Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Udovica biveg premijera ivi na tuem posedu vrednom preko 10 miliona evra

 

Ruica cveta na Dedinju

 

Kuu beogradske porodice eki potedeli su ak i nemaki okupatori u Drugom svetskom ratu, iako su glavu porodice, Savu, kao simpazitera NOP-a odveli u logor. Ni komunisti posle rata je nisu nikada formalno nacionalizovali, iako su je uzurpirali za svoje glaveine. ak je i pravosue u doba Slobodana Miloevia imalo toliko hrabrosti i morala da presudi da tadanji premijer Mirko Marjanovi kuu nezakonito koristi kao deo svoje slubene rezidencije. A onda je dola takozvana demokratska vlast i sve to pogazila, doslovno otevi i kuu i imanje porodice eki. Na njemu danas uiva supruga pokojnog srpskog premijera, Ruica ini, bezobzirno putajui da porez na imanje plaaju pravi vlasnici kojima je policija zabranila ak i da prolaze ulicom u kojoj se ova njihova imovina nalazi!

 

Milan Malenovi

 

Beogradsko Dedinje, najpoznatiji deo drugog grada po veliini na Balkanu, ima u sebi i neto arobno, ali i prokleto. Svoju sudbinu beogradskog izletita Dedinje je okonalo poetkom tridesetih godina XX. veka, kada je kralj Aleksandar I Karaorevi odluio da tu izgradi novu rezidenciju, koju danas svi znaju pod nazivom Beli dvor.

"...Ne elim da mi prolaznici vire u spavau sobu", navodno je kralj tada izjavio, aludirajui na centralni poloaj dotadanje rezidencije, dananjeg Starog dvora, u ijem se jednom delu sada nalazi skuptina Beograda, a u drugom sedite predsednika Republike. Sredinji deo, koji je nekada spajao pomenuta dva zdanja, uniten je u Prvom svetskom ratu, a obnovljeno krilo u Drugom svetskom ratu, posle ega nikada vie nije ponovo zidano. U tom delu je, kau, ubijen kralj Aleksandar Obrenovi...

Za kraljevskom kuom Karaorevia na Dedinje se preselio i krem predratnog Beograda. Svako ko je drao do sebe zidao je u blizini novog dvora vilu za sebe i svoju porodicu. Jedan od njih je bio i bankar poreklom iz tadanje ehoslovake, Bohuslav Boukal. Njegovo imanje od 34 ara izlazilo je na dve ulice: tadanju Rumunsku (kasnije poznatiju kao Uika) i Tolstojevu, i imalo je dva zdanja: centralno sa ulazom iz Rumunske ulice, gde je ivela porodica Boukal, kao i pomono sa ulazom iz Tolstojeve ulice.

Neposredno pred Drugi svetski rat kuu sa ulazom iz Tolstojeve od bankara kupuje Sava eki i tu se naseljava sa svojom porodicom. Zdanje koje je eki kupio, i koje se vodilo na adresi Tolstojeva 35, nikako ne odgovara uoobiajenoj predstavi o dedinjskim vilama. U prizemlju je kua imala 66 kvadratna metra, u potkrovlju jo 40, a u podrumu 25 kvadrata. Nita ni raskono ni spektakularno, osim vrta koji se prostirao na 12 ari.

 

A ko one ivi ?

 

Sava eki je bio u pratnji kralja Aleksandra I Karaorevia, a u Drugom Svetskom ratu je bio simpatizer partizana i podravao je njihovu borbu protiv okupatora. Zbog toga su ga Nemci odveli u logor na Banjici iz koga se samim udom iv vratio.

I njegova porodica (supruga, sin i erka) preivela je nacistiku okupaciju u kui u Tolstojevoj, koju joj okupator nije dirao, i ponovo se na kratko ujedinila u mirnom porodinom ivotu kada je dolo ono to se zove "osloboenjem". Glavno zdanje nekadanjeg kompleksa bankara Boukala, sa ulazom iz Uike 40, posle rata je za sebe uzeo general UDB-e Pavle Peki.

Aprila 1950. godine, etajui po "svojoj" bati, general Peki je pozvao autanta i, pokazujui mu rukom na oblinju kuu porodice eki, zapitao: "A ko one ivi?" Dobivi odgovor da porodica nema ni partijski niti prvoboraki pedigre, naredio je da se ona izbaci kako bi u kuu mogao da se useli njegov voza!

Rano ujutro, 20. aprila 1950. godine, ispred ulaza u Tolstojevu ulicu broj 35, zaustavio se kamion sa zarobljenim nemakim vojnicima (koji su u to vreme sluili kao ropska radna snaga), a jedan od prisutnih jugoslovenskih policajaca je zauenoj i uplaenoj porodici eki rekao kako svi odmah moraju da napuste kuu nosei sa sobom samo najneophodnije. Nesreni ekii su trei za kamionom, u kome je bilo neto malo njihovih stvari, sa Dedinja doli na Banovo Brdo, u dananju ulicu Milana Stanivukovia, gde su dobili smetaj u jednoj sobi. Tada im je reeno kako e ovo preseljenje samo privremeno da potraje i da e ubrzo moi da se vrate u svoju kuu u Tolstojevoj.

erka Save ekia, Darinka, udata Tatalovi, danas se prisea tog dana kada su uplaeni i uplakani peke ili za kamionom koji im je odnosio stvari iz njihove kue u malu, neuslovnu sobu u kojoj e biti smeteni. Kae da joj je to bio jedan od najteih dana u ivotu. Savi su se vraala seanja na dan kada su ga nemaki vojnici sprovodili u Banjiki logor, a cela porodica je strahovala da e ih ponovo razdvojiti, ovog puta nova, komunistika vlast.

Prolazili su dani, nedelje i meseci, a da im niko nije govorio kada e "privremeni" smetaj biti okonan i kada e moi da se vrate u svoj dom na Dedinju. Jednog dana se Sava eki osmelio da ode kod nadlenih i pita ta e biti sa njegovom porodicom i kuom. Umesto da dobije odgovor, dobio je pritvor i teke batine.

UDBA je Savu jednostavno privela, ne dajui mu nikakvo objanjenje i u podrumu vile koju je nekada koristio slavni vajcarac, Aribald Rajs, tako ga divljaki premlatila da je nesreni ovek ubrzo posle toga u 49. godini ivota umro u sobiku na Banovom Brdu. Od onda, niko iz porodice vie nije smeo ni da pita ta je sa njihovom kuom. Bili su sreni to su uopte ivi.

Strah da e svako ko uopte pomene kuu u Tolstojevoj 35 odmah biti uhapen i ubijen, bio je toliko jak da je 1991. godine Savin sin Rajko eki na ostavinskoj raspravi posle smrti majke na pitanje sudije izjavio da pokojnica nije posedovala nikakvu nepokretnu imovinu. Verujui da su, ipak, dola neka druga vremena Savina erka Darinka se osmelila i pomenula kuu na Dedinju, posle ega ju je sudija uputila da odnese tubu zahtevajui povraaj imovine.

Darinka je tako i postupila, jer ekiima kua nikada nije formalno oduzeta...

 

Crvena nacionalizacija i uta privatizacija

 

U vremenu kada se demokratija budila u Srbiji izgledalo je da e spor lako da bude dobijen. Najvei problem na koji je gospoa Darinka eki Tatalovi nailazila u sudskom postupku za povraaj imovine, bila je injenica da je kua u Tolstojevoj 35 pripojena imanju u Uikoj 40, gde je bila zvanina rezidencija najviih funkcionera Jugoslavije i Srbije.

Do raspada SFRJ u vili u Uikoj 40 je iveo poslednji predsednik te drave Stjepan Stipe Mesi, posle njega tu se useljava tadanji predsednik vlade Srbije Radoman Boovi, a Nikola ainovi ga nasleuje i na mestu premijera, kao i u vili. Zvanina rezidencija srpskog premijera zdanje u Uikoj 40, zajedno sa pripojenom kuom u Tolstojevoj 35, postaje 1994. godine, kada na dunost stupa Mirko Marjanovi koji je retko tu svraao preferirajui svoju sopstvenu kuu.

Uprkos tome ko su sve bili stanari ovog kompleksa, u ondanjoj Srbiji su se nale hrabre i potene Srbije spremne da sude po zakonu, a ne po volji vlastodraca. Tako sudsko vee tadanjeg Drugog optinskog suda u Beogradu u sastavu Dobrila Strajin, Paja Vukoji i Duanka Ubavi 30. marta 1998. donosi presudu kojom se utvruje da su Darinka Tatalovi i njen brat Rajko eki suvlasnici nad kuom i pripadajuom okunicom u Tolstojevoj 35, to je tuena optina Savski Venac duna da prizna i da trpi da se tuioci uknjie.

Tubu optinskog javnog pravobranioca 31. marta 1999. godine, odbija vee Okrunog suda u sastavu Mirjana Grubi, Slaana Naki-Momirovi i Nadeda Radevi, tako da presuda 18. avgusta 2001. godine postaje pravnosnana i izvrna. Ali, tada su ve nastupila gora vremena od onih Miloevievih i na vlast doli ljudi eljni tueg imetka. ak su i Titovi komunisti bili humaniji od novih, "demokratskih" vlastodraca.

Darinka Tatalovi, verujui da u pravnoj dravi izvrne sudske presude imaju neku teinu, 21. januara 2002. odlazi pred ulaz u kuu u Tolstojevoj da bi saekala sudske izvritelje koji e je uvesti u posed. Umesto njih pojavljuje se obezbeenje tadanjeg predsednika vlade Zorana inia koje je tera odatle uz obrazloenje da je javni pravobranilac podneo zahtev za reviziju. Iako po zakonu revizioni postupak, kao vanredni pravni lek, ne zadrava izvrenje, kod "demokratske" vlasti je sve mogue, pa tako i da se eka dok sud ne donese naruenu presudu.

Jo pre nego to je i podnet zahtev za reviziju, Zoran ini je poetkom januara 2002. godine izjavio kako e "iz bezbednosnih razloga" da se preseli u kompleks kua u Uikoj 40 i Tolstojevoj 35. Ve tada je bilo jasno da je porodica ini namerila da ovo imanje iz dravnog prebaci u svoje privatno vlasnitvo. Tako se i desilo.

Posle ubistva Zorana inia vlast dozvoljava njegovoj udovici Ruici i deci da ostanu u zvaninoj rezidenciji, a onda belo postaje crno i la postaje istinom. Ono to ni Titova ni Miloevieva vlast nije uspela, to polazi za rukom "demokratama", pa imanje u Tolstojevoj 35 odjednom biva nacionalizovano samo da bi kratko vreme posle toga ponovo bilo privatizovano - ovog puta u korist Ruice ini.

Zvanino je udovica Zorana inia zamenila dva stana na Studentskom trgu u Beogradu za kompleks na uglu Uike i Tolstojeve dobivi negde oko 350 kvadratnih metara stambenog prostora. Nezvanino, ceo kompleks raspolae sa oko 600 kvadratnih metara stambenog prostora, a celokupno imanje se prostire na 34 ara. Cena jednog ara graevinskog zemljita na Dedinju iznosi danas 200.000 evra, tako da bi bilo interesantno saznati koliki su to bili stanovi na Studentskom trgu koji su zamenjeni za imanje na kome samo zemljite vredi 6,8 miliona evra.

 

Gori i od faista i od komunista

 

Nesrena Darinka Tatalovi, sada ve po drugi put biva proterana sa Dedinja, jer joj tadanji naelnik policije Savski Venac usmeno zabranjuje da prolazi Tolstojevom ulicom! Revizioni postupak se, oekivano, zavrio u korist optine Savski Venac, koja tada postaje vlasnik kue i okunice u Tolstojevoj 35 i kao deo nekadanje zvanine rezidencije Zorana inia preputa sve to u vlasnitvo njegove udovice Ruice.

Iako je Ruica ini jo od januara 2002. godine boravila i u nekadanjoj kui ekia, porez za to je sve do 2010. godine plaala Darinka Tatalovi, roena eki. Dakle, "demokratska" vlast ne samo da otima ono to su i nacistiki okupatori i komunistiki diktatori potedeli, ve od rtava jo trai i da plaaju deo trokova boravka vlastodraca na otetoj imovini.

Isto kao i u vreme posleratne strahovlade, tako i u "demokratskoj" postoktobarskoj Srbiji lanovi porodice eki bivaju hapeni i maltretirani samo zato to su se usudili da trae ono to je njihovo. Isto kao nekada Sava eki i Darinkin sin je bezrazlono zatvaran, jednom je ak 11 meseci proveo u KPD Bolnici u Beogradu, a i umro je od posledica muenja po zatvorima!

Da bi prikrila bezakonje koje je preduzimala kako bi otela tue i poklonila svojim miljenicima, drava je pribegavala i najbezonijim laima i manipulacijama. Budui da je pravobranilatvo u revizionom postupku tvrdilo kako nema vrstih dokaza da je Sava eki uopte kupio kuu od Bohuslava Boukala, Darinka Tatalovi se obratila srpskoj ambasadi u Pragu sa molbom da se pronau njegovi naslednici. Iz ambasade joj je zvanino odgovoreno da nema ivih naslednika...

Ali, kako su putevi gospodnji zaista nedokuivi, desilo se da je, nedugo zatim, jedan srpski bankar, posle proitanog lanka o golgoti porodice eki, sluajno na jednom prijemu u Pragu upoznao Ivana Boukala, unuka pokojnog Bohuslava!

Porodica Boukal je rado izala u susret molbi Darinke Tatalovi i dala joj overenu izjavu kako je Sava eki na zakonit nain kupio kuu od Bohuslava Boukala i tako postao njen vlasnik. Ali, kako je i bilo za oekivati, sve to nita nije vredelo korumpiranom srpskom pravosuu koje je bestidno stavljeno u slubu novih neoboljevijka iz Demokrartske stranke.

Danas, nakon svega to je preivela, poslednja nada Darinke Tatalovi, koja sanja da bar jo jednom u ivotu ue u kuu u kojoj se rodila, ostao je Sud za ljudska prava u Strazburu. U pomo je pritekla i porodica Boukal, koja je u meuvremenu podnela zahtev za povraaj otete imovine u Uikoj 40. Sigurno je, u to treba verovati, pravda e jednom biti zadovoljena. Ali, kad budu dosuene razne odtete koje e morati da plate poreski obveznici u Srbiji, treba se zapitati: koliko e para Srbiju da kota bahato luksuziranje Ruice ini?

 

 

 

Ni Tadi ne silazi sa Dedinja

 

Najvii dravni funkcioneri imaju pravo da koriste slubene rezidencije, pri emu ne postoji razlika izmeu "premijerske" i "predsednike" kue. Republika vlada od sluaja do sluaja odluuje gde e da rezidira predsednik drave, a gde premijer.

I pored toga to je podneo ostavku, ime mu je momentalno prestala funkcija predsednika Republike, Boris Tadi je nastavio da koristi slubenu rezidenciju u Uikoj ulici i to odlukom vlade od 9. aprila. Da li to znai da e vlada i ubudue na ovaj nain da zbrinjava sve nezaposlene u Srbiji?

Iako je odlukom Vlade Srbije graaninu Borisu Tadiu dozvoljeno da u rezidenciji ostane samo do izbora novog predsednika Republike, on se jo uvek tamo nalazi, a nada se i da e, u sluaju da bude izabran za premijera, tu istu vilu da dobije kao rezidenciju predsednika vlade, dok e novom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliu biti odreena druga rezidencija.

Tako se nastavlja nametanje skupih rezidencija izabranim funkcionerima Demokratske stranke na faktiki doivotno uivanje, uz opciju da im se u zgodnom trenutku dozvoli i njihov otkup.

Zbog ovakve sramne politike, povratak porodicama eki, Boukal i drugih starih vlasnika uzapene imovine u kojoj danas ive glaveine nove vlasti, skoro je nemogu...

 

 

 

 

Ono to ni Titova ni Miloevieva vlast nije uspela, to polazi za rukom "demokratama", pa imanje u Tolstojevoj 35 odjednom biva nacionalizovano samo da bi kratko vreme posle toga ponovo bilo privatizovano - ovog puta u korist Ruice ini!

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane