Natrag

arita

arita

Od Mediterana do Kaspijskog mora svako je sa svakim i protiv svakog

 

Bliski istok sve blii

 

Sirija je meavina dva centralna problema Bliskog istoka: sektaka i etnika rivalstva i arapsko-izraelski sukob. U dravi gde traju sukobi jo nije proglaen graanski rat mada ta klasifikacija visi u vazduhu. I pored toga Izrael, koji sa Sirijom deli granicu, ponaa se veoma nezainteresovano. Izgleda da su celokupni problem prepustili svom savezniku - Sjedinjenim Amerikim Dravama. Kada je u pitanju problematini Iran, izgleda da sankcije koje je Zapad nametnuo Iranu zbog njegovog atomskog programa imaju izvesni uspeh. Tako poslednjih nedelja Izrael nije paniio pokuavajui da ubedi svet da mu preti neposredni napad i da ubedi SAD da e preventivno napasti Iran bilo kog trenutka. Krizu na srednjem i bliskom Istoku analizira Milan Balinda urednik Tabloida i dugogodinji novinar amerikog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

Ogranak Al Kaide u Somaliji objavio je da e isplatiti nagradu onome ko dojavi gde se nalaze predsednik SAD-a Barak Obama i dravna sekretarka Hilari Klinton. Za Obaminu glavu obeano je deset kamila, a za Hilarinu deset kokoki i isto toliko pilia. Ovaj proglas abab grupacije pojavio se nekoliko dana nakon to je Vaington ponudio 33 miliona dolara za informacije o liderima te teroristike organizacije. Rugajui se amerikim naporima da ih pohvataju ili likvidiraju, jedan od voa ababa insistirao je da ovo nije prvi put kako "nevernici plaaju da bi ubili muslimanske lidere". Aludirao je na tekst iz Kurana gde je opisana ponuda od 100 kamila za hvatanje proroka Muhameda kada je ovaj pobegao iz Meke ka Medini.

 

Sektako i etniko rivalstvo

 

Sukobi u Siriji, zemlji u kojoj ivi 21 milion ljudi, jo nisu proglaeni graanskim ratom mada ta klasifikacija visi u vazduhu. Sirija je meavina dva centralna problema Bliskog istoka: sektaka i etnika rivalstva i arapsko-izraelski sukob. Konflikt je, kao to to obino biva, veoma komplikovan i u njemu uestvuju najmanje pet grupacija. Nakon 14 meseci rastueg nasilja, reim Baara al-Asada nije jo pokazao znake raspadanja budui da je samo neznatna grupa niih oficira prela na drugu stranu.

Predsednik Asad uiva diplomatsku i logistiku podrku Irana, Rusije i Kine. Mada su Zapad i njihovi arapski saveznici uveli strogi embargo, Siriji jo ne preti ekonomski slom, a ni vojna intervencija velikih sila nije na vidiku.

Mada Asadov reim moe u zemlji samo da rauna na manjinsku Alaviti populaciju, koja ini 12 odsto stanovnitva, sirijske oruane snage su veoma dobro opremljene i isto tako obuene a oko 80 odsto pripadnika su iz etnike grupe Alavita. Ta etnika, odnosno religijska sekta, kompaktnost razlog je to se Asadov reim jo nije raspao. Alaviti, kojima pripada i Bair al-Asad, uasava mogunost da e se raspadom reima oni nai na udaru veine Sirijaca. Ipak, kao se sukobi u zemlji produbljuju i meu ovom sektom poinje da se nazire razdor. Jedan tabor je frustriran to vojska jo nije razbila pobunjenike, a drugi optuuju Asada to stavlja na kocku budunost Alavita gurajui ih u oruani sukob protiv veine, Sunita. Alaviti su nominalno iiti muslimani, ali su vie sekularni od svih drugih etnikih grupa u zemlji.

Asadova Bat partija, koja je nekoliko decenija na vlasti, u sutini je znatno sekularna i promovie pan-arapski socijalizam, ali veina stanovnitva od 74 odsto su Suniti i gledaju na Alavite kao na dominantnu grupaciju koja podrava postojei reim sa sektake pozicije. Glasogovornici Asadovog reima vole da istaknu svoju sekularnu ideologiju kao inioca stabilnosti u zemlji "velianstvenog mozaika" sastavljenog od raznoraznih verskih, etnikih grupa kao od mnogobrojnih plemena.

Alaviti su tokom etiri veka okupacije Otomanske imperije tretirani kao neznaboci i kao takvi plaali su specijalne poreze. Povukli su se u planinski pojas Sirije i tamo sledili svoju verziju muslimanstva koja, izmeu ostalog, veruju u reinkarnaciju, a smatraju da praznik Ramadan i putovanje u Meku nisu obavezni. Praktikuju religiju u svojim kuama i nemaju versku hijerarhiju. Francuska, kao kolonijalna sila, kreirala je uz Mediteransku obalu dravu Alavita koja je trajala od 1920. do 1936. godine.

Sa nezavisnou Sirije Alaviti su se priklonili sekularnoj Bat partiji i popunili vojne i policijske redove. Dravni udar 1970, kada je na vlast doao otac dananjeg predsednika, Hafez al-Asad, Alaviti su postigli totalnu kontrolu u zemlji a zbog toga ih je ostatak stanovnitva nazvao "Nemcima". Dananja opozicija Asadovom reimu podeljena je u dve grupacije. One u zemlji i one u inostranstvu. Iz Istambula operie Sirijski nacionalni savet u kome takoe ima trvljenja izmeu sekularnih i islamista. Njihov voa, Burhan Galioun, podneo je ostavku prolog 24. maja nakon velikih pritisaka optubi da ne doprinosi jedinstvu Saveta. Opozicione grupe u samoj Siriji svakodnevno reskiraju hapenja, torture i ubistva. Nedostatak jasnog plana za period posle - Asada, spreava mnoge Sirijce da se pridrue opoziciji, specijalno meu manjinama koje se dre po strani. U te manjine spada i hrianski deo stanovnitva, kao i Kurdi i Druzi.

Gde se krije istina

 

Za nasilje u zemlji, u kojoj se skoro nedeljno dogaaju masakri civilnog stanovnitva, Asadov reim krivi "naoruane teroristike grupe" koje podravaju Saudijska Arabija i Katar, pri tome dodaju da u zemlji operie i Al-Kaida. Opozicija tvrdi da reim sprovodi teroristike akcije da bi mogao da krivi "nepostojee teroriste Al-Kaide". Istovremeno Ajman al-Zavahiri, voa Al-Kaide, poziva muslimane da idu u Siriju i bore se protiv Asada. U takvoj jednoj atmosferi Ujedinjene Nacije pokuavaju svim raspoloivim sredstvima da uspostave, ako nita drugo, makar primirje na koje, oigledno je do sada, ne pristaje ni jedna ni druga strana. Sjedinjene Drave i Evropska Unija, osim to su sproveli ekonomski embargo, stidljivo prete vojnom intervencijom. Ta intervencija zasigurno nee uskoro da se dogodi, i Asad to zna, jer NATO ne intervenie u sukobima iz kojih nije siguran da e izai kao pobednik.

Rusija i Kina ve su nekoliko puta koristili snagu svog veta u Savetu bezbednosti da bi zaustavile Zapad od "nepromiljenih poteza". Kina ima znaajne trgovinske odnose sa Sirijom, kao i sa Iranom odakle se snabdeva naftom, a Rusija bi da sauva svoje prisustvo na Bliskom i Srednjem Istoku.

Amerika dravna sekretarka (ministarka inostranih poslova) Hilari Klinton poslala je u Moskvu svog pomonika, Freda Hofa, sa namerom da ubedi rusko rukovodstvo da je skidanje sa vlasti Baira al-Asada neminovno. Sa svoje strane Vladimir Putin je rekao da ne dri Asadovu stranu, ali da u Siriji moraju da se stvore politiki uslovi za promenu vlasti bez stranog meanja. Specijalni meunarodni izaslanik, Kofi Anan, priznao je da plan Ujedinjenih Nacija i Arapske Lige, koji Rusija strogo podrava, ne funkcionie. Rusija je takoe razumela da e dobiti mnogo vie igrajui ulogu mirovnjaka umesto da podrava Asada. Rusija podjednako mora da zatiti svoje interese kao i sam ugled.

Sukobi i masakri u Siriji odigravaju se daleko od oiju novinara. Samo aica stranih dopisnika nalaze se u zemlji i to sa sedmodnevnim vizama. Sirijskom Ministarstvo informacije zabranilo im je da izlaze iz glavnog grada, Damaska, bez pratnje posmatraa Ujedinjenih Nacija. Sami UN posmatrai uglavnom su bazirani u gradovima kao to su Hama i Homs i da bi novinari stigli do njih moraju da dobiju dozvolu Ministarstva koje to odbija. Takvo ponaanje Asadovog reima krenje je mirovnog plana izaslanika UN, Kofi Anana, koji u est taaka, a sa njima Sirija se sloila, takoe predvia "nesmetano kretanje za medije". Novinari koji pokuavaju da se priblie aritima sukoba sirijske oruane snage vraaju u Damask.

Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija prikazao je Generalnoj Skuptini veoma pesimistiku sliku stanja u Siriji: "Ve vie meseci oigledno je da su predsednik Asad i njegova vlada izgubili legitimitet". Ban ki-Mun osudio je masakre civila u sirijskim selima "mukarci, ene, pa ak i deca ubijani su iz neposredne blizine, a neki od njih bili su zaklani ili su im lobanje smrskane". Pod takvim optubama Ujedinjenih Nacija Asad polako gubi tlo pod nogama i Rusija je ve nagovestila da nema nita protiv odlaska Asada sa sirijske scene. Ambasador Rusije u UN na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti, navodno je izjavio sledee: "Ako on mora da ode kao posledica politikog procesa, mi ne bismo bili toliko nezadovoljni".

"Zona imuniteta"

 

Izrael, koji sa Sirijom deli granicu, ponaa se veoma nezainteresovano. Izgleda da su celokupni problem prepustili svom savezniku - Sjedinjenim Amerikim Dravama. Vrlo su ture izjave koje stiu sa jevrejske strane. U jednom intervjuu u kojem je imon Peres, predsednik Izraela, dao Izraelskom radiju, rekao je da "svet ne ini dovoljno da zaustavi sirijsko krvoprolie".

Jo je dodao da se nada da e pobunjenici pobediti. Kao da Izrael ima problema na svojoj junoj granici, a to je sa Egiptom u kome se u ovom trenutku pie novi Ustav zemlje. Pisanje novog ustava kljuni je korak u transformaciji Egipta jer nee samo definisati centre moi u zemlji, kao predsednika i parlamenta, nego e takoe ustanoviti odnos izmeu islama i drave, kao i ulogu vojske u voenju politike.

Sekularisti i islamisti natezali su se ko e imati vie uticaja na pisanje Ustava, ali je tu vojska odluila da e od 100 lanova odbora svaka strana dobiti po 50. Odnosno, to su se obe strane dogovorile ali nakon to su vojne vlasti odluile ta e da se dogovore. Takvo reenje moe se smatrati pobedom za sekularne partije jer su zastupnici islama na decembarskim izborima dobili ubedljivu veinu glasova i imaju tri etvrtine poslanika u parlamentu. Sirija nije nikada bila, a nee uskoro ni biti, toliko vana Izraelu koliko je to situacija u Egiptu. Egipat je Izraelu mnogo vaniji ak i od Irana koga optuuju da priprema atomsku bombu da bi "Jevreje bacio u more".

Izgleda da sankcije koje je Zapad nametnuo Iranu zbog njegovog atomskog programa imaju izvesni uspeh. Toliko da tokom poslednjih nedelja Izrael nije paniio pokuavajui da ubedi svet da mu preti neposredni napad i da ubedi SAD da e preventivno napasti Iran bilo kog trenutka. ak su iz izraelskog ministarstva odbrane stigle glasine da e se vojni sukob sa Iranom odloiti do sledee godine. Potom je prole nedelje premijer Izraela Bendamin Netanjahu prihvatio da sankcije tete Iranu ali i da nije sasvim jasno da e embargo zaustaviti Teheran u naporima da obezbedi nuklearno oruje. Takoe je izgledno da su se Vaington i Jerusalim dogovorilo oko napada na Iran ukoliko to bude bilo potrebno i da je jedina nesuglasica oko "take bez povratka", odnosno u kom momentu e taj napad biti izveden.

Miljenje Izraela, predvoeno ministrom odbrane Ehudom Barakom, je da Iran moe da ve sada krene u takozvanu "zonu imuniteta", momenta kada e nuklearna postrojenja biti dodatno zatiena i otporna na izraelski napad, te da je Izrael moda prinuen da napadne pre nego to Teheran pone obogaivanje uranijuma na stepen upotrebljiv za atomsku bombu. Ipak, Sjedinjene Drave i Izrael se slau da Vrhovni voa Irana Ajatola Hamnei jo nije dao zeleno svetlo za izgradnju atomskog oruja.

Malo je verovatno da Teheran moe da iznenadi Jerusalim ako uzmemo u obzir da je Izrael jo krajem prolog veka, tanije 1994. godine, zapoeo zbliavanje sa Azerbejdanom, severnim susedom Irana, i to najverovatnije ako "sluajno neto zatreba". Izgleda da je zatrebalo jer je Izrael otkupio jedan azerbejdanski vojni aerodrom.

Mada je kupoprodaja bila dravna tajna, o njoj se saznalo pre nekoliko meseci i to najverovatnije zato to je Vaington odluio da obeshrabri Izrael da krene sam u napad na Iran. Azerbejdan je zvanino negirao bilo koju podrku Izraelu u napadu na Iran: "Republika Azerbejdan, kao uvek u prolosti, nee nikada dozvoliti bilo kojoj zemlji da iskoristi prednosti nae zemlje, i vazdunog prostora, protiv Islamske republike Irana, koje smatramo svojom braom i prijateljskom zemljom".

Iz ovoga se moe zakljuiti da Izrael nee moi napasti Iran sa Azerbejdanskih aerodroma. Isto tako se ne moe zakljuiti da Izrael nee spustiti svoje avione nakon napada, nakon to ostanu bez goriva. Vojnim strunjacima je poznato da snabdevanje gorivom u vazduhu nije izraelska jaa strana. Isto tako je moguno da izraelski helikopteri za eventualno spasavanje pilota budu stacionirani u Azerbejdanu.

Izrael je prolog februara potpisao ugovor sa vladom u Bakuu u vrednosti od 1,6 milijardi dolara, a radi se o izgradnji sofisticiranih dronova (bespilotnih letelica) i sistemu protivvazdune odbrane. Inae, u severnom delu Irana ive 16 miliona Azerbejdanaca, te Baku moda ima i neke drugo planove u svojim odnosima sa Iranom. U martu mesecu vlada u Bakuu objavila je da su uhapene 22 osobe koje su pijunirale za raun Irana, dodajui da su uhapeni jer su se spremali, a u dosluhu sa Revolucionarnom gardom Irana, da "izvre teroristike napade protiv amerike, izraelske i drugih ambasada Zapadnih zemalja". Ove optube naile su na viebrojne i odlune demante iz Teherana.

Vojni aerodrom u Azerbejdanu takoe moe da poslui da nakon napada uzlete izraelski dronovi i procene uinak bombardovanja kao i dodatno ispale poneku raketu ako to bude bilo potrebno. To to je tajna "provaljena" moda i nema nekog velikog uticaja jer bi Iran najverovatnije saznao, ako ve nije bio, za izraelski aerodrom u susednoj dravi. Nije neverovatno da Iran ve ima planove kako da u trenutku napada krene sa bombardovanjem aerodroma, isto kao to se moe zakljuiti da Izrael i Azebejdan imaju spremnu odbranu te vojne baze. Amerikanci ne kriju da ih Izrael ne obavetava o svim svojim vojnim planovima, ali isto tako kau da prate sve izraelske poteze: "Prouavamo svaku opciju, sve nijanse, svaki faktor mogueg izraelskog napada", izjavio je jedan visoki ameriki oficir zaduen za vojno planiranje.

Osvedoeni neprijatelji

 

Kina se protivi upotrebi vojni sile da bi se zaustavio nuklearni program Irana, ali je isto tako protiv mogunosti da Teheran poseduje atomsko oruje. Poetkom ovog meseca kineski predsednik Hu Dintao poslao je poruku svom iranskom kolegi, Mahmudu Ahmadinedadu, da bude "fleksibilan i pragmatian" prilikom pregovora izmeu zapadnih sila, Rusije i Kine, sa jedne strane, i Irana, s druge, oko obogaivanja uranijuma. pijunske podatke dokle je Iran u svom nuklearnom programu doao teko je, slau se i Sjedinjene Drave i Izrael, dobaviti. Jo 2003. godine amerike pijunske agencije verovale su da je Teheran odustao od atomskog naoruanja, ali su pre dve godine pojavile alarmantne informacije da Iran radi na svojoj atomskoj bombi. Penzionisani ameriki pijuni komentariu da je veoma teko sakupljati informacije o iranskom nuklearnom programu, da je mnogo tee nego raditi isto u Severnoj Koreji. Najtei deo, po njihovim uverenjima, je taj to ne mogu da ralane ko ta izjavljuje u Iranu i ko govori sa autoritetom.

Amerike pijunske agencije uglavnom se, u nedostatku ljudi na terenu, koriste analizama presretenih iranskih komunikacija. Meutim, i izraelska pijunska organizacija Mosad se slae da je do valjanih informacija veoma teko doi. Pretpostavlja se da Mosad ima svoje ljude u Iranu i pri tome treba uzeti u obzir da su oko sumnjivih mesta u Iranu postavljeni tajni senzori koji mogu da otkriju elektromagnetne signale ili radioaktivne emisije koje mogu da se poveu sa nuklearnom aktivnou. Izrael osim agenata iz redova Kurda, koji ive u jednoj oblasti Irana, koristi i pijune iz grupe Mudahedin Kalk koja je bazirana u Iraku i koju Vaington klasifikuje kao teroristiku organizaciju. Koliko Rusi i Kinezi znaju o stanju iranskog nuklearnog programa nije poznato, ali su Kinezi ve dali na znanje da im nuklearni Iran ne odgovara.

Interesantno je da je Iran, makar retoriki, zakleti neprijatelj izraelske drave jer je Teheran stao u odbranu svoje "palestinske brae". Istovremeno, Pakistan ne zagovara protiv Izraela i ne insistira na odbrani "palestinske brae". Treba se podsetiti da ni Pakistanci ni Iranci nisu Arapi. Kako im Palestinci ipak nisu braa, kada Iran ispolji mrnju prema Jevrejima verovatno se radi o neemu drugom. Na primer - o uticajnim zonama za koje Teheran misli da ima pravo. Teheran takoe misli da bi svoje ciljeve mogao lake da ostvari posedujui atomsko oruje. Ba iz tih razloga Zapad je odluio da im to ne dozvoli.

 

 

 

 

Dogovaranje Vaingtona i Indije

 

Sredinom druge nedelje juna ameriki ministar odbrane, Leon Paneta, bio je u kratkoj poseti Indiji gde je predlagao da Vaington i Nju Delhi prodube bezbednosne veze i kooperaciju u regionu. Paneta je urgirao da Indija pomogne Avganistanu ve kada se NATO trupe spremaju da napuste tu zemlju. Podvueno je da je stabilnost Avganistana od izuzetne vanosti kako za SAD tako i za Indiju, ali je takoe napomenuto da e Vaington nastaviti blisku saradnju sa Pakistanom mada, po reima Panete, "sa njima dosta esto imamo duboka razmimoilaenja". Ameriki funkcioneri ne izbegavaju da o odnosu sa Pakistanom kau i sledee: "Teko je postii mir u Avganistanu sve dok u Pakistanu postoje bezbedna sklonita za teroriste".

Mada to Sjedinjene Drave nikada nisu eksplicitno rekle, pribliavanje Indije i Amerike dizajnirano je da bi se uspostavila ravnotea sa u poslednje vreme veoma agresivnim ekspanzijom Kine u regionu. U poslednje dve godine zemlje regiona kao to su Japan, Filipini i Vijetnam "ukrstile su rogove" za kineskim brodovima po pitanjima izvesnih nereenih teritorijalnih pretenzija. Ideja Vaingtona da bi Indija morala da vojno dominira u Indijskom okeanu koji bi trebalo da bude "zona mira".

Indija je takoe zainteresovana da pone s eksploatacijom mineralnog bogatstva Avganistana pre nego to u taj posao ui Kinezi i "pokupuju sve".

 

 

 

 

Lista ubijanja

 

Nedavno je Njujork tajms obelodanio podatak da postoji tajna lista terorista sa koje predsednik Obama autorizuje njihova ubistva. Taj ugledni dnevnik takoe je objavio da je ameriki predsednik odobrio sajber napade (preko kompjuterskih veza) na jedno nuklearno postrojenje u Iranu.

Osim injenice da Obama lino odobrava stavljanja na listu i ubistva terorista, problem sa otkrivanjem te dravne tajne dodatno se komplikuje ako se poveruje onima koji insistiraju da je ta tajna procurila iz dravne administracije i to sa "predumiljajem".

Naime, analitiari optuuju Belu kuu da je namerno odala dravnu tajnu s namerom da predsednik, a i kandidat za sledee izbore, izgleda snaan i odluan. Sam Barak Obama demantovao je da Bela kua ima ikakve veze sa objavljivanjem tajni i pozvao dravne tuioce da pokrenu istragu.

Dravni tuilac Erik Holder ve je naredio istragu i odredio ljude koji e je voditi.

 

 

 

 

Rat, lai i video trake

 

Poetkom juna meseca ove godine poznati francuski intelektualac Tjeri Mejson je poslao jedno udno cirkularno pismo svim internautima. Ovaj politiki nepodoban anarhista je svoju slavu zasluio knjigom o velikoj prevari prilikom obaranja kula bliznakinja. On je optuio Amerikance da su inscenirali celu aferu i izmanipulisali dokaze.

Sada Tjeri Mejson optuuje NATO da priprema veliku prevaru u Siriji. On kae da e Amerikanci ukinuti satelitski program na svim sirijskim kanalima i umesto zvaninog pograma putae ve pripremljen film o genocidu, ubijanju civila da bi ve sutradan poeo film on bekstvu Al Asada u inostranstvo i ulasku pobunjenika u palatu. Time bi pokrenuli mase koje bi zaista verovale u ono to su oima videli na TV-u i tako bi se bez intervencije i ruskog veta upalo u kljunu dravu na mediteranu.

Autor tvrdi da se ve ovih dana sprema velika prevara jer u Siriji nema druge televizije sem satelitske. Celu operaciju e da vodi Ben Rhodes, savetnik u CIA i ovek koga je Bu odredio da napravi raport o atentatu na kule bliznakinje. uveni raport Kean/Hamilton. Ovoga puta Arapska unija je ve zatraila od Arabsata Nilesat da prekinu emitovanje sirijskog programa (Syria TV, Al-Ekbariya, Ad-Douniu, Cham TV itd.).

Tajni sastanci u Dohi su okupili specijaliste za psiholoki rat iz tajne organizacije PSYOP, States Army's Psychological Operations Unit i koji rade za CNN ali i za Al-Arabiju, Al-Jazeeru, BBC, Fox, France 24, Future TV, MTV .

Drugi sastanak specijalista je odran takoe u istom gradu gde su se okupili inenjeri za virtuelnu realnost i sintezu lanih filmova. U Saudijskoj Arabiji su po reima Mejsona ve napravljena dva ogromna studija koji reprodukuju original predsedniku palatu i trgove u Damasku, Alepu i Homsu.

Trei i najvaniji sastanak je odran u Rijadu i na njemu su prisustvovali General James B. Smith, ambasador USA, predstavnik Engleske i princ Bandar Bin Sultan zvani Bandar Bu (jer ga je Bu tata nazvao svojim usvojenim sinom). Mejson tvrdi da je ovaj milijarder angaovao pse rata koji trenutno vode rat u Siriji. Ova operacija je odluena u momentu kada su Rusi rekli da e vojno da se suprotstave svakoj agresiji bez odobrenja UN.

Da ovo nije prvi put da Amerikanci i NATO organizuju ratna dejstva potvruje sluaj radija RTML koji je 1994. godine dao signal za poetak genocida u Ruandi kada je pozvao svoje sluaoce da pobiju sve stenice. CIA je ponovila scenario 2002. godine, kada je pozvao TV Televen, Globovision, Meridiano, ValeTV i CMT da objave kako je predsednik Venecuele dao ostavku zbog manifestacija krijui da su organizovali vojni udar.

Poslednja generalna proba TV ratovanja je odrana za vreme agresije na Libiju kada je TV France 24 snimila u studiju i objavila preko Al-Jazeera i Al-Arabiya ulazak pobunjenika u centar Tripolija, to je slomilo volju branilaca i optu "beaniju". Vest je naravno bila lana.Ovakav nain ratnog hukanja je protivan mnogim zakonima iz povelje o ljudskim pravima i povelji UN ali ko mari za takve detalje. Vreme kada su ruili TV tornjeve i bacali letke sa pozivom na pobunu su prola. Sada TV i Internet idu u rat koji sami izazivaju.

 

 

 

U Egiptu poniteni izbori

 

Prvi demokratski izabrani parlament u poslednjih 60 godina nije vaei ako je verovati odluci egipatskog Vrhunskog ustavnog suda. Taj sud, sastavljen od sudija jo iz doba Hosnija Mubaraka, ponitio je prolog etvrtka decembarske izbore i to dva dana pred drugi kruga izbora za predsednika. Vojni vrh nije komentarisao odluku Suda, ali je na sajtu zvaninih egipatskih novina Al Ahram stajalo da su generali rekli da e se drugi krug izbora odrati. Analitiari su oekivali da e sudije ponititi izvesne delove prologodinjih izbora, ali ne i same izbore u celini. Amerika dravna sekretarka Hilari Klinton poruila je iz June Koreje, gde se u tom trenutku nalazila, da oekuje da vojni vrh preda vlast civilima kako je to bilo predvieno.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane