Natrag

Diplomatija

Diplomatija

Kako je Tadićeva "omladinska škola" u srpskoj diplomatiji potpuno uništila ovu službu

 

Vukove ovce na Jelisejskim poljima

 

Nakon dvanaest godina haosa u srpskoj diplomatiji koji je bio praćen potpunim kadrovskim cirkusom, više ne može biti govora o ugledu ove službe. Nedorasli, a pohlepni savetnici i šefovi raznih službi i službica bivšeg predsednika Borisa Tadića i njegovog ministra Vuka Jeremića, još uvek haraju u našim Diplomatsko kozularnim predstavništvima širom sveta. Najnovija imenovanja su se desila za vreme i neposredno nakon završenih izbora. Mnogi od njih su direktno iz Jeremićevog i Tadićevog kabineta odmah otišli u ugodnu zavetrinu, od Pariza do Vašingtona, da ne rade ništa nego da budu "savetnici".

 

Insajder: D-6

 

Kadrovska politika u srpskoj diplomatiji potvrđuje da je doskorašnji režim Borisa Tadića držao kao svoju prćiju  na koju niko drugi osim njega i njegovih "poverenika" nije imao nikakav uticaj. Odanost Tadićevom režimu, obavezno je nagrađivana mestima u visokim diplomatskim centrima. Tadićeva kadrovska rešenja kao i kadrovska rešenja njegovog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i Jeremićevog zamenika Zdravka Ponoša, bila su uglavnom neprikladna, čudna, na momente i skandalozna, ali u svakom slučaju štetna po ovu osteljivu i nadasve važnu službu...

Efekat je postignut: danas se značajan broj konzularnih predstavnika Srbije u inostranstvu povezuje se sa brojnim aferama koje srozavaju ugled srpske diplomatije.

Takođe, treba reći i da je planska deprofesionalizacija Ministarstva spoljnih poslova Srbije dovela je do nesagledivih posledica po bezbednost zemlje i njenu međunarodnu poziciju. To je postalo još očiglednije uoči i nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora 2012. godine u Srbiji. U trenutnom političkom beznađu, srpska diplomatija je na udaru partija, klanova, familija i moćnih pojedinaca u Ministarstvu spoljnih poslova...

Raspad nekada moćne službe

Dugogodišnji proces erozije ukupnog stanja i organizacije MSP i diplomatske mreže, posebno zbog zanemarivanja načela depolitizacije, zakonitosti i javnosti u vođenju kadrovske politike, doveo je do dramatičnog urušavanja profesionalnog karaktera i efikasnosti diplomatske službe, uz sve posledice na spoljnopolitički položaj i bezbednost zemlje.

Umesto jačanja profesionalnog karaktera službe kao osnovnog kriterijuma u izboru kadrova, presudni su partijska podobnost, grupni i lični interesi, uticaji i veze, uz sve izraženije manifestacije partokratije, odnosno diskriminacije, arbitrarnosti, samovolje i birokratske arogancije u odlučivanju. Umesto limitiranja i postupnog ukidanja tzv, diskrecionog prava, u korist primene objektivnih kriterijuma jednako za sve kandidate, ono je postalo odlučujući faktor u izboru kadrova, po pravilu na štetu struke, odnosno najkvalitetnijeg rešenja.

Praktično, došlo je dotle da nema nijedne odluke o postavljenju na bilo koje značajnije mesto u zemlji i diplomatsko konzularnim predstavništvima (DKP), a da to nije prošlo kroz verifikaciju instance takozvanog diskrecionog prava. Što će reći da se pitao "onaj glavni".

Ali, uprkos ovim činjenicama, i dalje traje politika masovnog zapošljavanja, ili zapošljavanja na određeno vreme, nekvalifikovanih i neobučenih partijskih i sličnih kadrova na svim nivoima, pa i najodogovornijim poslovima, posebno u DKP, uz prateće otpuštanje i duboku izlolaciju karijernih diplomata. Takođe, i dalje se nastavlja dovodeći u pitanje i sam smisao postupanja takve diplomatske službe. To sve potvrđuju i događaji u srpskoj diplomatiji poslednjih nedelja.

Vuk nije ničiji prijatelj

Uoči glasanja za predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (8. Juna 2012),   Vuk Jeremić po ko zna koji put naređuje da naši ambasadori lobiraju da se on izabere za predsedavajućeg Generalne skupštine UN. Brojni naši ambasadori slušaju upustva Vuka Jeremića i izlažu se neviđenim poniženjima, jer dobijaju lekcije od stranih sagovornika zbog te neprihvatljive aktivnosti. Sramno je, govore kolege diplomate iz drugih zemalja, da se takvo nešto radi na ovaj način, jer nije etički da lobiraju za ličnost nego je prihvatljivo da lobiraju za svoju državu Srbiju, a ne za građanina Vuka Jeremića.

U vezi ovoga, sa svih strana stižu informacije da su Nemačka i Skandinavske zemlje veoma naoštrene da Vuk Jeremić nikako ne prođe za predsedavajućeg u Generalnoj skupštini UN.

Među onima koju su dobro "izribani", našao se i naš ambasador u Stokholmu (Švedska),  dr Dušan Crnogorčević, koji je imao veoma neprijatan razgovor sa švedskim ministrom spoljnih poslova Karlom Biltom, povodom Jeremićeve kandidature za mesto predsedavajućeg u Generalnoj skupštini UN. naime, ambasador Crnogorčević je "operisao informacijom" iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije da je "Karl Bilt veliki prijatelj Vuka Jeremića", ali se u praksi pokazalo da nema nikakve istine u tome. Naprotiv, Jeremić nije ničiji prijatelj u svetskoj diplomatiji, nego je svugde viđen kao jedna nedorasla i nedolična osoba za tako važan posao...

Kako su ih smestili

Što se tiče kadrovske politike u MSP Srbije, treba reći da se nastavlja sa starom praksom, sve ide bez ikakve procedure, bez konkursa, opet direktno iz Demokratske stranke (i oko nje) šalju ljude u DKP (Diplomatsko-konzularna predstavništva) Srbije širom sveta, a troškovi narastaju enormno. Tako, na primer, Vladimir Jovičić iz tima Borka Stefanovića dobija priliku se "povuče" u ambasadu Srbije u Vašingtonu na mestu savetnika! Ni manje ni više! A, Goran Gvozdenović u srpsku ambasadu u Bukureštu takođe za savetnika. Danijela Apostolovića poslali su u misiju pri Evropskoj uniji u Briselu.

Za savetnika ambasade Srbije u Parizu postavljena je  Maja Raković,  savetnik, u ambasadi u Parizu (iz kabineta Jeremića). Jedina zasluga joj je što radi nekoliko meseci u MSP kao kustos Diplomatskog muzeja.Novopostavljena Dragana Ljubojević je od sada šef konzularnog odeljenja u Italiji u Rimu. Takođe, Dragana Marković ide za konzula u Rim, bez konkursa, tek tako, samo zato što je bila pomoćnik ministra Jeremića, ali i zato što je tako njegov pomoćnik Zdravko Ponoš tako odlučio!

Naravno, ovo su samo neki primeri. Ima, sa druge strane i onih koji se spremaju za šefove Diplomatsko konzularnih predstavništava Srbije. Kada su u pitanju ambasadorska mesta to odobrava predsednik Srbije, sada Tomislav Nikolić, ali u njegovoj nadležnosti nisu i kadrovska rešenja za mesta generalnih konzula, za koje je direktno zadužena vlada Srbije, koja na taj način može lakše da "protura" svoje ljude (opet po partijskoj ili rodbinskoj liniji).

 

 

Dušan T. Bataković o svojoj "usr..." domovini

 

U raspravama o kadrovskim skandalima u našim diplomatsko konzularnim predstavništvima, nikako se ne može zaobići slučaj Dušana T. Batakovića, koji je u julu 2007. godine, ukazom predsednika Srbije, imenovan za ambasadora Srbije u Kanadi , a u januaru 2009. godine za ambasadora Srbije u Francuskoj . Ovaj "kadar", bio je i šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu (2009-2011).

No, kad je Batakovićev profesionalno-psihološki profil u pitanju, posebnu pažnju treba obratiti na jedan događaj koji se desio prilikom njegovog odlaska sa mesta ambasadora iz Otave (Kanada), što se pretvorilo u nezapamćeni diplomatski skandal.

Naime, Bataković je zakazao oproštajni prijem (koktel) u Otavi, za  strani i domaći diplomatski kor u glavnom gradu Kanade. Sve pripreme su učinjene i zvanicama su upućeni pozivi kako i dolikuje okolnostima i događaju. Ali, umesto da bude tu gde mu je kao domaćinu-pozivaru i bilo mesto, kad je već odlučio da upriliči takvu svečanost, Bataković je naprečac odleteo za Srbiju dan ranije od zakazanog prijema! Tako je sutradan njegov dotadašnji zamenik imao veoma težak posao da objasni gde je domaćin, zašto ga nema i kakav je to način da poziva diplomatski kor na svečanost povodom sebe samoga, a da ga tu ustvari nema! Mnogi iz diplomatskog kora su tada komentarisali ceo cirkus sa dve reči: "... Kakva bruka!".

Koliko je Dušan T. Bataković moralan i koliko uopšte zaslužuje da bude nekakav srpski diplomata, govori i njegova nedavna izjava povodom njegovog mogućeg vraćanja u Srbiju i odlaska sa ambasadorske pozicije u Parizu. On je doslovce rekao: "Ja se više ne vraćam u tu usranu Srbiju!".

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane