Natrag

Evropa

Evropa

Da li predstoji repriza Crnog petka iz 1933?

 

"Panja, graanski rat"

 

Izlaz iz sadanje globalne krize je programiran: izbie masovni neredi u Evropi iz kojih e se izroditi sveevropska diktatura

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Sve to nam treba, jeste jedna velika kriza, smatrali su kreatori novog svetskog poretka. Tako je nekadanji ministar spoljnih poslova SAD Henri Kisinder 12. januara 2009. u Njujork Tajmsu napisao kako "nestabilno stanje meunarodnog sistema predstavlja jedinstvenu priliku za kreativnu diplomatiju". Pojam "kreativno" najee se koristi kao eufemizam za "neregularno".

Ve 22. aprila 2009. ovaj vodei svetski geostrateg u Vaington Postu pojanjava: "Privredna kriza absorbuje energiju svih velikih sila... Jedna ovakva prilika za sveobuhvatno reenje jo nije postojala... Sadanja meunarodna ekonomska politika se bazira na iluziji da e stari globalistiki sistem da se ponovo uspostavi im proe sadanja ekonomska kriza..." Upravo suprotno bi trebao da bude sluaj, smatra Kisinder.

Stari politiki sistem se zasniva na postojanju globalne privrede, ali lokalne politike. Posle ove krize i politika bi morala da bude globalna, uje se ne samo od geostratega, ve i od vodeih politiara Nemake.

Ugledni ameriki list Fajnenel Tajms objavio je 12. juna 2012. lanak sa mranom prognozom: "U sluaju propasti evra preti nam nova 1933. godina". To je godina, da podsetimo, kada su Nacionalsocijalisti na elu sa Adolfom Hitlerom doli u Nemakoj na vlast. Jo 2009. je nemaki profesor ekonomije Vilhelm Henkel objasnio: "Bez Crnog petka na berzama ne bi bilo ni Hitlera. Jer, posledica Crnog petka bio je slom ne kreditne, ve realne privrede."

Nemaki struni list za oblast ekonomije i finansija Virtaftsvohe zapanjio je svoje itaoce kada je 12. juna ove godine objavio kako postoje planovi za izlazak iz evra u sluaju da na ponovljenim izborima u Grkoj pobede evro-skeptici. Dakle, istog dana kada je ameriki ekonomski list objavio kako propast evra predstavlja ulazak u novi totalitarizam, nemaki strunjaci obelodanjuju da je propast evropske valute veoma realna mogunost.

Istovremeno i nemaka kancelarka Angela Merkel potvruje da je politika njenog kabineta "vie Evrope". Pod ovim pojmom ona smatra davanje veih politikih ingerencija centrali u Briselu. Zajednika fiskalna politika, koju za drave evro-zone trai Nemaka, predvia da u budunosti nee Evropski parlament da vodi evropsku politiku, ve savet ministara finansija. Jer, onaj ko odreuje budet ima i faktiku vlast.

Zvui kao neverovatna sluajnost da je ve pomenutog 12. juna ove godine u nemakom nedeljniku pigl izaao lanak o "Novoj Evropi". U njemu doslovce stoji: "panske propale banke, italijanska lenja konjuktura, grka prezaduenost: kriza primorava Evropsku Uniju da razmilja o jaoj kooperaciji. U Briselu se interno razrauju planovi o osnivanju evropske savezne drave. Da li graani, meutim, ele tako neto?"

Izgleda da su graani u Evropi, ipak, na suprotnoj strani od politiara.

Vodei evropski analitiari predviaju za ovu godinu masovne nemire u zemljama EU i to u razmerama kakvih nije bilo poslednjih 100 godina. Jo 21. januara 2009. je portal euobserver.com objavio kako u Briselu postoji posebna radna grupa koja prati razvoj dogaaja u kritinim zemljama: Grkoj, Litvaniji, Letoniji i Bugarskoj. U meuvremenu je polje delovanja ove grupe proiren i njen zadatak je da objedinjuje saznanja nacionalnih bezbednosnih struktura o nezadovoljstvu naroda irom EU.

Nemaki ekonomski strunjak Vilhelm Ote je ovakav razvoj dogaaja predvideo jo 2006. Pitanje je samo kada e i nemaka vlada svom narodu priznati da e iveti sa dugoronom nezaposlenou, visokom inflacijom i bez izgleda na pristojnu penziju i socijalnu pomo - jednom reju da e kao i veina ostalih graana EU iveti bez perspektive?

Kada se to bude desilo i u Nemakoj e stotine hiljada mladih da ide na barikade, a onda e upravo da se desi ono to je Udo Ulfkote i prognozirao u svojoj knjizi jasnog naslova: "Panja, graanski rat".

U Grkoj se narod ve naoruava kako bi spremno doekao obraun sa briselskom birokratijom. U paniji se najavljuju masovne demonstracije za ovo leto. Sindikati u Italiji obznanjuju kako nee skrtenih ruku da prihvate dalju politiku tednje preko lea najsiromanijih...

U Nemakoj su sledee godine savezni izbori i do tada e Merkelova, htela ona to ili ne, pred birae morati da izae sa jasnim planom izlaska iz krize, ali i sa cenovnikom koliko e to da kota Nemce. Eksperti smatraju da e to biti proglaenje politikog steaja vladajue elite u Berlinu, a da e nastavak biti stalna kriza sa masovnim demonstracijama kao u Vajmarskoj republici, koja se zavrila dolaskom Hitlera na vlast. Upravo na ovakav razvoj dogaaja je mislio Dejvid Rokfeler kada je pre vie decenija obznanio kako je za stvaranje Novog svetskog poretka najvanija jedna velika kriza. Njegovi preci su finansirali dolazak Hitlera na vlast, zato i njegovi potomci ne bi mogli da ustolie nekog novog evropskog diktatora?

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane