa neprijateljem".

lanom 11. zabranjuje se rasturanje tampanih stvari ako sadre lane i alarmantne vesti koje ugroavaju narodne i dravne interese, odnosno uvrede ili klevete vrhovnih saveznih i zemaljskih predstavnikih tela. Opozicija je upozorila na neodreenost tih pojmova i na mogunost njihovog proizvoljnog tumaenja i zloupotrebe. lan privremene Narodne skuptine Jugoslavije, advokat Dragi Joksimovi, primetio je da se na osnovu tih pojmova moe zabraniti devet desetina svih tampanih stvari! Ali, Joksimovi je 16. juna 1949. godine uhapen i ubrzo optuen za neprijateljsku delatnost i osuen na tri godine zatvora i gubitak graanskih prava na godinu dana. U sremskomitrovakom zatvoru je i umro 1. avgusta 1951 godine. Njegovo telo nije predato familiji sve do okonanja zatvorske kazne!

 

Prema lanu 13. Zakona zabranu rasturanja tampanih stvari, meru je izricao Okruni sud na predlog nadlenog javnog tuioca. Meutim, stavom 2. istog lana, predvieno je da u ,,naroito hitnim i opravdanim sluajevima", tuilac moe da izrekne privremenu zabranu, o tome obavesti sud i urednitvo, i naredi miliciji da uzapti tampane primerke a slog zapeati. Ovaj izuzetak e u potonjim zakonima postati pravilo - javni tuilac uvek donosi privremenu zabranu, o kojoj posle odluuje Okruni sud.

Za stranu tampu, Zakon je predviao preventivnu cenzuru. Prema lanu 15, njen uvoz i rasturanje bili su slobodni, ali uvoznici su morali imati naroito ovlaenje Ministarstva informacija. Za strane spise na srpskom jeziku trebalo je prethodno odobrenje Ministarstva informacija za svaki naslov.

Iako je u prvom Ustavu (31. januar 1946) sloboda tampe bila neprikosnovena, Zakon je u lanu 11, taka 3, sankcionisao pozivanje na nasilnu promenu vlasti. Zakon o potvrdi i izmenama Zakona o tampi, donet 1946, pootrio je sankcije prema pisanoj rei...

Prema lanu 11, taka 4, zabrana rasturanja tampanih stvari mogla se izrei ako se njima vri ,,pozivanje ili podsticanje na promenu ili naruavanje ustavnog ureenja u protivdemokratskom cilju".

Pozivanju na nasilnu promenu prikljueno je i pozivanje na nenasilnu promenu vlasti. ta je pozivanje na nenasilnu promenu, mogao je da protumai samo organ koji donosi zabranu.

Sledei korak ka suavanju slobode tampe bio je Zakon o izdavanju i rasturanju omladinske i deje knjievnosti i tampe iz 1947. godine. Za izdavanje dejih listova i knjiga predviena je prethodna dozvola Ministarstva prosvete. A koja je knjiga za decu, to ne odreuje njen autor, ve njen sadraj, rekao je tada predlaga zakona Milovan ilas. Replicirao mu je Dragoljub Jovanovi, istiui da tako svaka knjiga moe biti proglaena dejom, i pozvao se na Anatola Fransa, koji je rekao da deca nikad ne itaju ono to se naroito za njih pie, pa su tako osvojila i najvea dela svetske knjievnosti, iji pisci nikad nisu pomiljali da svoja dela namene omladini. ilasov oponent je ovu zakonsku odluku video kao uvoenje preventive i cenzure, koja je suvina, kad su i hartija, i tamparije, i radnici u vlasti drave i mogu da onemogue tampanje svakog dela koje im nije po volji. A ako neto i promakne kroz ovo gusto sito kontrole, rekao je Jovanovi, tu su budne oi pojedinih ,,komesara" u knjievnosti.

,,...Najzad, mi u Srbiji imamo Radovana Zogovia i edomira Minderovia i svaka republika ima takvih ljudi, koji bdiju nad knjievnou, i oni nee propustiti nita to bi bilo nepovoljno za reim...".

ak je i vlast priznala tanost ovih argumenata, pa je Zakon ukinula krajem 1950. godine. Ali, Dragoljub Jovanovi je tada ve bio na robiji...

(Nastavie se)

 

Zabranjeno izdavanje radnike klase

 

Izdavaka delatnost u Srbiji celovito je ureena 1955. godine Osnovnim zakonom o izdavakim preduzeima i izdavakim ustanovama, koji je vaio do 1973, kada je donet Zakon o izdavakoj delatnosti, menjan i dopunjavan 1974, 1975, 1977. i 1980. Ovaj Zakon uvodi, kao obavezne, recenzije rukopisa, programski savet, objavljivanje nacrta izdavakog plana i obavezuje tampara da prva tri primerka knjige ili publikacije dostavi Okrunom javnom tuiocu. Zakon jo zabranjuje izdavanje tampanih stvari ija je sadrina uperena protiv drutvenog i dravnog ureenja, bratstva i jedinstva i slino, i koje ire lane vesti kojima se mogu ugroziti javni red i mir ili uznemiriti javnost. Zabrana rasturanja tampanih stvari po osnovu ovog Zakona vrena je prema odredbama Zakona o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informisanja.

Izgleda da su komunisti u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini bili nezadovoljni otrinom ovog Zakona, jer su 1971. godine proglasili svoj Zakon o izdavakoj i novinsko-izdavakoj delatnosti, koji u lanu 2. kae da je izdavaka delatnost zasnovana na interesima radnike klase, samoupravljanju, negovanju i razvijanju tekovina socijalistike revolucije, samoupravnih socijalistikih vrednosti itd...

Osniva je bio obavezan da pribavi miljenje Socijalistikog saveza i saglasnost Samoupravne interesne zajednice kulture. Izdava je mogao da bude ukinut im nadleni organi utvrde da ne ispunjava zakonom propisane ciljeve i zadatke.

Film je bio naroito ,"privilegovan": imao je i ,,svoj" zakon i jedini je od svih delatnosti ljudskog duha bio podvrgnut klasinoj cenzuri. Zbog te injenici velik broj igranih i kratkometranih filmova zabranjen je za prikazivanje, a suenja i sudskih zabrana gotovo da i nije bilo. Prema Zakonu o zatiti domaeg filma, zabranu je vrila cenzorska komisija, iji je naziv bio Savezna komisija za pregled filmova, a ne tuilatva i sudovi. Kad je, dakle, re o filmu, Komisija je uvala tuilatva i sudove od prljavih poslova!

 

"...Suve ljive i orasi, komesari pa monasi" (Predrag udi)

Iz biografije autora

 

Marinko Arsi Ivkov je roen 1950. godine u Staparu, na severu Bake, diplomirao je optu knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu i kao nezavisni intelektualac i knjievnik bio opozicija Titovom, Miloevievom i svim reimima do danas, to je dovelo do njihove saglasnosti da njegovo delo marginalizuju ili preute uz dobru pomo kritiarskih klanova i nadlenih dravnih slubi. Autor je nekoliko romana i pripovedaka, a u javnosti je, uprkos svemu, najbolje bila prihvaena njegova "Antologija srpske udvorike poezije", koja je uvredila biveg, i opomenula sadanje i budue diktatore.


podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane