Do koske

Šume slobodne a hajduci u blindiranim džipovima

 

Ta, manite ih

 

M. Brkić

 

   Pripadnici Žandarmerije i beogradske interventne jedinice izveli su 15. maja vežbu posvećenu zaštiti važnih ličnosti u koloni vozila pod pratnjom! Uspešno je izvedena vežba, saopšeno je javnosti uoči drugog kruga za predsedničke izbore, a građani su mogli da posmatraju demonstraciju sile pripadnika Žandarmerije i Interventne jedinice Policijske uprave Beograda, pod nazivom - Vežba Oslobađanja Talaca !

Dolaskom DOS-a na vlast promovisana je potreba zaštite javnih ličnosti! Mlađarija iz Demokratske stranke, postavljena na značajne dužnosti, iz studentskih klupa preselila se u zgrade Vlade Srbije, Narodne, pokrajinske i gradske skupštine, u ministarstva, visoka nadleštva, u vladine, i pro-vladine agencije...

I tako su ovi skotovi, sledbenici Zorana Đinđića, počeli svoju hajdučiju. Umesto da ih štiti šuma, oni su dobili službene automobile, službene vozače i telesnu gardu, policajce iz Brigade policije sa Banovog brda, iz Uprave za obezbeđenje imovine i lica, a najvažnije, već godinama ih čuvaju i pripadnici Protivterorističke jedinice i posebni odredi Žandarmerije!

Poslednji hajduk u Srbiji osuđen je u Čačku, na procesu 1936. godine, moj prezimenjak Milan Brkić, koji je i obešen iste godine.

Surova pljačka Srbije izvršena je pod policijskom zaštitom oni koji su nemilice pelješili imovinu javnih preduzeća, fabrika, ciglana, cementara, fondova, banaka... Pljačkašima niko nije mogao prići, jer su danonoćno čuvani od jakih policijskih snaga. Na svakom mestu, u kafani, na ulici, u bolnici, u školi, u banci, odmah pored njih su njihovi verni čuvari. Štićene ličnosti mogu danas da rade šta hoće, zaštićeni svedoci idu u pljačke zaštićeni rotacionim svetlima vozila pod pratnjom.

Uoči pada Miloševića sa vlasti, na autobuskoj stanici kod Sajma, video sam tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića u kolima koja su se zaustavila iza autobusa. Prozor je bio otvoren, a ministar je, na prvom sedištu, čitao Politiku. Iza vozila u kojem se nalazio, nije bilo pratnje. Kada me je ugledao, ministar me je, sasvim iskreno i bez zluradosti, upitao: "...Kako ti uspeva da živiš ovoliko dugo ?".

Danas ministra policije voze ulicama Beograda vratolomnom brzinom, u blindiranim kolima, a pravo je čudo što veći broj građana nije i pogažen od nasilnika koji obezbeđuju ministra policije. Koga se to plaši gospodin Dačić?

Savetnici i službenici bivšeg predsednika Srbije voženi su u blindiranim kolima pod pratnjom i sa rotacionim svetlima. Prate i razne dame, konkubine hajduka iz važnih kancelarija, kad idu kod pedikira! Tako se srpska policija i doslovno pretvorila u poslovnu pratnju!

Zašto ispisujem ove redove?

Danas Srbijom vlada nova klasa ljudi, klasa koju možemo zvati gospoda pod pratnjom, osim što nas surovo pljačka, mi svojim parama plaćamo i policijske službenike da ih čuvaju dok pljačkaju.

Svaki građanin bi morao da se zapita: kako da zagorčamo život ovim skotovima?

Još od malih nogu decu treba učiti da smo porobljen narod. Svakom detetu treba usaditi mržnju prema ljudima pod pratnjom. Uvek te ljude kada ''defiluju'' gradom, treba gađati jogurtom (šteta za jogurt, jer mnoga deca nemaju priliku ni da ga popiju), kuvanim jajima, bombonama i sitnim kamenjem. Kada bi se na putu do svojih udobnih kancelarija susreli sa pretećim prstima građana, ili sa njihovim srednjim prstom koji bi im pokazivali  na svakom delu puta, pominjući im i oca i majku, pripadnici nove klase suočili bi se sa stvarnošću. Tek tada bi mogli da govorimo o povratku dostojanstva.

Naravno, ima jednostavnijih rešenja. Narodna skupština Srbije mogla bi da donese zakon po kojem bi obezbeđivanje javnih ličnosti odobravao Odbor za bezbednost. Osim predsednika Srbije, predsednika Vlade Srbije i ministara odbrane i unutrašnjih poslova, svi drugi funkcioneri bi dobiju zaštitu pod pratnjom, samo ako Odbor za bezbednost oceni da postoje objektivni razlozi za zaštitu neke ličnosti, na primer, ministra pravde...

Budući da je nemoguće da se nova klasa liši tog zadovoljstva, niti da će Narodna skupština Srbije doneti takav propis, hajduke iz blindiranih kola i one koje čuva policija dok nas sa javnih funkcija pelješe, građani treba da napadaju svakodnevno...

Vreme je da dođemo k  sebi. Niko nas neće drugi osloboditi od ovih lopova, osim nas samih! Ako nekoliko hiljada onih koji su nas pelješili poslednjih dvadeset godina ne strpamo u zatvor, postaćemo njihovi robovi, sluge, seizi. Od predugog sedenja u foteljama zaboraviće i da hodaju. A, onda ćemo morati da ih, u opštoj pobuni, radi golog preživljavanja, potamanimo...