Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Nepoznavanje pravne procedure ili čista bahatost doveli su do još jednog cirkusa

 

Srbija sa tri predsednika

 

Do čega je sve dovela pogubna vladavina Borisa Tadića i da je Srbija zemlja apsurda vidi se i na naizgled bezazlenom činu primopredaje predsedničke funkcije koja je održana na Andrićevom Vencu 29. maja između građanina Borisa Tadića i novoizabranog a neustoličenog predsednika. O tome piše Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Da je bivši predsednik podredio sve svom kultu ličnosti vidi se i iz ovog primera gde nije bitno što se krši Ustav kada je u pitanju Boris Tadić  jer je njemu sve dozvoljeno kao i mnogi drugi zakoni koje je tokom svoje tiranije kršio bez ikakvih posledica. Posledice su čini mi se malo zakasnele jer umesto prave kazne kako stvari stoje dotičnog gospodina moraćemo da gledamo i trpimo još izvesno vreme sada u funkciji premijera.

Naime, toga dana ustvari nije ni bilo nikakve zakonite primopredaje predsedničke funkcije. Predsednik Srbije Boris Tadić odlučio je 04.04. da skrati svoj mandat na toj funkciji kako bi omogućio da se 6. maja u Srbiji održe i predsednički izbori. Kao razlog odluke Tadić je rekao da Srbiji predstoje opsežne reforme, i da je neophodno da njih sprovedu osnažene institucije. Po Ustavu i Zakonu o predsedniku Republike Srbije on je tada trebao da preda dužnost predsednici skupštine Slavici Đukić-Dejanović.

 U tom momentu Srbija je bila zemlja sa tri "aktuelna" predsednika: bivši-Tadić, aktuelni-Slavica Đukić-Dejanović i novoizabrani-Nikolić, samo što sadašnjeg i važećeg niko nije ni primetio!

 

Ustav i zakon o predsedniku republike

 

Ustav republike Srbije kao i zakon o predsedniku republike propisuje da "...Ako predsednik Republike podnese ostavku", ili je razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca... On je sebi skratio mandat iako takav termin ne postoji. Pre isteka tri meseca od ostavke Borisa Tadića, on je sebe i dalje smatrao predsednikom i vršio primopredaju funkcije sa izabranim predsednikom  koji u tom trenutku još nije ni položio zakletvu! Kako niko nije objasnio Nikoliću da je Tadić dao ostavku na mesto Predsednika Srbije i da već duže vreme Tadić nije Predsednik nego običan građanin? Jer je VD predsednika Srbije bila Slavica Đukić-Dejanović...

 

Slavica bila v.d. predsednik a nigde je nije bilo...

 

Najpre je Boris Tadić kada je podneo ostavku trebao da izvrši primopredaju sa Slavicom Đukić-Dejanović, a da Slavica Đukić Dejanović, nakon polaganja zakletve Tomislava Nikolića izvrši sa njim primopredaju. I laiku je jasno zašto je to tako. Boris Tadić je bio siguran da će ponovo pobediti u trci za predsednika i samo je "kobajagi" podneo ostavku, a i dalje je vladao kao da se ništa nije desilo.  I iz ovoga primera se vidi da je Boris Tadić dao sebi za pravo da bude sve i svašta u ovoj državi i da ga je sada stigla kazna. Najpre je trebalo uloviti zeca a onda praviti ražanj, kaže mudra narodna poslovica. O kakvoj se primopredaji radilo u ovom slučaju?

Otkada se to novoizabrani predsednik koji još nije položio zakletvu sastaje sa poraženim protivkandidatom u zgradi predsedništva? Tu je po zakonu domaćin v.d. predsednika, Slavica Đukić-Dejanović, novoizabrani predsednik će tek biti domaćin nakon polaganja zakletve, a to što je poraženi protivkandidat nekada bio predsednik jeste kuriozitet, ali ne čini ga tu domaćinom. Mi nismo imali normalne, redovne predsedničke izbore gde prethodni predsednik   obavlja dužnost sve do dolaska novog.

          Zbog podnete ostavke mi smo bez predsednika već dva meseca i imali smo vanredne izbore sa dva kandidata od kojih ni jedan nije bio aktuelni predsednik. Sada kada je izgubio on pokušava da kazni na sve načine ovaj narod koji ga nije više hteo. Ni jedan od ove dvojice nije predsednik u momentu primopredaje funkcije.

 

Borisove brige sa onim šta ostavlja Nikoliću

 

Izgleda da Borisa Tadića najviše brine komanda nad obaveštajnim službama i kontrola tih službi. Tomislav Nikolić će dobijati izveštaje svih službi odnosno BIA, Vojno-bezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, a imaće i uvid u sve bezbednosne informacije kao i njegov šef kabineta.  Predsednik u svakom trenutku može da sazove Savet za bezbednost i zahteva da mu se referiše o dešavanjima u Srbiji. 

Biće zanimljivo videti kako će kohabitacija funkcionisati, upravo u sektoru bezbednosti. Podsetio bih i da Savet za nacionalnu bezbednost čine, direktor BIA, direktori vojnih službi, ali i ministri odbrane, pravosuđa i policije. Oni su deo Vlade, ali na sednicama Saveta njima će predsedavati novoizabrani predsednik Srbije - Tomislav Nikolić. Biće interesantno videti kome će oni biti lojalni. Trenutno stanje je posledica ranije situacije, odnosno prilagođavanja sistema pojedincu. 

Uloga šefa kabineta treba da bude pre svega organizacijska i tehnička, on ima pravo i da se bavi koordinacijom službi. To je plod Tadićeve vladavine. Predsednik Srbije, između ostalog, imenuje i postavlja direktore vojnih službi - VBA i VOA, i to na predlog ministra odbrane. Ali on može i da zatraži njihovu smenu. To opet može ministar odbrane da odbije, ali može i da se napravi kompromisa.

U budućnosti, biće potrebna pojačana parlamentarna kontrola službi bezbednosti. Trenutno takva kontrola postoji samo na papiru. Treba očekivati da će početkom rada novog saziva Skupštine, početi i primena novog poslovnika. Njime je predviđeno uspostavljanje Komisije za kontrolu službi bezbednosti, što je ključan faktor kontrole u demokratskim državama. Demokratski princip je podeljenost kontrole između vlade, predsednika i parlamenta. Tadićev model i praksa se zasnivala na tome da se kontrola obavlja preko Saveta za nacionalnu bezbednost, odnosno predsednika i njegovog šefa kabineta, što nije dobro rešenje. Uvek su bolji rezultati kada nisu svi konci u rukama jednog čoveka.

Za rad službi bezbednosti može samo pozitivno da deluje to što više nema monolitne vlasti. Pripadnici službi moraju da nauče da će se vlasti menjati, a da oni moraju samo da profesionalno rade svoj posao, i da ne dozvole da postanu nečije sluge. Nikad nije dobro kada je oni koji kontrolišu rad službi dolaze iz jednog istog kruga ljudi. Kada se bude doneo Zakon o državnoj upravi i kada činovnici budu zaštićeni od samovolje  političara tada se može i očekivati kvalitetan rad svih službi. 

Dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić i kršio i Ustav i mnoge zakone gotovo niko se nije bavio odgovornošću za takvo ponašanje predsednika. Sada kada je Tomislav Nikolić postao predsednik mnogi "nezavisni i neutralni novinari" su se našli da postavljaju pitanja šta su to zakonska ovlašćenja predsednika. Bivši predsednik Tadić veoma dobro zna šta je na zakonodavnom i ostalim poljima uradio, uzurpirao vlast i stvorio privid legalnosti. Sada kada je video šta može novi predsednik sa takvim ovlašćenjima uhvatila ga je panika jer ne može preko noći takva ovlašćenja predsedniku da ukine. Nije računao na onu narodnu da "batina ima dva kraja".

Da li je ponašanje "predsednika" prilikom primopredaje bilo kurtoazno ili ne? Zbog svega izrečenog u predizbornoj kampanji a i zbog toga što će bivši od prvog dana po formiranju vlade raditi protiv njega i njegove stranke. Tadiću treba verovati baš kao što mu je bilo za verovati u izbornoj noći rekao da nema šanse da bude premijer!  Međutim nije toliki problem u Borisu Tadiću koliko u njegovom okruženju i njegovim najbližim saradnicima. Oni ustvari ne daju Borisu da ode sa vlasti! Kada bi se to desilo organizovani kriminal bi se sveo na razumnu meru iz prostog razloga što je Vlada bila najveći generator korupcije i kriminala. A i njemu bi bilo lakše!

 

 

Dobiće dršku!

 

Farsa sa Tadićevim traženjem podrške da preuzme premijersku funkciju, najpre od gradskog odbora i ostalih, liči na priču o carevom novom odelu. Car je go a svi mu pričaju kako ima odlično skrojeno odelo! Nije jasno kako će on početi borbu protiv kriminala, kad u svojoj partiji ima najveći broj onih koji treba da odgovaraju za ovako teško stanje do kojeg je država došla.

 

 

Borisa Tadića najviše brine komanda nad obaveštajnim službama i kontrola tih službi.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane