Ubijanje Srbije

 

Najveća predstava na svetu

 

U dva nastavka, Tabloid objavljuje polemički esej slavnog srpskog književnika i disidenta Radomira Smiljanića, u kome autor razobličava mehanizam gebelsovskog obračuna sa Srbijom, njenom državnošću i njenom kulturom...

 

Piše: Radomir  Smiljanić

 

U magazinu Pečat, od 3 maja ove godine, objavljen je intervju (str.40) sa poznatim nemačkim piscem, izdavačem i advokatom dr Peterom Priskilom, sticajem okolnosti bliskim prijateljem potpisnika ovih redova, koji je svojevremeno na naš poziv došao davne l991. godine u Srbiju da se nekoliko nedelja upozna sa pravim stanjem stvari. Odnosno da se i definitivno uveri u ono sto je smatrao ispravnim, tj. da je njegova država Nemačka, pored Amerike, glavni krivac za izazivanje secesionističkog rata koji je opustošio, naročito srpske krajeve i Srbiju.

On je takođe zastupao gledište da je "...uloga i zadatak intelektualaca da brane univerzalne principe - istinu i pravdu...".

Zajedno sa svojim saputnikom tada, takođe čuvenim nemačkim advokatom i izdavačem Gerdom Nimiecom, sakupio je dr Priskil obilje materijala i potom, širom Nemačke, organizovao dikusione tribine o tom, kako se i sam izrazio, novom MAGNUM CRIMENU počinjenom protiv Srbije i Srba, tom jedinstvenom, kako se takođe izrazio, "kulturnopolitičkom neoholokaustu" protiv naroda koji je samo hteo i morao da brani svoje pravo na život i slobodu, svoje pravo na opstanak sopstvenog vekovnog teritorijalnog državnog okruženja, a nasuprot zapadnjačkim nasilnicima koji su instrumentalizovali ovdašnje šoviniste i srbomrsce kako bi stvorili nove rajhsprotektorate (imamo ih i danas u BiH, na Kosovu, a pripremaju se i novi!) gde i danas divlja antisrbizam...

U Politikinoj rubrici  Kultura (tada urednik Zoran Radisavljević) objavljen je članak "Domanović na francuskom" u kome čitamo tekstotvore Mirjane Sretenović, da će "od sada zbirku pripovedaka Radoja Domanovića čitati i Francuzi zahvaljujući prevodiocu, Francuskinji Kristini Salub.

Ona se sama - nastavlja tekstotvorka "Politike" takođe s neprikrivenim oduševljenjem - potrudila da nađe francuskog izdavača, a objavljivanje "Dange" na francuskom u tiražu od 1.000 primeraka, pomoglo je oduševljenje sačiniteljice ovoga poletnog članka dostiže vrhunac - naše Ministarstvo kulture. (Ministar darodavac naših para  - tvorac neogebelsovskog Zakona o štampi, Bradić).

Ovakvo oduševljenje objašnjivo je i navođenjem reči gospođe Salub koja za svoje delo prevoda ističe sledece: "...Ono što mi se posebno sviđa jeste da Domanović ne kritikuje samo one koji imaju moć, jer je to najlakše, nego i opoziciju, pa i sam narod (srpski, dabome, jer koja bi druga kritika zadovoljila Francuskinju… prim. R.S.).

- Tu postoji, nastavlja oduševljena Francuskinja, madam Salub - mnogo sličnosti između njega i Arčibalda Rajsa, samo što je moćnija kritika ukoliko dolazi od svojih.

A naša, odnosno "Politikina" tekstotvorka, u svom i dalje neskrivenom oduševljenju  prema svemu sto nam čini Zapad i njegovi reprezentanti, nastavlja:

"...Ovih dana, Kristina Salub posvetiće se prevodu knjige Vidovdan i časni krst Miodraga Popovića, a o tome kakve knjige traže francuski izdavači kaže: izdavači traže uglavnom savremene romane pisaca čija dela postoje na francuskom a kada je ovo područje u pitanju, izdavače interesuju dešavanja iz devedesetih godina... Zato knjiga koja na bilo koji način govori o ratu ima više izgleda da prođe, bez obzira na njen književni kvalitet.

To je u skladu sa opštom mišlju koja o Srbima postoji na Zapadu, a ona je još uvek veoma loša... ".

Oduševljenje Francuskinje dostiže klimaks kada, tumačeći u svojstvu prevodioca  našeg Domanovića, ističe gotovo kliktavo:

"...Kod nas ništa  ne valja, ha, ha, ha, vidite kako nismo kao ostali svet. Na neki način vi imate ponos što niste kao neki drugi.To je simptom, "sam protiv svih" - mi Srbi protiv celog sveta. Meni je razumljiva vaša reakcija, i to ističem u predgovoru, jer time kao da poručujete: Bar to možemo, još uvek smo živi, makar to značilo da radimo sve kako ne valja...".

A mi bar možemo shodno ovoj iskrenosti da zakljucimo: i ova osoba sa Zapada, koji upravo doživljava pad i ekonomije i morala, sa olimpijske visine deli lekcije nama Srbima, slikajući Srbiju koju rasturaju, kako uživamo, jer smo tek tada živi, da radimo sve kako ne valja...

U svom dokumentarnom romanu Ubijanje Srbije citiram iskaz ser Alfreda Šermana na početku njegovog intervjua za nedeljnik NIN od l6. 9. l994. godine, bivši prvi savetnik "gvozdene Ledi" Margaret Tačer i proslavljeni analitičar i publicista kaže doslovno ovo: "...Međunarodna zavera sa ciljem uništenja Srbije veliki je zločin protiv čovečnosti i može se uporediti sa četvrtim krstaškim ratom, sa crnačkim ropstvom, sa Hitlerovim Holokaustom i sa Staljinovom represijom. Da ne pominjem Minhenski diktat.

Očigledno, namera je Nemačke i SAD da unište Srbiju i da odvoje Kosovo i Sandžak.

I Priskil u Pečatu tvrdi sa punim pravom: "Udarna pesnica protiv SFRJ bila je Nemačka!".

Ne može se reći da ličnost godinama tako blizu jednoj od vodećih osoba sa vrha zapadnjačke političke vlasti nije bila dobro obaveštena o planovima i namerama tih zapadnjačkih kobaca da atakuju na Srbiju, da je komadaju i ubijaju (literarni izraz iz mog gore pomenutog dokumentarnog romana).

Hvala lordu Šermanu sto nas je hrabro i pošteno opomenuo. I ne samo njemu...Hvala i dr Priskilu što je raširio ovu istinu o ubijanju srpske državnosti udarcima (i danas i sada) SAD i Nemačke (uz obilatu pomoć tzv. "slugu okupatora", kako je Dobrica Ćosić nazvao tzv. nevladine organizacije, u kojima , kako bi i Nemci rekli, srpski srbožderi, pomažu ubijanju svoje zemlje. Ne svi, dakako, ali dobra većina od Nataše Kandić do Sonje (i Biserko i Liht). O tome postoji i jedna proklamovana, dobro objašnjena metoda koju nam nudi veoma ugledna međunarodna institucija, a radi se o sledećem:

U Nemačkoj, u Minhenu, zasedala je čuvena mirotvorna nemačka institucija Heselovljev Krug, na čijem celu su i gospoda prof. dr Erih Smidt Enbom i bivši admiral NATO-a iz Nemačke Ajmler Smeling, koji se svojevremeno zgrozio agresivnim dejstvovanjem  vojnih zapadnjačkih moćnika i istupio iz te organizacije (o kojoj  snevaju Vuk Drašković i ini…) koja sve češće, kao onomad na Beograd i Srbiju, atakuje na slabe i male države i seje smrt nedužnih, uništava privredu i resurse, i time postupa genocidno.

Taj naučni krug visoko moralnih i kompetentnih ličnosti je u Minhenu izdao proklamaciju u kojoj je tačno precizirao zločinačke i osvajačke metode zapadnjačkih kobaca...

 "...Najpre se protiv nejakih malih država, u cilju njihovog razbijanja, slabljenja i ovladavanja sistemom novog kolonijalizma (rajhsprotektorati rekli bi Nemci) sprovodi sistematska i zaglušujuća manipulacija (gebelsovska propaganda satanizovanja tih naroda i država).

 Potom, sledi instrumentalizacija (komponuju se, bogato oružjem i politički podržavani tzv. nacionalni pokreti za oslobođenje, tipa OVK, a sada već uveliko i Zukorlić u Raškoj, ali i oni "Vojvođani", novi mađaroni na pr., a tu je dabome i Čanak, iako samo sa l,5 posto birača, koji rasturaju državu i narod iznutra,( baš prema Hitlerovom receptu).

I, konacno, dolazi do parcijalizacije, rasturanja država (odvojena Crna Gora, oteto Kosovo, a sledi i Raška, Vojvodina sa "Vojvođanima" a ne Srbima, kao sto sada uveliko i u crnogorstvujušćoj Milovoj državi Srbi moraju da govore i pišu crnogorskim jezikom.

 Isto tako, i u Bosni srpski jezik postaje "bošnjacki" (kao da je Meša Selimović pisao "bošnjačkim" jezikom svoja kapitalna dela), u Hrvatskoj se štokavsko narečje pretvara u "hrvatski jezik", pa ćemo uskoro imati, pored uveliko  ovladajućeg "bošnjačkog" u Srbiji, tj. Raškoj, u Crnoj Gori "crnogorski" (srpski sa dodatih nekoliko glasova i slova).

I najzad će Čanak da govori DVA jezika, veoma dakle obrazovan i naobražen gospodin - govoriće srpski i vojvođanski).

A kada se neki srpski državnik, umesto grljenja i ljubakanja sa susjedima doseti jadu, tj. da je u pitanju flagrantna krađa srpske intelektualne i kulturne svojine, inostrani sudovi, naši takođe, imaće pune ruke posla, da neke prizovu k pameti. Tada će se valjda zaustaviti ubijanje Srbije i odbrana stradalničkog srpskog naroda od daljeg rasipanja i podjarmljivanja. Nećemo gledati sprovođenje tri faze metode zapadnjačkih kobaca (uz pomoć tzv. nevladinog sektora tipa onog Kandić-Liht).

Manipulacije, instrumentalizacije i parcijalizacije zarad stvaranja rajsprotektorata gde jaka para bije slabu, i gde su idealni prostori za uvaljivanje otrovne zastarele tehnologije i smeštanje atomskog i hemijskog đubriva (ova poslednja upozorenja dobio je potpisnik ovih redova i od svog iskrenog prijatelja, nemačkog velikana pera i nobelovca Hajnriha Bela).

Ubijanje Srbije, to jest, pripreme za to planetarno spektakularno uniŠtenje celog jednog naroda, srpskog, i njegove zemlje Srbije (po iskazu u  beogradskom nedeljniku NIN-u slavnog britanskog publiciste i naučnika, dugogodišnjeg prvog savetnika engleske premijerke Margaret Tačer, ser Alfreda Sermana, i ne samo po njegovom iskazu, već i po tvrđenjima na desetine uglednih mislilaca i analitičara, među njima i Čomskog, Remzi Klarka, bivšeg američkog ministra pravde, zatim četrdesetog predsednika USA Džimi Kartera, zatim dr Prisskila i Nimieca itd.), ta neskrivena likvidacija i uz pomoć najveće vojne sila Zapada, NATO alijanse, to potiskivanje, urušavanje i rušenje, ubijanje dakle Srbije prolazi kroz otvorene pripreme i unutar srpskog naroda i srpske države, poglavito delovanjem soroševskih tzv. nevladinih organizacija (tipa onih, već pomenutih Nataše Kandić, Sonje Biserko, Sonje Liht, Borke Pavičević, sa njenim Centrom za kulturnom dekontamincijom itd. i sl.). To je takođe i recept Adolfa Hitlera, tj. metod i plan unutrašnjeg potkopavanja malih naroda i država pomoću vlastohlepnih političara i srebroljubivih  intelektualaca iz krila takvog naroda zarad destabilizovanja i rušenja istih i ustanovljenja rajhsprotektorata, odnosno stvaranja novih kolonija  gde će, po Hitleru, a danas po novim Hitlerima, "herenvolk" narod gospodar, poglavito nemački, biti gospodar.

Dakle, to ubijanje Srbije vidljivo je kao u ogledalu, po jurišima prozapadnih militantnih antisrpskih medija širom sveta, posebno i u samoj Srbiji, medija plaćenih za rad i manipulaciju, tj. satanizaciju srpskog naroda koji se najbolje vidi recimo na TV B-92.

Evo jednog primera te i takve medijske antisrpske delatnosti a plaćene stranim parama, ali, na žalost, i srpskim. Prenosim svoj tekst iz knjige SRBI I SVET (na koricama te publikacije u kojoj su i tekstovi književnika poreklom sa Kosmeta Veselina Pavlov Dželetovića, sa kojim je na inicijativu autora ovih redova osnovan u njegovom književnom društvu POETA,  nov literarni pravac o kome nazivnik govori gotovo sve: TOTALNA KNJIŽEVNOST ZA  TOTALNU STVARNOST, na  pomenutim koricama ispisani su i sledeći  veoma sadržajni citati kao napr  ovi: "Srbe ćemo baciti na kolena" poznata milosrdnoanđeoska izjava Kinkela,Nemačka; zatim ,"Srbima ćemo ukinuti osmeh",Igelberger, SAD; "Kad Srbi prestanu biti Srbi NATO će ih ostaviti na miru", prof.dr.Tomas Fleming; "Srbima ćemo prorediti vazduh", Kinkel, Nemačka. Tim biserima smo pridodali na koricama knjige SRBI I SVET i  ovaj:"Srbi su genetski predodređeni za pokvarenost i zločin", MAIN EHO, Asafenburg.

Kakve radnje u korist propasti Srbije, tj. njenog blaćenja planetarno širokog  i pritom veoma žestokog videćemo na ovom napisu potpisnika ovih redova koji je odbijen za publikovanje od više tzv. srpskih novina: AFERE I SKANDALI - DOGADJAJI DECENIJA.

 

Sad smo bezbrižni, laki i nežni

Pogledajmo kako su tihi i snežni

Vrhovi Urala

Miloš Crnjanski: SUMATRA

                                                              Sačinitelj ovog napisa (eventualno, sa isitim gornjim naslovom knjige "o utiscima decenije" tj. UBIJANJE SRBIJE) morao je poći od ovih                                                                                                                                            nežnih-snežnih stihova Miloša Crnjanskog i njegovog Sumatrizma. Eto, on peva o tihim i snežnim vrhovima Urala, a mi smo manje-više decenijama na vrhovima - vulkana. Čak nam je zemlja Srbija tužena od dve nove države (a kako to sad baš od njih…) za tzv. genocide a

rat, agresivni secesionistički rat nisu počeli Srbi, to je znano svima, nego, logično, oni koji su se nasilno, agresijom otcepljivali od zajednicčke države i srpskog naroda kao većinskog u toj državi.

Ali, eto, moramo, po savetu našeg i svetskog velikog pesnika  biti bezbrižni, laki i nežni na vrhovima Urala uz pomisao kako su tihi i snežni ti vrhovi Urala, a istovremeno sedeti na vrhovima vulkana(!!!)…Sudbina?" Nepostojeća zavera protiv Srba"? (kako tvrde neke "sluge okupatora", a o kojoj svedoče, dokazuju mnogi velikani sa Zapada, o kojoj govori i bivši savetnik britanske "gvozdene ledi", premijerke Margaret Tačer, ser Alfred Serman).

Pitanja ima dosta, ali odgovor je samo jedan: SRBI SU KRIVI KAO NAROD (Marti Ahtisari, poverenik tzv. Međunarodne zajednice za rešenje pitanja Kosova i Metohije ovo javno izjavio pred mnogim svedocima i nikada porekao, niti se za taj flagrantni rasizam bar blago izvinio…)

Postovani čitaoče, potpisnik ovih redova je u više svojih knjiga i članaka istakao da Srbi nikada nisu pripadnicima drugih naroda i vera podizali Jasenovce i Aušvice, a njima - jesu. Srbi nisu bacali žive ili zaklane ljude druge vere ili nacije u Prebilovce, Golubnjače i ostale jame - bezdanke, a njih bogme - jesu! Srbi su kroz istoriju, sve do nedavno i u vreme mudžahedina (neke od njih videsmo u novinskim fotogafijama kako slavodobitno mašu odsečenim srpskim glavama, a u to vreme je na primer Vesna Pešić sa grupom tzv. "Druge Srbije" bila počasni veoma mili gost Alije Izetbegovića, organizatora tih mudžahedinskih "postrojbi"), u vreme divljanja "zelenih beretki" u BiH, i Tuđmanovih neoustaša u Hrvatskoj stradali su Srbi i od nasilne islamizacije, unijaćenja ili ti pokatoličenja, od germanizacije, maaronizacije. O ovim surovostima, ekskluzivno protiv Srba a ne od  Srba piše, pored mnogih drugih svedoka, i Mihajlo Pupin, naučnik svetskog glasa u svojoj autobiografskoj knjizi - "počeo školovanje u Pešti, ali je morao da pobegne od odmađaronizacije u Beč, gde ga je sačekala - germanizacija".

Dakle, islamizacija, germanizacija, mađaronizacija, katoličenje, sve uhodani izrazi,  ali nigde nema uhodanog, svetski korišćenog izraza, odnosno termina (kao sšto su ovi napred pobrojani) termina na primer, pravoslavizacija, srbizacija, rusifikacija - nema, nikad nije praktikovano.

Buka i bes (Fokner) je nastala kada je nesumnjivo prozapadna i dobrano amerikanizovana antisrpska, u svakom slucčaju veoma dobro "usmerena" i raširena televizija B-92 najavljivala svoj filmotvor PROŠLOST TRAJE ZAUVEK a sa motivacijom i objašnjenjem da "Srbiju (pazite ! Srbiju) čeka suocčavanje sa bliskom prošlošću i njenim (pazite - njenim!) zločinima" (ne zločinima Srba, pojedinaca, grupa, nego Srbije…)! "Filmska ekipa TV-B92 - stoji u najavi te, po mnogima, soroševske televizije - je u svrhu snimanja dokumentarnog filma PROŠLOST TRAJE ZAUVEK odlučila da ode u Nemačku i pita njene građane kako su uspeli da se suoče sa sopstvenom proslošću, da li je taj proces završen i koliko je sve to bilo teško". To je, dakle, ta najava filma televizije B-92 u kojoj crno na belo vidimo (a objavljena je i u nekim tiražnim listovima) saznajemo da se izjednačava mračna prošlost i zločin hitlerovske Nemačke, nemačkog nacizma, sa "Srbijom koju (ponovićemo) čeka suočavanje s bliskom prošlošću i njenim zločinima"!!!

   Eto, beogradsko (američka) televizija B-92 u tiražnoj najavi izjednačava Srbiju "bliske prošlosti" s nacističkom Nemačkom holokausta, milionskog istrebljenja ljudi, čitavih naroda - te, kako potpisnik ovih redova u nekoliko svojih knjiga pa i nekim nastupima baš na nemačkim televizijama, nazva ABECEDE STRAVE I UŽASA. To jest A, kao Aušvic, B, kao Buhenland, C, kao cijanid B (trovanje stotine hiljada nedužnih konclogoraša), D, kao Dahau, kao deportacije miliona na prisilan rad u boleštine i smrt nedužnih nearijevskih civila, E, kao egzodus, F, kao fasizam, G, kao genocide ("istrebljenje slovenskih naroda je osnova nemačke spoljne politike", Hitler u razgovoru sa svojim najbližim saradnicima, koji je zabeležio Herman Rausning u svojoj knjizi Moji poverljivi razgovori sa Hitlerom, komentarisano i u mom prevodu s polemičkim razmatranjima Majn kampfa), H , kao hitlerizam, kao holokaust, pa onda I, kao Industrija smrti (Industrie des Todes, tj. ćebad od ženske i dečje kose, češljevi od ljuskih noktiju, čak i abažuri za lampe od ljudske kože i slične grozote, jer su u nemačkonacističkom Trećem rajhu i mrtvi konclogoraši mogli dati "sirovine" za industrijsku proizvodnju. Sve do K, kao krematorijumske peći za milione spaljenih ljudskih tela, sve do K, kao Kragujevac, gde su nacisti streljali na hiljade civila u jednom danu, a među njima čak i đake iz školskih klupa)… 

I, eto tako, tzv. naša televizija B-92 u svom široko najavljivanom i dvaput prikazanom filmotvoru s nazivnikom Prošlost traje zauvek izjednačava sve gore nabrojano sa "Srbijom koju (ponovićemo i opet, i opet) čeka suočavanje s bliskom prošlošću i njenim zločinima".(!!!). U slobodnom romanesknom postupku a uz pridržavanje za činjenice, zar se i ovaj postupak, ova široka antisrpska propaganda koja pravo iz Beograda, dakle uverljivo, jer je "naša", ide u svet, ne bi mogla pa i morala shvatiti kao jedan od načina UBIJANJA SRBIJE? 

I tako, eto, stigosmo i do romana koji u duhu i nameni novog našeg (inicijator toga je, ponovićemo radi fiksiranja odgovornosti, i ovaj potpisnik ovih redova) književnog pravca TOTALNA KNJIŽEVNOST ZA TOTALNU STVARNOST upravo moze i mora da nosi i takav naslov, dakle UBIJANJE SRBIJE.

Zasad toliko, a moglo bi biti i još, na primer, izjava US-predsednika Klintona pred stotinama novinara :"Uništili smo privredu Srbima i mi se ponosimo time", ili "Srbima ćemo oduzeti vazduh" (Kinkel, Nemačka) itd./sve do velike lažitorbe holivudske dive Anđeline Džoli i njenog glamura i filma o krvi i medu i tvrdnje o silovanju50.000  žena od strane surovih srpskih zlikovaca, a uz asistenciju u tom filmotvoru nekih srpskih aktera na čelu sa Radetom Šerbedžijom.

O tome i o još nekim imenima ubijanja celog jednog naroda (kako je svojevremeno govorio jedan od najvećih svetskih poeta i  romansijera Francuz Viktor Igo, Ubijaju jedan narod - Srbe , slava mu i hvala za taj povik istine) biće, dabome, još i reci i rečenica i stranica, pa i - filmova, i ovog puta uz slogan i umetnički pravac ZA TOTALNU STVARNOST - TOTALNA UMETNOST!...