Natrag

Mafija

Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (14)

 

Sa diktatorom i u zatvor

 

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje je dosledno pratilo sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci. Došlo je vreme da se uz punu saradnju sa međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca i uz stručnu pomoć komisija OSCE-a, a uz puno poštovanje zakonitosti, utvrdi krivična odgovornost "'reformatora" pravosudnog sistema, počev od ministarke pravde Snežane Malović, potom predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, do republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac i njihovih saučesnika i nalogodavaca, te da se po hitnom postupku rehabilituju sudije i tužioci koji su zbog oholosti vlasti ostali bez posla. Hoće li nova Vlada Srbije imati ministra koji će moći da očisti smrad koji je zatekao

 

Milan Glamočanin

 

Od 1. januara 2010. godine, svi predsednici sudova u Srbiji su na ''probnom radu''. Visoki savet sudstva imenovao ih je kao vršioce dužnosti predsednika suda. Tako osnovnim, višim, apelacionim, privrednim, privrednim apelacionim, upravnim sudom, prekršajnim i Višim prekršajnim sudom do današnjeg dana, dakle duže od dve godine i šest meseci, rukovode sudije koji nisu postavljeni za njihove predsednike regularnom odlukom.

Krajem ove godine Visoki savet sudstva treba da oceni rad oko 800 sudija, koji su krajem 2009. godine od ovog Saveta izabrani za sudije, umesto nereizabranih delilaca pravde. Kada se biraju prvi put, njihov izbor, na predlog Visokog saveta sudstva, proglašava Narodna skupština Srbije. Po isteku roka od tri godine, Visoki savet sudstva proverava rad ''pripravničkih'' sudija, i nakon toga donosi odluku o stalnosti njihovog izbora, bez verifikovanja odluke od strane Narodne skupštine Srbije, i bez polaganja zakletve. Ili, u suprotnom, prestaje im sudijska funkcija!

U istom statusu su i zamenici javnih tužilaca, koji su na ovu dužnost postavljeni prvi put na predlog Državnog veća tužilaca, a po odluci Narodne skupštine Srbije.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, čiji su rad nadležni organi Evropske unije ocenili  katastrofalnim, nemoralnim i suprotnim demokratskim tekovinama, trenutno su u stanju ''mirovanja''. Članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veće tužilaca, koji punopravno odlučuju, osim ministra pravde je i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije. Ni ministar pravde, ni predsednik skupštinskog odbora još nisu izabrani, tako da rad ovih pravosudnih organa nije legitiman.

Krajem godine, dakle, ističe ''probni rad'' sudija i tužilaca, i do tada bi Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca morali da ocene njihov učinak i odluče o podobnosti za stalnost funkcije koju obavljaju. Da li je to moguće učiniti za četiri meseca, i pod uslovom da se formira nova Vlada Srbije?

Rasulu u srpskom pravosuđu kao da se ne nazire kraj. Novi ministar će imati pune ruke posla, i mora uživati snažnu podršku Vlade Srbije.

Narodna skupština Srbije, po sprovedenom postupku, pod hitno bi  morala smeniti predsednicu Vrhovnog (i) kasacionog suda Natu Mesarović i javnog tužioca Srbije Zagorku Dolovac. Rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća Srbije mora, ubuduće, biti javan.

Od nove Vlade Srbije, čije formiranje se odugovlači, sigurno je, nije za očekivati da će bez odlaganja početi da čisti pravosuđe od onih koji su ga doveli na najniže grane. Bez odlaganja  nova Vlada bi morala upodobiti strateške zakona sa realnošću i stvarnošću, polazeći od činjenice da je trećina građana funkcionalno nepismena, a polovina  stanovništva živi na granici siromaštva, i bez mogućnosti, da u ostvarivanju prava pred sudom, plaća advokata. Evropska unija zahteva da se i krivično zakonodavstvo Srbije usaglasi sa evropskim standardima. Traži se ukidanje članova krivičnog zakona kojim se kažnjava za uvredu, klevetu, za iznošenje ličnih i porodičnih prilika, koja krivična dela ne postoje u zakonima evropskih država.

Vlada kojom je rukovodio Boris Tadić uporno je odugovlačila da ukine odredbu  iz krivičnog zakona o ''zloupotrebi službenog položaja'' kao krivičnog dela za koje je propisana kazna i do 12 godina zatvora. Pred odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, barem polovina njih, optužena je po ovom članu zakonika. Skoro svima je oduzeta imovina. Tužilaštva i sudovi biće na velikim mukama kako da prekvalifikuju optužnice. Prekvalifikacijom krivičnog dela, u velikom broju predmeta, nastupiće zastarelost, a država će  orati da vraća stotine miliona oduzete imovinske koristi. O drugoj vrsti naknade štete da i ne govorimo, jer će se, i po tom osnovu, morati isplaćivati milioni evra. Primera radi, Interpol je skinuo poternicu Srbije koju je sudsko veće odeljenja za organizovani kriminal raspisalo za biznismenom Stankom Subotićem.

Čak i da Apelacioni sud u Beogradu potvrdi presudu o njegovoj osudi, a to može da se desi zbog odugovlačenja da nova Vlada podnese Narodnoj skupštini predlog o brisanju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz krivičnog zakonika, Evropski sud za ljudska prava ukinuće ovu presudu i gospodinu Subotiću Srbija mora isplatiti naknadu za svu oduzetu imovinu, plus naknadu za povredu prava vođenjem postupka protiv njega, koja će iznositi na desetine miliona evra!

Pokretanjem nekoliko desetina postupaka pod optužbom za organizovani kriminal, ministarstvo pravde je odmah sprovelo plenidbu i prodaju pokretne i nepokretne imovine, čak i bez podignute optužnice. Ako, recimo, optuženi umre u toku postupka,  nekoliko njih je umrlo, ili se ubilo u zatvoru, postupak se obustavlja, i država mora da vratiti oteto. A oteto je već potrošeno!

Sigurno je da će Srpska napredna stranka, preko svojih ministara, snažno nastojati da pokrije kriminal prethodnog ministra i njegovih saučesnika. Ona je, nema nikakve sumnje, bila saučesnik u zločinu koji je izvršen nad srpskim pravosuđem.

Izaći iz močvare, u koju je pravosuđe dovela mafija Borisa Tadića, čija ministarka pravde je bila Snežana Malović, nije lako.

Ako se, već prvih dana, kada nova Vlada preuzme dužnost, ne smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, javni tužilac Srbije zagorka Dolovac i tužioci za organizovani kriminal Miljko Radisavljević i za ratne zločine Vladimir Vukčević, kao i većina tužilaca viših tužilaštava, Srbiji nema spasa. Međunarodna zajednica s pravom traži privođenje zakonu nekoliko hiljada onih koji su stekli milione evra na korupciji i kriminal. Da li je to moguće sprovesti sa državim tužiocima koji su bili pokrovitelji najgoroj mafiji koja je vlada Srbijom poslednju deceniju, ali s pozicija izvršne vlasti?

U ovom broju objavljujemo izveštaj o pljačkanju kompanije Tigar iz Pirota, koja se odvijala pred očima pirotske policije i tužilaštva. Samo bi Višem sudu u Pirotu trebalo, zbog pljačke ove kompanije, privesti najmanje pedeset lica, od kojih bi se moglo oduzeti nekoliko stotina miliona evra koje su opljačkali u ovoj, nekada veoma,  i za evropske prilike uglednoj fabrici.

Za privođenje zakonu Borisa Tadića i njegove kamarile potrebni su nam pošteni tužioci i sudije koji ć se držati samo činjenica. Ova klika raspolaže velikim novce, i angažovaće sposobne advokate. Procesi koju se budu vodili moraju se zasnivati na doslednoj primeni zakonitosti, bez nasilja i montiranja dokaza. A njih, makar protiv Tadićeve mafije, ima u izobilju. Uostalom, sada ne postoje prepreke da se i on privede zakonu i ode u zatvor zajedno sa svojim sudijama i tužiocima koje je birao po sopstvenoj meri i potrebi.

Nekoliko stotina nereizabranih sudija i tužilaca, takođe, čeka na svoju pravdu. Da li će Ustavni sud Srbije, čije sudije je predložio Boris Tadić, i koje su mu verno služile, moći da nastavi sa radom u ovakvom sastavu? Imaju li pravo nove vlasti da ih, javno, uz dokaze, razreše u Narodnoj skupštini Srbije? Bolje reći, hoće li nova vlada imati i volje, i snage, da bilo šta dobro učini u vraćanju ugleda sudovima i tužilaštvu?

Hiljade građana čami u pritvorima, jer je voljom ministarke pravde i predsednice Vrhovnog kasacionog suda, stvorena atmosfera u kojoj se sudije podstiču na nasilje i oduzimanje slobode građanima, zbog bilo kojeg prestupa.

Narodna skupština Srbije bi mogla, zbog prenatrpanosti zatvora, da donese zakon o amnestiji onih koji su osuđeni prvi put za dela, koja, recimo, ne maju elemente teškog nasilja i bezočnosti, i da ih oslobodi izdržavanja jedne trećine kazne.

Za spas srpskog pravosuđa potrebni su ljudi koji imaju viziju, koji su odlučni, koji su hrabri, i nisu pederi. Jer oni u svemu gledaju svoj interes.

Srbiju čeka vruća jesen...

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane