Povodom

Optuženik za zločin u kome nije učestvovao, ponovo dokazuje da nije kriv

 

Sezonske potrebe hrvatskog pravosuđa

 

Iako je nedavno dobila saglasnost o pristupanju Evropskoj uniji, Hrvatska u slučajevima suđenja Srbima za ratne zločine ne ispunjava ni afričke, a kamoli evropske standarde, zbog čega je svaki srpski turista potencijalni kandidat za višegodišnju robiju, makar i da u vreme građanskog rata nije bio ni rođen

 

M. Glamočanin

 

   O nesrećnoj sudbini Čede Jovića Tabloid je  pisao u broju 253. navodeći kako već četiri godine leži u hrvatskom zatvoru čekajući pravnosnažnu presudu. Uhapšen je 7. jula 2008. godine, po poternici Županijskog suda u Osijeku koja je imala lokalni karakter (?!) te tako nije bila obuhvaćena sporazumom Srbije i Hrvatske o obelodanjivanju spiska svih optuženih za ratne zločine i zločine protiv civilnog stanovništva iz građanskog rata.

   Interesantno u slučaju gospodina Jovića je i to da mu se sudi po takozvanoj komandnoj odgovornosti iako on uopšte nije bio nadređen osobama koje su izvršile predmetni zločin.

 O tome postoji vrlo jasno mišljenje veštaka odbrane da Jović kao oficir bezbednosti nije komandovao vojnoj policiji, ali se sudija Darko Krušlin priklonio izjavi navodne svedokinje, kuvarice Soke, koja je rekla kako je Jović bio glavni "jer su mu svi salutirali".

Isti taj sudija je od odgovornosti oslobodio hrvatskog oficira bezbednosti u jednom drugom slučaju, ovog puta pravilno zaključivši da bezbednjaci nisu nadređeni vojnoj policiji. Očigledno je da u Hrvatskoj postoji jedan zakon za Srbe, a drugi za Hrvate.

   Vrhovni sud Hrvatske je prvostepene presude, kojima je Jović oglašen krivim i osuđen na maksimalnu kaznu od pet godina zatvora, tri puta ukidao i vraćao na ponovno postupanje, ali opet u ruke pomahnitalog sudije Krušlina.

Nedavno je Jović i po četvrti put prvostepeno osuđen na pet godina zatvora, a u menzi osiječkog županijskog suda su kolege Krušlinu posle toga priredile malu proslavu zbog njegove „hrabrosti i doslednosti". Kakva je to hrabrost u Hrvatskoj nevinog Srbina osuditi na robiju?

   Skoro da je u međuvremenu potpuno zaboravljen slučaj Srbina iz BiH Slobodana Matića koji je u aprilu ove godine uhapšen na graničnom prelazu prema Hrvatskoj samo zato što ima isto ime i prezime kao osoba za kojom je raspisana poternica zbog ratnih zločina. Kuriozitet u ovom slučaju je da se na poternici nalazi samo ime i prezime osumnjičenog, ne i drugi podaci, tako da teoretski svaki Slobodan Matić može da bude priveden od strane revnosne hrvatske policije. Nesrećni Matić je, u svakom slučaju, morao iz pritvora da dokazuje da nije on onaj koga traže, umesto da tužilaštvo dokazuje da je upravo on taj. U hrvatskom pravosuđu sve je dozvoljeno kada treba osuditi nekog Srbina.

   U pomenutom slučaju Čede Jovića vidi se sva bezobzirnost sa kojom novopostala članica EU nastupa prema Srbima. Iz tužbe koju je Jovićev branilac, advokat Tomislav Filaković, 18. aprila 2012. podneo Ustavnom sudu Hrvatske vidi se da protiv Jovića paralelno, znači istovremeno, važe tri rešenja o određivanju pritvora!?

 Što je sigurno, sigurno je, rezonuju hrvatske sudije, jer i kada bi nekim čudom Jovićeva odbrana oborila jedno rešenje, na snazi ostaju još dva. Sigurno jedinstven slučaj u evropskoj sudskoj praksi.

   Na spisku osumnjičenih ratnih zločinaca koje traži Hrvatska, sa stanjem na dan 1. septembar 2004. godine (uoči donošenja sporazuma o objavljivanju imena), nalaze se 1.993 lica, od kojih je pod istragom 830 (od toga 401 istraga u prekidu), pod optužbom 586, dok ih je osuđeno 577.

   Među procesuiranim najviše je Srba iz Hrvatske, zatim u velikom broju i pripadnika bivše JNA, a sasvim malo pripadnika Hrvatske vojske i policije, tvrdi se u pomenutom izveštaju Veritasa. Procesuirani se terete za ukupno 2.133 krivična dela, što znači da je 140 lica procesuirano za više od jednog krivičnog dela.

   Broj onih koje potražuje neki lokalni sud, kao što je bio slučaj sa Čedom Jovićem, nije poznat.  Zbog toga treba dobro razmisliti da li se isplati ići na letovanje u Hrvatsku, jer svakome može lako da se dogodi sudbina Slobodana Matića ili Čede Jovića koga je na robiju oterala ''kuvarica Soka''.