Natrag

SAD

SAD

Predsedniki izbori sa poznatim kandidatima i nepoznatim ishodom

 

Beli Mit protiv crne politike

 

Predsedniki izbori, koje prati ceo svet, odrae se za pet meseci u Sjedinjenim Dravama. Istraivanja javnog mnenja o pobedniku objavljuju se svakoga dana, a bie ih jo mnogo to sledeeg 4. novembra kada e se jedino istraivanje koje se rauna odigrati na izbornim mestima. Predsednik Barak Obama brine se da li e biti ponovo izabran, ali je ta briga samo jedna od stavki opisa predsednikog posla. Predvianja su da e izborni rezultat biti "tesniji" od onog iz 2008. godine. O ovoj centralnoj amerikoj temi pie Milan Balinda urednik Tabloida i dugogodinji novinar amerikog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

Postoje mnogi razlozi da sadanji ameriki predsednik Barak Obama ne treba mnogo da brine o svom drugom predsednikom mandatu, koji e Amerikanci verovatno overiti na novembarskim predsednikim izborima ove godine. Istorijska iskustva su na njegovoj strani. Na samom vrhu tih razloga istiu se sledei:

1) Sjedinjene Drave biraju i nesavrenog kandidata ako se on nalazi u Beloj kui. Oba prethodnika Baraka Obame, i Bil Klinton i Dord V. Bu, lako su pobedili u svojim trakama za drugi mandat, mada ni jedan ni drugi nisu ocenjeni kao izuzetno uspeni predsednici. Klinton je bio neto iznad proseka, a Bu neto ispod. Amerikanci dozvoljavaju, i zahtevaju, da aktuelni predsednik zavri zapoeto.

2) Republikanska partija je slaba i podeljena. Njihov kandidat, Mit Romni (Willard Mitt Romney), je, po procenama analitiara, jedan od najslabijih kandidata u istoriji partije.

Ne moe da se pobedi neko ni-sa-kim. Naravno da e Republikanci da se okupe oko svog kandidata s namerom da poraze Obamu, ali je ponor izmeu radikalne baze republikanaca i centra amerikih glasaa veoma dubok. ak i njihova baza sumnja da je Romni dovoljno konzervativan. Koliko se predstavlja kao konzervativan, ve je isuvie za crnce, ene i hispano glasae.

3) Obama je uzoran. Ako predsednik vodi normalan ivot onda je to veliko plus u njegovu korist. Naroito ako ima "kul" enu, draesnu decu i psa. Glasai hoe da imaju poverenje u onoga za koga glasaju. Ovo ne vai za rasiste i sve one koji tvrde da Obama nije roen u Americi, da je skoro vanzemaljac, ali, ako se vratimo na zemlju, poslednja istraivanja potvruju da je Obama prosenom glasau simpatiniji od svog protivnika.

4) Ekonomija je u loijem stanju, ali Obama pobeuje na poene. U amerikim izborima ekonomija je uvek najvanija. U sutini, Barak Obama ne tri protiv Mita Romnija ve protiv stanja u ekonomiji. Na jesen, sadanji predsednik e imati u rukama samo naznake sporog ekonomskog oporavka. Kad doe do glasanja Amerikanci se ipak pitaju ko je odgovoran za slabu ekonomiju i da li aktuelni predsednik daje sve od sebe da se takvo stanje pobolja. Takoe pitaju, da li druga strana ima bolja reenja.

5) Teko je poraziti ustolienog predsednika. Predsednik moe da deluje s predsednike pozicije do dana samih izbora. On igra na svom terenu - iz Bele kue. Druga je stvar to je Obama ve krenuo predizbornu kampanju protiv Romnija i to izvan Bele kue. Izgleda, makar za sada, da je odluio da ne koristi impozantni dekor Ruine bate, Ovalne kancelarije, Zapadnog krila i Linkolnove spavae sobe

 

Da telefon ne zazvoni posle ponoi

 

Ekonomija, kako nam pokazuje iskustvo, je u izboru amerikog predsednika neuporedivo vanija od spoljne politike. Ipak, svaki predsednik strepi od telefonskog poziva u tri sata ujutru. Poziv u to gluvo doba noi ne moe da bude dobra vest. Uistinu - moe da bude samo veoma gadna. Bilo da se neto dogodilo u svetu, bilo da je neko napao Sjedinjene Drave. Postoje nekoliko spoljnopolitikih scenarija koje mogu da uzdrmaju stabilnu predsedniku kampanju:

1) Sukob sa Iranom. Amerikanci vide Iran kao zemlju koja predstavlja najveu opasnost za Sjedinjene Drave. Po nedavnim istraivanjima javnog mnenja 63 odsto Amerikanaca je spremnu da ue u rat protiv Irana ako je to potrebno da bi se spreio Teheran da napravi atomsku bombu. Mit Romni je posveivao vie panje takvom scenariju, ali su oba kandidata podvukla da je "svaka opcija na stolu". Napeta situacija sa Iranom moe da pobrka Obamine napore za stabilizaciju ekonomije i njegov "izgled jakog voe".

2) Kinesko ekonomsko usporavanje. Razvoj kineske ekonomije u poslednje tri godine doveo je do pada na 8.1 odsto u prvim mesecima 2012. Prole nedelje Svetska banka spustila je svoje ekonomska oekivanja za Kinu i predvidela da e evropska ekonomska kriza pogoditi i Peking. Kineska ekonomska kriza direktno bi pogodila sve zemlje u okruenju ali i Sjedinjene Drave. Amerikanci su poeli da strepe da li kad Kina kine, Amerika dobije upalu plua.

3) Raspad evrozone. Izgledi da na Grkim izborima predvienim za juni mesec pobede partije koje su protiv mera tednje i samim tim Grka bude primorana da napusti evro kao svoju valutu budi strah ta e se nakon toga dogoditi. ta e biti sa panijom, Portugalom i Italijom? Hoe li svet upasti u novu i produenu recesiju? Mada u Sjedinjenim Dravama postoje dvoumljenja koliko je evropska ekonomija vana za Ameriku, strah od ekonomskog kolapsa Starog kontinenta veoma je prisutan. Ezra Klajn je u svojoj kolumni u Vaington postu pre par meseci procenjivao Obaminu ansu da bude ponovo izabran: bie uglavnom odluenu na osnovu ekonomske situacije. A stanje ekonomije uglavnom e biti odlueno dogaajima u Evropi. To evropsko stanje ne izgleda dobro".

4) Teroristiki napad na domaem tlu. Amerikanci su spreili, kako to autoriteti tvrde, nekoliko teroristikih akcija na svom tlu. U svakom sluaju, za vreme Obamine administracije Sjedinjene Drave nisu imale znaajnu teroristiku akciju na svojoj teritoriji. S druge strane, Obama je postigao vei broj uspenih akcija protiv Al Kaide a meu njima i eliminaciju Osame bin Ladina. Ipak, jedna znaajnija teroristika akciju u samoj Americi mogla bi mnogo da utie na glasae.

5) Oktobarsko iznenaenje. Poteno govorei niko ne moe da predvidi ta sve moe da utie na izborni rezultat sve do samog dana izbora. Termin "oktobarsko iznenaenje" skovano je 1972. godine kada je tadanji Nacionalni savetnik za Bezbednost, Henri Kisinder, izjavio dve nedelje pred izbore da je mir u Vijetnamu "na dohvat ruke". To je pomoglo predsedniku Niksonu da dobije izbore. Istina, Nikson bi te izbore dobio i bez Kisinderove pomoi ali "sigurno je sigurno". Potom je u doba izbora 1980. godine Ronald Regan strepeo da e Dimi Karter postii dogovor sa Iranom u poslednjem trenutku u vezi oslobaanja amerikih taoca u Teheranu. To se nije dogodilo jer je Teheran pustio Amerikance uskoro nakon to je Regan poloio zakletvu kao novi predsednik.

Civilne zajednice

 

Ipak, ono to najvie ide u korist Baraku Obami je sam Mit Romni. Moda je to najbolje opisanu u jednom od aprilskih izdanja Vaington posta gde je crno na belo pisalo i sledee:

nemamo izbora ve da priznamo da sutina problema lei u Republikanskog partiji Republikanska partija je ideoloki ekstremna; odbojna ka kompromisima; nespremna da normalno shvati injenino stanje, dokaze i nauku; i prezire legitimitet svoje opozicije. Kad se jedna partija odvoji toliko daleko od svoje veine, skoro je nemogue za politiki sistem da konstruktivno deluje sa izazovima drutva Ono to imamo je Demokratska stranka puna socijalista, zelenih, progresivnih, umerenih, socijalno konzervativnih, fiskalno konzervativnih a onda imamo Republikance. To je otprilike sve to imamo Demokrate nisu perfektne ali takoe nisu konzervativni."

To to Demokratska partija nije konzervativna, makar za amerike uslove, moda se najbolje pokazalo prolog 9. maja. Tog dana se predsednik Obama jasno izrazio u pogledu gej brakova. Podrao ih je. Pre svega u svoje lino ime, ali je podrao jedan veoma kontroverzan stav u Sjedinjenim Dravama. Veina Republikanaca osetila je da je trenutak da taj Obamin stav napadnu paljbom iz svih artiljerijskih oruja ali se odmah pokazalo da Obamina deklaracija nije naila na "oekivanu" negativnu reakciju Amerikanaca. Bez obzira to je Barak Obama postao prvi ameriki predsednik koji je izjavio da veruje da bi gej parovima trebalo omoguiti stupanje u brak, ispitivanja javnog mnenja pokazala su da su nakon te izjave 23 odsto crnih Amerikanaca bili protiv gej brakova u poreenju sa 34 odsto od pre Obaminog deklarisanja. Republikanci su odmah pokuali da razjedine crnaki glasaki blok, ali se pokazalo da to nije lak zadatak.

Podrka Hispanoamerikanaca za gej brakove porasla je pet odsto postigavi cifru od 51 odsto. Pre Obamine izjave podrka u ovom segmentu stanovnitva bila je 46 odsto. Opozicija gej brakovima pala je sa 23 na 20 odsto. Stav belaca najmanje se promenio i neslaganje je palo samo za dva odsto: sa 27 na 25 odsto. Podrka je porasla sa 39 na 41 odsto. Sve skupa meu svim graanima neslaganje sa gej brakovima pala je sa 27 na 24 odsto. Ipak najvie Amerikanaca smatraju da je reenje u "civilnim zajednicama" pre nego u brakovima. U svakom sluaju, taktika Republikanaca da rasloje Obamine glasae, koristei pri tome i religiozne stavove, izgleda da nee biti uspena na ovogodinjim izborima.

Koliko glasai znaju?

 

U kom sloju stanovnitva republikanski kandidat Mit Romni prolazi najbolje? On ima najveu podrku meu radnicima i slubenicima bele koe koji su imali ili imaju ekonomske nedae zbog ekonomske recesije. U toj grupaciji Romni vodi protiv Obame sa 58 prema 32 procenta. Glasai koji nisu belci, radnici i slubenici, bez obzira na svoje ekonomsko stanje, daju Obami veliku prednost kada je u pitanju predsednikova briga o njihovom finansijskom stanju. U tom sloju stanovnitva Mit Romni najvie dobija meu ljudima koji nemaju fakultetsko obrazovanje. Na prethodnim izborima, 2008. godine, Obama je izgubio meu belcima bez fakultetskog obrazovanja sa 18 odsto razlike. Sve skupa, belci i oni koji to nisu, smatraju da bi se Romni mnogo vie od Obame zalagao za blagostanje bogatijih graana. ak 23 odsto vie glasaa smatraju da bi se Romni vie od Obame zalagao za Volstrit.

Sva predvianja su samo predvianja ali ipak ostaje pitanje - koliko glasai znaju? Sudei po miljenjima upuenih - glasai su neznalice. Jedan od primera koji podrava taj stav je i injenica da su Amerikanci ljuti na Baraka Obamu zbog visoke cene benzina, mada predsednik Amerike ne moe nita da uradi u tom pogledu. Isto tako, Obama je eskalirao rat u Avganistanu i Amerikanci ne misle da je taj rat na prvom mestu vredno voditi, ali ti isti smatraju da Obama taj sukob vodi izuzetno uspeno. Takvi kontradiktorni stavovi, a njih je veoma mnogo, granie sa istom izofrenijom. Naravno da bi ovde trebalo istaknuti da ima izvestan broj graana koji misle da je Obama musliman iako postoje jake evidencije da on to nije. Nekom glasau iz, recimo, Ohaja ne vredi pokazivati Obaminu krtenicu jer e on i dalje da tvrdi da predsednik nije Amerikanac. U najboljem e sluaju reci da "po mom miljenju on nije stvarni Amerikanac". Ne radi se o krtenici ve o mrnji koji mnogi oseaju prema prvom crnom predsedniku.

Izvesni Tom Densen, strunjak u jednoj firmi za ispitivanje javnog mnjenja, otvoreno pria o obrazovanosti glasaa: "Prvu lekciju koju naui o ispitivanju javnog mnjenja je da je narod glup. Uvek kaem klijentu, pokuavajui da razjasnim brojeve, da su oni po prirodi kontradiktorni i menjaju se najmanje jednom nedeljno". U slinom stilu ide i injenica da glasai Obamin zakon o zdravstvenoj zatiti odbacuju u celosti mada im se svaki deo tog zakona ponaosob dopada. O emu se ovde radi? Cena benzina, na primer, samo je surogat za Obamin celokupni uinak. Isto tako nekih 54 odsto Amerikanaca veruje da Predsednik moe mnogo toga da uradi u kontroli cene benzina, mada injenice da on skoro nikako ne moe da deluje na cenu nafte na svetskom tritu. Ipak, ako se sve sumira, u politikom poslu glasa je uvek u pravu kao to je trite uvek u pravu. U politikom poslu niko se ne suprotstavlja tritu jer bi to bilo suludo.

Zabava za politike zavisnike

 

Znaju ili ne znaju, glasai vole da nagaaju. Vole da se klade u budunost, a jedna od tih igrica je i ko e da bude kandidat Demokratske stranke na sledeim izborima iz 2016. godine. Pretpostavlja se da je ove ve dobio Barak Obama. Na listi moguih kandidata dominiraju nekih osam demokrata a meu njima tri su najjaa:

1) Hilari Rodham Klinton. Postigavi jako drugo mesto, odmah iza Obame, za nominaciju Demokratske stranke 2008. godine, Hilari Klinton ako se kandiduje za predsednicu 2016. izborne godine postavie se odmah kao voa demokratskog opora mada e tada ve biti blizu 70 godina starosti. Tokom poslednjih 10 godina bila je na vrhu Galup ispitivanja kao najcenjenija ena na svetu.

2) Do Bajden. Ukoliko Obama pobedi ove godine a potom se ekonomija popravi u njegovom drugom mandatu, bez nekih veih svetskih potresa, Bajden bi mogao da pretenduje na Obamin "trei mandat". Bajden je ve dva puta vodio trku za predsednikog kandidata i 2016. bie u svojim srednjim sedamdesetim godinama. Verovatno da e Demokrate gledati za sledeu generaciju politiara te 2016. ali Bajden nije odbacio mogunost da se kandiduje.

3) Andru Cvomo. Guverner drave Njujork, Andru Cvomo svojim radom ve je postigao politiku reputaciju na nacionalnom nivou. Njegovoj prepoznatljivosti nesumnjivo je doprinela i injenica da je sin Marija Cvoma, biveg popularnog guvernera Njujorka i jednog od lidera Demokratske partije. Mladi Cvomo jo nije povukao oroz ali njegovo famozno prezime najverovatnije e ga gurnuti u trku za kandidata 2016. godine.

Nagaanja o izbornim kandidatima za Obaminog naslednika ipak je preuranjeno i za sada u domen pekulacija i zabave za "politike zavisnike". Naravno, ukoliko Obama ne pobedi ovog novembra itav scenario okrenue se naopake.

 

 

Iran ne prihvata ponude

 

Nakon ne mnogo uspenih pregovora u Istambulu i Bagdadu, Iran i est svetskih sila (Sjedinjene Drave, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemaka) dogovorili su se da e se sledei skup odigrati u Moskvi 18. i 19. juna. Zapadne sile strepe da bi Iran mogao da obogati svoj uranijum do 90 odsto istoe to bi bilo i potrebno i dovoljno za atomsku bombu. Sa svoje strane, iranski glavni pregovara, Said Dalili, negira da Iran namerava da napravi atomsko oruje te da ima "apsolutno pravo" da obogauje uranijum za miroljubive svrhe. Izjavio je za medije da su razgovori u Bagdadu bili detaljni ali nezavreni.

Nada da e biti postignut brzi progres u razgovorima izmeu Irana i svetskih sila jedva je vidljiva nakon pregovora u glavnom gradu Iraka. Naime, svetske sile zahtevale su mnogo od Teherana uz zamenu za malo poputanja embarga pod kojim se Iran nalazi. Kako su najavljene zabrane uvoza nafte iz Irana od sledeeg jula, ini se da Zapad nigde ne uri sa pregovorima jer oseaju da je Iran u veoma tekoj situaciji. Osim zahteva da Iran zaustavi bogaenje uranijuma na 20 odsto, svetske sile trae da Teheran zatvori pogon u Fordou koji jeste pod kontrolom meunarodne komisije, ali je toliko duboko ukopan u planinu da ne moe biti uniten bombardovanjem iz vazduha bilo da to pokuaju ameriki ili izraelski avioni.

Iranu su ve godinama potrebni rezervi delovi za svoju civilnu vazdunu flotu ali najverovatnije nerealno da samo u zamenu za tako neto odustanu od obogaivanja uranijuma. Iran trai da se sankcije odmah olabave, ali svetske sile insistiraju da Iran prvo uradi neto a potom bi veoma malo popustili embargo. Ta vrsta trange-frange ini se nedovoljna Teheranu.

Izrael pomno posmatra razgovore izmeu Irana i est svetskih sila, ali ni u jednom momentu ne daje svoj komentar dogaaja. Jedino to su rekli tokom poslednjih pregovora je da se Iran "igra sa svetom da bi dobio na vremenu". Nedostatak izraelskih komentara nisu dokaz da Tel Aviv nije poprilino nervozan uzimajui injenicu da je obogaivanje uranijuma od 20 do 90 odsto tehniki laki posao od stizanja do prvih 20 odsto istoe.

 

Romni i Mormoni

 

Republikanski kandidat za predsednika je Mit Romni. On je Mormon i aktivni lan crkve. A, ko su Mormoni?

Crkvu Isusa Hrista svetaca poslednjeg dana osnovao je Dozef Smit 1820. godine u dravi Njujork. Po predanju Smit je nastojao da spozna koja grana hrianstva je ona prava a onda mu je stiglo predskazanje da ni jedna od njih nije istinska Boja namera i da osnuje svoju sopstvenu denominaciju. Takoe ga je posetio aneo Moroni koji ga je uputio da pronae zakopane zapise najranijih amerikih hriana. Tekstovi su bili zapisani na zlatnim ploama. Smit ih je preveo i sloio u knjigu koja je danas poznata kao Knjiga Mormona. Mormoni veruju da su i ta knjiga, kao i sama Biblija, delo Boga.

Oni veruju da su Isus i Sveti Duh dve linosti koje su odvojene, odnosno nisu isto, to i Otac na nebu. Takoe veruju da postoji ivi prorok na zemlji kome Bog neprestano prestavlja svoja otkrovenja. Smita je ubila u Ilinoisu razdraena masa 1844. godine.

Potom je Brigam Jung poveo Crkvu na Juta teritoriju gde je ona postigla solidnu snagu i mo. Mormoni za sebe kau da su hriani i pridaju veliki znaaj crkvenim obredima i hijerarhiji. Neka od svojih uenja su napustili vremenom, a jedna od njih je i poligamija. Jung je, po prii, imao 34 ena. Sve do 1979. godine crnci nisu mogli biti lanovi njihove crkve. Takoe su svojevremenu insistirali na teoriji Adam-Bog. Teorija tvrdi da je Bog siao na zemlju kao Adam i zapoeo ljudsku vrstu. U sutini, Mormoni su jedna specifinija grana protestanata i veoma su konzervativni mada su vremenom njihove doktrine liberalizovane.

Neki smatraju da ako bi Mit Romni postao predsednik SAD-a da bi on vie uticao na mormonsku crkvu nego to bi Mormoni uticali na njega. U ovom trenutku Mormonska crkva nije u raspoloenju da osvoji svet", nego vie samo pokuava da preivi u savremenim uslovima.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane