Natrag

Feljton

Feljton

Slučaj Pukanić: Ubistvo sa potpisom države (16)

 

Tajna lažnih računa

 

Koje su najmračnije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukanića, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Đinđića? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja čiji se odgovori nalaze u knjizi "Slučaj Pukanića - Ubojstvo sa potpisom države" autora Domagoja Margetića, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margetić

 

 

Da se doista radi o ustrojavanju carinske službe na način da ona služi organizovanom prikrivanju krijumčarenja cigareta i duvanskih proizvoda, te da Carinski odsek Kanfanar u biti niti postoji, niti deluje i ne funkcioniše, odnosno ne deluje na suzbijanju šverca cigareta i kontroli distribucije cigareta proizvedenih u TDR-u i Adris grupi, dokazuje i Zapisnik o usmenoj raspravi, pred Prvostepenim disciplinskim sudom, Ministarstva finansija, Carinske uprave, Carinarnice Pula, protiv carinskog službenika Igora Tomišića.

U navedenom zapisniku, sastavljenom 9. oktobra 2008. godine, pod brojem 513-02-4589/08, svedoci u ovom disciplinskom postupku jasno govore o tek fiktivnom postojanju carinskog odeljenja Kanfanar, njegovom stvarnom nefunkcionisanju i povezanosti postojanja tog odeljenja sa švercom cigareta iz TDR-a i Adris grupe.

 

Imaginarni Carinski odsek Kanfanar

 

 Iskaz Vilijama Šoltiša pred disciplinskim sudom Carinske uprave potvrđuje sumnje u povezanost osnivanja Carinskog odseka Kanfanar i organizovanog šverca cigareta

"Nije mi poznato da li u Odseku Kanfanar CI Rovinj ima šefa odnosno za to ne znam službeno, ali po pričanju znam da postoji šef Odseka Kanfanar. Nije mi poznato da li je on tamo fizički prisutan ili nije.

Što se tiče načina obavljanja postupka carinskog nadzora u vezi izvoza cigareta i njihovog pregleda prilikom ukrcaja postupak se obavlja tako što mi dobijemo nalog od pomoćnika ispostave i tada idemo na pregled u Kanfanar. Nekada bude više kamiona, nekad bude jedan, tako da je različito vreme koje nam je potrebno da obavimo pregled robe.

Prvo roba dolazi na paletama i to u kartonima koje onda otvaramo i kontrolišemo same cigarete koje se u njima nalaze tako da tek po markicama i oznakama na kartonu eventualno možemo znati da je ta roba namenjena izvozu. Tek kada je kamion do kraja ukrcan, radi se carinska dokumentacija u TDR d.o.o. Rovinj.

Na posebno pitanja, da li je pomoćnik carinske ispostave tu, ne mogu se setiti, tamo ga lično nisam video. Koliko mi je poznato po usmenom nalogu šefa dužni smo pregledati samo jedan kamion. A s obzirom na gore navedene okolnosti odnosno količinu kamiona koju nekad moramo kontrolisati, odnosno robe, velika je verovatnoća i greške.Dok sam ja bio na poslovima ukrcaja u Odseku Kanfanar nisam video pomoćnika CI Rovinj - Đulijana Majcana.

Na posebno pitanje odgovaram da nisam video natpis za carinski Odsek Kanfanar.

Napominjem da se zbog pritiska skladištara TDR d.o.o. Rovinj ponekad vrši pritisak da se tovari i više od jednog kamiona po jednom carinskom službeniku", naveo je u svom iskazu pred Disciplinskim sudom carinski službenik Vilijam Šoltiš iz Rovinja.

U svom iskazu tokom ovog disciplinskog postupka, i voditelj Carinskog odseka Kanfanar Denis Milevoj, potvrdio je kako se u biti radi o fiktivnom carinskom odseku, koji ne funkcioniše, što dodatno potvrđuje sumnje u to kako je ovaj carinski odsek osnovan sa jedinom svrhom prikrivanja organizovanog šverca cigareta i duvanskih proizvoda iz TDR-a i Adris grupe.

"Ja sam raspoređen na radno mesto šefa Carinskog odseka Kanfanar od početka 2007. godine time da mi nije poznato da postoji ploča sa takvim nazivom u Kanfanaru. Sam odeljenja još uvijek nije započeo sa radom tako da ja radim u CI Rovinj te mi nije poznata tehnologija rada u obavljanju carinskog nadzora u CO Kanfanar gde sam bio nekoliko puta.

Na posebno pitanje, sećam se iz razgovora da je Igor Tomišić otkrio carinski prekršaj kada je pronašao jednu šteku ili kutiju cigareta bez zakonom propisanih markica, ali tada još nisam bio na radnom mestu šefa toga Odseka", izjavio je pred Prvostepenim disciplinskim sudom Carinske uprave šef fiktivnog i nepostojećeg Carinskog odseka u Kanfanaru Denis Milevoj.

"Ja sam radio u poslovnom prostoru u Kanfanaru i to u novembru i decembru 2006. gde za carinske službenike koji rade na carinskom nadzoru u izvozu nema poslovnih prostorija ili kancelarja, tako da smo bila sa radnicima i skladištarima TDR koji obavljaju ukrcaj. Tu nema ni natpisa ni ploče da je to Carinski odsek Kanfanar.

U to vreme pomoćnik CI Rovinj bio je Đulijano Majcan koji je jedanput dok sam ja tamo radio došao u Kanfanar.

Proces rada je takav da nalog za ukrcaj i otpremnicu koju dobiju radnici TDR dobijemo i mi te smo neposredno uz kamion u koji se ukrcavaju kartonske kutije sa cigaretama tako da je na samim kartonima vidljivo u koju zemlju se izvoze i ko je kupac, ali iz neposredne blizine.

Ja lično, dok sam tamo radio kontrolisao sam samo ukrcaj jednog kamiona i nisam, bez obzira na pritisak radnika TDR nikada hteo obavljati nadzor dva kamiona, nego kada je jedan bio do kraja ukrcan i plombiran onda sam prešao na nadzor ukrcaja drugog kamiona.

S obzirom na navedeni način rada velika je verovatnoća greške", stoji u iskazu carinskog službenika iz Rovinja Daria Rabara.

 

Carinici žrtve mafije

 

U svom iskazu o Carinskom odseku Kanfanar i nadzoru distribucije cigareta iz TDR-a i Adris grupe, carinski službenik Damir Glavić, iz Rovinja, otvoreno je rekao kako Carinsko odeljenje Kanfanar ne funkcioniše i zapravo ne postoji.

"Ja sam radio u CI Rovinj i onda sam po usmenom nalogu pomoćnika išao na ukrcaj cigareta u Kanfanar tako što bi po nas došao špediter TDR d.o.o.

Koliko mi je poznato po pričama šefa CO Kanfanar je Denis Milevoj, ali koliko znam taj odsek ne funkcioniše, a niti sam video takav natpis kada sam bio u TDR d.o.o. u Kanfanaru.

Bio sam raspoređen na rad u CI Rovinj a prema potrebama sam onda išao na ukrcaj cigareta u Kanfanar.

Prilikom obavljanja poslova carinskog nadzora istovremeno sam obavljao više poslova i to: pregledavao kartone sa kutijama cigareta koje su se krcale radi izvoza, kontrolisao markice, i na koncu kada je kamion bio ukrcan i stavljana carinska plomba još sam i kontrolisao deklaraciju i dokumentaciju vezanu za izvoz te ukrcane robe.

S obzirom na to da je količina da je ponekad bilo potrebno pregledati i obavljati navedene poslove za dva tri do četiri kamiona i s obzirom da je to radio samo jedan carinski službenik pa tako i ja i to do šest sati dnevno velika je verovatnoća greške, a koliko znam do sada se to dogodilo samo četiri puta.

Prema pričama kolega sada carinskom službeniku na ukrcaju cigareta u Kanfanaru pomažu i carinski službenici koji rade u nadzoru proizvodnje domaćih markica odnosno iz Odseka za nadzor", stoji u iskazu carinskog službenika Damira Glavića.

"Ukrcaj robe na kamion obavlja se na način da se dobije nalog od menadžera tako da ja potpisujem da stanje sa tog naloga odgovara stanju robe koja je ukrcana u kamion, a carinjena. Službenik predaje listu na kojoj se nalaze isti podaci kao i kod mene.

Postupak rada je da se jedan takav nalog odnosi na ukrcaj robe na jedan kamion, a ukoliko se utvrdi da ima više robe ona se kasnije ukrcava u drugi kamion po drugom nalogu.

U konkretnom slučaju ja sam u stvari odgovoran za nastalu grešku jer sam prevideo da nisam označio da je jedna paleta odnosno 26 kartona bilo ukrcano u kamion.

Koliko se sećam u vreme kad sam ja kontrolisao ukrcaj robe u kamion Igor Tomišić je bio udaljen nekoliko metara od mene te je kontrolisao markice.

Da je ukrcana jedna paleta više u kamion utvrdio sam tek sledeći dan kada je došao drugi kamion radi ukrcaja robe za istog kupca u Bosni, jer sam utvrdio da na skladištu imam jednu paletu manje robe za tog kupca", stoji u iskazu koji je pred Prvostepenim disciplinskom sudom Carinske uprave dao carinski skladištar TDR-a Zoran Medančić.

U svojim iskazima pred Prvostepenim sudom Carinske uprave Ministarstva finansija, carinski službenici potvrdili su kako Carinski odseka Kanfanar postoji samo fiktivno, te kako isti u stvarnosti ne funkcioniše.

Osim toga, carinski su službenici potvrdili i brojne nepravilnosti i aljkavosti u carinskom nadzoru distribucije cigareta iz TDR-a i Adris grupe, odnosno potvrdili su kako su kod nadzora zbog nedovoljnog broja carinskih službenika u nadzoru, te slabe organizacije nadzora, moguće ozbiljne greške, koje za posledice mogu imati šverc cigareta, odnosno izvoz duvanskih proizvoda mimo kontrole carinske službe.

Dakle, očito je kako umesto da osnivanje Carinskog odseka Kanfanar deluje na suzbijanju šverca cigareta, nefunkcionisanje ovog odseka i njegovo fiktivno delovanje, zapravo omogućava organizovano prikrivanje šverca cigareta iz TDR-a i Adris grupe.

Povezanost Carinske uprave i Ministarstva finansija sa ovakvim organizovanim prikrivanjem šverca cigareta, zapravo, otvara pitanje učestvovanja državne vlasti u organiziovnom kriminalu krijumčarenja cigareta na Balkanu i povezanosti hrvatske Vlade i njenih najviših članova s balkanskom duvanskom mafijom.

 

Poverljivi podaci

 

Analiza godišnje proizvodnje i prodaje cigareta u TDR-u, odnosno Adris grupe, svakako potkrepljuje tvrdnje o tome kako su ta preduzeća na samom vrhu hijerarhije tzv. duvanske mafije. Odnosno, upravo je TDR glavni punkt za organizovanje međunarodnog šverca cigareta, što, osim nedavne akcije slovenačke carine u kojoj je zaplenjeno oko 7,5 tona švercovanih TDR-ovih cigareta, dokazuje i poređenje službenih statističkih podataka o proizvodnji i prodaji duvanskih proizvoda.

 Ovu su analizu sastavili i uputili Državnom tužilaštvu Republike Hrvatske 8.juna 2006. godine, opljačkani radnici Tvornice duhana Zagreb, tokom njihovog protesnog zauzimanja proizvodnog pogona TDZ-a u zagrebačkoj Jagićevoj ulici.

Prilikom radničkog zauzimanja pogona i poslovne zgrade TDZ-a u Jagićevoj ulici u Zagrebu od strane radnika, Adris grupa oglasila se saopštenjem u kojem je, između ostalog, stajalo sledeće:

"U  pitanju su i vrlo poverljivi poslovni podaci u kancelarijama Uprave Adrisa, markentiških i drugih službi TDR-a. U pitanju je i naš ugled u domaćoj i evropskoj poslovnoj javnosti, naših dobavljača i posle naših potrošača u celoj regiji i mnogim evropskim zemljama, koji nas neprestano obasipaju pitanjima. Na kraju, u pitanju je i ugled svih hrvatskih firmi koji poštuju hrvatske zakone i pravni sistem te ugled institucija hrvatske države".

O kakvim se to poverljivim poslovnim podacima u zgradi TDZ-a moglo raditi, a koji bi mogli ugroziti ugled Adris grupe u domaćoj i evropskoj poslovnoj javnosti?

Zbog čega su u Adris grupi tokom radničkog zauzimanja i protesta opljačkanih malih deoničara TDZ-a, bili toliko zabrinuti za poverljive podatke o dobavljačima i "potrošačima u celoj regiji i mnogim evropskim zemljama" koji su ih "obasipali pitanjima"?

Osim ako se radilo o poverljivim i tajnim podacima o međunarodnoj, organizovanoj, kriminalnoj mreži za šverc duvanskih proizvoda?

Možda su ti poverljivi podaci sadržavali upravo podatke o pojedincima, preduzećima i institucijama umešanima u ovaj organizovani kriminal, koji se vodi iz sedišta Adris grupe.

U svakom slučaju, statistički podaci koje su tada u svojem istraživanju uporedili radnici TDZ-a, ukazuju da računica TDR-a i Adris grupe nije baš najbolje usklađena, odnosno ukazuju na moguće podatke o količinama krijumčarenih cigareta.

U svom istraživanju 2006. godine, radnici TDZ-a izradili su tablice u kojima su uporedili statističke podatke o proizvodnji, prodaji i potrošnji duvanskih proizvoda.

Iz podataka u tablici Godišnja proizvodnja i prodaja u komadima cigareta, izvoz i stvarna prodaja prema broju stanovnika očigledno je kolika je godišnja proizvodnja cigareta, kolika je godišnja prodaja, koliki je godišnji izvoz, te koliko je stanovnika u pojedinoj od analiziranih godina imala Republika Hrvatska.

Podaci koje su radnici koristili u ovom istraživanju dobijeni su od Državnog zavoda za statistiku i Duvanskog instituta.

Zadnja rubrika u tablici prikazuje stvarnu prodaju cigareta, a taj je broj dobijen tako što je pomnožen broj stanovnika sa 2,5 kg duvana, koliko cca godišnje, popuši svaki stanovnik Hrvatske.

To je podatak, koji se, prema navodima ovog istraživanja, godinama nije menjao. A obzirom da Državni zavod za statistiku i Duvanski institut godinama proveravaju ove podatke, radi se o vrlo verodostojnom i službenom, javnom izvoru.

Pritom, u svojoj analizi, radnici navode kako se od jednog kilograma duvana proizvede hiljadu cigareta, dakle svaki građanin Hrvatske popuši godišnje oko 2.500 cigareta. Prosečno to iznosi oko sedam cigareta dnevno po glavi stanovnika, što bi značilo da svaki treći građanin Hrvatske dnevno popuši oko jedne kutije cigareta.

Međutim, kako to u svojem istraživanju detaljno i precizno navode radnici TDZ-a, statistički podaci Adris grupe ukazuju na mogući organizovani kriminal krijumčarenja duvanskih proizvoda u toj kompaniji. Naime, prema službenim podacima Adris grupe, proizvodnja cigareta iz godine u godinu raste, naročito poslednjih godina, dok je prodaja cigareta u Hrvatskoj u stalnom padu.

Kako bi dodatno potkrepili podatke o sumnjivim aktivnostima u Adris grupi i TDR-u, te o verovatnom švercu duvanskih proizvoda koje organizuje ta kompanija i njen menadžment, radnici su godišnju količinu proizvedenih, prodanih i izvezenih kutija cigareta pretvorio u dnevnu proizvodnju i izradio podatke na dnevnom nivou.

Tako se može pratiti i dnevna brojka proizvedenih i prodanih kutija cigareta, u kojim podacima je uočljiva razlika između prodanih i stvarno prodanih cigareta, koja je u stalnom porastu iz godine u godinu.

"U godinama rata, 1991. - 1995., pa sve do 1999. godine, proizvodnja i prodaja cigareta bila, više-manje, ista. Godine 1991. tri su hrvatske fabrike duvana proizvele dnevno 1.712.329 kutija cigareta.

Godine 1999. jedina je fabrika duvana, TDR, proizvela dnevno 1.751.370 kutija cigareta.

Isto je i s prodajom, sve do 1995. godine, kad se prodaja u RH nešto smanjila. Izvoz se od 1992. godine povećao za oko 350.000 dnevno, što bi se moglo protumačiti da je u to doba trećina RH bila okupirana.

Od 1992. godine, kad su u Hrvatskoj počele žrtvene igre, uočljivo je da izvoz raste, što ne bi trebalo čuditi kad se zna da je TDR osnovala svoja preduzeća u državama bivše Jugoslavije. Dakako, ovde valja spomenuti i njihovo predstavništvo i Lichtensteinu. Nedavno je utvrđena veza uprave TDR čak i sa sinom Slobodana Miloševića i nekim drugim političkim strukturama, pa su iz tog podatka dalo iščitati kojim putem se kretala moguća švercerska veza", navodi se u analizi koja je 8. juna 2006. godine predana glavnom državnom tužiocu Mladenu Bajiću.

Dodatno, radnici su izradili tablicu koja precizno obrađuje podatke o razlici u podacima o službeno i stvarno prodanim cigaretama u Adris grupi.

Tu, kako tvrde radnici TDZ-a, u priču ulaze podaci o tzv. divljim prodajnim mestima. Tamo se cigarete prodaju znatno jeftinije od njihove službene cene.

U podacima koje iznose, radnici podsećaju i na činjenicu da su državni inspektori prilikom jedne kontrole u TDR-u pronašli neregistrovane porezne markice za oko 1,5 milion kutija cigareta.

Ta se afera, naravno, zataškala, i danas se gotovo niko ne seća da su te neregistrovane markice pronađene upravo u TDR-u.

Ovaj je podatak, naravno, posebno značajan u svetlu kasnijih zaplena TDR-ovih švercovanih cigareta, koje je akcije većinom provela slovenska carina.

Zanimljiv je i podatak da se 2005. godine u švercu prodavalo dnevno oko 540 hiljada kutija cigareta, a obzirom na porast šverca cigareta, za očekivati je kako je taj broj u međuvremenu znatno veći.

Do danas Državno tužilaštvo Republike Hrvatske nije odgovorilo na podatke iz ovog istraživanja.

 

TDR centar međunarodnog krijumčarenja cigareta

 

Međutim, afere koje se u međuvremenu u svetu vezuju za TDR i Adris grupu, kao slučajevi zaplena u Sloveniji, svakako ukazuju kako su aktivnosti organizovanog kriminala i krijumčarenja duvanskih proizvoda, koje organizuju TDR i Adris grupa u stalnom porastu.

Zaplene slovenske carine, usprkos političkoj zaštiti koju uživaju u Hrvatskoj, mogle bi ipak Antu Vlahovića i njegove saradnike s vremenom dovesti na fotografije međunarodnih poternica.

Na internetskim stranicama Zagrebačke berze dana 8.09.2008. objavljeno je da Tvornica duvana Rovinj (TDR) širi svoje poslovanje na iransko tržište, te da će "kako je dogovoreno s iranskim duvanskim proizvođačem, Iranian Tobacco Company i najvećim lokalnim distrbuterom, Dokhan Parsian Co. TDR će, uz dozvolu za uvoz cigareta, s podravskih polja u Iran preneti svoju tehnologiju, znanje i iskustvo proizvodnje i obrade duvana. Nadalje, u svrhu unapređenja i proširenja poslovne saradnje TDR će u roku od dve godine u Iranu izgraditi i novu fabriku cigareta.

 Dan kasnije objavljeno je da će se TDR proširiti na Srbiju. Istovremeno su u javnost prodrle vesti da će se u Hrvatskoj redukovati zabrane pušenja kakve postoje u zemljama Evropske unije, odnosno u visoko-razvijenim zemljama uopšte.

Interesantno je da je pritom Zagrebačkoj berzi promakao detalj da se protiv TDR-a, odnosno njegove matične kuće Adris grupa u susednoj Sloveniji vodi vrlo ozbiljan postupak zbog organizacije međunarodnog krijumčarenja cigareta.

Tako je Carinska uprava Slovenije objavila kako je: "25. kolovoza 2008. godine, u Luci Kopar, na brodu koji je pristao iz Singapura, otkrila 4 miliona 955 hiljada 400 neprijavljenih cigareta."

Takođe je objavljeno da je "Pregledom utovarne dokumentacije, slovenski su carinici zatražili i pregled nekoliko kontejnera", te da su u "jednom od njih pronađene cigarete u originalnoj ambalaži TDR-a i sa originalnim izvoznim markicama Ministarstva finansija Republike Hrvatske."

Nekoliko dana iza toga na Internetu su objavljeni detaljniji podaci o proizvodnji i prodaji cigareta u TDR-u, koji bezpogovorno dokazuju da je TDR centar međunarodnog krijumčarenja cigareta. Tim krijumčarenjem zakidaju se vlade zemalja članica Evropske unije za iznose nenaplaćenog poreza koji se meri u milijardama evra.

Međunarodno krijumčarenje nije jedini "detalj" koji je promakao Zagrebačkoj berzi.

Berzi je promakla i činjenica da je TDR deoničarsko društvo u privatnom vlasništvu, premda je reč o fabrici koja je izvorno bila u državnom (društvenom) vlasništvu, i koja nikada nije prošla postupak legitimne, ni legalne privatizacije.

Budući da hrvatska država nema nikakvu informaciju kako je TDR postao privatnom kućom, ovo se pravda time da je "privatizacija" provedena po zakonu nekadašnje komunističke Jugoslavije, tj. "pre nastanka hrvatske države".

U svakom slučaju, nije poznato ko je vlasnik TDR-a, odnosno Adris grupe, te se vlasnička struktura skriva iza tajnih starateljskih računa na kojima su pohranjene deonice.

Postoji opšte mešljenje da se iza tih starateljskih računa skriva bivši hrvatski premijer Franjo Gregurić.

Reč je o čoveku koji je izvornu obrazovanje dobio u vojnoj kontraobaveštajnoj školi nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Paraćinu u Srbiji, a koji je u komunizmu, kao obaveštajni oficir jugoslovenskih obaveštajnih služba vodio monopol spoljnje trgovine, državnu firmu Astra iz Zagreba, koja je trgovala svim proizvodima, od oružja do roba široke potrošnje. Gregurić se spominje u kontekstu međunarodnog krijumčarenja, od duvana do droge i urana, ilegalnih imigranata i oružja.

                                                                                                                                                         

                                             Nastaviće se

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane