Natrag

Subotica

Subotica

Poslovni partneri Olivera Dulia u akciji redovne potrage za rtvama

 

Objasni ovci, gde su novci

 

Kada je to potrebno vlastodrcima, Privredni sud u Subotici i dravno krenje ugovora proglaava viom silom, a dozvoljava i da maheri sa podrkom vlasti bez dinara sopstvenih sredstava kupuju dobrostojea preduzea. Odlian primer za ovo je sluaj firme "Komgrad", ijim direktorima je sve dozvoljeno dokle god se "tale" sa porodicom Olivera Dulia

 

Arpad Na

 

Presuda Privrednog suda u Subotici od 12. jula 2011. u predmetu broj 1.P.331/2010 po sudiji pojedincu Varga Almai Ilmi, vie nego dobro oslikava ta je sve u srpskom reformisanom pravosuu mogue da bi se zatitili oni koji su potrebni vlastima u Vojvodini. Sam spor koji je voen manje-vie je rutinski, ali su obrazloenja presude skoro neverovatna, tako da bi u njih bilo teko poverovati da redakcija Tabloida, zahvaljujui svojim izvorima, nije imala uvid i u samu presudu.

Naime, sudski postupak je voen izmeu Komgrada AD sa jedne strane i Veltransa D.O.O. sa druge strane, u vezi raskida ugovora o meusobnoj saradnji i isplati eventualno nastale tete.

Ono to se odmah primeuje jeste da je u presudi kao tuilac navedeno preduzee Komgrad A.D. sa adresom Petefi andora 25, Subotica. Po podacima iz Agencije za privredne registre sedite pomenute firme, meutim, nalazi se na adresi Obiliev venac 18-20 u Beogradu.

Nadalje, u obrazloenju presude kojom je prihvaen predlog Komgrada da se raskine ugovor sa Veltransom i odbija zahtev tuenog da mu se nadoknadi teta koja je time nastala, sudija donosi u pravnoj teoriji jedinstven zakljuak da je raskid ugovora izmeu dva pravna subjekta - via sila. Jer, da bi mogao da raskine ugovor izmeu Komgrada i Veltransa sud je morao da dokae kako je tuilac bez svoje krivice dospeo u stanje nemogunosti ispunjenja ugovora, a to je mogue samo ako su nastupile okolnosti koje se uopteno zovu via sila!

Predmet ugovora koji je imao da raskine Privredni sud u Subotici bilo je pruanje usluga prevoza kamena na relaciji Rakovac - Subotica od strane Veltransa, a za potrebe Komgrada koji se pojavljuje kao izvoa radova na sanaciji i izgradnji lokalnih puteva u optini Subotica.

Za realizaciju ovog ugovora Komgrad je Veltransu avansno uplatio 42.400.105,11 dinara, od ega je realizovano i naplaeno 24.329.579,46 dinara. Dana 16. jula 2007. izmeu Komgrada i optine Subotica zakljuen je ugovor o javnoj nabavci radova u ukupnoj vrednosti od 115.651.432,79 dinara sa PDV-om.

Ve sledeeg dana izmeu optine Subotica, Komgrada i Ministarstva za infrastrukturu zakljuen je ugovor o preuzimanju duga, na osnovu koga je Ministarstvo preuzelo sve dugove koje optina ima prema Komgradu i obavezalo se da finansira radove dogovorene prethodno pomenutim ugovorom o sanaciji i izgradnji puteva. Posle toga je Komgrad sklopio ugovor sa Veltransom za prevoz graevinskog materijala u sklopu realizacije ugovora sa optinom. Sve je tada odlino funkcionisalo.

U januaru 2008. godine, vlada Srbije je donela uredbu da se sve zapoete i budue investicije na teritoriji Vojvodine prenose na pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, koji po konstataciji Privrednog suda u Subotici "nije imao dovoljno sredstava". Dakle, drava Srbija jednostrano raskida ugovor sklopljen 17. jula 2007. godine, i svoje obaveze prebacuje na Fond bez para!

Ovu oiglednu ujdurmu, meutim, sud u Subotici proglaava "viom silom" zbog ijeg nastupa Komgrad navodno opravdano nije bio u mogunosti da dalje angauje Veltrans kao podizvoaa, tako da je ugovor bio raskinut bez naknade tete.

Da iza ovakve odluke suda stoji neto drugo, a ne legitimni poslovni interesi tuioca, vidi se ve iz injenice da je tokom suenja dokazano kako je Komgrad i posle prekida saradnje sa Veltransom za prevoz kamena za sanaciju i izgradnju puteva u Subotici nastavio da angauje druge firme. Jasno je da je Veltrans iz posla izbaen jer nije imao odgovarajue veze sa porodinim klanom ministra Olivera Dulia, bez ijeg blagoslova nije mogue ni dve cigle sastaviti u Subotici, a kamoli preuzeti graevinski posao tada vredan vie od milion evra.

Ve je sam postupak privatizacije nekadanjeg Graditelja iz Subotice, a dananjeg Komgrada, pokazao kako je ovo preduzee snano utkano u strukture vlasti ne samo u Subotici, ve i u samoj Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Polazna ideja radnika Graditelja, izraena na njihovom zboru, bila je da akcije preduzea otkupe sami radnici uz pomo stratekog partnera. Taj partner je trebala da bude Kulska banka, ekspozitura u Subotici na ijem je elu tada bio Boidar Miroti.

Umesto planiranog stratekog partnerstva, uzajamni poslovni odnos se pretvara u davanje zajma, jer direktor Komgrada Milan Gruji bez znanja radnika od Kulske banke uzima kredit u visini od 62 miliona dinara, za uzvrat deponujui 49,9 odsto akcija svog preduzea. Tako ova banka postaje najvei pojedinani akcionar Komgrada, faktiki ne uloivi ni dinara, budui da e joj pomenuti kredit kasnije biti vraen.

Na elo Upravnog odbora Komgrada tada dolazi direktor filijale Kulske banke Miroti, koji e od tada zajedno sa direktorom Komgrada Grujiem uporno da radi na pljakanju i otimanju ovog preduzea. Tako Upravni odbor na svom sastanku donosi odluku da se iz ostvarene dobiti otplati kredit Kulskoj banci i da se preuzmu njene akcije kojima od tada faktiki upravljaju Gruji i Miroti.

Poto redovni prihodi nisu bili dovoljni za otkup akcija, Gruji bez odluke skuptine podie novi kredit kod Kulske banke da bi vratio onaj prvi i kao garanciju daje hipoteku na upravnu zgradu Komgrada u Pala andora 25 u Subotici. Kada su ostali akcionari, radnici, saznali za ovu mahinaciju traili su od Grujia da opozove svoju nezakonitu odluku, to je on odbio.

Kako bi se mahinacije dvojca Miroti - Gruji lake nastavile, Boidar Miroti naputa Kulsku banku koja, ionako, vie nije imala pravo na mesto u Upravnom odboru Komgrada i prelazi za zamenika Milana Grujia. Posle toga su svi radnici koji su imali akcije preduzea primorani da isto napuste kako bi se lake muljalo.

Gruji i Miroti nabavljaju graevinske maine koje su neodgovarajue ili neispravne, ali su prodavci "strateki partneri" direktorskog dvojca., kao to je to na primer firma Teikom koja e u jednom kasnijem krmljenju Komgradovih akcija postati i jedan od akcionara.

Od Slovenaca se kupuje asfaltna baza za 250.000 evra koja ima kapacitet od 65 tona na sat, dok se Upravnom odboru i kroz papire provlai cena od milion evra za bazu kapaciteta 80 tona na sat.

Konano Gruji i Miroti odluuju da prodaju akcije koje su nekada pripadale Kulskoj banci. Ostali akcionari ih upozoravaju da je takva odluka nezakonita ako je ne odobri skuptina akcionara, ali kriminalni dvojac ignorie upozorenja, tako da ve dan posle donoenja ove odluke akcije kupuju Teikom i Glas optic, oigledno na vreme obaveteni o povoljnoj prilici.

Gruji i Miroti su izveli i vie prevara, koje ne samo da su jedinstvene po matovitosti, ve bi trebale itekako da probude pozornost organa gonjenja. Na primer, preko druge firme Gruji Mirotiu daje novac na zajam, koji on polae u banku kao depozit za kupovinu Tesare, gde se kao glavni akter pojavljuje sam Miroti! Posle toga Miroti ne vraa pozajmicu, pa Grujiev Komgrad tui firmu dunika za povraaj novca sa sve zateznim kamatama. U sutini, i Gruji i Miroti sve vreme raspolau tim parama, da bi na kraju preduzee dunik sve to platilo sa zateznim kamatama. udo nevieno!

Iz svega se vidi da je Komgrad odavno miljenik reima u Vojvodini, jer njegovi direktori ne odgovaraju zbog oiglednih muki tokom kojih su uz pomo efa knjigovodstva Slavie Potpare u ilegalne tokove pustili najmanje milion i po evra. Zato je sasvim razumljiva odluka Privrednog suda u Subotici da se viom silom proglasi i oigledno krenje potpisanog ugovora od strane drave. U Subotici je sve mogue, posebno kada su u pitanju novci.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane