Natrag

Razaranje

Razaranje

Kako je palata Beogradske zadruge pretvorena u razbojište

 

Cela Savamala u ludnicu stala

 

Ko od sredine devedesetih godina u palati Beogradske zadruge organizuje žurke. Kako su u palatu dospeli Pravosudna akademija i Centar za medijaciju. Kako su u ovoj palati organizovane žurke Širom zatvorenih očiju! Kako je Zaštitniku građana dodeljena ruina.  Zašto do danas nije počela gromoglasno najavljivana obnova zgrade.  Kome je sve u interesu da se zgrada nikada ne obnovi.  Ko su organizatori  skaradnog festivala Mikser. Ko se lažno predstavlja kao kustos

 

Stanislav Živkov

 

Palata nekadašnje Beogradske Zadruge nalazi se u Karađorđevoj ulici br. 48. Sagrađena je između 1905. i 1907. prema projektima arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića, za investitora Luku Ćelovića, kao reprezentativna palata Beogradske zadruge - akcionarskog društva za bankarske i osiguravajuće poslove.

Projektovana je kao monumentalni ugaoni objekat, originalne prostorne kompozicije izvedene na osnovnim principima akademizma. Osnova je rešavana po simetrali ugla, sa tri trakta - središnjim i dva bočna. Funkcionalni raspored i organizacija prostora usklađeni su sa opštom arhitektonskom kompozicijom tako da su bočni traktovi namenjeni radnom delu, a središnji reprezentativnom i javnom. Oblikovana je u eklektičkom duhu, sa elementima neobaroka i delimično secesije, bogato ukrašena plastičnom dekoracijom, na fasadama i u reprezentativnom delu enterijera.

Fasade su originalno koncipirane, naročito ugaona,  gde je glavni motiv staklena površina, naglašena veličinom, mestom i obradom. Plastičnu dekoraciju radio je likorezac Franja Valdman, a slikarske radove glavnog ulaza Bora Kovačević i Andrija Domeniko.  Spada u red antologijskih primera savremene srpske arhitekture i jedan je od najznačajnijih rezultata proisteklih iz saradnje dvojice autora.

Suviše je istinito, da bi bilo lepo

Posle Drugog svetskog rata  Beogradska zadruga  je promenila više korisnika. U njoj je bilo smešteno Ministarstvo Industrije , a zatim Geozavod koji je sa svojim pravnim sledbenicima u ovom objektu bio smešten, najduže. Sredinom devedesetih Geofizički institut iseljava se iz svog dela isparcelisane zgrade koji ostaje prazan vrlo kratko vreme jer se u taj prostor useljava Jugoslovenska levica koja je, u okviru propagandne kampanje  Jul je kul započela sa organizovanjem kojekakvih žurki i pijanki u svečanoj sali Geozavoda, koju je doslovce uzurpirala.

Ostalo je zabeleženo da se tamo nemilice točio šampanjac, a zbog organizacije jedne ovakve pijanke svojevremeno je svečanost povodom  jubileja geologije u Srbiji, umesto u svečanoj Sali, održana na glavnom stepeništu jer julovci naprosto nisu hteli da daju ključ. Nakon nestanka JUL-a, tu su krov nad glavom kasnije redom našli sve sami štihovi:  podjednako bizarni korisnici poput Pravosudne akademije, Kluba privrednika i Centra za medijaciju, ma šta god to bilo!

Njihov sustanar, nedavnom odlukom Vlade, trebalo je da bude poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana, ali umesto da se useli, ombudsman je obavestio javnost da je zgrada, koja je zaštićena kao spomenik kulture, toliko ruinirana da može da služi za snimanje filmova strave i užasa.

Tokom devedesetih zgrada je sve češće služila kao dekor za snimanje raznoraznih filmova i spotova, a nakon svakog takvog snimanja ustanovljavan je nestanak ponekog lustera ili slike. Istovremeno, zbog generalno sve lošije situacije, pojedine kancelarije, razni odeljci bivšeg Geozavoda izdavani su u podzakup i neko od podstanara je, spuštajući se niz mramorni gelender, oborio i razbio velelepnu mramornu statuu koja ni do danas nije restaurirana jer je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture traćio neverovatnih 5.000 eura za restauraciju polomljene statue visoke 130 cm.

Na milost i nemilost

Užasno stanje zgrade idealno je odgovaralo filmadžijama, kojima se u scenario, izgleda, uklapalo to što zgrada izgleda kao da nije krečena otkako je napravljena, pa ni to što krov tu i tamo prokišnjava, ali se radijatori nikako nisu uklapali, pa su ih jednostavno isekli. Kad nije bilo filmova, organizovale su se žurke, čiji su se učesnici, dobro organizovani u dvojke, trojke i vodove, pobrinuli da tu i tamo razbiju koji prozor i vrata viška! Inače, poslednji put, konzervatorski radovi u enterijeru rađeni su daleke 1986. godine! 

Zaključkom Vlade dodeljena je nezavisnim institucijama - zaštitniku građana i povereniku za informacije od javnog značaja. Međutim, niko nije ni slutio da je zgrada uzurpirana, pa ne mogu ni da se presele kancelarije ovih institucija.

Dodatni šok usledio je zbog stanja u kom je unutrašnjost impozantnog zdanja. Potpuno je ruinirano. Uništeni su zidovi, slupana vrata, odvaljeni delovi plafona, uništeni antikviteti… Razbacano je đubre. Iako je Geozavod iseljen iz zgrade pre pet godina i nije više korisnik, prostor u Karađorđevoj 48 neometano se iznajmljuje svih ovih godina. Niko od onih koji su plaćali iznajmljeni prostor ne imenuje lica kojima su se obraćali, a javna je tajna da se sve to odigravalo pod blagoslovom pojedinaca iz Centra za medijaciju i demokratske omladine.

A u zgradi se snimaju filmovi, spotovi, prave žurke. Nadležni za "šaku evra" zatvore oči i uši, a oni koji, nažalost, nemaju trunke osećaja za bilo kakve vrednosti, vršljaju i bespovratno uništavaju ono malo vrednog što nam je ostalo. Međutim, Karađorđeva 48 svedoči o odnosu nadležnih ove institucije ne samo prema kulturnom dobru već i prema nauci.

Zgrada u Karađorđevoj 48 prepuštena je na milost i nemilost najrazličitijim posetiocima ove prelepe, ali, nažalost, uništene zgrade. Zgrada u Karađorđevoj 48 je do sada tri puta uništavana. Prvi put, 60-tih godina kada je jedan udbaš izbušio bušotine u podrumu tražeći predratno zlato i novac. Drugi put krajem 90-tih godina za vreme Milovana Bojića i JUL-a, kada je renoviran deo zgrade i treći put, ali sada sistematski pod blagoslovom svih mogućih struktura kojima je u interesu da za male pare dođu do ove zgrade!

Ko je uzeo kintu?

Da podsetimo, zgrada je zadužbina Luke Ćelovića -Trebinjca i po pričanju jednog kolege pre 7- 8 godina su dolazili njegovi naslednici iz Amerike da pogledaju zgradu, kako su rekli najlepšu i prvu armiranu zgradu u Beogradu. Nju je donator poklonio Beogradskom Univerzitetu i ona je vlasništvo BU, a ne države ili kakve direkcije. Nekad je za njenu adaptaciju bilo neophodno oko 4,5 miliona maraka. Danas je ta suma negde oko 8 miliona evra. Geozavod  je zgradu predao državi za 200 miliona dinara koji mu nikada nisu do kraja isplaćeni, a sa kojima je trebala da bude renovirana zgrada u Rovinjskoj ulici. 

Ovde se pre svega postavlja odgovornost kompletne službe za zaštitu spomenika koja već godinama žmuri na sva skaredna dešavanja koja u palati Beogradske zadruge organizuje belosvetska pseudoumetnička kurta i murta. O tome da su u sve ovo upletene raznorazne interesne grupe najbolje govori činjenica da su u nekoliko navrata bili najavljivani radovi na spasavanju i restauraciji ove zgrade, ali se za poslednje dve godine nije pomakao ni kamičak.

Iako su o tome bili obaveštavani i ex predsednik Boris Tadić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas niko nije imao petlju da začeprka po svim mućkama i svinjarijama koja se u zgradi Geozavoda non stop organizuju. Tako je godinama glavna beogradska pseudokulturna manifestacija bila čitava serija novogodišnjih i ostalih žurki i bahanalija, poput programa Širom zatvorenih očiju!

Javna je tajna ko je kome tu "zažmurio" i uzeo kintu! O tome da su svi tu jako dobro ugrađeni najbolje govori činjenica da je nekadašnji najfensi beogradski doček nove godine u organizaciji JUL-a sada zamenio najfensi novogodišnji maskenbal u najlepšoj zgradi Beograda ali u režiji Demokratske omladine?  Za ovo stanje krivce bi trebalo tražiti i u Zavodu za urnisanje spomenika kulture koji bukvalno ništa ne radi osim što redovno prima plate. Kako rade i kako štite spomenike kulture najbolje se vidi na ovom velelepnom zdanju, ali i na ostalim spomenicima koji iz dana u dan propadaju. Čitava se javnost uznemirila oko ovog slučaja kada je ombudsman došao da vidi svoje nove prostorije koje su mu dodeljene odlukom vlade Srbije.

Širom otvorenih očiju

Ali ta ista javnost prstom nije mrdnula dok su naučni radnici, geolozi, istoričari i drugi zabrinuti građani, ukazivali na problem, pisali zvaničnicima u vlasti, zvali novinare, iznosili slučaj u strukovnim telima. Ali je zato posvuda gromoglasno godinama reklamiran skaradni program  pod nazivom Širom zatvorenih očiju, koji je izazvati pravu lavinu zgražanja čitave javnosti koja je u šoku odbijala da ovaj događaj razmatra kao iole normalnu opciju 31. decembra!

Zahvaljujući režimskim i podkupljenim medijima ovaj skaredni program naprasno je proglašen najluđim novogodišnjim provodom, a nikome ni najmanje nije zasmetalo urnisanje zgrade po kojoj su defilovale hiljade pijanih i izdrogiranih ljudi pod maskama i ogrtačima sa jednog stejdža na drugi preko zamračenih hodnika do zabačenih prostorija slušajući navodno najbolju elektronsku muziku koju je u tom trenutku DJ elita grada Beograda mogla da ponudi.

O tome koliko je čitava ova manifestacija bizarna najbolje govori činjenica da su organizatori krajnje bizarni, a da je među njima čak i vlasnik prodavnice sportske opreme u tržnom centru u Sremskoj ulici! Nakon čitave serije Tv reportaža i novinskih članaka početkom 2011. godine učinilo se da je urnisanju zgrade napokon došao kraj jer je tada gromoglasno najavljeno da je grad Beograd odlučio da uloži 30 miliona dinara u obnovu oštećenih kancelarija i sala zgrade Geozavoda u Karađorđevoj ulici.

Odluka je doneta po hitnom postupku posle pisanja Večernjih novosti o palati nekadašnje Beogradske zadruge koja je pretvorena u ruinu krcatu smećem. Obnova zgrade Beogradske zadruge trebala je da posluži kao inicijalna kapsula za širi projekat uređenja čitavog područja Savamale! Prema tadašnjim najavama u renoviranoj zadužbini Luke Ćelovića, ukupne površine od oko 4.500 kvadratnih metara, prostor je trebalo da dobije i Privredna komora Beograda, jer je ovaj monumentalni objekat idealan za prijeme stranih delagacija i poslovne sastanke na visokom nivou. Tada je takođe najavljena i istraga radi otkrivanja ko je nezakonito izdavao zgradu za orgijanje i ko ju je sistematski urnisao. Ispostavilo se da je u pitanju bila najobičnija šarena laža , kako bi se ućutkala javnost, a sve to samo zato kako bi se moglo nastaviti po starom, što se na najgori mogući način potvrdilo tokom maja 2012. Godine!

Tehno-lokanje

Naime, prema količini skaradnih manifestacija koje se praktično svakodnevno otvaraju i na koje se arče nezamislive količine novca uz svesrdnu medijsku podršku svim mogućih medija očito je da novca za kulturu ima više nego dovoljno, sa ekonomskom krizom ili bez nje! Poslednja kap u prepunoj čaši beogradski pseudoumetničkih modnih svinjarija svakako je gromoglasno reklamirani veoma bizarni festival svega i svačega koji samo zbog svog svaštarstva opravdava ime Mikser Festival!!!

O tome koje uopšte ova bizarna manifestacija ima veze sa kulturom najbolje govori njegov sadržaj . Kao epohalno dostignuće organizatori su naveli kako će na ovogodišnjem Mikseru muzički program će biti zastupljen na više lokacija - Mikser Tuborg Stage (Stovarište, Mostarska 5),  Mikser House Stage  (Karađorđeva 46), Dis-pač: Tri-trećine (dvorište u Mostarskoj), Garage fire! sa tvrdim gitarskim zvukom (dvorište u Mostarskoj), Converse Parobrod bina, na kojoj će biti zastupljeni aktuelni domaći izvođači, Red Bull corner za koji je ekipa iz Jungle Tribe-a osmislila žanrovski raznovrstan program, a festivalskim sadržajima će se priključiti i programi koje organizuju savamalski klubovi!

Prema ovome čitav deo Beograda Savamala - sa svojih 11 hektara površine pretvoren je u svojevrsnu dilkarnicu jer su se u 40 objekata i na 70 lokacija na otvorenom organizovale Dj i Tehno svirke uz uobičajeno lokanje hektolitara piva i drugih vrsta alkoholnih pića. Kako bi se zamaskirao pravi karakter ove pseudoumetničke svinjarije, u saradnji sa Turističkom organizacijom  Beograda tokom oba festivalska vikenda  organizovane su ture razgledanja Savamale i Beograda turističkim autobusima! Naravno sve ovo ne bi moglo da slučajno prođe bez takozvanih izložbenih postavki, a sve kako bi se u pauzama između seansi opijanja i drogiranja posetioci mogli kulturno uzdizati posetom tzv. izložbi u zgradi Beogradske zadruge.

Brisan prostor

O tome koliko su ove izložbe zapravo stupidne i bizarne najbolje govore njihovi imbecilni nazivi Brisani prostor, Najlepša zgrada, The good, the bad and the overhead Ghost project i Young Balkan Designers. Naravno pokazalo se da je i ova skaredna manifestacija zapravo remek nedelo nastalo kao rezultat udruženog zločinačkog poduhvata izvikanog beogradskom Tria Fantasticus u sastavu Dušica Dražić, direktorka nadrifestivala Mikser, konceptualni umetnik i lažni kustos bez položenog stručnog ispita, najpoznatija po tome što je u galeriju Kulturnog Centra svojedobno ukipovala najmanej dve tone šuta        srušene kuće i to proglasila svojim remek nedelom.

Naravno tu je i izvesna Maja Lalić, kreativna direktorka festivala,  takođe krajnje bizaran lik večito neukusno obučena sa osmehom poput ajkule i naravno jedini muški član ove štetočinske klike, izvesni Ivan Kucina , docent arhitektonskog fakulteta, inače dvorski arhitekt pri Velikoj Loži Cvjetičanin dr Tatjane  koji je zajedno sa njom upropastio reprezentativnu izložbu srpskog slikarstva pretvorivši Galeriju SANU u pretrpani muzejski depo! O tome koliki je stepen umišljenosti ovih bizarnih likova najbolje govore njihovi antologijski biseri povodom Mikser festa koji zaslužuju da budu uvršteni u antologiju nebuloza! Tako se Dušica Dražić, kao lažni kustos izložbe Brisani prostor "proslavila" izjavom da su pozvali umetnike, kreativne timove i studente arhitekture da uđu u napuštenu zgradu i reaguju na ono što ona predstavlja i što se sada tu nalazi . Nama nije cilj da u potpunosti transformišemo ovaj deo grada već da nadogradimo mesta, i da ih aktiviramo.  

Maja Lalić, kreativna direktorka Mikser festivala "proslavila se na konferenciji za novinare tvrdnjom kako je "Ideja festivala da iskoristi sopstveni mikrofon kako bi se naše i ideje naših saradnika bolje čule! Ddirektor programa ''Urbane transformacije'' Ivan Kucina izjavio je kako je taj program zamišljen kao jedan deo strategije transformacije te zapuštene četvrti grada u društveni distrikt. Kako bi se ovom udruženom zločinačkom poduhvatu dao međunarodni značaj, Kucina je pozvao belosvetsku kurtu i murtu kako bi sa njima razgovarao o raznim primerima takvog modela transformacije u svetu, što će pružiti nova saznanja Beograđanima! Prema Kucini,  Urbane transformacije" predstavljaju jednu od ključnih programskih celina ovogodišnjeg Mikser festivala u Savamali. Koristeći festival kao okidač, program "Urbanih transformacija" pokreće dugoročni proces održive urbane transformacije Savamale, kroz četiri međunarodna projekta: Otvoreni kurs - predavanja i diskusije; Zajednički projekti - praktične radionice; Gradska okupljališta - instalacije u javnim prostorima, Oživljena svakodnevica - performansi.

Dobar, loš i zao grafoskop

Ipak kruna ovog udruženog zločinačkog poduhvata svakako je skaredni program pod nazivom Dobar, loš i zao grafoskop, tj  projekat koji slavi umetničko izražavanje putem medija koji je danas, u doba velike digitalne reprodukcije, gotovo zaboravljen: grafoskopa. O tome kolika je ovo nebuloza najbolje govori najava po kojoj ovaj tzv. projekat  ispituje mogućnost revitalizovanja ovog starog i odbačenog medija i ne zapadajući u nostalgiju, istražuje potencijal za umetničku intervenciju kako bi ga transformisao u medij za kreativno pripovedanje. Sve vreme trajanja festivala, staromodni grafoskop se reaktivira kao moćno sredstvo za projektovanje posebnih analognih video okruženja na prozore zgrade Beogradske zadruge. Dok umetnici konstruišu apstraktne ili realistične narative inspirisane tom lokacijom, i smeštaju ih u ovaj veličanstveni prostor, oni takođe istražuju koncept "uradi sam" (DIY), kao i koncepte "interaktivnog", "realnog vremena" i "opipljivog", a svi oni su veoma aktuelni u digitalnim medijima.

Kao glavni rezultat ovog udruženog zločinačkog poduhvata, svi mogući mediji doslovce su bili preplavljeni najavama i prilozima sa skarednih dešavanja organizovanih u okviru tzv, festivala, u čemu je prednjačila režimska stanica B 92, koja se inače već poodavno pretvorila u servis za reklamiranje svih skarednih i skandaloznih  pseudoumetničkih i pseudokulturnih manifestacija koje se odigravaju u Beogradu, pri čemu se u poslednjih 10 godina na prste jedne ruke mogu nabrojati programi u kojima se raspravljalo o stanju I problematici zaštite kulturnih dobara.

To uostalom uopšte ni najmanje ne čudi jer bi u svakoj normalnoj državi pojedini saradnici te TV kuće poodavno ležali u zatvoru zbog nezakonitog nameštanja poslića svojim kumovima.  U svakom slučaju, očito je svima najbitnije da su se u Beogradskoj zadruzi dobro družili, pili, đuskali, drogirali, a o spasu ove namučene zgrade neka brine neko drugi! Uostalom sutra je novi dan i nova žurka!

 

 

Planovi i slamovi

U neka normalna vremena studije arhitekture obuhvatale su čitav niz predmeta vezanih isključivo za arhitektonsku struku. Tokom vremena nakotio se čitav niz bizarnih predmeta koji sa arhitekturom imaju veze kao lanjski sneg. Čitav niz takvih opskurnih predmeta predaje upravo Ivan Kucina: Umetnost građenja 1 - ugradnja ; Peti par ; Bulevar Zorana Djindjica; DiplomskeAkademskeStudije;Peti parkovi ;Urbana priroda ; Metodologija projekta; Prostor i oblik; Metodologija projekta; Dva u jednom; Privatni objekti i prostori; Planovi i slamovi… Ni popis njegovih realizovanih objekata nije mnogo bolji:  porodična kuća na Avali Dr. Mančića, brvnara za Dr. Mančića, radni sto za ordinaciju Dr. Mančića, enterijer i nameštaj za stan Dr. Mančića. Ako se zna da je Dr Mančić stručnjak za kinesku tradicionalmu medicinu, uopšte ne bi ni najmanje čudilo da je gospodin Kucina možda projektovao i kabinet za dr Dragana Dabića?

 

 

Lažirani kustos

Tipičan primer lažnog predstavljanja i u krajnjoj liniji OBMANJIVANJA JAVNOSTI predstavlja biografija Dušice Dražić: Naime na sajtu http://dusicadrazic.wordpress.com/curriculum-vitae/, navodi se kako je Dušica Dražić umetnica i nezavisni kustos, rođena u Beogradu gde sada povremeno boravi. Bilo bi jako lepo kada bi drugarica Dražić javno saopštila u kom muzeju je obavljala pripravnički staž, na koju temu i kod kog mentora je napisala habilitacioni rad, kada i u kom muzeju je dobila stručno muzeološko zvanje kustosa, da li i u kom muzeju sada radi kao kustos, te o kakvoj zbirci muzejskih predmeta se stara.

 

 

Kurte i murte

Treći član ovog udruženog zločinačkog poduhvata je izvesna Maja Lalić, navodno priznata dizajnerka, arhitekta i programska direktorka Mikser festival. Jedino što je nesporno je svojevremena diploma na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dok se sve drugo graniči sa bizarnim i opskurnim: Osniva Mikser, kulturnu platformu zaslužnu za organizovanje brojnih opskurnih izložbi i događaja na polju arhitekture, dizajna i komunikacija, kao što su Belgrade Design Week, predavanja belosvetske kurte i murte poput Rem Kolhasa, Danijela Libeskinda, Gaetana Pešea, Karima Rašida i drugih. Osnivač je kreativnog studija reMiks, posvećenog multidisciplinarnom pristupu arhitekturi, dizajnu i brendingu; autor godišnje izložbe talenata Ghost project;   inicijator i ko-organizator izložbe Young Serbian Designers i konačno suosnivač novog dizajn događaja, Mikser festivala. Sve u svemu, sasvim u skladu sa narodnom poslovicom: "Čega se pametan stidi, time se lud ponosi"!

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane