Natrag

Posdemokratija

Posdemokratija

Da li e Tadi, kao i svi diktatori postati rtva svojih poslunika i dunika

 

Samoubistvo iz zasede

 

Poraen i ponien Boris Tadi se odluuje na samoubilaku misiju, reio je da iz osvete i inata bude premijer, mada za to nema ni kredibiliteta, ni sposobnosti, pa ak ni volje. Na to ga nagovaraju njegovi nezajaljivi sledbenici i saveznici, koji bi jo malo da ga iskoriste dok ne ojaaju toliko da sami preuzmu vlast. Zasedu za to politiko samoubistvo postavlja Ivica Dai, koji u iekivanju svoje pobede, rezonuje po principu "to gore, to bolje". Postizborni cirkus u Srbiji analizira Miodrag Mile Isakov, potpredsednik prve vlade DOS-a i bivi ambasador Srbije u Izraelu

 

Pie Mile Isakov

 

Samo teko povreena sujeta moe da dovede oveka u situaciju da nasedne na najprovidnija laskanja da je on njabolji i nezamenjljiv, u situaciji kad je ve otpisan. Da iza toga ne prepozna nameru da bude potroen do kraja. To najbolje znaju da iskoriste oni koji su mu najblii i koji ga najbolje poznaju, to je njihova mala pakost i osveta za sve ono vreme kada su iveli u njegovoj senci, prinueni da ute i sluaju, potajno kod kue, pred ogledalom, probajui maralsku uniformu. Tako e i Boris Tadi, kao svi diktatori, na kraju postati rtva zavere svojih najveih poslunika i dunika.

 

Otpisani bi i dalje da vladaju

 

Posle poraza na predsednikim izborima, to objektivno za njega nije nikakva tragedija, posebno imajui u vidu da je ve dva puta pobeivao, oni su se osetili ugroenim. Instiktom ranjenih zveri smislili su zaveru kojom e ga spreiti da on ode dostojanstveno, a njih ostavi bez vlasti i zatite, na milost i nemilost istranih organa i sudova koje su onoliko poniavali i gazili dok su zahvaljujui njemu bili moni. Naravno, da ga mrze zbog toga i naravno da su zaigrali na njegovu sujetu, ubeujui ga da on zapravo nije izgubio izbore, nego je to nepromiljena greka jednog broja graana koji su samo hteli malo da skrenu panju na sebe, i koji se sada grozno kaju, sve upajui kosu u oaju kada su videli ta su uinili.

Verovatno su mu i priveli nekoliko takvih zatienih svedoka, da se pred njim lino pospu pepelom i zatrae oprost. Uporno su mu ovih dana ponavljali kako je on i dalje broj jedan u zemlji, kako od njega sve zavisi i kako se bez njega ne moe, sve podseajui ga na njegove vlastite rei kako on nikada ne odustaje. A to to je rekao da sigurno nee biti premijer, to je samo dokaz njegove skromnosti i estitosti, time je dokazao da mu nije stalo do vlasti po svaku cenu, tako da je sada svima jasno da se prihvatanjem uloge mandatara on zapravo rtvuje, spreman i da pogazi ono do ega najvie dri, svoju sopstvenu re, zarad odbrane interesa drave i naroda.

I naravno, da su pri tome mislili iskljuivo na sebe, na to kako on, mada ve otpisan, jo moe, ali samo kao premijer, da njima produi vek i omogui im da posvravaju poslove. I da graanima konano uteraju demokratiju u kosti, da im nikad vie ne padne na pamet da glasaju kako su glasali. A onda e oni preuzeti stvar i iveti sreno na vlasti za sva vremena. Mislim tu na sve one koji su za Tadieve vladavine postali to inae nikad ne bi mogli, na onog desetara koji komanduje vojskom, i na onog nesposobnog za vojsku ali sposobnog da bude savetnik vojnom ministru i ministar spoljnih poslova, za ta se osposobio kad je ono beao u inostranstvo od mobilizacije. I na sve druge ministre i poslanike kojima je to bilo prvo zaposlenje. I na onog glasnogovornika Miloevievog reima, kojeg je Tadi pokupio sa politike deponije, kao i na onog penzionera koji je postao lider generacije poto su svi pravi poumirali. I na onu savetnicu to stenje kad govori pod teretom Soroovih donacija za kolovanje politike izuzetnosti, za koju obuava njen mu demonstrirajui kako se navija za vlast krivotvorenjem istraivanja javnog mnenja i volje graana na izborima. I na sve njima sline politiare i analitiare, urnaliste i lobiste, balansere i profitere.

 

To bajka vie ne raa

 

Ako bi Boris Tadi sluajno uspeo da neto i uradi kao premijer, tim bolje i po njih, a ako ne, sva e krivica biti na njemu i otii e svakako, samo to e ga tada i oni okriviti i odbaciti kao isceenu krpu. Takva je sudbina narcisoidnih vladara koji, kao prevareni muevi, uvek poslednji saznaju da su iznevereni.

Glavni sauesnik u toj zaveri protiv Tadia su SPS i Ivica Dai, zato to je to u ljudskoj prirodi da ne vole oseaj da su neto duni onome koji im je pomogao, pa bi najradije da ga nema. Ali, i njima je potrebno jo malo vremena u njegovoj zavetrini, da bi na njegovom daljem propadanju zaradili jo desetak procenata glasova i mogli da se osamostale, pa da se restitucija obavi do kraja, da i njima bude vraeno oteto, njima najdrae nasledstvo, vlast koju je njihov Baba mukotrpno sticao. Njima, dakle, sasvim odgovara postojee stanje i status kvo, ali kad je njima dobro to je najbolji znak da nita ne valja.

Prema tome, oigledno je da svi koji uestvuju u ovoj predstavi u kojoj se on kao neka, a oni ga kao mole, imaju neki svoj racionalan interes i jasnu raunicu, samo on ne. Njegov jedini motiv je da se vadi, da nam svima, a pre svega sebi, dokae da on nije otpisan, da jo moe i da njegova ima biti poslednja. I to je ono to zabrinjava, to svi misle samo na sebe, a niko, ama ba nita ne ini mislei na graane i dravu. Naprotiv, svojim postupcima demonstriraju neskriven prezir prema izborima i volji biraa, zanemarujui pri tom i potrebu drave da bude valjano ureena sa institucijama koje funkcioniu i koje se potuju. U lice nam se smeju, sprdajui se sa demokratskom procedurom i funkcijom premijera, proglaavajui za mandatara, umesto predsednika koji jedini to moe, nekoga ko je upravo poraen na izborima i iji je program odbaen od graana.

Jo vie zabrinjava ta drskost samog Borisa Tadia, da tako olako zanemari volju, tanije nepoverenje, biraa prema njemu i sa takvom lakoom pogazi svoju re datu odmah posle izbora da sigurno nee biti premijer. Bez stida i oseanja bilo kakve odgovornosti on se ponaa kao da se nita nije dogodilo, kao da je to samo stvar tehnike da skoi sa konja na magarca, da je to iskljuivo pitanje njegovog linog izbora i volje. A magarci, ko magarci, ima da ute i trpe. Fascinantna je i zastraujua ta lakoa sa kojom je nastavio tamo gde je na izborima zaustavljen. Kao da je stanje redovno i sve u najboljem redu, on nastavlja sa istom priom koja oigledno ne prolazi i za koju je upravo dobio lou ocenu.

Ponovo govori o svom programu za borbu protiv siromatva, privlaenje stranih investicija, pokretanje privrede i otvaranje novih radnih mesta, i tako dalje i tako blie, a ne pada mu na pamet da bar pokua da objasni zato ve nije to uradio u prethodnih osam godina kada je imao mnogo veu mo. I zato su graani odbacili tako genijalan plan? Da nije to moda zato to mu ne veruju? Da nije zato to se dok je on priao te bajke sve raspadalo i ivelo sve loije i tee?

 

Odlian gost, al' lo domain

 

Koliko je besmisleno to to radi Tadi kao nekrunisani mandatar, najbolje pokazuje podatak da on planira da pravi vladu koja je ve odbaena od graana zajedno sa njime. Naime, o formiranju nove vlade on pregovara sa Daiem, Palmom i Krkobabiima, sa edom i Vukom, sa Dinkiem, sa Rasimom, ankom i Pastorom, sa svima onima koji su ga javno i bezrezervno podrali u drugom krugu predsednikih izbora i tako zajedno sa njime poraeni. Svi oni su zaloili sav svoj autoritet za njega i njegov program i to nije prolo, pobedio ih je, sve na gomili, Toma Nikoli bez programa. Tako su govorili i jo uvek tvrde, a ne vide da je to najvea sramota upravo za njih i njihovog univerzalnog kandidata za sve funkcije. Ako je to tano, onda su im graani poruili da bi radije podrali bilo kakav program pre nego njihov, da je i nikakav program bolji od njihovog, da je za poetak dovoljan program sa samo jednom takom u kojoj se predvia da im se oni i njihovi programi skinu sa grbae.

Izbori su oznaili kraj jedne politike i jednog slepog voe, sa svima onima koji su ga sledili a sad ga guraju u provaliju pred koju nas je sve doveo. Jasno je onda kakve su anse Tadievog premijerskog pokuaja i kakva sudbina vlade koju on napravi, ako je uopte sklepa. Samo nije jasno, kako njemu to nije jasno. Izgleda da mora tako, da ga je pored svega navedenog jo neka velika muka naterala. Jedina preostala pretpostavka je neka velika ucena. Spolja, od onih kojima je obeao ko zna ta, ali i jo opasnija ucena iznutra, od onih koji su u njega i njegovu kampanju uloili velike pare oekujui da im se, uz njegovu pomo, to viestruko vrati. A to je mogue samo ako bude na vlasti. Inae, poznato je da se njemu ba ne radi taj inovniki posao, sa svakodnevnim radnim vremenom od osam izjutra i bizarnim obavezama oko budeta, oko penzija i plata raznim intelektualnim mrsomudima u prosveti, kulturi, zdravstvu, sudstvu, administraciji. Ne moe on da radi dok ga pod prozorom uznemiravaju nezadovoljni sindikati i gladni radnici, zbog neisplaenih nekoliko triavih desetina hiljada dinara.

On je navikao da operie sa evrima, i to milionima i milijardama, a radnike da obilazi kad mu odgovora, a ne oni njega kad im padne na pamet. On voli da se gosti u lepo ureenim seoskim domainstvima, ali ne ba da ga oni poseuju sa traktorima. Reju, on je odlian gost, ali lo domain. On je svetski ovek, njemu je mesto u Parizu i Londonu, tamo gde se primaju pehari i medalje, a ne u blokiranoj Nemanjinoj ulici zbog trajkova. Umesto da sad na Rolan Garosu sedi pored okovievog oca u poasnoj loi, on se jebava sa vladom, ko pijan sa gaama. A zaboravlja da onom kome je sueno da bude karan, gae same padaju.

 

 

 

Nije Babo sina tuko zato to se kock'o, nego zato to je 'teo da se vadi!

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane