Natrag

Povodom

Povodom

Optuenik za zloin u kome nije uestvovao, ponovo dokazuje da nije kriv

 

Sezonske potrebe hrvatskog pravosua

 

Iako je nedavno dobila saglasnost o pristupanju Evropskoj uniji, Hrvatska u sluajevima suenja Srbima za ratne zloine ne ispunjava ni afrike, a kamoli evropske standarde, zbog ega je svaki srpski turista potencijalni kandidat za viegodinju robiju, makar i da u vreme graanskog rata nije bio ni roen

 

M. Glamoanin

 

O nesrenoj sudbini ede Jovia Tabloid je pisao u broju 253. navodei kako ve etiri godine lei u hrvatskom zatvoru ekajui pravnosnanu presudu. Uhapen je 7. jula 2008. godine, po poternici upanijskog suda u Osijeku koja je imala lokalni karakter (?!) te tako nije bila obuhvaena sporazumom Srbije i Hrvatske o obelodanjivanju spiska svih optuenih za ratne zloine i zloine protiv civilnog stanovnitva iz graanskog rata.

Interesantno u sluaju gospodina Jovia je i to da mu se sudi po takozvanoj komandnoj odgovornosti iako on uopte nije bio nadreen osobama koje su izvrile predmetni zloin.

O tome postoji vrlo jasno miljenje vetaka odbrane da Jovi kao oficir bezbednosti nije komandovao vojnoj policiji, ali se sudija Darko Krulin priklonio izjavi navodne svedokinje, kuvarice Soke, koja je rekla kako je Jovi bio glavni "jer su mu svi salutirali".

Isti taj sudija je od odgovornosti oslobodio hrvatskog oficira bezbednosti u jednom drugom sluaju, ovog puta pravilno zakljuivi da bezbednjaci nisu nadreeni vojnoj policiji. Oigledno je da u Hrvatskoj postoji jedan zakon za Srbe, a drugi za Hrvate.

Vrhovni sud Hrvatske je prvostepene presude, kojima je Jovi oglaen krivim i osuen na maksimalnu kaznu od pet godina zatvora, tri puta ukidao i vraao na ponovno postupanje, ali opet u ruke pomahnitalog sudije Krulina.

Nedavno je Jovi i po etvrti put prvostepeno osuen na pet godina zatvora, a u menzi osijekog upanijskog suda su kolege Krulinu posle toga priredile malu proslavu zbog njegove hrabrosti i doslednosti". Kakva je to hrabrost u Hrvatskoj nevinog Srbina osuditi na robiju?

Skoro da je u meuvremenu potpuno zaboravljen sluaj Srbina iz BiH Slobodana Matia koji je u aprilu ove godine uhapen na graninom prelazu prema Hrvatskoj samo zato to ima isto ime i prezime kao osoba za kojom je raspisana poternica zbog ratnih zloina. Kuriozitet u ovom sluaju je da se na poternici nalazi samo ime i prezime osumnjienog, ne i drugi podaci, tako da teoretski svaki Slobodan Mati moe da bude priveden od strane revnosne hrvatske policije. Nesreni Mati je, u svakom sluaju, morao iz pritvora da dokazuje da nije on onaj koga trae, umesto da tuilatvo dokazuje da je upravo on taj. U hrvatskom pravosuu sve je dozvoljeno kada treba osuditi nekog Srbina.

U pomenutom sluaju ede Jovia vidi se sva bezobzirnost sa kojom novopostala lanica EU nastupa prema Srbima. Iz tube koju je Joviev branilac, advokat Tomislav Filakovi, 18. aprila 2012. podneo Ustavnom sudu Hrvatske vidi se da protiv Jovia paralelno, znai istovremeno, vae tri reenja o odreivanju pritvora!?

to je sigurno, sigurno je, rezonuju hrvatske sudije, jer i kada bi nekim udom Jovieva odbrana oborila jedno reenje, na snazi ostaju jo dva. Sigurno jedinstven sluaj u evropskoj sudskoj praksi.

Na spisku osumnjienih ratnih zloinaca koje trai Hrvatska, sa stanjem na dan 1. septembar 2004. godine (uoi donoenja sporazuma o objavljivanju imena), nalaze se 1.993 lica, od kojih je pod istragom 830 (od toga 401 istraga u prekidu), pod optubom 586, dok ih je osueno 577.

Meu procesuiranim najvie je Srba iz Hrvatske, zatim u velikom broju i pripadnika bive JNA, a sasvim malo pripadnika Hrvatske vojske i policije, tvrdi se u pomenutom izvetaju Veritasa. Procesuirani se terete za ukupno 2.133 krivina dela, to znai da je 140 lica procesuirano za vie od jednog krivinog dela.

Broj onih koje potrauje neki lokalni sud, kao to je bio sluaj sa edom Joviem, nije poznat. Zbog toga treba dobro razmisliti da li se isplati ii na letovanje u Hrvatsku, jer svakome moe lako da se dogodi sudbina Slobodana Matia ili ede Jovia koga je na robiju oterala ''kuvarica Soka''.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane