Natrag

Feljton

Feljton

Sluaj Pukani: Ubistvo sa potpisom drave (17)

 

Pod maskom persijske umetnosti

 

Koje su najmranije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukania, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana inia? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja iji se odgovori nalaze u knjizi "Sluaj Pukania - Ubojstvo sa potpisom drave" autora Domagoja Margetia, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margeti

 

 

O Franji Greguri, jo poetkom 1990.-tih ameriki Kongres vodio je istragu u kontekstu meunarodne nuklearne proliferacije preko luke ibenik, a istog je Zajednica Srba u Republici Hrvatskoj prijavila kao naredbodavca masovnog ubistva civila u gradu Sisku 1991. kada je samo u tom gradiu smaknuto preko 600 civila.

Greguria meunarodni promatrai uglavnom smatraju "skrivenim efom mafije" u Hrvatskoj, a smatra se da on kontrolie Adris/TDR i meunarodno krijumarenje cigareta u saradnji sa grupom svojih saradnika - mahom bivih visokih dravnih slubenika.

Zagrebakoj berzi su ove injenice promakle jer je duvanska industrija u Hrvatskoj samo jedan dio ukupnog nekadanjeg dravnog (drutvenog) kapitala koji je izbegao privatizaciju, i koji je u ratu prebaen ili na tajne privatne raune, ili u formalno vlasnitvo nekadanjih direktora iz vremena komunizma i lanova njihovih obitelji.

Tako su domae banke i farmaceutska industrija u ratu preknjieni na tajne privatne raune, odnosno prvo na off-shore kompanije domaih politiara, to je kasnije kamuflirano stranim imenima.

Za razliku od banaka i farmaceutske industrije, domaa je prehrambena industrija, a isto tako i Diners Croatia koja se bavi poslovanjem kreditnim karticama, preknjiena ili na bive direktore iz vremena komunizma (Franck, Vidnija, Diners), ili na lanove obitelji nekadanjih direktora (veina firmi iz grupe Agrokor), ili na tree odabrane pojedince (Lura).

 

Nervoza oko Irana

 

Dakle, na Zagrebakoj berzi puno je velikih i dominantnih firmi ija je vlasnika struktura ratni plen elite koja se regrutovala iz redova nekadanje komunistike obavetajne elite. Ovo ide tako daleko da su upravo preko tih firmi u vlasnitvu "privatnih rauna", onemoguavane istrage o masovnim pokoljima iz kraja drugog svetskog rata.

Naime, krajem Drugog svetskog rata na podruju Hrvatske poubijano je preko sto hiljada civila i ratnih zarobljenika, iji taan broj je nepoznanica. Smatra se da su pojedinci koji su tada imali najznaajniju ulogu u tim pokoljima bili "rodonaelnici komunistikih obavetajnih dinastija", te da se pojedinci iz "druge generacije tih dinastija" danas skrivaju iza privatnih rauna, kako TDR-a, tako i domaih banaka i drugih velikih kua, te da su sakrivanjem istrage o masovnim ubistvima preko sto hiljada ljudi s kraja Drugog svetskog rata, skrivali svoje privatne obiteljsku istoriju.

Stoga su posmatrai prilika na Balkanu zakljuili da je investiranje TDR-a u Iran predstavljalo "savez lokalnog balkanskog krijumarskog podzemlja", koje se "regrutovalo iz redova nekadanje komunistike jugoslovenske obavetajne slube", a koje "vodi bivi hrvatski premijer Franjo Greguri" sa Iranom.

Meutim, ovo vie nije "lokalni problem" jedne male, nesreene, korumpirane i (sada ve prilino zaostale) tranzicijske zemlje, kakva je Hrvatska. Ovo je sada problem ire meunarodne zajednice, i to pre svega sigurnosni i geoenergetski problem.

Ovim Hrvatska direktno ugroava meunarodnu zajednicu, te istu izaziva na intervenciju.

Ovo vie nije "lokalni problem" iz razloga to su odnosi Irana i ukupne meunarodne zajednice dostigli kritinu taku, i to se ve na mnogim mestima javno i estoko diskutuje o tome treba li meunarodna zajednica da zaratiti sa Iranom ili ne.

Tako je i jedan od najznaajnijih autoriteta u pitanju meunarodnih odnosa, bivi ameriki dravni sekretar Henry Alfred Kissinger izjavio da bi uspeh Irana da u nastojanju da izgradi nuklearno oruje znaio da vie ne bi bilo mogue kontrolisati i pratiti meunarodnu nuklearnu proliferaciju, da bi mnogo vie zemalja nabavilo nuklearno oruje, i da bi to oruje koristilo u meusobnim obraunima i protiv SAD-a, te da bi meunarodni teroristi bili zatieni nuklearnim orujem (dakle Iranskom vojskom kao svojim zatitnikom).

Pri tome je ovaj autoritet u pitanju meunarodnih odnosa upozorio da je potrebno videti koje mogunosti stoje pred meunarodnom zajednicom da bez primene sile natera Iran na saradnju i odustajanje od izgradnje nuklearnog oruja, odnosno koje druge mere stoje pred meunarodnom zajednicom.

Smatra se da je ova izjava biveg dravnog sekretara Kissingera znaila "teg na vagu" u korist onih koji smatraju da vie nije mogue zaustaviti Iran u nuklearnom naoruavanju bez primene sile. Iran ve dugi niz godina gradi nuklearno oruje, i kako se postepeno pribliava mogunosti da postane nuklearna sila, tako se u meunarodnoj zajednici iri nervoza oko tog pitanja.

U zadnjih nekoliko godina u amerikoj je politici prevladavala struja koju je u federalnoj administraciji vodio ministar obrane Robert Michael Gates. Meutim injenica da dosadanje mere uticaja na Iran nisu pomogle i da je iranski reim ekstremniji nego ikada, slabe poziciju amerikog ministra obrane.

 

Ekstremne veze

 

ini se da e u ukupnoj diskusiji "napasti Iran ili ne", Hrvatska imati znaajnu ulogu, i da e neke aktivnosti Hrvatske dodatno pomoi da pozicija amerikog ministra obrane Gatesa i njegove ideje o "zadravanju Irana", odnosno o izbegavanju vojne akcije, postane neodriva. Naime, Hrvatska i Iran ve godinama usko sarauju, a saradnja je intenzivirana 2004. godine, kada se Franjo Greguri, zajedno sa svojim najbliim saradnicima; Franjom Lukoviem (direktorom najvee banke u Hrvatskoj - Zagrebake banke) i Jakom Barbiem, susreo sa grupom visokopozicioniranih predstavnika iranske vlade, odnosno iranske obavetajne slube.

Susret je zamaskiran kao "izloba persijske umetnosti", koja izloba je organizovana u Zagrebu.

Ova saradnja sa ekstremnim reimima poput iranskog, je temeljena na tradicijama komunistike jugoslavije, iji se diktator Tito uveliko oslanjao na ekstremne reime na Bliskom Istoku kao to su Sirija, Libija, Sudan, Irak i (tadanji) Juni Jemen.

Smatra se da se iz ove saradnje nekadanje Jugoslavije i ekstremnih reima sa Bliskog Istoka razvila i dananja meunarodna trgovina drogom, i da su posebno vanu ulogu imali reimi tadanje Jugoslavije i Sirije.

Tako su jugoslovenske obavetajne slube stvorile dananju albansku mafiju, dok su sirijske obavetajne slube stvorile tzv. Kurdsku radniku stranku (PKK).

Danas se pravni sistemi niza zemalja bave vezama ovih struktura sa dananjom Hrvatskom. Tako se smatra da je Hrvatska danas, zajedno sa obavetajnim podzemljem iz Sarajeva, glavno vorite za ulazak kurdskih ilegalnih imigranata u Evropu, poglavito Nemaku.

Smatra se da je operativni centar tog biznisa u mestu Duga Resa pored Karlovca, i da je taj centar osnovao M.E., koji je 1990.-tih vodio operacije jedne obavetajne slube jedne znaajne Evropske zemlje na jugoistoku Europe, ali se, ini se, zajedno sa nekim svojim bivim efovima iz te zemlje, bio odmetnuo od zakona.

U svakom sluaju, tim putem dolaze, izmeu ostalih, i operativci PKK, radi trgovine heroinom u zemljama EU. Osim toga, smatra se da su glavni efovi albanske mafije izravno povezani sa Vladom i bivim predsednikom Republike Hrvatske.

 

Meunarodna afera

 

Tako se u sluaju brae Osmani, kojim sluajem se ve mesecima bave nemaki i panski policijski i pravosudni sistem, vidi da su oni od brae (za koju se smatra da vode jedan od krakova albanske mafije, i to sa centrima u Hamburgu i Palma de Mallorci, izravno povezani sa bivim predsednikom Stjepanom Mesiem, te sa bivim efom tajne slube Tomislavom Karamarkom.

Njihova veza sa Karamarkom izravno uvlai u istrage i amerika federalna tela.

Naime tu vezu predstavlja Amir Muharemi, koji je pokuao u SAD-u da organizuje jedan krak albanske mafije, pri emu je koristio hrvatsku diplomatski paso, ali je proteran iz SAD-a.

Osim toga, smatra se da je stvarni ef i Muharemiju i brai Osmani vajcarski preduzetnik Beghjet Pacolli, bivi predsednik Kosova, koji je poznat meunarodnoj javnosti jo iz vremena afere "obnove Kremlja", tj, kada je u saradnji sa korumpiranim pojedincima iz Jelcinove blizine organizovao pranje novca i krau dravnih proraunskih sredstava Rusije, koju je spreio Vladimir Putin svojim dolaskom na vlast.

Pacolli je lini prijatelj Stjepana Mesia, a u saradnji sa ukom M., koji je za Greguria vodio pranje novca u Rusiji i krau novca od graevinskih radova u Rusiji, te vezu sa "ijitskim klanom u Moskvi" kojeg vodi Vagit Alegperov, Pacolli sada gradi hotel u Sv. Ivanu Zelini pored Zagreba.

Naime uka M. stanuje u Zelini, i u svojem mestu organizuje operativno uporite centra albanske mafije. Smatra se da bi Pacolli uskoro morao "prei u ilegalu", budui da se meunarodne istrage sve vie usmeravaju na njega, pa stoga uka M. za njega organizuje uporite u Zelini.

U blizini Zeline je isti uka M. ve organizovao pranje novca za jednog od efova albanske mafije iz Pritine, inae biveg oficira jugoslovenske vojne kontraobavetajne slube Florima Maloku zvanog Fljoki, te krijumara duhana Sreka Kestner, inae ukinog dobrog linog prijatelja.

U ove operacije umeana je jedna mala banka u Zagrebu, u kojoj je uka M. suvlasnik zajedno sa Greguriem i grupom njegovih saradnika, a koja mala banka je nedavno formalno prodana italijanskom ulagau iz severozapadne Italije, a u kojoj operacije pranja novca uka M. vodi preko svog dugogodinjeg saradnika K.J.

Osim Sv. Ivana Zeline, te ove male banke koja posluje pod italijanskim imenom, Pacollijevo novo uporite bio bi i dio graevinskog lobija u Hrvatskoj, kojeg je nedavno preuzeo Josip G., inae bivi slubenik Zagrebake banke.

Josip G. operativno je kontrolisao deo graevinskog biznisa u Hrvatskoj sa nevenanom suprugom uke M., i pod nadzorom uke M., te se smatra da time priprema put za ukljuivanje Beghjeta Pacollia u hrvatski graevinski biznis, nakon to isti utoite potrai u Hrvatskoj.

 

Hrvatska podrka islamskim teroristima

 

Najvei izazov meunarodnoj zajednici Republika Hrvatska je svojevremeno zadala time to je svoj nepotpuni raketni sistem zemlja-zemlja, sovjetske proizvodnje S-300 prodala Iranu. Da bi raketni sistem mogao neprimetno napustiti zemlju, formalno je organizovan remont libijske ratne flote u Kraljevici, te su libijski ratni brodovi i osoblje izneli raketni sistem iz hrvatskih teritorijalnih voda, i tako zaobili strane mehanizme kontrole, koji nisu mogli zaustaviti i presretati libijske ratne brodove (koji su u "remont" doli naoruani), bez oruanog incidenta, a za koji nisu imali mandat.

Tako je sada hrvatski raketni sistem uperen protiv amerikih nosaa aviona, protiv Izraela, i protiv zapadnih saveznika u regiji, ukljuivo Tursku i zemlje Persijskog zaliva.

Ukoliko mogue ratne operacije sa Iranom dovedu do ireg rata na Bliskom istoku, to e ugroziti opskrbu nafte, te e izazvati globalni energetski ok sa enormnim posledicama po svetsku privredu, po cenu nafte, rast inflacije, jaanje nezaposlenosti i slino, a za to e Republika Hrvatska biti indirektno odgovorna.

Meunarodnim promatraima nije promaklo da je ova akcija prodaje sistema S-300 usledila nakon to je bivi predsednik Mesi, u prisustvu Franje Greguria izjavio da je neophodno tititi "jemenske investicije" u Hrvatskoj, iako je Jemen danas u stanju faktikog plemenskog rata i potpune dezintegracije, bez efektivne sredinje vlasti, bez infrastrukture, ekonomije i dakako bez investitora, te se spominje samo u kontekstu haosa, uporita za teroriste i meunarodnog krijumarenja.

Meutim, Jemen je ipak znaajan, jer iz jemenske vahabitske pokrajine Hadramaut poreklo vue klan Osame Bin-Ladena (iji otac je tamo roen), i gde Al-Kaida ima puno pristaa. Uostalom, Osama Bin Laden se u svojim pojavljivanjima za javnost poetkom ove decenije vie puta propagandno slikao u jemenskoj narodnoj nonji iz Hadramauta.

Ovaj ispad biveg hrvatskog predsednika usledio je otprilike godinu dana nakon to je klan oko predsednika Mesia pokuao u Hrvatskoj dati azil voi mudahedina iz Bosne i Hercegovine, poznatom kao Abu Hamzi, odnosno otprilike dvije godine nakon to je u medijima osvanula vest da je 1990-tih godina preko najvee banke u Hrvatskoj; Zagrebake banke oprano preko 900 miliona dolara za teroriste jemenskog eika Mohameda Ali Hasana Al Moayada, koji je tim novcem planirao napasti glavni grad SAD-a, i to bojnim otrovima preko aviona poljoprivredne avijacije.

U svakom sluaju, bitno je da se Iran smatra "ekstremnom" zemljom, ne samo zbog njene rasistike i ratnohukake ideologije, te zbog otvorene podrke teroristima, odnosno zbog njenog naoruavanja, to ukljuuje i pokuaj izgradnje nuklearnog oruja, ve i zbog njene umeanosti u meunarodno krijumarenje heroina, koji iz Avganistana, putem iranske manjine Baludistanaca (koji ive na tromei Irana, Avganistana i Pakistana), prelazi do Kurdistana, a zatim putem veze PKK-a, koju kontrolie sirijska tajna sluba, do albanske mafije, iji voe u Zagrebu i okolnim mestima, poput Sv. Ivana Zeline, vide svoje budue operativne centre, kad ih policijska i pravosudna tela SAD-a, Nemake, panije, vajcarske i drugih zemalja, nateraju na beg iz zapadnog sveta.

Stoga se pokazuje da su naoruavanje Irana, kakvo je Hrvatska preduzela prodajom sistema S-300 Iranu, pruanje utoita teroristima, kakvo su krugovi oko biveg predsednika Mesia pokuali sa pruanjem utoita Abu Hamzi, krijumarenje duvana kakvo vodi TDR, te trgovina heroinom, koju u Evropi vode prijatelji biveg predsednika Mesia i biveg efa tajne slube Karamarka, poput Pacollia, brae Osmani te Muharemija, zapravo deo jednog te istog fenomena.

Takoe se smatra da je centar tog fenomena u pranju novca koji klan oko Franje Greguria organizuje preko hrvatskih banaka, a koje su zadnjih godina spominjala nadlena tela Evropske unije i Ujedinjenih naroda u svojim izvetajima. Oko tog pranja novca ve su poele neke istrage i neki sudski postupci, a to je ponajvie odmaklo u Austriji u sluaju pranja novca Hypo banke u Klagenfurtu.

Ove istrage u poetku su bile dosta koene iz same EU, budui da su uticajni pojedinci u pojedinim finansijskim i obavetajnim institucijama bili umeani u te poslove.

Tako se posebno spominjala nemaka BLB banka, iji je suvlasnik lokalna vlada Slobodne Drave Bavarske, a koja je - smatra se - kupila ve propalu Hypo banku u Klagenfurtu samo radi toga da sprei otvaranje meunarodne istrage oko pranja novca.

Budui da je sluaj balkanskog pranja novca i krijumarenja droge, duvana, oruja i ilegalnih imigranata prodajom raketnog sistema S-300 Iranu, postao jednom od glavnih meunarodnih sigurnosnih tema, ovo sakrivanje vie nee biti mogue, te e lokalne elite u Hrvatskoj i drugim zemljama Zapadnog Balkana, zajedno sa uticajnim pojedincima iz evropskih finansijskih i obavetajnih institucija, koji su se u upleli u balkansko krijumarenje, biti kolateralnim rtvama predstojeeg rata na Bliskom Istoku.

 

Pukani kao posrednik

 

Analitiki pregled informacija o Aferi Hypo, iz novembra 2007. godine, otkriva zakulisne igre i korupcijsku spregu organizovanog kriminalnog podzemlja, Hypo Alpe Adria Banke, te visokih dravnih slubenika u preuzimanju vlasnitva nad deonicama DIOKI-a, u kojem je poslu kao jedan od kljunih posrednika koje je angaovao Hrvoje Petra uestvovao i kasnije ubijeni Ivo Pukani.

Osim Pukania u pregovorima izmeu Roberta Jeia i Darka Ostoje, prema ovom dokumentu, uestvovao je i Miomir uul, kao lini predstavnik Ive Sanadera, u zamenu za ije posredovanje je Jei, navodno, na raun HDZ-a trebao da uplati milione evra provizije.

"Prilikom posla s DIOKI i pregovora s Robertom Jeiem, Starevi je veinu informacija preneo Franji Tureku, a on je o tome informisao eljka Bagia i Hrvoja Petraa.

Problem je bio Darko Ostoja i njegove deonice koje nije hteo prodati.

Petra se prihvatio posla i "uverio" Ostoju da to mora uiniti, a I. Pukani je imao posredniku ulogu.

Istovremeno je Miomir uul ponudio R. Jeiu da e srediti stvar s D. Ostoja te se na sastanku u Trstu s Jeiem dogovorio da jedan milion evra se uplati na tajni raun HDZ-a to je Jei prihvatio.

Nakon to je prevaren Petra je u par navrata slao Jeiu ozbiljna upozorenja a potom i uulu. Sa svime ovime je upoznat K. Starevi.

Po dolasku u HAAB Starevi je od Tureka dobio dosta informacija o HAAB-u i pojedincima a istovremeno je i sam dao informacije Tureku koje su zavrile kod Stjepana Mesia. Istovremeno je Turek kontaktirao i s Darkom Ostojom s kojim je i danas u vezi to mu je pomogao Starevi", stoji u obavetajnom izvetaju o Aferi Hypo, od 8. novembra 2007. godine.

"Od oktobra 2003. godine Kreimir Starevi, Franjo Turek i eljko Bagi su upoznati s operacijom R. Jeia da neeksponiran kupi DIOKI.

Tehniki i drugi problemi oko kupovine reavali su se po nalogu Slavka Linia sa Kreimirom Stareviem iz HFP koji je Jeia servisirao sa svim bitnim informacijama sugeriui pri tom naine na koje rijeiti problem i preko koga.

DIOKI koji je bio procenjen na 520 miliona kuna odluio je 2001. godine kupiti Robert Jei. Svoju namjeru je od poetka skrivao angaujui HAAB i njihov investicijski fond da oni budu slubeni kupac tako da se njegovo ime do 2004. godine nije spominjalo.

U ime HAAB-a glavni pregovara za DIOKI bio je Gabriel Delacher iz fonda Wienna Capitals partners iz Bea.

Obzirom da je vlasnika struktura DIOKI-a bila nepodobno rasporeena za manipuliranje te meusobno neovisna, Jei je na temelju informacija Kreimira Starevia i na njegov prijedlog preko Ive Pukania angovao Hrvoja Petraa da za honorar od jednog miliona evra uveri Darka Ostoju iz Dom fonda da proda svoj udeo u DIOKI-u 51 odsto to je on odbijao.

Istovremeno je Slavko Lini preuzeo obvezu da e HFP i Kreimir Starevi prodati Jeiu samo 25 odsto vlasnitva DIOKI-a kojim raspolau u HFP.

Petrau su u slamanju Ostojinog otpora pomogli I. Pukani i elendi (uz pretnje). Istovremeno su Franjo Turek i Kreimir Starevi sugerisali Ostoji da je bolje da se ne konfrontira s Petraem. Ostoja je bio kljuan za Jeia, jer je kao veinski vlasnik zastupao 3 fonda s ukupno 51 odsto vlasnitva.

Prve posrednike i uveravajue razgovore s Ostojom obavio je po nalogu Petraa Ivo Pukani koji mu je po Petraevom scenariju "objasnio" da je druga strana spremna ako on ne prihvati ponudu dizati automobile u vazduh, rezati ui, rasturiti brak i obitelj, ugroziti decu. Nakon Pukania je s Ostojom razgovarao elendi te je Ostoja pristao na sastanak s Robertom Jeiem u Petraevom lokalu Cantineta.

Na ruku u Cantineti je Ostoja prihvatio Jeievu ponudu i obeao prodati 51 odsto vlasnitva DIOKI-a", stoji u analitikom pregledu Afere Hypo, iz novembra 2007. godine.

Prema navodima iz obavetajnog izvetaja o Aferi Hypo, nakon to je zbog istrage otmice sina Vladimira Zagorca Hrvoje Petra napustio Hrvatsku, Ivo Sanader je zaduio Miomira uula za posredovanje izmeu Ostoje i Jeia oko kupoprodaje dionica DIOKI-a.

 

(Nastavie se)

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane